Borba, Jun 06, 1994, page 16

ЏДОТЕОШ ТА

BORBA PONEDELJAK 6. JUNI 1994.

KAKVA ZAKONSKA REŠENJA ZA OBLAST JAVNOG INFORMISANJA | RTS PREDLAŽE

DEMOKRATSKA STRANKA

p las | drz Poslanici DS u matičnoj homisiji Savezne skupštine su bili protiv predloženog zakona o javnom informisanju, pre sbega, zbog prenaglašene uloge države u ovoj oblasti. Od zakon-

skih inicijativa opozicionih stranaka ne treba mnogo očekivati pošto je ishod glasanja u republičkom parlamentu vrlo izvestan

Piše: Ljiljama Lučić |

Ocenjujući da je uređivanje oblasti javnog informisanja, posebno položaja RTS i tom sistemu veoma značajno, s obzirom da se u ovoj oblasti najmanje osečaju promene u društveno-političkom životu oličene kroz početak razvoja višestranačkog sistema, kao i da je način rešavanja ovih pitanja jedan od uslova za razvoj demokratskih procesa u društvu, Demokratska stranka je 7. marta ove godine takođe organizovala okrugli sto na temu „Javno informisanje i RTS” na kojem su učestvovali prcdstavnici brojnih novinskih, radijskih, televizijskih i agencijskih kuća, kao i predstavnici nadležnih ministarstava savCZne i republičke države.

Taj „okrugli sto“, na kome su učestvovali i domaćini OVOg „OKruglog stola“, je bio prva korisna razmena mišljenja na ove teme. Tom prilikom Demokratska stranka je izložila svoie osnovnc stavove: =

1. da zakon o javnom informisanju mora da obezbedi garancije za slobodu informisanja, ravnopravne uslove za озпјуаnje javnih glasila, odgovornost za javnu reč (što uključuje i mehanizme ostvarivanja Ovog prava, kao i uspostavljanje instituciје „ombudsmana“), slobodu strukovnog i sindikalnog organizovanja zaposlenih u medijima, a ulogu države svede na onu meru koja bi bila samo u zaštiti javnog interesa. „Javnim intcresom“ definišemo onaj kompleks opštih interesa o kojima brinu i države razvijenijih demokratija, a to su svakako: sloboda, rav-

—nopravnost, bezbednost i intoegritet zajednice, ali i očuvanje Osnovnih kulturnih vrednosti u društvu. Poslanici DS u matičnoj komisiji Savezne skupštinc

su bili protiv predloženog zakona o javnom informisanju, pre svega, zbog prenaglašene uloge države u ovoj oblasti.

2. što se tiče pitanja položaja RTS, koje je u ovoj fazi začetka razvoja demokratskog, višestranačkog društva imalo pre svega “političku konataciju“, jer predstavlja oblast u kojoj se apsolutno ne vidi višestranačka struktura političkog života zemlje, ovo pitanje se ipak mora prevashodno postaviti kao pravno regulisanje jedne oblasti koja se naziva „javnim interesom“. Zato se DS zalaže za takva rešenja po kojima bi se kontrola rada i up-

510 se liće polozaja #15, ovo pifanje se |) mora prevashodno ·

| poslavifi kao pravno regulisanje jedne об ои Која ге пакта „javnim ттгегегот“. Зао 5е 05 хајахе za гака гезепја po kojima bi se konfro!n roda | upravljanja (RTS) vrafila u nadležnesf republičke Курите.

ravljanja vratila u nadležnost геpubličke skupštine, a s tim u vezi bi trebalo razmotriti i rešenje da se ona i finansira kao svaka javna služba, odnosno iz repub-

·ličkog budžeta, što bi omogući-

lop skupštini da odlučuje o radu i trošenju sredstava. Takođe, raspolaganje prenosnom шгеžom nc može ostati u kompetencijama RTS. Tu su moguća rešenja da se formira javno preduzeće za raspolaganje radiodifuznom mrežom koje bi pod

_ javno utvrđenim, ravnopravnirmi

i komercijalnim uslovima dodeljivalo frekvencije, ili bi se raspolaganje prenosnom mrcžom,

a uz iste uslove, stavilo u kompetencije nadležnog ministarstva. U svakom slučaju, rešenje pitanja raspolaganja prenosnom mrežom mora biti takvo da bude racionalno, jer su danas radijske i tv stanice primorane da

samo ulažu u mrežu što je sa fi-_

nansijskog aspekta krajnje necelishodno. Takođe, zakonom bi trebalo ograničiti pravo RTS da ubira prihode od EPP i marke-

_ tinških sluga na jedan razuman

procenat ukupno emitovanog vremena.

