Borba, Mar 31, 1993, page 9
га cri EN
при
BORBA SREDA 31. 3. 1993.
IZ VLADE SRBIJE
Struja uskoro skuplji
Račune za utrošenu električnu energiju građani Srbije će ubuduće plaćati dva puta mesečno. Hoće li oni, kao što je to tražila Elektroprivreda Srbije, biti veći za 195 odsto ili će korekcija zimske cene, kao što Je na jučerašnjoj konfereniciji za štampu rekao dr Vladimir Zivanović, ministar energetike, biti niža od 150 procenata znaće se danas. Srpsha Dlada, naime, još treba da reši i da li će procenat poskupljenja „nadzirati“ na zimsku cenu hilovata i tako prihvati i drugi zahtev EPS, da letnja tarifa bude ukinuta.
Obrazlažući potrebu uvođenja češćeg plaćanja računa za struju Živanović je rekao da se na ovo rešenje vlada odlučila zbog velike inflacije, koja „pojede“ vrednost novca dok stigne u kasu EPS. Vlada, međutim, nije prihvatila zahtev EPS da takozvanoj širokoj potrošnji ukine popodnevnu (od 13 do 17 sati) jeftiniju tarifu. Štiteći standrad stanovništva Vlada jeftinije popodnevne kilovate zadržava do jeseni. A da bi struje najesen uopšte bilo, odnosno da bi se ostvarili zacrtani energetski bilansi Srbije, u kojima je ona kao jedini u celosti domaći izvor energije Osnova, u vladi je, prema ZŽivanovićevim rečima odlučeno da se obezbede sredstva za rezervne delove i neophodne remonte termo i hidrocentrala, dalekovoda ı kopova uglja. Za sada je već obezbeđeno 15 miliona dolara
Govoreći o tome koliko je Sr-
· bija energetski zavisna Živano-
vić je istakao da se do sada sa deficitarnim energentima nije pametno gazdovalo i da će ubuduće prirodni gas i naftni derivati biti pre svega usmeravani za prioritete: poljoprivredu, proizvodnju veštačkih đubriva i
oživljavanje privrednih grana (SARTID — Smederevo, građevinarstvo...) koje su do sada za račun široke potrošnje ostajale bez energenata. Očigledan primer je, istaknuto je, preusmeravanje prirodnog gasa iz toplana za proizvodnju veštačkih đubriva u Pančevu, Sapcu...
I pored toga što je bez goriva ostavljen čak i javni saobraćaj a dizel se pozajmljuje iz republičkih i saveznih robnih rezervi od 17. marta, kada je započeta prodaja derivata za proletnje radove poljoprivrednicima je isporučeno samo oko 55 odsto planiranih količina. Kako je seljacima u „zelenim“ bonovima podeljeno pravo na kupovinu 130 miliona litara dizela srpska vlada je odlučila da martovski bonovi važe sve dok u potpunosti ne budu realizovani.
Ističući da je pored dizela sada najbitnije obezbediti dovoljne količine veštačkih đubriva Jan Kišgeci, ministar za poljoprivredu, je objasnio da će distribucija ovog repromaterijala iz domaće proizvodnje ići organizovano od fabrike do njive bez suvišnih posrednika. Radi se, takođe, na tome da se nedostajuće količine za setvu na 2,5
Nove cijene siruje i PTI usluga u Crnoj Gori
Podgorica. — U Crnoj Gori su juče opet poskupeli električna energi-
ja i PTT usluge.
Odlukom Komisije za ekonomsku politiku republičke vlade, cijena električne energije povećana je, u prosjeku, 274 odsto.
Međutim, pošto će se od 1. aprila cijena struje obračunavati po nižoj, takozvanoj ljetnoj tarifi, ovo povećanje u odnosu na sadašnju cjenu električne energije iznosi 182 odsto.
Prema odluci Komisije, cijena telefonskog impulsa od danas je.
1400 dinara, mjesečna telefonska pretplata za građane 70.000 dina-
ra, a za pravna lica 250.000 dinara.
Tanjug
Bonovi za benzim meizvesmni Tek posle dužeg novinarskog insistiranja Vladimir Živanović, ministar za energetiku je rekao da je u srpskoj vladi bilo konsultacija da poput martovskih „zelenih“ i ostalim bonovima za naftne derivate važnost bude produžena i u aprilu, ali da još ništa nije rešeno.
„Šta sa stokom?“
Na novinarsko pitanje da li Srbija ima dovoljno pšenice za hleb do nove žetve Jan Kišgeci je odgovorio da nije bilo nekontrolisanog odliva. Da su sve rezerve strogo kontrolisane ali da sada imaju velik problem: „Šta sa stokom?“.
Srbija, naime, prema rečima ministra za poljoprivredu пе zna šta će sa viškovima mesa,
osebno jagnjećeg. у Ма по атак primedbe da bi ga valjalo podeliti gladnom narodu, preko sindikata Kišgeci je odgovorio da je tu problem cena. miliona hektara obezbede iz uvoza.
