Borba, Mar 14, 1994, page 7

BORBA PONEDELJAK 14. MART 1994.

JUŽNA AFRiKA PRED SUDBONOSNIM ODLUKAMA

Milovan Jaukovic dopisnik „Borbe“ iz Pretorije

Južnoafrička predizborna ·drama ušla je u burnu završnicu sa dramatikom koja u izvesnoj meri okrepljuje sve istanjenije nade da je, ipak, moguć mir, demokratski preobražaj zemlje iznad Rta Dobre Nade. Talas blagog optimističkog osveženja izazvala je odluka Nezavisne izborne komisije da prihvati sugestiju Nelsona Mandele da još za sedam dana pomeri krajnji rok za podnošenje kandidacionih lista, čime partije, ujedno, potvrđuju i učešće na prvim slobodnim i ne-

rasnim izborima. Predsednik Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) odbacio je, međutim,

tom prilikom svaku mogućnost da se izbori odlože,nazvavši to „receptom za još veće krvoproliće i katastrofu zbog neizbežnog izliva neobuzdanog gneva izneverenih očekivanja crnih masa“.

Prema mnogim procenama, ova politički veoma mudra odluka oslobađa dovoljno manevarskog prostora i vremena da se u izborni proces uključe partije i pokreti iz disidentske „Alijanse slobode“. Ona je, s druge strane, deo upornog nastojanja i odlučnosti rukovodstva ANC da se pronađe razuman i prihvatljiv kompromis i spreči gotovo neminovni, opšti oružani sukob pristalica i protivnika izbora.

Ne robujući ni malo krutim pravilima političke igre, Nelson Mandela je takvo opredeljenje, nedavno simbolično sažeo u krajnje dramatičnoj i emocijama nabijenoj poruci: „Ako bude trebalo i na kolenima ću moliti za mir one koji našu zemlju žele da gurnu u građanski rat“. Tom prilikom, legendarni crnački lider pozvao je crnu većinu da „razvije apsolutno strpljenje i sposobnost da razume opravdane strahove drugih“, ne libeći se da prizna da mira u Južnoj Africi neće biti ako pojedine partije ostanu van demokratskog procesa.

Uslovni pristanak

Mandolin apel naišao je, istina, na skroman, ali ipak ohrabrujući odziv među članovima „Alijansc slobode“. Poslc osmočasovnog susreta sa Mandclom i dogvoora da međunarodni posrednici arbitriraju u sporu oko (nc)fedcralnih ustavnih odrcdbi, lider „Inkate“, Mogosutu Bu-

_ telezi je uslovno rogistroVao SVO-

ju partiju za učešće na izborima. Окга ко гесепо, ћосе И sc imcna kandidata „inkate“ pojaviti

Пад putu

45

na izbornim listama, zavisiće prvenstveno od odluke međunarodnih posrednika

Uz istovetne uslove, pod imenom „Front slobode“, učešće je prijavila i grupa umerenih generala iz „Afrikanerskog narodnog fronta“ (ANV), predvođena penzionisanim kolegom Konstandom Filjoenom, bivšim šefom južnoafričke armije. Takav potez izazvao je rascep u redovima ANV, jer se ratoborno raspoložen većinski tabor sa predsednikom Konzervativne partije, Fredijem Hartzenbergerom na сеlu, oštro suprotstavio general-

_ skoj „samovolji“. Razlaz sa gene-

ralima izbio je iz desničarskog „političkog rukava“ najjači adut sa kojim se računalo — podršku i simpatije u armijskim redovima, pa jača uverenje da belim desničarima ne preostaje druga mogućnost nego da, ipak, legnu na „izbornu rudu“.