3. Treće pitanje je svakako takvo zakonsko regulisanje položaja novinara i zaposlenih u medijima koje bi omogućilo, pre svega, slobodno strukovno i sin-

· dikalno udruživanje, što svakako podrazumeva ! гаупоргау-

nost svih strukovnih i sindikalnih organizacija, pravo koje je inače Ustavom garantovano. Zakonom mora biti garantovana ı profesionalna automija novinara. Е

Na kraju da kažem i to da ne treba mnogo očekivati od zakonskih inicijativa opozicionih stranaka iz jednostavnog razloga što je ishod glasanja u republičkom parlamentu vrlo izvestan. Ovo pitanje ostaje i dalje otvoreno i verovatno bez političkog dogovora svih stranaka neće biti ni mogućnosti da se usvoje odgovarajuća zakonska rešenja. Kao što je poznato, na vanrednom zasedanju republičke skupštine koje će zakazati opozicioni poslanički klubovi, predložiće se zakonska rešenja za oblast javnog informisanja i RTS i to u obliku jedinstvenog predloga opozicionih stranaka.

(Autor je predsednik Iz-

vršnog odbora Demokratske

stranke)

0 Sandžaku — samo eksperti

Rešenja za Sandžah ne mogu predlagati diletanti koji nijesu kadri organizovati i urediti ni svoju porodicu i žipot, a kamoli da urede žipot grada, naroda, društva, države

Piše: Šefko Alomerević

Rešenja i odgovori kojc su Sandžaku nudile nacionalnc stranke, ne samo da su različiti, ncgo su dijamctralno suprostavljeni i isključuju jedni druge, što ne bi bila nikakva šteta, ali oni isklju-

čuju i postojanje i budućnost či- ~

tavih naroda, a uvjercn: sam, ukoliko bi se ostvarili, i sami scbe bi poništili, što sc, sa ostvarcnim modelom aktucinog režima, bar u nagovještajima, da razabrati po mnogo čemu. Sandžački intelektualni krug se mora čuvati takvih poimanja, mišljenja, stavova i djclovanja, ma od koga da dolaze i, bez obzira na opasnost da mu sc prigovori za manjak tolerancije, mora ih otkloniti iz svog kruga. Odpgovore i rešenja na pitanja i probleme kakvi se, danas, postavljaju pred sve nas, a naročito u Sandžaku, Jedino imaju pravo predlagati eksperti, a nc dilctanti, koji nijesu kadri organizovati ni urediti svoju porodicu i svoj život, a kamoli da urede život grada, naroda, društva, države. Tek ekspertno mišljenje, stav i - rešenje, postaju demokratsko pi-

tanjc, a demokratski postignut dogovor zaslužuje da budc tolcrisan, prihvatan i obavezan za sve, pa i za protivnike usvojenih rcšcnja.

Hoću da vjerujem, jcr vjerujem u ljude koji su inicirali njcgovo osnivanje, da će SIK odgovorno i demokratski otvoreno i hrabro sa svom ncophodnom 51rinom, uspcti da sc artikulišc u istinskog medijatora i organizatora ckspcrata, nc samo iz San-

džaka, već i Srbijc i Crne Gore,

pa i, iz Evrope, koji će, takođc, hrabro i sa ljudskim i naučnim poštenjem, ući u istraživanja problema i iznalažcnje rešcnja administrativnog uređenja Sandžaka, kao rcgijc sa svim atributima jedinstvenc cclinc, nužnog i mogućeg nivoa i oblika rcgionalne samoupravc u ekonomiji, prosveti, kulturi, sudstvu, VJCrskim pitanjima, i u svim oblastima društvenog života.

