Borba, Mar 31, 1993, page 6
6 РТА
BORBA SREDA 31. 3. 1993.
POSLE VELIKIH OBRTA SKUPŠTINA SRJ USVOJILA BUDDž}ET ZA 1993. GODINU
Savezna kasa Теке
50.600 milijardi
Savezni budžet će ipah iznositi 50.600 milijardi dinara, i u njega nece biti uključena stavka (od 4.200 milijardi) za materijalno obezbeđenje onih koji privremeno ostaju bez posla zbog sankcija. Do ovog obrta došlo je nakon skoro celodперпе rasprave u Veću građana, kada Je savezna vlada iznenadđa pristala na opakav amandman poslanika SPS, nakon čega Je i Veće republika revidiralo svoju prethodhu odluku i usaglasilo se sa onim što Je usvojio drugi skupštinski
dom
Ovome je prethodilo upozorenje Svetozara Marovića (DPS CG) da nije reč o političkom, ali ni o čisto ekonomskom pitanju. Posledice sankcija koje trpe ovi radnici prouzrokovane su sankcijama do kojih je došlo zbog određene državne politike pa zato svi oni zaslužuju efikasniju "pomoć preko savezne kase. Nenadano za mnoge sam savezni premijer, dr Radoje Kontić je iskazao razumevanje za argumente da je Srbija već izdvojila pare za ove namene i da je svoj budžet skrojila na raspodeli poreza na promet između federacije (kojoj pripada 40 posto) i republika (60 posto). Pošto je ovo pitanje zapretilo da ugrozi usvajanje budžeta, Kontić je zatražio pauzu od petnaestak minuta, u kojoj je Savezna vlada još jedanput razmotrila situaciju i odustala od svojih stavova. To je obrazložio potpredsednik Savezne vlade Jovan Zebić, nakon čega je Veće građana većinom glasova usvojilo skraćeni savezni budžet za pomenuti iznos. To ujedno znači da se ništa neće menjati ni u raspodeli poreza. Poslanici su, takođe, obavezali vladu da u roku od dva meseca obavesti Skupštinu o racionalizaciji budžeta, kao i da po završetku svakog tromesečja izveštava parlament o trošenju savezne kase.
Ono što se očekivalo, nije se dogodilo. Poslanici oba veća prekinuli su svoje sednice, a da nisu raspravljali o predlogu zakona o merama koje se primenjuju u uslovima sankcija a koje je prekjuče najavio savezni premijer. Po svemu sudeći, kuloarske priče o neslaganjima Oko Ovog Za-
kona bile su osnovane. Na Veću republika Radmilo Bogdanović Je obavestio poslanike da postoje različita gledanja na ovaj zakon i da je Zakonodavno pravna komisija osporila ustavnu zasnovanost. Sednice skupštinskih domova nastaviće se nakon konsultacija o merama ekonom-
ske politike koje je predložila Savezna vlada u republikama i samoj vladi. 5 Inače, drugog dana zasedanja saveznog parlamenta poslanici su juče na odvojenim sednicama Veća razmatrali Zakon o federalnom budžetu za ovu godinu. Šefovi svih poslaničkih grupa, kao i drugi učesnici rasprave o saveznom budžetu u osnovi su podržali vladin Predlog zakona uz uslov da se federalna kasa mora racionalizovati.
Šef stranke Poslaničke grupe
Savezna ili pravna država
ako udovoljifi svima: Savezni premijer dr Radoje Копис
U ime poslanika DPS CG, Milan Gajović je obrazložio da je ova poslanička grupa pristala na smanjivanje saveznog budžeta, kako ne bi dovela u pitanje poziciju savezne vlade, niti funkcionisanje savezne države. Na ovako iskazanu predusretljivost reagovao je Nedeljko Šipovac (SPS), tvrdeći da je to neprihvatljivo objašnjenje. Srpski socijalisti nisu hteli da potenciraju raskol između ove dve partije, svi smo mi za fukcionisanje pravne države, i to ne može ugroziti nekih 4.000 milijardi dinara kaže Šipovac. Ja sam govorio o saveznoj državi i njenom funkcionisanju, a ne o pravnoj državi, ispravio ga je Gajović. Traze promenu Ustava
Trideset i sedam poslanika Veća građana potpisalo je juče inicijativu za promenu Ustava SRJ. Potpisnici, među kojima su poslanici svih stranaka osim SPS i SRS (DPS CG, SP CG, Narodna stranka CG, DEPOS i DS) predlažu da se član 97 prvog zakona zemlje koji se odnosi na šefa države menja i glasi: Savezna skupština može razrešiti predsednika Republike samo kad Savezni Ustavni sud utvrdi da je povredio Ustav SRJ.