U još izolovanijoj situaciji našla se vlada formalno nezavisnog bantustana Boputacvana, četvrta članica „Alijanse slobode“. Život u ovom bantustanu, već danima je potpuno paralisan generalnim štrajkom i masovnim demonstracijama. Opšti

· relovt potpalio je negativni od-

govor predsednika Lukasa Mangopea na apel Nelsona Mandele. Demonstranti zathevaju da se Boputacvana vrati u sastav Južne Afrike i učestvuje na izborima. U sukobima snaga reda i demonstranata poginuo je jedan policajac, dok je stotinak osoba povređeno kada jc policija upotrebila suzavac i gumene metke protiv učesnika protesta.

Potezi pravog lidera

Prema poslednjim vestima, situacija u Boputacvani sc prctoeći komplikuje. U toku noći izmcđu četvrtka i pctka, hiljadc naoru-

LONDONSKI AERODROM NA METI MINOBACAČA :

Treci napad na Hitrou

London. — Londonski acrodrom Hitrou jučc je ponovo napadnut, treći put u poslednjih pct dana. Povređenih nijc bilo i пије počinjena matocrijalna šteta — javljaju agcncijc.

Predstavnik Skotland jarda izjavio jc da jc odjeknula cksplozija u delu acrodroma koji služi za utovar, na južnom dclu objckta, i da jc reč o projektilima ispaljenim iz minobacača.

Napadu jc prethodila scrija telefonskih poziva kao upozorcnjc policiji i nekim sredstvima informisanja. Svi su bili cvakuisani s acrodroma, a južni dco Hitroua jc zatvorcn. 2

Policija istražuje ovaj slučaj, za koji se sumnja da jc, kao i prcthodna dva napada, dclo Irskc rcpublikanskce armijc (IA). Smatra sc da ova organizacija pokušava na taj način da izmami ustupkc britanskc vladc u progovorima o mirovnom planu za Sc-

vernu Irsku.

Geri Adams, lidcr „Sın Fcina“, političkog krila organizacije IRA, upozorio jc prc četiri dana da će biti novih napada, ukoliko Dritanija nc ispuni zahtcvc Irske republikanskc armije, koja sc

bori za ukidanjc britanskc vlasti

u Severnoj Irskoj.

je izbora пао

Polez pravog lidera: Bufelezi i Mandela

žanih pripadnika pronacističkog „Afrikanerskog fronta otpora“, Judžina Teri Balanša, prešli su granicu Ovog bantustana, kako se tvrdi, na poziv predsednika Mangopea. Desničarski komandosi zauzeli su pozicije oko vladine i drugih javnih zgrada u glavnom gradu. Južnoafrička televizija javlja da su beli ekstremisti pucali na demonstrante i da ima poginulih i ranjenih, ali se ne navode precizni podaci. Opasnost od izbijanja šireg sukoba visi u vazduhu, jer su hiljade pripadniak policije prešli na stranu demonstranata. Generalni sekretar ANC, Ciril Ramapoza zatražio je intervenciju južnoafričke armije kako bi se „Ogromna većina građana zaštitila od nasilja vlade i belih desničara”. Predsednik De Klerk je, pak, najavio da će „preduzeti hitne mere da se zaustavi haos i bezakonje u Boputacvani“.

Do prvih slobodnih i nerasnih izbora u Južnoj Africi preostalo je još sedam burnih i neizvesnih nedelja. Većinska Južna Afrika koja iskreno priželjkuje mir, sa zebnjom isčekuje ishod zbivanja u Boputacvani, u nadi da će protivnici izbora, ipak, na vreme shvatiti smisao Mandelinih poruka. Pogotovo što brojni posmatrači ukazuju da Mandelina spremnost da traga za dogovornom do poslednjeg trenutka nije znak političke slabosti ili popustljivosti koje bi mogle da zavaraju njegove protivnike.

Naprotiv, u tome se, pre svega, vidi knjiški obrazac za poteze pravog lidera koji je spreman

da demonstrira odlučnu akciju,

pošto jc ućinio sve Što je u njegovoj moći da ostvari kompromis i izbegne nasilje.

