Borba, Mar 30, 1994, page 13

ранама ya

THRT 1994.

A

Pobeda

oitoče Menkaći (ANSA)

'sgecijalno za „Borbu“

iolobedila je desnica, ali je pre svega pobedila idbnova. Italijani su hteli da raščiste sa prosološću i u tome su uspeli: konačni podaci još raiisu zvanični, ali je sigurno da od 945 depu:fata i senatora parlamentarnih domova imnih koji će ponovo dobiti svoja mesta ima Bnagje od trećine.

) Obnova ljudi, ali i političkih formacija i oyrograma. Partija koja izlazi iz ove konsulionacije kao onaj koji najviše trijumfuje, Forca igzalija (Napred Italijo), osnovana je pre sveу sa dva meseca. Njen predsednik televizijski ianagnat Silvio Berluskoni, osetio je da novi бога! зет favorizuje formiranje dva qmprotstavljena bloka: ali desnica je bila haodeljena i u takvim uslovima svakako bi sliila poražena. Berluskoni je stoga pokušao sa je ujedini oko dve ili tri ključne zamisli — ekonomskog liberalizma, institucionalHliih reformi, obnove političkog stila i običaja i — i u tome je uspeo; desni blok ima apsolutuu većinu u kameri i gotovo je dostiže u SeijBatu, a Forca Italija prevazilazi i samu PDS vioivši komunisti) u vrednovanju snage parti= 7 Veliki gubitnik je, međutim, centar. Delonohrišćani i druge partije koje su vladale Ig:alijom gotovo pola veka dobili su jedva 15 ebdsto glasova. U starom proporcionalnom jeistemu to bi možda bilo dovoljno da posta| mu jezičak na vagi. Ali u Italiji je uveden vezninski izborni sistem (mada korigovan) i nentristi su osvojili samo nekoliko desetina гопезта.

J Ulogu opozicije će dakle, kao i u prošlos1 = igrati leve snage. Progresističku koaliciju

obnove

čini osam partija, ali njen neprikosnovcni

_ vođ je PDS, partija bivših komunista, koju

predvodi Akile Oketo. Na administrativnim izborima prošle jeseni, progresisti su osvojili pet velikih gradova — Rim, Napulj, Đenovu, Veneciju i Trst — i smatrani su velikim favoritima i za ovo političko izjašnjavanje. Izgubili su, međutim, i to žestoko. Možda zato što nisu shvatili da je zemlja želela potpuni raskid sa prošlošću i da su za birače, višc od ideologije, važnost imali poštenje i efikasnost. Određivanje premijera spada, prema italijanskom Ustavu, u nadležnost šefa države. S obzirom na izborne rezultate teško je međutim, zamisliti kako će se predsednik Skalfaro usuditi da poveri dužnost Silviju Berluskoniju. Ali uprkos lakoći postignutog uspeha, zadatak koji očekuje Berluskonija neće biti prijatan.

Na izborima, Forca Italija se predstavila zajedno a ražličitim političkim grupacijama i zavisno od regija: na severu, posebno, ujedinila se sa federalistima iz Lige, dok je u centru i na jugu odabrala nacionaliste iz MSI-ja, koji su pak promenili kožu transformišući se u Nacionalni savez. Uspeh su postigli sve troje. Ali sada, kada su izabrani, stare razlike će da procvetaju. Vođ Lige Umberto Bosi se kune da nikada i baš nikada neće da se ujedinjuje sa „onim reakcionarima i fašistima iz MSI“. A vođ Nacionalnog saveza Đanfranko Fini, zvezda u usponu italijanske politike, tvrdi da pre nego što preuzme odgovornost u vladi, Liga mora da se odrekne federalističkog projekta koji bi fatalno izazvao rascep Italije na dva ili tri dela.

MOMENTARI ITALIJANSKE ŠTAMPE

зтагтапје poraza najava ravanša: Akile Оке-

'

AFP za „Borbu“

Rim. — Italija je na opštim izborima doživela „kulturnu revoluciju“, ali ubedljiva pobeda desničarskog bloka možda neće doneti stabilnost, ocenjuje jučerašnja italijanska štampa. |

Nezavisni list „Voće“ je, preko čitave naslovne strane, objavio fotografiju medijskog magnata Silvija Berluskonija koji je, na čelu partije Forca Italija, sa ovih izbora izašao, kao glavni pobednik. Na fotomontaži, na= pravljenoj u stilu čuvene Karavađove slike na kojoj David drži Golijatovu glavu, Berluskoni za kosu drži glavu pobeđenog rivala Akila Oketa. Ali, uz ilustraciju stoji u upOZOrenje. „Ako ne bude stabilne parlamentarne većine, sposobne da nam pruži stabilnu vladu“ onda nova, Druga republika, koja se izrodila na ovim izborima, uprkos pobedi desničarskog bloka, može biti veoma slična

TVOJ.