Ubeđen sam da bi takva orljentacija, opredjeljenje i napor artikulisali svijest, tcoriju i praksu bez romantičarskih glorifikacija i apsolutizovanja, što bi ı kod režima kakav je aktuelni, pobudila svijost o nužnosti poli-

_ zar)

tičke volje da dosledno sprovodi postojeću zakonsku regulativu u zaštiti ljudskih prava i slobode, a potom, da na demokratski način rijcši, prije svega, ustavno-pravni status Muslimana u sa-

dašnjoj, kako kažu „skraćenoj

Jugoslaviji“.

Uvjercn sam da bi se ciljevi koje jc scbi postavio Sandžački intelektualni krug daleko temeljitije ostvarivali ako bi se povezivao, uspostavljao komunikaciju i saradnju, organizovao i djelovao sa nevladinim i nestranačkim organizacijama, kakve su, recimo u Srbiji — Filija, Beogradski krug, Centar za antiratnu akciju, Otvorcni univerzitet u Subotici i dr. Iz Evrope sa Helsinškim parlamcntom građana, Evropskim građanskim centrom za rešavanje konflikata, Foruma za ctničke odnose i Evropskim pokretom — pa, možda, i da postanc kolektivni član onih čijim je statutom predviđeno kolektivno članstvo. -

(Tekst je deo izlaganja autora na prvoj sesiji Sandžačkog intelektualnog kruga u Novom Pa-

„VEKOVI NA ISPITU PATRIOTIZMA“ („BORBA“, 30. 5 '94.)

+

Reprogramiranje isforije

U tekstu u Vašem listu Slovenski institut iz Novog Sada proglašava se „fantomskim“, „formiranim na izuzetno volšeban način“, „prodavcem magle“,

| „upotrebljivačem istorije“, grupom ljudi koja stavlja „veko-

ve” na „ispit patriotizma“ itd.

Problem se sastoji u tome što izvesna grupa građana, koja predstavlja Demokratsku stranku (poznate ličnosti kao što su dr Đorđe Bašić i gospođa Gordana Čomić), smatra da je nemoguće na teritoriji Novog Sada pronaći išta slovensko starije od 300 godina.

Naši istraživači su svojim savesnim i upornim izučavanjima ukazali na ima naselja u tom arealu, koje je kod naroda koji nisu srpsko-slovenskog

· porekla, право па агеупе karte (posedujemo ih preko dva tuceta) kod Bistrica. ___Nama je veoma drago što je bivše „Novo naselje“ kao jedan od perifernih delova Novoga Sada, za početak, preuzelo to drevno, očigledno, srpsko-slovensko ime. Time Je čin „brkanja lončića“, započet krajem sedamnaestoga veka, doveden u završen, apsurdnu fazu, tako da mi danas imamo jedno novo naselje kojem smo nadenuli drevno srpsko-slovensko ime Bistrica, i jedan drevni grad (arheološki nalazi, već publikovani u naučnim časopisima, ubedljivo ukazuju na postojanje staništa na teritoriji današ-

njeg grada, u najmanju ruku

_od neolita) koga od 1748. nazivamo, isključivo po volji i naređenju svete rimske carice Marije Terezije habsburg-lorenske, jednim novokomponivanim toponimom. Мео-РЈапta, (što na latinskom znači: nova mladica, novi kalemak, novi rasad, uopšte nova biljka), zatim Uj-Videk, (što na mađarskom znači: novi predeo, novi kraj, nova oblast, nova pokrajina, nova okolina, nova unutrašnjost), i Neu-Satz (što na nemačkom znači: novi skok, novi slog, novi stov, uopšte novo mesto, položaj gde je nešto postavljeno, smešteno,

posađeno) koji su Srbi preveli,

očevidno držeći se prve, latinske, varijante, sa — Novi Sad. Nije slučajno Marija Terezija prekrstila Bistricu u tri različita imena na tri različita jezika, i to u rasad (na latinskom), u predeo (na mađarskom) i u skok ili slog (na nemačkom), s tim da sva tri različita smisla povezuje pridev nov{i). Namernim штојауаnjem imena sa različitim značenjima, kao i insistiranjem na odrednici „Novi“, zapostavljeno je sećanje na pređašnje ime grada i na njegovu starinu. Tiте je sveta rimska carica samo nastavila da sprovodi višemilenijumsku borbu protiv Jaziga, Srba i uopšte, slovenskih naroda u Panoniji, a naročito u srednjem Podunavlju. Imena, spomenici, toponimi, heraldički znaci i simboli vid su kontinuiteta kako jedne ličnosti, familije, grada, tako i naroda ili jedne države. Njihovim. rušenjem, preimenoVa-

njem, prekrštavanjem, ukla-.