Pitanje isporuka i naplate mineralnih đubriva iz domaćih fabrika rešeno je u saradnji sa zemljoradničkim „zadrugama, Zadružnim savezom Srbije, privrednim komorama i Direkcijom za robne rezerve Srbije. Ugovor o kupoprodaji mineralnog đubriva zemljoradnička zadruga će potpisivati sa fabrikom a kao protivvrednost proizvođači će Direkciji za robne rezerve isporučivati pšenicu, kukuruz (iz prošlogodišnjeg ili roda 93.) ulje i šećer. Oko 20 odsto domaćih veštačkih đubriva je predviđeno za proizvodnju drugih ratarskih i, indirektno, stočarskih kultura, a cena će se određivati na osnovu pariteta ustanovljenog u vladi. Za kilogram najjednostavnijeg đubriva — KAN u trampi treba dati kilogram pšenice, kod UREJE odnos je 1,6 prema jedan a kod MPK 1,7 :1.
J. Puiniković
Hleb poskupljuje nca mala vrata
. Potrošači će od danas sve teže
dolaziti do običnih, jeftinijih vrsta hleba. U očekivanju da srpska Vlada reši zahtev za po-
skupljenjem, pekari su зе, рге- | . ma rečima Stanka Blagojevića,
direktora Beogradske pekarske industrije, juče dogovorili da već od danas smanje proizvodnju običnih vrsta hleba, a povećaju procenat specijalnih vrsta.
Pošto cene obogaćenih vekni nisu pod kontrolom, jučerašnjom odlukom pekara bi praktično stupilo na snagu traženo poskupljenje. Blagojević kaže da su se predstavnici BPI, „Klasa“ i Pekarska industrija iz Pančeva, dogovorili da povećaju cernie specijalnih vrsta da bi, bar delimično ublažili gubitke, koji po vekni iznose od 7.000 do 9.000 dinara. ~
— Drastično ćemo smanjiti proizvodnju običnog hleba. Na dve osnovne vrste specijalnog hleba — „savu“ i „vikend“ otpadaće oko 80 odsto proizvodnje, a ostatak se odnosi na obične vrste. I dalje ćemo spravljati specijalne vrste kao što su ražani, seljački, graham, dijabet i ostale vrste. Vekna će stajati 17.000 dinara, dok će „sava“ od 600 grama koštati 14.000 a „vi-
" Кепа“ од 600 ггата — 12.500
dinara, kaže Blagojević.
„Svesni smo da činimo prekršaj Jer od brašna iz robnih rezervi, koga na zalihama imamo oko 300 tona, što je dovoljno tek za jedan do dva dana, spravljamo prevashodno specijalni hleb. Ali, kaže Blagojević, više puta sam u štampi naglašavao da trgovci obične vrste prodaju po ceni specijalnog. Takvu podvalu niko nije sprečio a mi smo gomilali gubitke. Ne pretimo da će proizvodnja stati zbog protesta već se to može desiti zbog neisplaćenih potraživanja, kaže Blagojević. Kako će vlada rešiti spor sa pekarima teško je pretpostaviti, ali prema rečima Srboljuba Vasovića, potpredsednika srpske vlade, nema ni govora da će se odobriti očekivano poskupljenje pekara od 150 odsto u prvom cugu, pošto su pekari pristali da se ono podeli na dve rate. Domaćice koje pristaju na jeftiniju varijantu spravljanja hleba u domaćoj radinosti ukoliko brašno nisu nabavile preko sindikata ostaće bez hleba jer ga i dalje nema u trgovinama. Vasović nestašicu u rafovima objašnjava preseljenjem nabavke ove namirnice u sindikalne organizacije. S.J.
Pet slepera pomoci iz Grke
Beograd. — Pet šlepera humanitarne pomoći iz grčkog grada Katarini, sa hranom, lekovima i odećom namenjeni postradalom stanovništvu srpskih krajina i izbeglica u Srbiji, stiga je juče u Beograd.
Pomoć je u ovom prijateljskom grčkom gradu prikupljena zajedničkom akcijom Grčke pravoslavne crkve, predstavnika gradske oštine i naroda.
U pratnji humanitarngo konvoja nalazi se i jedanaest članova delegacije grada Katarina.
Tanjug
Draskovic primio Nejla i Kozuhareva
Beograd. — Predsednik SPO Vuk Drašković primio je juče gospodina Teri Nejla, direktora za istočno-evropska pitanja u Stejt departmentu i upoznao ga sa stavovima SPO za postizanje trajnog mira u BiH i Srpskoj krajini.
Drašković je, tim povodom juče primio ı otpravnika poslova ambasade Bugarske u Beogradu, gospodina Jordana Kožuhareva — kaže se u saopštenju ЗРО.
Zoran Lilic:
сд док imamo hrane svet ·
nam пе тохе тата
~
Predsednik Skupštine Srbije Zoran Lilić istakao je juče u razgovoru sa privredno — političkim aktivom Bora da će ubuduće posebnu pažnju imati privredne grane koje su sposobne da uz malo para proizvedu i prodaju svoju robu. Tom prilikom Lilić je obećao i brzu izmenu i dopunu pojedinih zakona, kako bi pravna država što pre zaživela na prostorima čitave Srbije.
