Borba, Mar 30, 1994, page 20

20 а

334

29 |

OKRUGLI STO O IZMENI STATUTA GRADA

Politički čin ili uvođenje reda

Konačan tekst novog Statuta Веоегада пајусгоматије се 56 pred odbornicima Skupštinc grada naći krajem aprila, rekao jc juče sekrctar gradskc skupštinc Ljuba Milić, gostujući na okruglom stolu posvećenom proтепата „gradskog ustava“, u organizaciji Dcmokratskc stranke. Po Milićevim rečima, dcvctočlana skupštinska komisija za izmenu statuta (pct članova SPS-a i četiri iz drugih stranaka) ovih dana razmatra prispcic primcdbc gradskih opština na predloženi nacrt statuta i radi na iznalaženju „optimalnc mcrc odnosa opštinc-grad". Hcšcnjc kojim bi svi trebalo da budu zadovoljni, po Milićevoj осет, mogućc Jc pronaci.

Jučcrašnja rasprava, kojoj su

prisustvovali prcdstavnici odborničkih ·-егира u gradskoj

skupštini, gradski sckrctarı za komunalnc, građevinskc ı stambene poslove i urbanizam, i potpredsednici opština Stari grad ı Zvezdara, članovi strankc-domaćina, nije, međutim, ukazala na cvcentualno približavanjc stavova „suprotstavljenih strana“. Predstavnici opozicije ostali su pri svojim tvrdnjama da su najavljene izmenc statuta politički motivisance, ncracionalnc : antitržišne, dok su gradski čelnici ı predsednik odborničke grupe SPS to poricali, tvrdeći da iza svega stoji želja da se pronađu najbolja rešenja i za opštinc ı za grad.

Ono što u predloženom Statutu izaziva najvišc podozrcnja opozicionara tičc se raspolaganja gradskim građevinskim zem-

Uređenje mesmnil zajednicu

Nacrtom Statuta predviđeno je da Grad određuje jedinstven način uređenja svih mesnih zajednica u gradu, sa čim se složio i odbornik SPS u Skupštini grada, Zoran Vučurović. On, takođe, zastupa i stav da organe mesne zajednice treba da biraju građani na neposrednim izborima. Dovodeći u pitanje konzistentnost stavova sadržanih u novom Statutu, Radoje Prica je primetio: „Kada je u pitanju određivanje praznika Grada, na primer, to odlučuje Skupština, jer je referendum skup. Organizovanje izbora za mesne zajednice, pri tom, n> izgleda skupo“. Prica se ne slaže ni sa jedinstvenim načinom uređenja ovih organa lokalne samouprave: „Kao odbornik u Skupštini grada ne osećam se kvalifikovanim da kažem kako treba da bude uređena mesna zajednica u Barajevu. Isto tako, mislim da predstavnik Barajeva ne bi trebalo da se meša u organizaciju mesne zajedni-

ce u Starom gradu“.

ООСС

ljištom ı poslovnim prostorom, organizovanja rada mesnih zajednica ı kontrole grada nad gradskim opštinama. Po mišljcnju predsednika odborničkc grupc DS u Skupštini grada, Radoja Price, najavljena ccntralizacija u raspolaganju građcvinskim zemljištem jc ncracionalna („kada jc izrada dctaljnih urbanističkih planova bila u rukama grada, ništa nijc funkcionisalo“) i antitržišna („Jedino racionalno utvrđivanjc cenc građcvinskos zemljišta mogućc jc na tržištu, a za to moraju da sc znaju vlasnici. Monopolizacija jc protivna tržištu, što važi i za poslovni prostor“). Tvrdeći da grad sa svojim službama nijc u mogućnosti da na adckvatan način vodi računa O uwrbanizmu, pDpotpredscdnik SO Zvczdara Miroslav Janković, Jc upitao: „Zar Jc potrebno za svaku zanatsku radniu privatnu kuću, adaptaciju, ili nadgradnju ići po saglasnost u grad i mcsccima čckati

dozvolu?“ |

Po rečima gradskog sckrctara za urbanizam, T)urec Đurovića, mecedutim, IDUP-ovi pripremani u Skupštini grada, za razliku od onih nastalih u opštinama, nisu obarani na Ustavnom sudu. Isti-, čući da autori nacrta Žclc trZištc, ali i rcd na njemu, skupštinski sekretar ljuba Milić je upitao: „Koja to, ı mnogo Jača država, možc da finansira izgradnju 37.000 stanova, koliko jc odlukama gradskih opština, u protckle dvc godine gradcvinskog prostora dodcljeno?“ Gradski ministar za komunalnc, gradcvinskc i stambcnc poslovc, Bogdan Pecić, tvrdi da opštinc izdaju građevinsko zemljište kojc nije komunalno opremijeno ı timc finansijski zadužuju gradskc institucije da izrade komunalnu infrastrukturu na izdatim loka-

cijama. S drugc strane, kako ka-_

72 Pccić, postoje i oprcemljenc lokacije na kojima sc ništa nc gradi.

Sasvim su suprotstavljeni stavovi dvc strance i kada jc reć o raspolaganju poslovnim prostorom. Formulacija iz nacrta, koja predvida „jedinstvene uslovc za korišćenje poslovno prostora“, pri čemu ćc sc konkretni uslovi odrediti u roku od tri mcescca, po mišljenju potpredsednika SO Starı Grad, Dušana Kuzmanovića, ncprccizna jc. „Zašto opštine nisu unaprcd mogle da sc izjasnc о konkretnom sadržaju?“, upitao je Kuzmanović, dodajući da je ovde reč o ograničenju prava svojinc, garantovanc Ulstavom. Po njegovim recima, ncraстопа по је шугфаман јефтеnc uslove za izdavanje poslovnog prostora u Starom gradu i Вагајсуц, па ргитег.