AMERIČKI IZVEŠTAJ Мај ћајт saradivao са поста

Vašington. — Divši austrijski prcdsednik Kurt Valdhajm učestvovao JC u nacističkim progonima — kažc sc u izveštaju amcričkog ministarstva pravdc do čijih izvoda jc došla britanska agencija Rojtcr. Tokom njcpovop službovanja na Balkanu, Val-

dhajm jc saradivao s obavcštajnom –

službom SS „u njenom zadatku dcportovanja i ubijanja zatvorcnika“, kaže sc, izmcdđu ostalog, u tom izvoštaju. Njegove uslupc bilc su tako anačnjnc da jc čak dobio retku medalju navcističkc marionctske državc Hrvatskc za pomoć 1942. podinc u borbi protiv pobunjenog naroda, odnosno akciji koja je kasnije postala poznata kao „masakr na Kozari“.

Isveštaj, koji će uskoro biti objavljen, bio je osnova za amcričku odluku 1987. воте Ча Уа ћајпи, зуојсугстепо репесгапот sckrciaru UN, Zbop njepovih aktivnosti s ncmackom armijom tokom. drupogp, Sv skop rata zabrani ulazak u SAD.

JUGOSLAVIJA — SLOVAČKA: MUKE SA VIZAMA

Savezna Republika Jugoslavija će od 17. maja ove godine uvesti vize za građane Republike Slovačke, saznajemo u Saveznom Ministarstvu inostranih poslova. Reč je o recipročnoj meri jugoslovenske strane nakon što je slovačka vlada pre dvadesetak dana otkazala dosadašnji Sporazum o ukidanju viza između dve zemlje. Iz podataka jugoslovenskog SMIP jasno je da će i Jugosloveni koji posle 17. maja budu putovali u Slovačku svoje putne isprave morati da opskrbe vizom. Ovo je i svojevrstan odgovor na doskora neodređen stav slovačkog Ministarstva inostranih poslova koje u trenutku donošenja vladine odluke nije moglo da odgovori kada će ona tačno početi da važi. Tada se naime moglo saznati samo da će vize za građane SRJ i nekih bivših jugoslovenskih republika biti uvedene u roku od 3 meseca. Sama odluka, kako je pojašnjeno, motivisana je činjenicom da se veliki broj građana sa ovih prostora u Slovačkoj bavi poslovima na ivici, ili s one strane zakona, te da uz to, ova mlada srednjoevropska država ima velikih problema sa građanima bivše SFRJ koji sa njene teritorije pokušavaju da odu ilegalno u druge evropske zemlje.

U objašnjenju jugoslovenskog Ministarstva inostranih poslova datom na traženje „Borbe“ kaže se da je odluka slovačke vlade „odraz njihovih procena i potreba u čije razloge i motive ne želimo da ulazimo. Međutim, sigurno je da takav akt slovačke strane objektivno ne doprinosi obostranoj želji za daljim širenjem veza između građana dveju zemalja.“

Pošto je nakon razdvajanja Češke i Slovačke u Beogradu ostalo slovačko predstavništvo, dok u Bratislavi ne postoji jugoslovensko, postavilo se i pitanje gde će eventualni namernici iz Slovačke dobijati vize kad požele da putuju u SRJ. Iz pomenutog odgovora vidi se da su zasad punktovi za dobijanje ovih viza ambasada SRJ u Pragu, kao i druga diplomatsko-konzularna pred-

rzavlianstvo epnici

stavništva SRJ u inostranstvu. Međutim, iz ovog objašnjenja proističe i da jugoslovensko ministarstvo namerava da otvori diplomatsko-konzularno predstavništvo i u Bratislavi, ali se ne navodi kada bi do otvaranja moglo doći.

U javnosti dve zemlje je inače posle donošenja odluke slovačke vlade o vizama, bilo špekulacija i pretpostavki da je već ta mera, zapravo akt svojevrsnog reciprociteta. Tvrdilo se da su slovački građani koji putuju u Jugoslaviju imali problema po-

_sle 2. februara kada su uvedene

ulazne vize za građane Češke. Budući, naime, da i Česi i Slovaci još uvek koriste stare pasoše bivše zajedničke zemlje, navodno je jugoslovenskim pograničnim organima bilo teško da u svakom pojedinačnom slučaju utvrde da li jugo-granicu prelazi Čeh podložan vizi, ili „bezvizni“ Slovak.

