Borba, Mar 30, 1994, page 5

у авезинен

ВОКВА SREDA 30. MART 1994.

DVE MISIJE SRPSKOG NACIONALNOG VEĆA

Izdajnic

e e ee

li golubovi

iz Nojeve barke?

Cvijefim Milivojević

Za Srbe Sarajlije — „najveće žrtve i junake ovog rata“ — istovetne reči divljenja i poštovanja imaju i Radovan Karadžić i Alija Izetbegović i Vuk Drašković. Razlika je samo u formi obnašanja prema njima: dok im rukovodstvo sa Pala priprema ordenje za hrabrost, ali tek kad pređu granični punkt prema Grbavici — dotle lideri SPO i SDA u tih pedesetak hiljada sarajevskih Srba vide garant (i potvrdu mogućnosti) suživota tri naroda na prostoru bivše centralne jugoslovenske republike.

Srpsko konsultativno (konstitutivno?) veće u nedelju je pušteno iz sarajevskog. Nojevog kovčega da proveri je li potop prestao i da li je voda dovolino presahla da otpočne novi život.: Hoće li Srpsko konsultativno veće imati sudbinu Nojevog gavrana — izvidnika ili golubice

koja se nikada nije vratila u barku potvrđujući da je iz silnog haosa — izronilo kopno?

Posmatrajući ulogu političkih predstavnika sarajevskih Srba sa faktičkog (a delimično i međunarodnopravnog) državnopravnog stanovišta, oni nesporno čine veliku humanu i nacionalnu misiju. Na prostorima pod kontrolom Armije BiH živi prema izvorima bliskim Vladi Harisa Silajdžića — oko 150.000 Srba, a njihovi predstavnici u vrhu vlasti Republike BiH na prste se mogu izbrojati. Nema, dakle, ni adekvatne političke i pravne zaštite za taj deo sprskog naroda i njima se Srpsko konsultativno veće zaista može učiniti kao jedina nada.

Na drugoj strani, pak, evidentno je da će novoproklamovano Veće (sa Pala su ih već prozvali „Izetbegovićevim privatnim Sr-

LJUBO BABIĆ, PREDSEDNIK UDRUŽENJA BOSANACA | HERCEGOVACA

„ад

Protiv nagradivania resora“

Održana Skupština građana Bosne i Hercegovine srpske nacionalnosti potvrđuje čvrstu orijentaciju organizatora i učesnika skupa da se manifestuje pravo na zajednički život sa ostalim narodima, Muslimanima, Hrvatima i pripadnicima ostalih nacija — kaže za „Borbu“, Ljubo Babić, predsednik multinacionalnog Udruženja Bosanaca i Hercegovaca, povodom skupa Srpskog konsultativnog vijeća održannog u nedelju u Sarajevu.

Solucija zajedničkog života, po njegovom mišljenju, podrazumeva obustavljanje rata i putem političkih pregovora, iznalaženje sporazumnog projekta državno-političkog preuređenja, u kome će biti zagarantovana nacionalna ravnopravnost, verska i politička tolerancija kao i sloboda stvaralštva svih

građana.

— Ostvarivanje ovakvog koncepta podrazumeva vraćanje svih prognanih i izbjeglih stanovnika BiH, uz garanciju njihove pune bezbednosti i mogućnost da svoju imovinu povrate — kaže Babić. Na opasku da je njihova imovina, verovatno, uništena ili opljačkna, gospodin Babić veli da bi oni morali biti obeštećeni, jer „jedino tako je moguće ublažiti sramne posledice etničkog čišćenja — i ne samo to, nego potrebno je uspostviti stabilan i pravedan mir, „kako,

agresor (Srbi) ne bi bio nagrađen“.

Nakon uspostavljanja pravednog mira, svi ratni zločinci, kaže on, bi morali da odgovaraju pred međunarodnim ili domaćim sudovima pravde. Ocenjujući mogućnost realizacije odluka Vijeća, Babić tvrdi da će sve zavisiti od toka mirovnog procesa i rešenja koje će on nametnuti zaraćenim stranama.

