Borba, Jun 06, 1994, page 7
нопон
ОРБА ЕДЕЉАК 6. ЈУНИ 1994.
КП ПИСМО БОРИСА ВУКОБРАТА ВОДЕЋИМ СВЕТСКИМ ПОЛИТИЧАРИМА :
| Етничке |јачају на
Да“
AV.
.
о.
a
„Да сте показали одлучност уместо међусобног неслагања, оружје на Балкану би давно утихнуло и нико не би ни сањао о етвичкој подели. Пуштајући екстремистима на вољу, преузели сте одговорност "за разбуктавање сукоба који би још једном могао запалити
Европу,“ каже се у писму које
_ је, поводом најављеног самита "0 ситуацији у бившој Југославији, швајцарска Фондација за мир и решавање кризе 1. јуна упутила на адресе водећих _ светских политичара. a Обраћајући се Франсоа Ми"терану, Борису јељцину, Билу Клинтону, Џону Мејџору, Бутросу Галију и Жаку Делору, председник Фондације, угледни француски бизнисмен и хуманиста југословенског порекла Борис Вукобрат кон· статује да они свакако нису одговорни за југословенску тра-тедију, али им и пребацује што одлучнији приступ нису заузели много раније. Вукобрат сматра да су свет- ски лидери били у прилици да правовремено реагују онако како је „сама ситуација јасна - захтевала“. TO што је таква реакција изостајала, по њему је __ разлог више да се из основа _ преиспитају нека (пред)убеђења везана за генезу југословенске кризе, и у њено разре-
п шење крене са сасвим других
премиса од оних које су сада у оптицају.
Пре свега, тврди Вукобргт, мора се схватити да „нико и ништа не може успоставити вештачке баријере између њих (екс-југословенских наро-
мапе Берлускони учелони
да, прим) или их поделити на дуги рок“. „Стога морате напустити неприхватљиву идеју која представља основу Овен-
-Столтенберговог плана, и ко-_
ја би, ако би била примењена, кризу пре погоршала него је решила, каже он.
Вукобрат' инсистира на томе да светски политичари морају „престати да верују како југословенски народи више не желе да живе заједно“, потенцирајући да они (народи) „нису прихватили оне који су пропагирали искључивост“. А до-
датни разлог за одбацивање .
сваког концепта који је заснован на националном разграничењу он налази у томе што се „ратно насиље удвостручавало кад год би се дискутовало 0 мапама и покушавало да се мир утемељи на етничкој подели“. Вукобрат види потребу да се Срби убеде на прикључење ватингтонском споразуму 60санских муслимана и Хрвата. „Не сме се заборавити да огромна већина босанских Срба нису екстремисти м да многи од њих живе у областима које се погрешно сматрају муслиманским“, наводи се у писму. Закључујући да је императив тренутка повратак „четири
_милиона Југословена, расеље-
них услед рата, у своје домове“, Вукобрат оцењује да би само пројекгт заснован на истим принципима као што су они којима се руководила њетова Фондација могао да испуни такав задатак.
= 8. Марјановић
ПНЕ ТИ 3
Судећи по једној Ројтеровој вести из Рима, рекло би се да Италија и Србија имају бар нешто заједничко, бар један крупан, општенационални, нерешив (бар засад) проблем.
Умберто Боси, лидер федералистичке Лиге за север, члан италијанске владајуће коалиције, изјавио је да ће предузети енергичну акцију у циљу ограничавања медијскг царства премијера Силвија Берлусконија. · :
„Наш следећи задатак је на донесемо закон против монопола. Ми смо једина земља у којој један човек може да има у власништву три телевизијска канала и највећу издавачку кућу“ изјавио је сињоре Боси.
Грешите, сињоре Боси! Српски Берлускони, а ла италијано наречени Микеле Вучелони, такође има три канала. Разлика је је-
ла 18
од
Епенсаадер Новачић дописник „Борб=“ из Пекинга
Аналитичеари су се бавили питањем: зашто је према студентима постопљено тако суровог Зашто је Денг, који је и у Кини и изван ње, постао симбол реформе и промена лично захтевао „енергичан обрачун“2 Неки су одговор потражили и у кинеској историји
и традицији. Кинези су углавном навикли да свака власт уједно и суги и то не према законима (који у Кини никада нису били освнова за санкције) већ према слободној процени високих чи-
новника.
