Borba, Jun 06, 1994, page 6

| БОРБ; понедељак 6. JVHM 94

КУЧАН СЕ ИПАК САСТАЈЕ СА ТУЂМАНОМ _

Без дозволе али са ставом _

Стеван Шићаров из Љубљане

дописник „Борбе“

Љубљана. — Председник Словеније Милан Кучан ће се одазвати позиву председника Хрватске Фрање Туђмана, и у уторак отпутовати на сусрет с њим у Загреб.

То је, после два састанка Кучана са премијером др јЈанезом Дрновшеком, размене неколико писама између њихових кабинета, противречних информација, које су обајвљивали словеначки медији о контактима на релацији Загреб-Љубљана, и низа осталих перипетија, једино што је за сада извесно о посети која је последњих дана постала прво-

_разредни политички трач.

Осим те званичне информације самог Кучана, да ће отпутовати у Загреб, у Љубљани се не зна буквално ништа друго, чак нити то да ли је посета званична, незванична, радна, а јогт мање је познато какве ће бтти оквирне теме разговора Туђман-Кучан. По карактеру би посета требало да буде углавном информативна и да се задржи на размени мишљења, обзиром да Кучан нема над-

МИЛАН КУЧАН

Не желимо конфедерацију

Загреб — (Танјуг) — Словеначки председник Милан Кучан изјавио је загребачком „Вечерњем листу“ да је босанскохерцеговачко-хрватска федерација вероватно објективни интерес тих држава, али „Словенија с том конфедерацијом нема. никакав формални однос, не може и не жели га имати“.

Кучан је додао да Словенија има интерес да сарађује са свим државама Европе „па и југоистока Европе“. Оцењујући односе Хрватске и Словеније уочи најављене посете Загребу, Кучан је нагласио да ти односи нису на високом нивоу те да постоји низ нерешених проблема између

двеју земаља. и ПИ А О УУ У ı BORBA

PROPARGRNDA, MARKETING, | OGLRSI

TEL/FRX:361-151.

лежности и извршне власти

" као што их има хрватски пред-

седник. Управо око тог момента, са каквим овлаштењима и „мандатом“ Кучан путује у Загреб, између њега и Дрновшека дошло је до консултација и дописивања, која су у јавности оставила утисак да Кучан од премијера чека на „дозволу“ да отпутује код Туђмана. Такав утисак додатно је био поткрепљен условљавањем Кучановог одласка компензацијом са Хрватском око граничног прелаза Сечовље и контроле Пиранског залива, и тврдњама да посете-неће бити уколико Хрватска не пристане на трампу. 3 Натезања и напетости прекинути су „знаком добре воље“ хрватске стране да обустави градњу спорног прелаза Сечовље, који је главна транзитна тачка за Истру. Стога је Дрновшек у двосмисленом писму Кучану дословно обавестио да „може незванично да се састане са хрватским председћиком, ако сам оцени да је сусрет у овом тренутку адекватан“, али и додао да ће „Влада у оквиру својих овлаш-

„Игрице“

тења надаље решавати проблсме“. У реакцији на то Дрновшсково писмо, Кучан је узвратио да није од владс тражио дозволу да ли сме да оде, али да иде

са ставом да Туђману „изрази ·

протест“ због једностраних потеза Хрватске. На све те унутрашње политичке тензије у Словенији, при којима се у анализама највише разматра међународни видик садашњег

положаја Словеније са заош-

треним односима са Италијом

-и Хрватском, у Загребу нити

не хају.

Кучанова посета би, казују вести из Загреба, прс свега имала протоколарни карактер и представљала би знак обнављања добросуседских односа, чији прекид је свидентан већ на неиспуњеном договору Кучана и Туђмана у јесен 1992. приликом последњег сусрета на Блелу, да ће се редовно састајати бар једном сваке године. Последњи заплсти не-показују само да је време другачије, већ и да су сусрети Кучана и Туђмана, нешто сасвим друго од оних пре само пар година уназад. Стеван Шићаров

око

Пиранског залива

Љубљана. — Са доласком јунских врућина изнова расте и температура у односима између Љубљане и Загреба, и опет,

као и прошле године пред ту-

ристичку сезону из истог разлога — непостојеће морске границе. Игре и „игрице“ и пораст напетости долазе, за разлику од прошле године, са словеначке стране.

