Borba, Mar 14, 1994, page 4

100

LIČNOSTI КОЈЕ 50

КОВЕГЕДЊЕ _ _ i | | 9,

цена

Презиме и име a 15 дин

"| Место | Улица и број__ + | Број ЛК. — 5 у

40806-601-0-102436

АЦЕ" Трг Н. Пашића 7

| Уплата на жиро-рачун: 11000 Београд ||

Plaćeni moli oglas možete predoti па пат Хаћепта, poštom (sa tekstom i uplofnicom »*# svrha doznake: za таје primalac: ACB, žiro račun: 40806-601-0-1024346 >») ili јејебахот _ (обомегло __ розјаћ орјатјсио _ за tekstom). Ne тађогауће да пагхпасће дат када želie da одјаз bude objavljen.

CENOVNIK:

Mali oglas do 10 reči 4.006 „M.DIM. 0.40 M.DIM. __ ЈА КИВЕЈК С | LE RUBRIKE OZNAČENE 2V А“ : Оту Н БМИКИ

17.LEKOVI

: - 36. uirawn | VRT OU TZ.UCNI KONTAKTI

24.ORUŽJE

|V} ин do 8 reči su O

LTJ) |e obavezani svaka ngredna reč

P[OVM OBJEKTI | MOTORI 77.NAKIT: KAMP | SPORTSKA OPREMA · 24 ANTIKVITETI, ОМЕТА

Tekst oglasa popuniti „Mampanim slovima razmakom između reči:

i”

svako slovo и једпи kućicu sa

||| | jE | jE" ава тајну арену 945] ва Баја |P [565

Važi za subotu 19.03.1994.

(МЕ Оена U CU MU (ii popunjen kujpom pošaljite

Ulica i broj __ па adresu: AGINCIJSKI CENTAR Telefon ВОКВА IMubrika br. rg Nikole Pašić:

— —-

Prezime ı ипе

та ипије омјаке. | И 11000. Веоагау. ||

|- Medaković 55 kv

oglose,| -

Сб“

NEKRETNINE

GARSONJERE:

- V. Stevana 26,5 kv 41.200 DM - Den. bašta 35 kv 40.000 DM - Vidikovac 25 kv 30.000 DM

JEDNOSOBNI

- Medaković 36+6kv 47.000 DM - Palas 30+3kv 46.500 DM - Miljakovac 39 kv 39.100 DM - Đeram 36 kv 38.000 DM - Šumice 37kv 42.500 DM - Čuk. padina42 kv 46.000 DM - Mirijevo 38 kv 31.000 DM - Miljakovac 36+16 kv 38.500 DM - Mirijevo 38 kv 31.000 DM - Sko. naselje42 kv 35.000 DM - Karaburma 42 kv 39.000 DM - Str. bana 35kv 57.000 DM - Fontana 33kv 34.000 DM - G. Principa 41 kv 63.400 DM - Francuska 40 kv 52.000 DM

JEDNOIPOSOBNI

- Lekino brdo50 kv 41.200 DM - Fontana 49 kv 44.000 DM - Vidikovac 41,00kv 39.000 DM - Sremčica 47 Ку 43.300 DM - Blok 45 49 kv 50.500 DM

DVOSOBNI

- Cvijićeva 48 kv - Blok 23 55 kv - Borča 47 kv - Č. padina. 58+6 kv 65.000 DM - Galenika 64kv 53.000 DM 52 kv 62.000 DM 60 kv 72.000 DM 50 kv 38.000 DM 50+3kv 53.500 DM 48+4kv 47.400 DM - 29. novem. 58 kv 72.100 DM - B. Jerković 64 kv 60.000 DM 56+4kv 57.800 DM 42 kv 50.000 DM 54 kv 65.000 DM 65+8kv 58.000 DM 66.15kv 58.000 DM 45+24 kv 51.500 DM 72 kv 67.000 DM 62.000 DM 63.500 DM 56.800 DM 74.100 DM

65.000 DM 46.500 DM 32.900 DM

- Medaković 56 kv - Оогјапзка 51 kv - 29. novem. 57 kv - Drinčićeva 64+5 kv 82.400 ОМ - K. Miletina 64 kv 90.000 DM

69 kv 83.000 DM

60 kv 78.000 ОМ |.

рУОТРОЗОВМ

67+4 ки 67.000 DM

69,16 ку 72.000 DM

72 kv 89.000 DM

63 kv 62.000 DM

- Medaković 73 kv 75.000 DM - Šumice 75+3kv 80.000 ОМ - Labudovo 67 kv 63.000 DM - Karaburma 50 kv 46.000 DM 73 kv 52.000 DM

a 56 kv 56.000 DM

- Merkator: 65 kv 67.000 DM - Fontana 58kv 62.000 DM - Jugoslavija 75 kv 70.000 DM

TROSOBNI i VEĆI

- Pad:skela 70+7+18g 63.000 DM - BI. 61 81+garaža 87.000 DM - Železnik 67 kv 52.000 DM - Konjarnik 73kv 83.000 DM - Mirijevo 81 kv 80.000 DM irij 73kv 73.000 ОМ 72 kv 64.000 DM

78 kv 82.000 DM

74 kv 75.000 DM

85 kv 86.500 DM

75 kv 58.000 DM

72 kv 80.000 DM

76+5kv 72.100DM

79+5kv 79.000 DM

86 kv 73.000 DM

76 kv 70.000 DM

- Brankova 90 kv 1440.000 DM - Hilendarska 90 kv 124.000 DM - Medaković 73 kv 72.000 DM

LOKALI I GARAŽE

- Fontana 70kv 70.000 ОМ - Banjica 57 kv

picerija 120.000 DM 0d48-190 kv

800 DM/kv

- Železnik

- Banjica 41kv (dve garaže)32.000 D - Blok 64 40 kv (garaža +radionica)

55 342-593)|

ПДАНЕВНИК

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 14. МАРТ 1994.