Kao što je poznato, dan ranije (u ponedeljak( na sednici Veća nije usvojena izmena zakona o izboru i razrešenju predsednika SRJ na kojoj su insistirali srpski radikali i socijalisti a čija je suština u tome da Ustavni sud ne može ocenjivati, već Skupština o tome da li je predsednik kršio Ustav.
~ ~ o
Cega se plaše republike
Zakon o merama koje Savezna vlada predlaže da se primenjuju u blokadi, a koji izgleda ima u dobroj meri interventan karakter, između ostalog omogućava vladi da propisuje kurs dinara za naplatu i plaćanje tekućih i kapitalnih transakcija sa inostranstvom, da utvrđuje obavezu prodaje dela deviza zarađenih menjačkim poslovima i izvozom robe. Vlada bi mogla zabraniti davanje kredita i ulaganje deviza u inostranstvu, kao i iznošenje efektivnog stranog novca iz zemlje. Ukoliko bi se zakon usvojio centralna banka bi dobila mogućnost pune kontrole poslovanja štedionica i štedno kreditnih zadruga, zatim da propiše uslove za davanje finansijskih kredita, te da ograničava visinu deviznih i dinarskih kamata. Reč je izgleda o dosta širokim ovlašćenjima posebno na finansijskom i deviznom sektoru, što je verovatno i pobudilo nezadovoljstvo republika prema ovom Zakonu.
ет
SRS Vojislav Šešelj je u Veću građana kritikovao vladu zbog toga što nije striktno odredila namenu nekih stavki budžeta (pa se, kaže, može svašta роtkrasti — finansiranje „Borbe“ ili instituta koji ništa ne vrede). Za Stanoja Đorđevića (SRS) bilo je važno kako će se zbrinuti 17 hiljada srpskih oficira koji su proterani iz drugih republika. I Ana Prčić (SPS) založila se za jačanje socijalnih funkcija budžeta, a Miroslav Stefanović je rekao da je Vojsci Jugoslavije potrebno da izgradi 22,5 hiljada stanova što se neće moći ni u
„narednih 20 godina.
I u Veću republika vodila se burna rasprava o saveznom budžetu. Najviše kopalja polomilo
FOTO: |- DOROSKI
se oko toga da li u budžet treba da bude uključeno i 4.200 milijardi dinara predviđenih za materijalno obezbeđenje radnika koji privremeno ostaju bez posla zbog sankcija.
Po rečima Branke Ješić (SPS) ova sredstva bi trebalo izostaviti iz sadržaja federalne kase jer je Republika Srbija u svom budžetu već predvidela sredstva za ove namene. Reč je, u stvari, o istim sredstvima i nije bitno da li će ona biti osigurana u republikama ili će se odvajati u savezni budžet pa onda slati republikama. Radovan Radović dodao je da ne treba na ovaj način materijalno institucionalizovati same
_ sankcije, jer će onda biti dosta
onih koji će se truditi da one što duže traju.
Po mišljenju Radmila Bogdanovića još se nisu stekli uslovi da se ovim pitanjima bavi federacija. I on je predložio da se ova stavka izostavi iz saveznog budžeta. Sa tim se nije složio Srđan Božović (poslanik iz Crne Gore) koji smatra da je na ovaj način učinjen tek mali korak da savezna vlada počne preuzimati funkcije koje su joj ustavom i namenjene.
Iza cele ove priče stajala je u stvari jedna činjenica važna za republičke finansije. Мате, ukoliko bi se oformio savezni fond za ove namene, morale bi da se izmene proporcije u raspodeli poreza na promet između republika i savezne države. To bi, priznaje i Miroslav Milova-
nović, zamenik saveznog minis-·
tra za finansije, stvorilo velike probleme finansijama u Srbiji i normalno je što odatle stižu i ovakvi amandmani na savezni budžet. ј
Zbog svega toga je Veće republika, iako je prvobitno usvojilo savezni budžet u predviđenom iznosu od 54.800 milijardi dinara kasnije prihvatilo amandman poslanika SPS-a i iz saveznog budžeta otkinuo spornih 4.200 milijardi.
JOVAN ZEBIĆ
Odgovarajući na kritike poslanika u Veću građana Jovan Zebić potpredsednik Savezne vlade je prvo rekao da se budžet nije mogao brže uraditi a da bi Dogubno bilo da ga država nema do 1. aprila. Govoreći o uslovima u kojima je on rađen ukazao je na stagnaciju privrede, potrebu određivanja prioriteta i 510žene prilike na našim granicama. To su za vladu bile velike i dileme i ograničenja, ali nam je cilj bio da uspostavimo. koliku toliku ravnotežu i konsolidovanje bilansa javne potrošnje koja je stavljena pod kontrolu, podvukao je potpredsednik vlade. Zebić je istakao da je vladin cilj bio da se pre svega javna DOtrošnja svede sa 70 na 55,8 posto društvenog proizvoda. Potpredsednik je takođe rekao da su mnoge zamerke koje su poslani-
Ко се to da plaži
To je vojni budžet, jer nema nikakvu razvojnu funkciju — 70 posto sredstava ide na vojsku a: svega.7,5 posto na socijalu. Niko nije protiv vojske, ali ovo nema ko da plati... Štamipaće se i dalje novac, što će dovesti do raspada privrednog sistema bonova, tačkica... Tome ćemo i mi dati „doprinos“. Ovakvim ali i republičkim budžetom, upozorio je Ivan Vujačić.