Словенија је Загребу предложила двосмерни предлог компензације око две главне тачке спора у Пиранском заливу, и то тако да упркос више пута изречених оштрих протеста због градње граничног прелаза Сечовље са хрватске стране, Словенија прелаз препусти Хрватској, а заузврат да Хрватска препусти Словенији да у целини контролише Пирански залив.

Тиме би Словенија разрешила кључно питање у вези морске границе, питање њеног изласка на отворено море, јер би контролом целог Пиранског залива, добила наутичку тачку са које има излаз. С друге стране, Словенија је екстремно против градње прелаза Сечовље, који из Порторожа води директно у Истру, и који у Хрватској сматрају гланном магистралном за очскивану најезду италијанских туриста, обзиром да би тада Хрватска запосела копнену тачку са које би се Пирански залив дслио по пола, а Словенији остао затворен излаз на отворено море. Влада Хрватске на та-

кав предлог није пристала. с. Ш.

ИРАК ПОД СВЕТСКИМ ЕКОНОМСКИМ ЕМБАРГОМ

Садамов рат против санкција

Багдад. — Ирачки председник Садам Хусеин, који је пре више од три године изгубио заливски рат, сада се одлучио на нови бој. Овога пута — за сламање санкција наметнутих Ираку пре безмало четири године.

Недавно је у Багдаду смењен премијер Ахмед Хусеин Худаир. Његово место заузео је Садам Хусеин, како је званично објашњено, ради јачања способности земље у бици за сламање ембарга. „Битка која ће скршити ембарго је близу“, написао је, после „инаугурације"“ Садама за премијера, владин ирачки дневник „Ал-Џумхурија“. Лист је најавио да ће „током наредних - месеци наступити велики позитивни заокрети“, а све захваљујући „стратешкој визији председника и његовом искуству у питањима сукоба и критичних ситуација“.

Узимајући узде владе у своје руке, Садам није предложио никакав конкретан програм изласка из тешке економске ситуације, али је недвосмислено пресудио да се на исти начин даље не може и да ће „санкције ускоро бити скршене“.

Ембарго, уведен у августу 1990. године, непосредно после ирачке инвазије на Кувајт, потпуно је обогаљио привреду Ирака, пре заливског рата трећег по величини произвођача нафте међу земљама ОПЕК-а.

Санкције УН забрањују Ираку да извози нафту. Увоз хране и лекова, за којима влада хронична несташица, је дозвољен, али Ирак за тај посао нема новца јер не продају нафту.

Багдад тврди да су санкције криве за смрт више од 400.000 људи. Па ипак, према једном извештају УН објављеном у про-

КИНА И КРИЗА НА КОРЕЈСКОМ ПОЛУОСТРВУ" -

Страхови уз

дозу разумевање

Александар Новачић

дописник. „Борбе“ из Пекинга

Званични Пскинг и даље сматра да још увек нису искоришћене све могућности за обнављање дијалога око „корејског нуклсарног проблема“. Догађаји, међутим, говорс о томе да су позиције дирскнто ангажованих земаља (Северна Короја с једнс и Јужна Корсја и САД с друге стране, уз видну улогу Међународне агенције за атомску енергију) веома удаљене и да за сада нема знакова компромиса.

Кина је, свакако, забринута јер се ради о њеном првом суседу. Свако заоштравање односа на Корејском полуострву, уплитање страних земаља и, свентуално нуклеарно наоружавање, директан је ударац на безбедност и саме Кине. Проблеми са Северном Корејом долазе у време када је Кини итскако потребна не само унутрашња стабилност, већ и

"стабилност у региону, а она се

не може постићи ако на Корсјском полуострву не дође до расплета ситуације. Кинсски политички кругови и штампа показују можда због тога крајњу суздржаност и не комента-

"ришу понашање Северне Ко-

реје, својег до јуче најближег савезника а данас земље са којом се можда килају односи блиског пријатељства, али остају заједнички државни интереси. Кина је у неколико махова дала до знања да не одобрава могућу производњу нуклсарног наоружања у Северној Кореји и неколико пута се и јав-