„II Sole 24 ore“ govori O novoj „neo konzervativnoj“ Italiji i „kulturnoj revoluciji“ posle: opštih izbora na kojima-su, piše ovaj list, tradicionalno vladajuće partije, demohrišćani i socijalisti doživeli kolaps, a stvorena je nova vladajuća konzervativna alijansa, spajanjem Forca Italija, fedcralističke Lige za sever Umberta Bosija i neofašističke Nacionalne alijanse. = „~

Ali, sugeriše ovaj list, neslaganja između

tri koaliciona partnera i nedokazana politič- -

'ka veština Berluskonija biće iskušenje za “stabilnost sledeće vlade. : пе Levo orijentisana „La Republika“ jednostavno i iskreno, na prvoj strani pita: „Ko sa·da vlada?” — „Berluskoni je šarmirao impresivni broj glasača što pokazuje njegov nc-

sumnjiv talenat — da ostavi utisak i zavede.

Sada moramo videti da li te njegove sposob-

nosti mogu prerasti u političke kvalitete“,

konstatuje „La Republika“ u uvodniku.

„La Stampa“, novina bliska desnom centru navodi da se iza mora promena u italijanskoj politici „još uvek: vidi staro lice ncsi“gurne, nestabilne, možda Italije kojom se ne može vladati. ; -

„II Đornale” pozdravlja pobedu Berluskonijeve. Forca Italije, kojoj je inače blizak, ali, pod naslovom „teška vlada slobode“ pita:

-„Može li Vitez (Berluskoni) da ukroti pobes-,

nele konje (koalicione partncre) kojima se . okružio ako to budc potrebno? :List bivše komunističke partije „L' Unita“

izbore ocenjuje kao „glasanje koje je родећ--

lo Italiju“ ; konstatuje da je „Druga republi-

ka rođena u znaku nemogućnosti vladanja“.

List žestoko kritikuje demohrišćane zbog toga što nisu uspeli da sklope savez sa partijama levice i time spreče pobedu desnicc.

JANEZ JANŠA NEPREKINUTA KARIJERA

Uvek blizu tajni

Stevan Šićarov dopisnik „Borbe“ iz Ljubljane

Ljubljana. — Prcksinoćnji oproštajni govor u slovenačkom parlamcntu pred razrcšcnjc sa funkcije ministra odbranc, Janez Janša jc završio višc ncgo dvosmisicnom rcčcnicom i ima danas, ali ima i sutra. Poruka je svakako upućcna onima koji su glasanjem „za ovom tridcsctšestogodišnjaku nancli prvi politički poraz u karijcri. Njena sadržina u „šiframa“ ukazujc na dvc konstantc kojima je Janša obeležio nc samo vlastiti politički uspon, već ı glavnc smcrovc doskorašnjc jugoslovcnskc i aktucinc slovcnačko politikc.

Jedna od njih jc da jc za Janšu, još od davnih ranih osamdosctih, kada jc kao studcnt opštcnarodnc odbranc i društvcnc samozaštite počco da objavljujc publicističke tckstove o dcmilitarizaciji vojskc, pa do vođcnja slovcnačkc vojskc u kom je tolcrisao da spccijalci na ulici hapsc i tuku civila, uvck vczan nckakav „višak“, ncšto višc od onoga što je rekao ili uradio, neckakvc prctpostavkc i sumnjc o vcćim, širim, dubljim i ko zna svc kakvim „igrama“ i „pozadinama“ u kojc obični smrtnici nemaju uvida.

Druga jc njcgova u višc od dcccniju javnog delovanja dokazana sposobnost, koju tek retki uspcvaju da osvcdočc, nc samo da utiče na glavnc političkc događaje, već da ih sam oblikujc. I to na presudan način, koji mu je u Slovcniji donco harizmu tvorca vojnog osamostaljcnja slovcnačkc državc i voj-