Odgovarajući na ргтедђе, predstavnik grada ljuba Milić jc savetovao da sc čita ono što piše, uz opasku da nema potrcbc za strahom od onog što nije napisano. „Nismo išli sa idejom da nabrojimo sve uslovc za korišćenjc poslovnog prostora, plašeći se da nesto nc izostavimo i da nc napravimo krutu formulaciju“, rekao je Milić. Ističući da sc izmenama statuta uvodi rcd uu oblast poslovnog prostora, pri čemu sc prihod nc dira, Milić je rekao: „Niko pametan nijc ni mislio da u gradu odrceduje ccnuu zakupa od objekta do objekta, reč Jc samo:o odrcdivanju minimalnc ı maksimalnc cenc za odrcdcnu kateporiju prostora“. Uprkos svim razlikama, sckrclar gradskc skupštine jc ostao pri svom stavu da Jc dogovor oko spornih pitanja i dalje moоце. У. Didanovicć

KAZNE U SAOBRAĆAJU

Republička vlada je izgleda odlučila da budžetski deficit popuni novcem od kazni za saobraćajne prekršaje, pa u skladu sa tim, disciplinuje beogradske pešake ı vozače, „udarajući“ ih po džepu“.

Tako su sve važnije beogradske ulice „pokrivene“ dežurnim saobraćajcima. Posmatrali smo rad saobraćajnog milicionera na jednoj od najprometnijih beogradskih raskrsnica.

— Zašto ovde prelazite kada je pešački prelaz sto metara niže? — pitanje je koje upućuje nesavesnim sugrađanima. Zbunjeni pešaci daju najrazličitije odgovore tipa: „Izvinite, zamislio sam se“, „Malo pre sani vas pitao za odobrenje“, „Nemam pojma o kaznama“ „Radim ceo dan i ne gledam televiziju“...

Za prelaženie ulice van dozvoljenog mesta „zaboravni“ građani се plaćati kaznu od 70 a

prelazak na crveno svetlo čak 100 dinara. Za vozače kazne iznose 20 dinara (prljave tablice i svetla), 45 za nevezivanje sipurnosnog pojasa, a vozačima uhvaćenim sa viškom alkohola u Krvi sleduje oduzimanje vozačke dozvole i zatvor.

— Do sada smo i pešake i vozače samo upozoravali, ali od danas počinjemo da naplaćujemo — kaže saobraćajni milicioner. Ukoliko prekršilac ne plati na licu mesta, kazu u istom IZOsu može da plati u Ljermontovoj 12. Ако [0 пе исти, prijava stiže do sudije za prekršaje, gde se uvećava za sudske troškove, a za teže prekršaje može dostići sumu od 400 do 2000 dinara.

Sudeći po broju milicioncra na beogradskim ulicama, vlasti se ovog puta očigledno nc šale. Zato, ako ne želitc da vaš kućni budžet pređe u republički, nc šalitc se ni vi sa nima. S.O.M.

OSNOVAN BEOCIKLING KONZORCIJUM

Na dva foćka u 21. vek

Beocikling, novoosnovani Konzorcijum za razvoj biciklizma u Deogradu, ćc u saradnji sa Skupštinom grada pokušati da svojim aktivnostima unapredi trctman Dicikla i biciklistec u glavnom gradu, ı da mu adekvatan status ravnopravnog saobraćajnog subjekta, približavajući se tako cvropskim i svetskim tokovima.

U 1994. godini sc, kako Jc istaknuto na jučerašnjoj promociji u Studentskom kulturnom ccntru, planira projektovanje i izgradnja biciklističkih staza, infrastrukturc i saobraćajnc signalizacije, uvoz bicikala i opreme najviših · svetskih standarda, kvaliteta ı bezbednosti, razvoj

saobraćajnc kulture ı cdukacijc podmiatka, sportsko-rekrcativni i zdravstvcni programi, i pOVOZIvanje u Evrosku biciklističku mrcžu, duž Dunava kroz Jupgoslaviju. Diciklistički saobraćaj, kao integralni deo ukupnog gradskog saobraćaja, je u Gencralnom urbanističkom planu grada od 1985. godinc, a tremulno JC u upotrcbi prva Jedina biciklistićka staza kod Ušća. Uraden jc idejni projekat i prvc stazc na desnoj obali/Save, koja bi bila duga 6 kilometara ı protezala bi sc od Centra „25. maj“, preko Ušća, obalom, do Adc Ciganlijc.