U odgovoru SMIP-a na naše pitanje tim povodom se kaže: „Nezavisno od toga, bezvizni režim između SRJ i Republike Slovačke odvijao se normalno (i posle uvođenja viza za .građane Ceške 2. februara — prim B. A.) jer se, u dogovoru sa slovačkom stranom, pripadnost slovačkom državljanstvu utvrđivala na osnovu posebne nalepnice u pasc šu (nalepnice su na češko-slovačkom terenu dosta popularne jer su se tako u prvim danima razvoda razlikovale i novčanice — prim. B. A. ili potvrdom o slovačkom državljanstvu, koje su u tu svrhu svojim državljanima izdavali nadležni organi ili diplomatsko konzularna predstavništva. Prema tome, problem razlikovanja slovačkih od čeških pasoša, odnosno državljana, nije mogao biti uzrok otkazivanja Sporazuma i ne treba ga dovoditi u vezu s tim“ — kaže se na kraju odgovora SMIP na pitanja „Borbe“. U svakom slučaju slovačkim državljanima i do 17. maja kada se uvode prave vize uz važeći pasoš za ulazak u Jugoslaviju, treba nalepnica ili pečat kao dokaz o slovačkom državljanstvu. - Božidar Andrejic

SAVET BEZBEDNOSTI UN O MASAKRU U HEBRONU

Odbaćen ruski predlog

Njujork (UPI) — Savet bezbednosti UN sastao se preksinoć na zahtev Rusije ı odbacio zahtev Moskve da odmah izglasa rezoluciju osude prošlomesečnog masakra nad Palestincima u džamiji u Hebronu.

Inicijativa Moskve podudara se sa turnejom ruskog ministra inostranih poslova Andreja Kozirjeva po Bliskom istoku, gde se prekjuče sastao u Jerusalimu sa izraelskim liderima. On u Tunisu treba da razgovara sa VOđom Palestinske oslobodilačkc organizacije Jaserom Arafatom ne bi li ga nagovorio da sc vrati mirovnim pregovorima o ВИ kom istoku prckinutim poslc pokolja u Hcbronu.

Розје oko tri sata raspravc, Savct bezbednosti je u subotu uvcče odlučio da o rczoluciji glasa onako kako jc prvobitno bilo predviđeno, u poncdcljak.

Rezolucija nosi klauzulu koja izraelske vlasti smatra odgovornim za bezbednost Jerusalima kao dela okupiranih teritorija. Izrael se oštro protivi tome da se Jerusalim smatra delom okupiranih teritorija.

Rezolucija takođe oštro Osuđuje masakr koji je odneo više od 50 života i zahteva od Izraela da oduzme oružje jevrejskim na-

" seljenicima i garantuje bezbed-

nost Palestincima na okupiranim teritorijama i predviđa „privremeno međunarodno prisustvo“ na tim područjima.

Rezolucija je predmet rasprave u OUN od 25. februara kada jc jedan jevrejski naseljenik otvorio vatru iz automata па усгnikc u džamiji u Hebronu. Tom prilikom i u sukobima koji sit odmah poslc masakra izbili sa izracIskim snagama bczbcdnosti ubijeno jc višc od 50 Palestinaca. Uslovi PLO za nastavak pregovore

Tunis, (AFP) — Amorički državni sekrctar Voren Kristofetf zatražio je od vođe Palestinske oslobodilačkc organizacije (PLO) Jasera Arafata da nastavi pregovorc sa Izraclom.

Kristofer je u dva navrata, u pctak i u subotu, vršio pritisak na Arafata kako bi se obnovio pregovarački proces — tvrdc palestinski iz-

vori u Tunisu.