no-političkog stratcga čijc (pr)occnc se bezpogovorno uvažavaju. Stoga su sc mnogi štrccnuli kada u njegovom upozorcnju o tom „sutra“ nisu vidcli vrecmcnsku, već globalniju odrednicu koja bi, ako ništa drugo, vodila bar većim političkim potrcsima. Osuđcn jc svojcvrecemcno zbog „odavanja vojnc tajnc“ na godinu i po dana zatvora, što jc „odradio“ polovično, odlazeći iz „zatvora otvorcnog tipa“ kući i skraćenjem kaznc zbog smctnji na srcu. Tada, u prolećc 1988, Janša jc bio omladinski funkcioner u usponu, kandidat za prcdscdnika slovcenačке omladinskc organizacije ZSMS koji jc program gradio na višcpartizmu i dcinilitarizaciji vojske i kolumnista u tadašnjc vremc „najlevljeg“ od svih časopisa u cvropskom socijalizmu, „Mladinc“. Mosto najisturenijcg među „mladim lcvim“ dobio jc, kako sc tada verovalo, igrom slučaja, kada mu jc zastavnik JNA Ivan Borštncr posrcdovao nckakav tajni vojni dokumcnt kojim bi sc potvrdilc ondašnjce teze o odluci Đcograda da sc „višepartijsko zastranjivanje“ u Slovcniji odlučno preseče hapšcnjem nckih vodećih partijskih rukovodilaca, na čclu sa prcdvodnikom slovenačkih komunista Milanom Kučanom.

Hapšcnjc Janšc pokrcnulo jc slovcnačku intcicktualnu clitu, a suđcnje na ulicc izvelo dcsctinc hiljada dcmonstranata, koji su prvi put javno pokazali nczadovoljstvo sistemom. [ dok su iz bcogradskc javnosti, koja jc dcšavanjc u Ljubljani razumcla kao uvođenjc višcpartizma i promovisala krilaticu kako je moderno „po političkom ubeđenju biti Slovcnac“, stizalc čcstitkc „Janši i celoj toj branši“, Janša jc na mitinzima u Ljubljani postao ncšto sasvim drugo. Postao jc nacionalni junak, simbol borca za slovcnstvo. Za otvaranjc vckovnih težnji naroda za samostalnom državom 'kojc su upravo tada ovaj zamah dobile doefinisanjcm slovcnačkog na-

. cionalnog programa u 57. broju „Novc revije“. Mitinzi su Janšu promovisali u vođu konačnc borbc protiv „srbizacije“ ı protiv ko'munističkog sistcma. SE

_ Šta jc bila pozadina tajnog vojnog-dokumcnta, šta istina, a šta· provokacija raznih „obaveštajnih službi do sada nijc utvrđeno,

„sili jc činjenica da sc otada Janšin put trasira isključivo dclatnostima kojc su tajnc, oba-

Veškajno. kontraobaveštajnc i slične prirodc. | Svc vremc vojnog: ministrovanja oko Janšc su -kružili tajni dokumcnti: od maja 1990. pa do juna 1991. to-je bilo pripremanje u tajnosti paralcinc slovcnačkc vojskc, kupova: nje naoružanja i pravljenje strategije sukoba sa JNA, a kasnijc kad jc povlačcnjc jugoslo- | venskc vojskc. „unovčcno” kao njcn-izgon, organizovanjc novc, slovenačkc vojske, opet je praćcno oznakama „državna tajna“, „strogo pov.“ i kako to već-idc pri sličnim Stvarima. ~

Nacionalni junak sa orćolom pobedničkog vojskovođć, jc kapital kojcg je teško – prokrčmiti, ali se to Janši baš desilo, i to čistom ironijom sudbinc. Takvom da sve ono zbog čega je stekao harizmu, delovalo je -protiv njcga. Baratanje vojnim tajnama, radi ·| čega jc bio osuđen u prošlom sistemu, dove- | lo ga je do toga -da njegovi vojni specijalci ra- dc ono što čak ni bivša jugo-vojska nije njemu samom: da ga vojska hapsi, „obradi i čuva u bolničkoj sobi. „Mladina“, čiji je bio davnašnji „trade mark“ antikomunističkog stila, dokumentima ga jc prikazala kao komunistu koji moli da ostane u partiji kako bi usavršavao njenu ideologiju, i mesecima ras· krinkavala .mutne poslove trgovanja bruž-.| jcm: : Njegov najbolji dugogodišnji i ncrazdvoje“ni prijatelj Igor Bavčar, koji je 1988. bio njegov prvi branilac, a kasnije dok je Janša vo- | dio vojsku, Bavčar bio na čelu policije, sada

~ з6-окгепцо. ргоцх Јапзе.

~; Ipak, Janša uprkos prvog praza ne odlazi, перо se vraća. Tačnije rečeno, odlazi.Janša kao „heroj rata“ i. vraća se Janša kao „heroj ulice“. Kao politička figura koju iznova uso-

| псамајц mitinzi, i onih desetak hiljada de-

monstranata koji-su u pončdeljak pred par· lamentom uzvikivali isto što ı 1988–— „Ne damo Janšu“. Samo su okolnosti sada dija-- | moetralno različite» više nijc jednopartijski | komunistički,„već višepartijški parlamentarni sistem, država više nije Jugoslavija, već Slovenija, i Janez Janša više nije bezgrešan.