njanjem i zatiranjeni pokušava se izbrisati ili baciti u zaborav jedna prethodna epoha, što predstavlja svojevrsno „reprogramiranje“ istorije. Srpsko/slovenska prošlost, na žalost, ispunjena је takvim nebrojenim primerima. Ako se grad rađa sa svojim imenom ! ако je njegovo ime utkano u njegov duh, mi lepo vidimo da toponim Bistrica sadrži u sebi staro ime Dunav — Ister, što nam još više govori o drevnosti našega grada.

Promenom imena grada od Bistrice u Novi Sad izvršen je trostruki greh: prema istoriji Srba i Slovena u srednjem

Podunavlju, prema duši i Isto-

rijstvu toga MBistričko-Bisterskog vodenog grada i prema njegovoj „budućnosti. Jasno nam je da živimo u gradu nad kojim se već više hiljada godina vrše razna nasilja, ali nam nije jasno zašto se od nas traži i da obeležavamo i slavimo upravo takve momente kojima nam se nameće kompleks došljaka I novokomponovanih „dođoša“. Hadži Vojislav Dević, sekretar Slovenskog instituta Novi Sad

ŠTA JE TO INTELEKTUALAC Diploma nišfa

УБ пе пас!

Najnovija društvena i politička zbivanja kod nas aktuelizuju problem uloge intelektualaca, koji nužno pretpostavlja i davanje odgovora na pitanje: šta je to intelektualac? Biti intelektualac znači posedovati niz pozitivnih ličnih i društve-

nih svojstava. Zbog toga je

krajnje neprihvatljivo da se neko smatra intelektualcem samim tim što ima neko akademsko zvanje i diplomu.

Covek sa diplomom ne mora nužno biti intelektualac, kao što nije isključeno da i čovek bez diplome bude intelekfualac. Najbolji primer za ovo predstavlja Vuk Karadžić, jedan od naših najvećih intelektualaca, koji nije završio ni OSnovnu školu:

Lice koje pretenduje da bude intelektualac mora Imati niz pozitivnih svojstava, a naTočito: 1. da raspolaže solidnim opštim i specijalnim гпапјтпа 1 stručnošću, koja predstavlja sposobnost uspešne primene znanja;

_ 2. da bude kritičan prema

svetu koji ga okružuje i sa_ mokritičan, kako prema naciji

kojoj pripada, tako i prema sebi lično, i to ne samo na rečima, nego i na delu;

3. da se u životu i radu ponaša u skladu, kako sa opštim moralnim normama, tako i normama profesionalne etike

struke kojoj pripada;

4. da bude progresivno društveno i politički opredeljen, a to znači privrženost idejama kao što su: demokratija, liberalizam, patriotizam, kOSmopolitizam, a odbojan pre-

| ma idejama kao što su: autori-

tarizam, nacionalizam, ŠOVinizam, rasizam, ksenofobičnost. Ovo, naravno predstavlja „idealni tip” intelektualca koji u stvarnosti nije lako ostvariv, ali kome treba težiti u interesu nacionalnog i društveog propresa. Čini se da Je naš najveći problem u tome Što imamo mnogo ljudi sa akademskim zvanjima i diplomama, a malo pravih intelektualaca. Мебзапбаг Војомје Beograd

„BEZ SAUČESNIŠTVA U UBISTVIMA” (,BORBA“, 20.5.94.)

• Mala ispravka U Borbi je citirana moja izjava da, nakon Kragujevca i Kraljeva, Nedić kod Turnera interveniše za prestanak akcIja protiv Srba, ali je izostavljeno da su i nemački privrednici intervenisali kod Turnera, pošto su im odmazde negativno uticale na proizvodnju. Danko Alimpić