-но дистанцирала од политике

која би то заговарала. Последњих годину дана када су из Вашингтона и Сеула наизменично упућиване претеће или помирљиве поруке на адресу Ким Ил Сунга, Кина је избегавала да-се појави у улози посредника. То, међутим, не значи да другим (дипломатским) каналима није у сталном контакту са Пјонгјангом. Ипак, остаје снигма да ли је кинески оптимизам резултат само жеља или и неких конкретнијих наговештаја из Северне Корсје. Садашња фаза кризе изби ла је када су Северни Корејцу поново одбили дозволу струг њацима Међународне агенци је за атомску снергију да ког тролишу вађење горива из ре актора једне нуклсарне цев трале. Стручњаци из овс агев ције јавно су изразили бојаза! да би део тог горива могао i буде издвојен и употребљен | производњи атомске бомбе Претходно су Северни Корејц. одбили да дозволе увид у дв' нуклеарна постројења која с амерички сателити означил' као „сумњива“... Сада се чин: последњи напори како би с Пјонгјанг ипак приморао њ сарадњу са стручњацима агев ција за атомску енергију. противном најављене су нов мере Савета безбедности и зг вођење економских санкција;

Пјонгјанг је већ рекао да BP

свако завођење санкција схвг тити као најаву рата и да HB дати „адекватан одговор...“ Н границама према јужној Коре ји концентрисана је снажн армија севера. Говори сс 0 мр лион људи под оружјем и= 11.000 тенкова. Међутим, С верна Кореја нема властити извора нафте ни горива да пе креће ратну машинерију. КЕ на је главни снабдевач Севеј не Корејс нафтом, а такође прехрамбеним производим: Наговештенс скономске. саџ кције би свакако веома тешк погодиле привреду Севере Кореје, чији је главни извозн артикал наоружање и пакет Што се тиче политичке изоле ције, која би пратила санки; — мало тога битно би се при менило јер је Северна Коре ионако већ довољно изолов на земља. —

Могуће економске санкци је, за које се каже дг би бил постепено примесњиване С блажих ка тежим облицим највише ће свакако погодит ионако низак животни стај дард становништва. Остаје, н! равно, највеће и најпроблем тичније питање: да ли ће санкције присилити Ссевере Кореју на уступке у поглед контроле над њеним нуклса. ним програмом, или, што ки највише прижељкују, д' вести до смене режима у Пјо: гјангу.

Русији одложено плаћање дуга

Париз, (Танјуг) — Државс повериоци Русије сагласиле су се да одложе Москви плаћање дуга у износу од седам милијарди долара. Како је саопштено из Париског клуба,

шлу среду, на оружје већ годинама троши 2,7 пута више него на социјалне службе. Ирак је својевремено одбио понуду УН за ограниченом продајом нафте ради стицања новца за куповину лекова, уз образложење да би таква погодба подрила суверенитет земље.

Али, мада осиромашен и понижен, обичан свет у Ираку не приговара вођи. Штавише, његов положај је у неку руку ојачан јер је, како се цени, више него очигледно да су невоље дошле споља.

Народ „никад не окривљује власт, већ одговорност приписује странцима. Већина људи сматра да је блокада неправедна“, каже један западни дипломата у Багдаду, додајући да су сви они који су веровали да ће ембарго срушити, Садамов режим имали слабу рачуницу. 7

-који окупља земље даваоце зајм

ва Русији, договорсн је почстак | три године, а дуг би трсбало да исплати у року од петнасст годин

Упркос слагању званични Багдада и специјализован; агенција УН — Организација пољопривреду и исхрану (ФА и Светски програм за храну —, санкције угрожавају животе ос: ромашених Ирачана, пут до ње ховог укидања је дуг и неизве тан. Пре свега, укидање завиџ од потпуног повиновања Багда:

„резолуцијама УН о ликвидаци'

оружја за масовно уништаван и резултата дугорочне међув» родне истраге о томе да ли Ири поседује, односно да ли намеб ва да обнови нуклеарни пр грам.

Међутим, мада Багдад у Б: следње време здушно сарађује“ УН наттим пословима, они од #: јих првенствено зависи одлука евентуалном укидању ембаре још не сматрају да се Багдад ки лификовао за ухидаве блокад!