Borba, Oct 21, 1993, page 14
_ Котап
= “== =редап од пајпуепнул у ћ književno-kritičkih projekata naše sredine, minulih godina — deset umetnički najuspelijih romana u deset romansijerski
пи“ najiplodnijih godina — uskoro će biti realizovan i kao jedan od najvećih izavačkih poduhvata. Deset romana, koje je jedanaest najistaknutijih kritičara, različitih generacija, odabralo kao najbolje, iz bogate romansijerske produkcije, u deceniji, od početka 1982, do kraja 1991. stižu pred čitaoce, sukcesivno, u
jedinstvenoj opremi.
Ovih dana, jedan za drugim, pojavili su romani: „Lagum“ Svetlane Velmar Janković, „Očevi i oci“ Slobodana Selenića, „Besnilo“Borislava Pekića, i „Fama o biciklistima“ Svetislava Basare. Vrlo brzo, pojaviće se i ostali romani iz ove biblioteke: „Hazarski rečnik“ Milorada Pavića, „Zlatno runo“ 1
ća, „Odbrana i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba“ Miroslava Josića Višnjića, „Cinik“ Davida Albaharija, „Hleb i strah“ Milisava Savića, „Vlasnici bivše sreće“ Danila Nikolića i „Sudbine“ Miroslava Popovića. | 5: ZO Ovog vanserijskog poduhvata su „Grafički atelje Miroslava Derete“ i „Prosveta“.
je suđeno Ajhmanu za ratne zločine. U presudi se, uz ostalo, kaže: „Kada je posredi ovako čudovišan i složen:zločin kakav je ovaj kojim sc mi bavimo, zločin u kome je, u različitim ravnima i na različite načinc, učestvovalo mnogo ljudi — koji su, svako prema svom rangu, planirali, organizovali i sprovodili u delo — kada je takav jedan zločin posredi, malo ima smisla služiti se uobičajenim pojmovima vinovništva i saučecsništva. Jer, ti zločini vršeni su masovno, kako u pogledu žrtava, tako i u pogicdu vinovnika; i za odmeravanje vi-. novnikove odgovornosti nema nikakVOB značaja jc li on bio blizu ili dalcko od onoga ko je žrtvu fakstički ubio. Naprotiv, što se višc udaljujemo od onoga ko je vlastitom rukom pokrenuo mašinu za ubijanje, ta sc odgovornost u načelu povećava“. = Zeljko Vuković, u knjizi „Ubijanje === Sarajeva“ piše: „Istina o masakru u ulici Vase Miskina ostaje nužno, tajna, Uprkos torne što se radi o. styas– noj linedskoj trageđiji, ta istina Je VI} - brzo izgubila početni znacčnj. Na ĐJOJ
p: trideset godina u Jerusalimu
;
Borislava Peki-
пене
Слава
/
Slika, e Ika, a ne reč Pu Sunling: „Čudesne priče“, izbor i prepod s kineskog: Ada Zečević, Srpska hnjižepna zadruga, Beograd,
Jasmina Tešanović
ada su kineski ljudi i njihove Ко u pitanju, za nas belce
uvek se postavlja dilema kom vremenu, zapravo, ti ljudi pripadaju. Da li je to pitanje naše površnosti ili njihove dubine — presudiće, na primer, crnci. Za sada, produbljuju naše neznanje sjajni prevodioci ove kulture slika a ne reči.
Pu Sunling živeo je pre nekoliko vekova, sakupljao je priče po kafana-
ma i prerađivao ih je slobodno, ne.
podležući tvrdom konfučijanskm moz ralisanju, da bi one, danas iščitanc u prevodu, ponele neku sasvim заугеmenu moralnost o nepostojanju VCČ= nih vrednosti niti njihovog društvenog iskazivanja. Ove priče najviše podsećaju na priče koje izmišljaju i pričaju darovita deca, neopterećena potrebom da se dopadnu ali nabijena znanjem koje se ne uklapa u njihov skroman rečnik nauke i iskustva. Razmišljanja koja beležnik priča ponekad navede, takođe podsećaju na zapanjen pogled deteta kada sazna da nešto malo može biti veće od ncčeg velikog. Kad vidi svog velikog umrlog dedu strpanog u malu urnu
prevedena proza
na groblju, više će se čuditi odnosu veličina nego pojavi smrti.
Da li su ove priče složenih narativnih tokova, bez ikakve linearnosti, sa skokovima u vremenu, prostoru i lopici, većim delom narodne priče ili samog autora-beležnika, teško je prosuditi. Da rizikujem i kažem da mi se čini da je autorska crta u ovim delima značajnija u odnosu na narodnu gradnju, u poređenju sa kineskim narodnim pričama koje smo imali prilike da čitamo iz pera istih prevodilaca. Oseća se, takođe, veća sloboda mišljenja u odnosu na striktno moralno rasuđivanje starih narodnih priča, „koje su uglavnom pisali filozofi, istoričari i književnici da bi na slikovit način iskazali svoje mišljenje“ (M. Đurđević, A. Zečević).