ucdzet prinude
ci izneli tačne, posebno ona o tome da budžet nema razvojnu funkciju, ali je objasnio da budžet i nije mogao biti razvojni zbog Vojske Jugoslavije na koju otpada 70 posto sredstava i socijalnih troškova (u koje spada i pomoć Krajini) sa 18 posto.
Zebić je rekao i da je nepotrebno polemisati o dilemi da li smo se opredelili za fiskalni ili razvojni budžet. Prema njegovim rečima, ovo nije budžet razvoja i blagostanja već prinude da se život normalno odvija, „da se sa ovim parama ostane živo i izfinansiraju osnovne potrebe“.
Zebić je takođe podvukao potrebu da se dođe što pre do podrobnijeg programa pa će u tom smislu vlada izučiti sve iznete predloge i sugestije. Napomenuo Je međutim, da se ne insistira na uvođenju nekih novih budžetskih namena mada će se razmotriti obezbeđenje sredstava za izgradnju stanova na Ko-
-sovu što je od velikog političkog
značaja za zemlju.
Potpredsednik savezne vlade
_ja naglasio da će se korišćenje .
sredstava striktno zakonski određivati da „nikome trošak nije dat blanko čekovima“.
Polemika oko spanskih boraca
I kroz savezni budžet savezna država je mogla da pokaže da ova zemlja kreće prema demokratiji i da je raskrstila sa jednom ideologijom, kaže dr Novak Kilibarda.
Primer je možda mali u odnosu na ukupni iznos budžeta, ali nameće se pitanje oportunosti da se i dalje kroz savezni budžet izdvajaju pare za penzije španskim borcima, „koji su se borili da sačuvaju komujnizam u Spaniji“. Reagujući na tvrdnju dr Mila Markovića da ti Srbiji ima samo 15 španskih boraca, a u Crnoj Gori nijedan, i da je borba protiv fašizma bila progresivna ideja, Kilibarda je odgovorio
da „smo mi valjda jedina država na svetu koja plaća vojnike Kominterne, a javno osuđuje boljševizam i Staljina“.
Treba li poipisaži Vens-Ovenov plan?
Osnovna poruka koju je za skupštinskom govornicom izneo Milan Gajović šef poslaničke
grupe DPS CG da i „ovaj dom i ,
vlada treba da se založe za potpisivanje Vens-Ovenovog plana kao uslova za skidanje sankcija izazvala je lančanu reakciju s jedne strane Šešelja a s druge crnogorskih poslanika. Prvi se za reč javio Vojislav Šešeli zamerajući Gajoviću da skreće raspravu, optužujući ga da „traži samoubistvo srpskog naroda koji živi u Bosni i Hrvatskoj“ i okvalifikovavši ga sledećim rečima: to ie nemoralna ucena, niko ne treba da prihvati plan, a ko to učini, on je izdajnik. Potom se oglasio Dragan Koprivica iumačeći Gajovića rečima ,da je ovaj mislio da „Vens-Ovenov plan treba usvojiti kad se promeni. -
Rade Bojović (SP CG) je ukazao na „Šešeljevu nedoslednost“ pošto se s jedne strane zalaže za kontinuitet države i širenje isti-
ne o nama, a s druge napada „spomeničare“ i traži smanjenje sredstava za propagandu. On ga je direktno zapita i zašto u Skupštini ne traži priznanje RS i RSK na šta mu Šešelj odgovorio: — Čim RS ili RSK proglase svoju nezavisnost, odmah će ovde Srpska radikalna stranka izneti zahtev da se priznaju. Ne može se niko priznati dok sam sebe ne proglasi nezavisnim. Šešelj se potom ponovo vratio omiljenoj temi izdajstva zamerajući prethodnom govorniku što „čak tvrdi da nije Srbin. Odgovarajući vođi radikala Svetozar Marović je podsetio da na dnevnom redu nije Vens-Ovenov plan „o kome će odlučivati oni kojih se to tiče“ ı rekao da je Gajović izneo svoje lično mišljenje a ne partijsko, što povori kaže Marović, da „mi imamo u DPS različita mišljenja o pojedinim pitanjima“. Izveštači: V. Viqnjevic — B. Jager
~ А пат =
тен