— Dok imamo dovoljno hrane pritisci sila sveta neće nam moći ozbiljnije da naude — rekao je Lilić. Zbog toga ćemo posebnu pažnju posvetiti agraru koji nas može spasiti gladi. Zbog toga će poljoprivredne organizacije u čitavoj Srbiji već do kraja nedelje dobiti obećane količine naftnih derivata i veštačkih đubriva, kako bi narednog leta
proizveli dovoljno hrane za sve
Srbe. M.B.L
SKUPŠTINA VOJVODINE O POLJOPRIVREDI
Pola njiva ostaće neobradđeno
Novi Sad. — Blokada UN samo je pogoršala ionako teško stanje u jugoslovenskoj poljoprivredi, a u najvećoj krizi nalazi se vojvođanski agrar. I dok se iz kabineta čuje da se čine maksimalni napori kako bi se seljacima obezbeidlo dovoljno goriva i đubriva neophodnih za 1,1 miliona hektara vojvođanskih njiva koje treba sad zasejati, seljaci
- tvrde suprotno: agrar nikada ni-
je imao više praznih obećanja, čulo se na jučerašnjoj sednici Skupštine Vojvodine prilikom rasprave o poljoprivredi.
— U našoj nadležnosti nije da možemo bitno uticati na rešavanje problema, već samo dajemo Oe — ukazala je mr Olga
urović, pokrajinski ministar za poljoprivredu. — U poslednjoj deceniji loša ekonomska politika agrar je gurnula u ambis i on
.je ekonomski iscrpljen. Eto, u „mesecu koji je prošao trebalo je
obezbediti 10 litara goriva po hektaru, a domaće proizvodnje
omogućava samo po pet litara. Ni potrošnja đubriva nikad nije bila manja. Cili je da obezbedimo 250.000 tona kao ı 3.500 tona pesticida.
Međutim, poslanici tvrde da će polovina njiva ostati neobrađena, u parlogu.
— Dok mi nemamo đubriva svaki zaposleni radnik pančevačke azotare dobio ie po 500 kilograma đubriva. Znamo da 70 odsto njih nema svoje njive — istakao je Đuro Milošević.
— Ministarstvo poljoprivrede ne vodi dovoljno računa o agraru, dodao je Dušan Jovanović. — Jer, tek sad se raspravlja O setvi koja je već počela. Nijedan seljak nije dobio ni naftu ni đubrivo. Odgovorni za takvu neodgovornost treba da polože račune. — Zašto nam se dele bonovi za gorivo koga nema — ističe Janoš Bozoki. — To je čista prevara seljaka od aktuelnih vlasti.
B.6.
Teeci dan strajka u MIN-u
Niš. — „Pošto vagonski remonteri i radnici iz Niša, Subotice i Zrenjanina, koji rade poslove za ŽTP imaju problema sa naplatom urađenih poslova, vlada Srbije bi pod hitno morala da preduzme nešto konkretno kako bi se to regulisalo, kaže Miroslav Vasić, predsednik nezavisnog sindikata „Vagonke“, koja je juče već treći dan štrajkova-
a.
Štrajk oko 800 radnika „Vagonke“, najstabilnijeg preduzeća u MIN, organizovali su nezavisni i samostalni sindikat „u potpunoj tišini“. Zahtev da im se linearno isplati februarski lični dohodak (primili su samo akontaciju) dostavljen je poslovnom rukovodstvu, ali niko nije razgo-
varao sa štrajkačima.
— DA li nam železnica nije isplatila urađene poslove ili se sa našim novcem manipuliše ne znamo. Uglavnom, radnici su došli u poziciju da nemaju od čega da kupe ni doručak — bio je izričit Zoran Đorđević, sekretar „Nezavisnih“.
— Ovo je potpuno neopravdana obustava rada — kaže generalni direktor MIN Miiovan Krivokapić. ŽTP Beograd i ŽTP
Podgorica nemaju likvidnih sredstava što otežava redovnu naplatu.
Saznajemo da „Vagonka“ ima posao za naredna tri meseca, te da se danas ocekuje 1,2 milijarde dinara za isplatu februarskih plata. 1. Miladinović
REAGOVANJA
Dervišević nije spavao u „Grandu“
„Bivši direktor „Trepče“ Redžo Dervišević nije nikada spavao u „Grandu“. Nije pošteno da se piše neistina, dok se ne proveri. Ukoliko „Borba“ ne demantuje vest, tražiću od nje odštetu, preko suda“.
Ovim je izvesni Hajrula Zaiti telefonom zapretio „Borbi“.
Ne ulazeći u to da li je, ili nije nekadašnji direktor „Trepče“
noćio u „Grandu“, njegovo ime je novinaru „Borbe“ saopštio rudar iz Kišnice, invalid rada Milorad Stevanović, koji je za novine izjavio da je i „Redžo Dervišević stanovao u Grandu“. Dakle, ako nije, kao što tvrdi Zaiti, demanti se odnosi na rudara Milorada Stevanovića a ne na „Borbu“ i njenog novinara.