Na pitanje hoće li Srbi podržavati rad Veća, Babić izjavljuje da „jedan deo hoće — jer, oživotvorenje tih odluka je u najvećem interesu srpskog naroda u

celini, a posebno onih u BiH“.

— Duboko sam uveren da će te odluke sa poverenjem biti primljene i među Muslimanima i Hrvatima, čime se otvara perspektiva jačanja međusobnog poverenja i iznalaženja sporazumnog rešenja — kaže Babić i dodaje da će „Udruženje učiniti sve za objektivno i korektno upoznavanje ovdašnje javnos-

“

va.

ti i popularizaciju odluka i stavova Srpskog konsultativnog Vijeća iz Saraje-

B. Cani

KO SU ČLANOVI SRPSKOG KONSULTATIVNOG VEĆA

alednici s

Među pripadnicima srpske nacionalnosti sa teritorija pod kontrolom bosanske Armije koji su protekle nedelje učestvovali u radu Srpskog konsultativnog veća najviše je političara koji su se u vreme vladavine Saveza komunista nalazili na istaknutim funkcijama u BiH i bivšoj Jugoslaviji. Po onome što se moglo čuti prilikom redovne posete člana bosanskog Predsedništva, Mirka Pejanovića srpskim konsultativnim većima u Zenici i Tuzli i najveći broj tamošnjih članova bio je (ili je još uvek) u stranci Nijaza Durakovića — Socijal demokratskoj partiji, nekadašnjim komunistima.

Predsednik Srpskog konsultativnog veća dr Ljubomir Berberović profesor jc Prirodno- matematičkog, fakulteta u Sarajevu. Član je Akademije nauka i umetnosti BiH. Objavio jc preko stotinu naučnih i stručnih radova. Dio je, prc rata politički aktivan na fakultetu i univcrzitctu u gradskim strukturama. Tako jc, izmedu ostalog, bio sckrctar Gradskog komitcta Saveza komunista Sarajcva. Jedan od najaktivnijih ćlanova Vc-

levo

ća je i Mirko Pejanović, nekadašnji predsednik Republičke konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda (SSRN). Na prvim višestranačkim izborima u ovoj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici bio je kandidat Demokratskog socijalističkog saveza (DSS) za člana Prdsedništva BIH u koje je ušao kada su na početku rata Predsedništvo napustili Nikola Koljević i Biljana Plavšić. U Sarajevu je, po njegovim rečima, ostao da bi zaustavio zločine, fašizam i nacionalističku mržnju. Nedavno je u intervjuu tamoćinjoj Televiziji izjavio da će i posle rata ostati da živi u gradu na Miljacki. Zalaže se za demokratsku BiH u međunarodno priznatim granicama u kojoj će centralna vlast imati minimum zajedničkih funkcija, a regije veliku autonomiju. Za зеђе kaže da je sam svoj Srbin i da je sam odlučio kojoj će političkoj ideji pripadati, a to je ideja mira i ravnopravnosti svih građana BiH.

„Ne mogu Srbi rješenje svog pitanja tražiti u Srbiji. To sc rješava u BiH sa,narodima sa kojima smo vijckovima dijclili dobro i zlo“, reči su Рејапомјса.

bima“, „izdajnicima“, „izrodima“) — uđe li u rizik da se pokuša legitimisati i zastupnikom interesa svih bosanskih Srba samoponištiti svoju prvu, pozZitivnu misiju. Uostalom, na ovim

'smo prostorima imali dovoljno

primera da su vodeći nacionalni lideri jednog naroda drugim narodima pokušavali 'da nametnu političare po sopstvenoj meri. Dovoljno je setiti se kako su se okončale misije „poštenih Albanaca“, „poštenih Mađara“, „poštenih Hrvata i Jugoslovena“. Sve odreda — fijaskom. Lojal-

nost, u francuskom prevodu, podrazumeva, · naravno, одаnost, vernost, bpropisnost... рге-

ma vlastitoj državi. Zanimljivo je, međutim, da lojaliste (tada rojaliste) istorija severnoamerič-

- kog rata poznaje kao snagu koja ·

je bila lojalna, ne mladoj američkoj državi — nego engleskom kralju.