D.5.

zakon.

uobičajenom praksom?

= - > Зи U redu za kaznu: Saobraćajac u akciji

~ e - ~ s... Киозепја па Вехатиј!: Bežanijsku kosu, cliino novobcogradsko nasclje čini oko 90 posto ncplanski podignutih objekata. Samo u poslednjih par mcscci podignuto jc 20 novih garaža i prcko 20 objekata u tri nivoa ı Za-

uzcto prcko 10.000 kvadrata zclenc površinc. Tako ovo nascljc predstavlja primcr kako se može, uz „drešcnjc“ kcsc, izigravati

Da bi sc konačno bespravnoj gradnji stalo na put, Skupština opštinc Novi Beograd formirala jc radnu grupu, Čiji je zadatak da uporedi stanjc „na terenu“ sa planskom dokumcntacijom, tc da napravi izveštaj sa predlogom rešcnja. Šta je do sada opština radila po tom pitanju i da li jc zaiskja nemoćna pred ovom, VCĆ

— Inspcktori odeljenja za komunalno-stambcnc poslovc krcnuli su u akciju još pre godinu dana. Popisali su svc što su zatckli. Svoj deco posla služba jc uradila — doncla jc rešcnja o rušenju — napominjc Bisana Vavan, načelnik ovog, odcljenja, dodajući da je za rušenje potrcbno mnogo sredstava, a da njih nema. ~

Sada sc već postavlja pitanje šta bi trebalo tamo srušiti, a šta ostaviti. Gotovo da nema zgradc na kojoj nije nešto rađeno mimo plana, napominje Vavan. Međutim, kako na Bežanijskoj kosi živi uglavnom sloj imućnih ljudi, ukoliko sc i obezbede sredstva za rušcnjc, uvck se „ncko“ isproeči.

{olo: A. Stanković

T.N.

BORBA SREDA 30. MART 1994.

OD |. APRILA Počinje upis daka

prvaka ·

Upis daka prvaka počinje 1. aprila avanično traje do 31. maja.- lDačku knjižicu moći će da dobiju svi koj su rodceni . 1987. ali ı deca mlađeg uzrasta pod uslovom «a su psi-

ho-fizički zreli za. polazak u školu. Po podacima pcdanтић statističara u bcogracdskc škole ove godinc upisaćnje sc 18.000 mališana, što je za oko 1.500 manje ncgo lanc. Deca izbeglica sa ratnih područja dobiće školski status pod istim uslovima kao i ostali.

Za upis (u najbližu osnovnu školu kojoj tcrofirjalno pripadaju) potreban je izvod iz matične knjige rođcnih (nc mora da budc original) ı potvrda dečjeg lekara. Svc ostalc detalje roditelji mogu saznati u samim školama, u kojima cc uputstva biti istaknuta ı na oglasnim tablama.

- 0.N.

_ ODLUKOM NOVOBEOGRADSKE VLADE

„Hajatu“ produžena dozvola

Poslednja privremena dozvola za rad hotcla „Hajat“ produžena Jc do 30. scptcmbra jučcrašnjom odlukom Izvršnog odbora SkupStinc opštine Novi Beograd. Ukoliko do tog roka investitor nc obezbedi svc uslovc za upotrebnu dozvolu, ckskluzivni hotel, internacionalnog renomca, ostaće i bcz privremcnc dozvolem, odnosno — bićcc zatvorcn.

„Hajat“ radi vcć pct godina uz privrcmcnu dozvolu, jcr prcškc nastale pri gradnji nisu otklonjenc ni do danas. Spisak ncgativnih karakteristika kojc se isprečuju upotrcbnoj dozvoli jc poduži, međutim, kako nas upućuju u opštini, „to nisu krupnc stvari“. Mada jc reč o „sitnicama“, Izvršni odbor novobcogradskc opštinc uputićc pismo „upozorcnja“ investitoru Hajata Mešovitom bcogradskom preduzeću, da jc ovo poslcdnja privrecemcna dozvola 1 da jc Opština ovog puta isključiva. Ukoliko Zavod za veštačcnjc 30. scptembra nc doncsc pozitivnu occnu tchničkog prcgleda „Hajat“ ostaje bez ikakvc dozvole za rad, napominju u opštini Novi Sad. T.N.

Rakic pre Ribara

Zahtev školskog odobora ı Savcta roditelja, učenika i radnika školc „Dr Ivan Bibar“ da sc promcni njen naziv prihvaćen jc jučc od stranc opštinskih organa, uz saglasnost Ministarstva prosvcetc Srbijc i Sckrctarijata za obrazovanje Beograda. Stav školskog odbora ovc školc je da „imc školc treba vczivati za ličnosti koje su u bliskoj bezi sa obrazovanjem i kuturom“. Stoga sc školski odbor izjasnio da novo imce зКоје budc „Milan Rakić“, po poznatom srpskom pesniku, čije ime za sada nc nosi niti jedna bcogradska škola. T.N.

AGENCIJSKI CENTAR BORBA

PROMET NEKRETNINAMA

ј а

па