ЈЕФТИНА РАДНА СНАГА КАО ОСНОВА БУДУЋЕГ РАЗВОЈА

Писка надница ћорсокак

И економисти и привредници слажу се у оцени да је

ниска цена рада ћорсокак који југословенску привреду води у стагнацију, али пуно избора нема

Имамо најјефтинију радну снагу и на тој основи морамо да градимо будућност — више пута је истицао гувернер НБЈ др Драгослав Аврамовић за кратко време спровођења свог програма. Позивао се, између осталог и на податак да је наш радник у просеку месечно плаћен 50 марака што представља тек једносатну зараду немачког радника. 3

Можемо ли збиља да градимо профитабилност на јефтиној радној снази или се ради о промашеном адуту за оживљавање, под санкцијама поклекле привреде2 Док једни наводе примере Кине, Јужне Кореје и неких других који су ослањајући се на јефтину радну снагу направили бум на светском тржишту, други упозоравају да кретања у свету све више релативизирају ниску цену рада, иде се на стручност и специјализацију. Истина је, по правилу у средини и у чињеници да, и ако се у најбољем случају санкције брзо укину, југословенска привреда неће имати много избора. Бићемо сретни да имамо за кога да радимо, кажу многи привредници.

Недостаје страни капитал

— Ниска цена радне снаге пресудна је само у неким привредним гранама — текстилу, кожи и обући, дрвној, односно индустрији намештаја. Ми смо у тим гранама, условно

речено, већ извозили јефтину.

радну снагу, преко такозваних лон послова — каже др Предраг Јовановић из Економског института у Београду. — Познато је да је текстилна индустрија — до санкција наш највећи извозник — пласман (углавном конфекције) базирала управо на јефтиној радној снази, притом увозећи тканине, предиво, конац. Конкуренција је сада ту много већа и то не само у азијским земљама (све већи конкурент нам је Источна Европа) у којима радници раде за изузетно ниске наднице и који су другачијег менталитета него наши. — Ради се о фанатичној дисциплинованости и марљивости, тимском раду у коме улажу себе, при чему не треба заборавити да су те земље кренуле са најнижег ступња сиромаштва, на који ми још нисмо ни дошли. каже Јовановић.

Ђаво не лежи само у чињеници да се ми тек спуштамо, а они крећу напред. Огромна разлика у односу на југословенску привреду је у подстицају иностраног капитала, који ће, извесно је и ако се санкције укину, због високог процента ризика заобилазити домаће подручје.

Развој је кренуо управо захваљујући страном капиталу, на који ми не можемо да рачунамо — наглашава др Гордана Матковић, такође из Економског института, додајући да се никако не може вући паралела са овим земљама, које данас имају знатно виши ступањ технолошке развијености него југословенска привреда.

Срећни са пет пфеннига

У комбинацији су, дакле и инострани капитал и техничко-технолошка опремљеност

плус јефтина радна снага. Можемо ли ми онда бити профитабилни2 Пример „Бека“ некад водећег извозника у текстилној индустрији говори да избора неће бити.

— Још у оно време, пре санкција минут рада у текстилној индустрији у Југославији вредео је 10 до 15, а у Немачкој 48 пфенига, три до четири пута више — кеже Бранислав Атанацковић, директор „Бека“. Уз знатно јефтинију радну снагу, дакле мању цену и изузетно високи, светски квалитет наших производа ми смо могли да будемо конкурентни и профитабилни. Ако се санкције укину ми ћемо бити сретни ако будемо радили и за упола мање паре него тада, за 5 или 6 пфенига. Чак и земље попут Пољске, Чешке, Мађарске, Турске раде данас за већу надницу и озбиљни су нам конкуренти. Испод нас су једино Албанија, Украјина додаје Атанацковић. Извесно је да 203.000 запослених у текстилној и индустрији коже и обуће подмирује

му

Ја

56) | 36

S, | 1

Мића Милорадовић

мало југословенско тржиште са 10 одсто својих капацитета и да све остало ако хоће да ради, мора да извози. Санкције су блокирале и увоз технологије, па треба имати у виду да нико није могао да купи нове машине, опрему.

На таквој јефтиноћи се не зарађују паре, кажу стручњаци. Јефтина радна снага везана је за послове за које не треба велика стручност, али се не може заобићи чињеница да се

~ у свету све више купује тех-

ничко знање, дизајн, а не прост рад. Он чини тек мали део у новоствореној вредности производа. — Нама се сад пружа шанса да усвојимо радикално другу развојну концепцију од досадашње ослоњену на знање и стручност, која неће одмах показати резултате, али дугорочно гледано води напред — каже Предраг Јовановић, показујући то на примеру Јапана, који је после П светског рата био на још нижој разини него што смо данас и _ Д. ШВЕРКО