U neizgrađenoj građanskoj državi, a takvom BiH, od svog međunarodnog. priznanja, nije bila ni na jednom svom delu, osim nečijih lepih želja, nema nijednog drugog garanta da bi je takvom (demokratskom i prađanskom) mogli učiniti nacionalni lideri Hrvata i Muslimana i — građanski predstavnici Srba. Jer, da su namere vlasti u Sarajevu zaista iskrene prema Srpskom veću, sigurno da specijalni gosti nedeljnog skupa u Sarajevu ne bi tražili od bosanskih Srba da promene svoje nacionalno ime, „u cilju ograđivanja od terorističke i zločinačke SDS“ — i prozovu se „Bosancima i Hercegovcima pravoslavne VET

Zbog obe strane njegove misije, zato je Srpsko veće najopasnije posmatrati u „crno-belim“ bojama. Ljudima se ne može zabraniti da zastupaju svoj individualni, pa i grupni regionalni i nacionalni interes, ali bi jedanko neozbiljno bilo zažmuriti nad činjenicom da veći deo srpskog kolektiviteta u Bosni ima drugačije političke i državne ciljeve. U svakom slučaju, na ove:·Srbe (baš kao i na Muslimane i Hrvate koji su ostali na teritorijama pod kontrolom ostale dve zaraćene strane) valja računati kao na nekakav nukleus u

budućoj normalizaciji odnosa tri entitea u BiH. ка Sedamdesetogodišnji Dragutin

Kosovac, bio je član CK SK BiH i CK SKJ i dugogodišnji predsednik Poslovnog odbora „Energoinvesta“. Nosilac je partizanske spomenice 1944. i dobitnik nagrade AVNOJ-a za 1983. Budućnost BiH i dalje vidi samo u zajedničkom životu svih njenih naroda. Predsednik Skpštine u Sarajevu, Miro Lazović na ovu funkciju došao je kao član Durakovićeve SDP. Nada se da će krajem rata bosanski duh opet oživeti, da će tamošnji narodi i nakon svega živeti zajedno. Tvrdi da nema posebno izražen nacionalni osećaj, da može živeti sa svim ljudima pod uslovom da oni činc dobra dela. Napominje da ostaje Srbin, ali da je prevashodno Bosanac.

Iz Ljubljane na Skupštinu Srpskog konsultativnog veća stigao je i ambasador BiH u Slovcniji — Uglješa Uzclac, nekadašnji gradonačelnik Sarajcva i član Predsedništva CK SKJ. Javnosti je poznat i kao dugogodišnji sportski radnik, najpre u sarajevskoj „Bosni“ a potom i kao prvi čovek Košarkaškog saveza bivšc Jugoslavije.

osic

Psihološka barijera Тегах оке fesme: Žarko Jokanović

Imao sam vaznija posla: Рећаг lazić

ZAŠTO DVA POSLANIKA NOVE DEMOKRATIJE NISU GLASALA ZA

SRPSKU VLADU

Izbor profivan

рони

Dva poslanika Nove demokratije Petar Lazić i Zarko Jokanović (od kojih je Lazić i šef poslaničke grupe) nisu dali podršku novoj srpskoj vladi iako je ova stranka ne samo podržala nego i ušla u kabinet Mirka Marjanovića. O svojim razlozima obojica govore za „Borbu“.

— Želeo sam da to bude vlada koja će uključiti veći broj stranaka. Postojala je šansa da se to uradi, ali je ona propuštena. Za to su krivi i vlast i Opozicione stranke. Vlast nije imala sluha za minimalne zahteve opozicije, a opozicija nije znala šta hoće, kaže Jokanović.

— Drugi važan razlog je učešće ministara iz SK-PJ u novoj vladi. Smatram da je to protivno rezultatima izbora i da nije korektno prema drugim ODOZiciOnim strankama u Parlamentu. Treće, smeta mi kontinuitet u Ministarstvu unutrašnjih poslova. To ministarstvo nije dosad postiglo nikakve rezultate u borbi protiv kriminala, a personalno rešenje ministra predstavlja prst u oko opozicionim strankama, kaže Jokanović.

— Nadalje smatram da je vlada preglomazna. Trebalo je da bude najviše 20 ministarstava.