Zajednički motivi ove zbirke, međutim, kao praporci zveče: promenljiva sreća kineske knjige mudrosti i 'proročanstva I Džinga, motiv čoveka-lisice, lepe devojke i ljubav, bogatstvo ı njegova nepostojanost. Za nas Evropljane, s kraja devedesetog veka, zanimljivo je kako svaki srećan muškarac ima bar dve žene koje su međusobno povezane zajedničkom brigom a ne ljubomorom, kako nikad ne znaš da li ti je sused drag čovek ili
sajam nekad i sad
| пермисм мес ледена ves |
|
Mirjc 1993.
, | ,
duh, ı Како nikak
- šanje, u dobru ili -
šta naročito ako se 1 ргедзкахле пезге;
Zaista jc zanirr -lisice, najčešće Ž,
_ tovo svakoj drugo
ku radnje ı ruši lo са тоге да зе рге ženu, da čini i do lavnom pretvara i ke i čini zlo jer nij koji se nada da će diti u nekom višer ca odgovara vuki kulturi, ali je zata tafora mnogo vesi u odnosu na trag veka ubijenog ci\ tom ubija civilizac krvi, znoja i suza Jednu proizvoljnu кока 1 Харада, suprotstavljeni V pravo na zlo i
prvih, uglavnom, svesti da imaju m da izaberu, dok o; ma zapadnih narc potiskivanju nago kraći put do Pravi nešto odavno nije ma Humanizma.
„Nesumnjivo je da nemamo razloga da se u pogledu ızdavaštva osećamo inferiornim“ — birao je reči Slobodan Milošević, pre četiri godine šetajući između štan-
Knjige raspleta
vača stiglo je, kažu, svega nekoliko, ki predstave. I novih knjiga je mnogo m; davači su uspeli da sakupe ukupno p( naslova. Toliko je, sretnijih godina mo}
mu dah svetskih metropola.
ba“.
reporfaže
Slike
0 nepojamnom
К05
5C insistiralo iz politickih, a mc iz ljudskih razloga. U moeduvremenu, počinjeni su novi Još užasniji zloćini, podignute noOVvVC Optužnicc... SVC је politika, ljudi i njihove tragedije su SrCdSIVO“.
Objašnjenje za „povcćanjc odgoмотпозн-и пасе и Мо а -Мегома! пог Тако“ Миком пе SVOJOJ ен у == zbičei reportaža iz ralom ита катете
Закајема пе итоомлате ти а расле
та]
Željko Vuković: „Ubijanje Sarajeva“, „Kron“ Podgorica, B-92 YU So-
no odmcerava „vinovničke odgovornosti“, on sc, slikajuci pojedinačnc sudbine, stalno doticao i kontckst BH ratnog užasa, pokazujući, tako, ı sve posledice raspamećenosti tamošnjih gospodara rata. To, znamo, nije bilo nimalo lako, ne samo zbog toga što Je
| mogućnost distangiranja dok se nala= језвиц уеаза 5у
па. па = “mu, ego #bD6u bora st O ličnosпаре та Aa planiranje
седе
dova Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. U masi koja sc tiskala, sa torbama i kesama punih knjiga, predsednik je listao najnovije svetske bestselere, sa kojima je 1.200 stranih izdavača ulilo Beogradskom saj-
I sam autor jedne knjige, porazgovarao je sa urednicima „Cankarjeve založbe“ i „Makedonske knjige“, obilazeći štandove sa više od 11.000 knjiga. Pisac „Godina raspleta“ je krenuo prema izlazu, noseći pod miškom poklon, nulti primerak, Corovićeve „Istorije Sr-
veći izdavač sam.
Ovogodišnje posetioce će zbuniti š odštampanim knjigama uglavnom poz
ponovljena izdanja dostižu verovatnc
Ako slučajno predsednik Republike Srbije svrati ı ove godine do sajamskih hala, teško će naći sličnosti između slike koju verovatno pamti iz 1989. i proređenih sajamskih štandova. Umesto brojnih stranih izda-
dina.
ЈЕ zločina razbijaju ne samo pojmovi i klasifikacije kojima se ispomaže kriwično pravo, nego se razbija i sam ројат поста. Onaj ko tamošnje 805pO-
пр
Ovogodišnji Beogradski sajam trl prvom krugu, odakle je i startovao ran
ovogodišnje produkcije.
U odnosu 'na zlatnu deceniju 198 Frankfurtski sajam osećao za !едште skog, domaća manifestacija ove god 10.000 naslova, hiljade izlagača iz 60 ze izdavača iz bivše Jugoslavije.
tr]
dare rata naziva O oduzima njihovoj} tost i, kao čarobnu cuje Je u oblast razgovor O ratni! па тарјафуапје, 4 nije cilj. Kao da je vanjem ili falsifik nata ukalupiti „mć kalup, kalup pred totalan, zločin raž ne okvire. | „Момтагз ол terature“ (T. Kep uspeva da, maka! va mogucnost рај ђапја перојатпо što ceo svet. — bi cistički površnim ske tragedije i PI} slikama zločina | refleksija — post reći se naročito
_ nastojeći da „od 4 u
ković čitaocu n svoje ljudsko ı pr nje. Čitalac „Ubi istu па етра он |