— Ne mogu da razumem SPS koja nije izašla u susret sasvim prihvatljivim zahtevima opozicije, ali ne mogu da razumem ni

· opoziciju koja je još od 9. marta

i Terazijske česme tražila vladu narodnog jedinstva. Opozicija je zaboravila iskustvo crnogorskih opozicionih partija koje su, ulaskom u vladu probale nešto da promene, pa kad se nije moglo istupile su. |

— Međutim, ključni razlog zbog kojeg sam bio uzdržan pri glasanju za novu vladu je ono

što se zove moja biografija i sve

što sam govorio i radio 9. marta i na Terazijskoj česmi. To je bila psihološka barijera zbog koje nisam mogao da dignem ruku za tu vladu.

— Što se pozicije ND tiče, ona se opredelila da bude most između vlasti i opozicije, svesna pritom gorke činjenice da će taj most mnogi upotrebljavati za svoje interese. ND nije sklopila doživotni brak sa SPS-om, nije to ni brak, već partnerski odnos sa namerom da se pomogne građanima koji su nas birali.

— Ako to nc bude funkcionisalo, ako se ne bude išlo ka miru i skidanju sankcija, tržišnoj privredi, demokratizaciji društva i slobodi javne reči — nova demokratija ena obavezu da ostane u toj vladi „do kraja civilizacije“, kaže Jokanović.

Opoziciji najviše zameram nespremnost za kompromis. [ jedni i drugi snose krivicu 510 је ta reč proterana iz našeg političkog života. Mi treba da se pomi-

rimo sa svetom, a tog pomirenja neće biti sve dok se mi između sebe ne pomirimo. Uzdržavajući se od glasanja, ja sam izražavao protest i protiv vlasti i protiv opozicije koje se nisu međusobno dogovorile, kaže na kraju Žarko Jokanović.

— Na vaše pitanje mogu da odgovorim samo jednom rečenicom: imao sam toga dana važnija posla od biranja onakve vlade, kaže Petar Lazić. U samom poslaničkom klubu nije bilo saglasnosti o ulasku u tu vladu, dodaje Lazić, koji za sebe kaže da je samo formalno šef poslaničke grupe ND.

Na pitanje ima li konsekvenci

Da li je Nova demokrafiije рокте! ха 50872

— Tu priču šire neki opozicioni krugovi sa kojima smo zajedno izlazili na izbore. To je nekorektan, infantilan i ničim argumentovan odgovor na ono što se desilo u Skupštini. Da jesmo, pokret za SDB, sigurno bismo bili brojniji. Osim toga mislim da SDB ne bi tako javno promovisala svoje saradnike — kaže Хаrko Jokanović, i dodaje: „Mi smo prvi tražili otvaranje svih policijskih dosijea i taj ćemo zahtev obnoviti u Skupštini, pa ćemo videti kako će poslanici da reaguju. Uveren sam da će se tada videti ko je kraljević, a ko prosijak“.

— Pošto pretpostavljam broj ljudi koji je radio i koji i dan danas radi za SDB, logično mi je da iz toga izvučem zaključak: da je Nova demokratija pokret za SDB imala bi mnogo, mnogo, mnogo više članova, neuporedivo više poslanika, a, ruku na srce, i mnogo više simpatizera. Problem sa ovom zemljom, od 45. do danas je pre svega u tome što su uvek bili sumnjivi svi. Jedino ne oni koji su trebali da budu sumnjivi. To važi i za rad u SDB-u, kaže Petar Lazić.

u samoj stranci povodom svega što se desilo u Skupštini, Lazić odgovara: „Nova demokratija nije klasična stranka. Ona je još jedini autentični pokret okupljen oko jedne ideje. Ta ideja je obnova građanske Srbije uz puno poštovanje individualizma, privatne svojine 1 tržišne privrede. To su principi pod kojima se ulazi u Novu demokratiju ı to je ono iza čega svaki novodemokrata stoji. Dakle, to nije skup zaljubljenika u jednog lidera niti u nekakvu vladu, pa makar i ovakvu“, kaže poslanik Lazić, ujedno i doživotni urednik Indeksovog Radio Pozorišta. Svetlana ZELEMIBABA