У „случају Тјен Ан Мена“ ради
у се свакако о борби за уч-
вршћење власти коју су пољу-
с љали студенти, али не само
они. У самој партији и његовом врху дошло је до озбиљне пукотине о чему сведочи и пад генералних секретара партије Ху јаобанга и Мао Цијанга у периоду од само две и по године. Главна подела у врху односила се на будућност реформе: после деценије њеног
у успешног спровођења, рефор-
ма се нашла на раскрсници: којим путем даље2
Кина, која је међу великим социјалистичким земљама прва кренула у дубоку економску трансформацију, прва се и суочила са суштинским про-
(5 | блемом: да ли је уопште могу4 ћа реформа у оквиру соција| листичког система2 Да ли је
_ могуће „реформисати соција: лизам“2 јер, циљеви и методи
реформе — без обзира на иде; олошка објашњења — ипак су
О" убили у раскораку. Као циљ ;
У . ;
реформе“ и Кинези, као и Руси, Мађари или Југословени, проглашавали су „усавршавање социјалистичког система“ а методи које су притом користили били су из познатих арсевала или либералне етапе капитализма, или државног капитализма.
Циљеви су били сопијалистички, а методи су земљу гурали у капитализам.Слободно тржиште, а то подразумева приватну својину и све што иде уз то, једноставно се није могло уклопити у затечене политичке системе, да се не товори о идеологији на којој су партијске вође посебво инсистирале. Нестабилност друштва које прокламују реформе, посебно тржишног типа, представља зато нормално стање што се и на примеру Кине врло јасно уочава. Немогућност да се реформа у потпуности реализује, то јест да се социјалистички плански систем преобрати-у тржијини, до-
води до сукоба међу онима који покрећу и воде промене: како даље, којим путем даљег Које су то границе до којих се социјализам сме и може реформисати, да његови темељи не буду угрожени и читаву „Кину не разнесе ветар, попут песка“2
Чини се да је Денг у свему овоме заузимао неку средњу линију: било је радикалнијих и с лева и с десна, и он је као најискусији политичар често варирао између њих. Он је свакако знао за све дилеме које стоје пред Кином, али је знао и за снагу партијске бирократије и „старих кадрова“ као што је знао да у земљи огромној попут Кине нису могуће промене преко ноћи. Опасност од хаоса и нереда била је његова највећа брига. Зато, њему није било тешко да разреши дилему: да ли свим средствима сузбити студентску П0буну и добити још неколико година мира и стабилности, или суновратити Кину у неизвесност, бескрајне сукобе и, можда, грађански рат.
У одсуству нормалног демократског механизма у оквиру којег би се могле разрешити дилеме о томе којим путем
даље, сви унутарпартијски су- ·
коби пребацују се на терен борбе за власт што је потпуно
· логично. Власт је, наиме, тај
дино у томе што ти канали нису његово власништво, али се он понаша као да јесу — о државном трошку, који плаћа народ као „порез на бројило“. И још једна мала разлика: Берлускони је — премијер. А Вучелони2 Можда — будући... Али, постоје и сличности: обојица имају. — клубове — Берлускони — Милан, Вучелони — СПС.
Свети Аврем карејски
А, уколико је веровати нашој националној агенцији Танјуг, Аврамов супер-динар је под божјом заштитом и све ђаволске силе новог светског поретка могу да му пљуну под прозор. „Супердинар се налази под заштитом Богородице и Светог Саве, рекао је за Танјуг Београђанин Божидар Поповић, који је нашу конвертибилну монету однео у испосницу Светог Саве у Кареји, на Свегој Гори, и освештао је“.
Крвавн обрач.
положај са којег се једино могу наметнути властите идеје и визије. Многи су зато у позадини трагичних догађаја на Тјен Ан Мену видели борбу за власт и „Денгово наслеђе“. Главни протагонисти тог сукоба били су Џао Цијанг и Ли Пенг. Али, био је то рачун без крчмара: 85. годишњи Денг се, истина, повлачио са званичних функција, али му на памет није падало да сиђе са политичке сцене.
У таквим замршеним и јавности недовољно познатим унутарпартијским _ борбама, није искључено да су студенти
Рањем студент на Тјен Ан Мену
Танјуг још каже: „Упознат с Поповићевим поступком, којим је супердинар заштитио од свих зала и сместио га на скровито место у испосници. Светог Саве, под његовом и брижном заштитом и Богородице, др Драгослав Аврамовић је био видљиво дирнутл“. И тако дирнут, г. Аврамовић је изјавио Танјугу: „То показује колико је овом народу, који се већ годинама пати, потребно да верује у нешто и да се нада“. А разговор је, опет каже Танјуг, вођен у ресторану „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану. Недостаје једино податак шта су (и колико) дотични саговорници пили и да ли су се договорили да „супердеку национале“ кандидују за светог Аврама карејског.
Трешке у наслову
У Бону би 7. јуна, требало да се изведе прапремијера опере „Горбачов“, композитора Франца Хумела. Позвани човек из наслова неће моћи да дође на представу, како је саопштено, „из личних разлога“. Обавештенији извори, међутим, тврде да Горбачов не долази у знак протеста: он није јунак опере, већ — оперете... {H. B.}
били у извесној мери и изманипулисани и то и од једне и од друге струје. За многе младе људе то је била једноставно „побуна против стараца“ која се у дугој историји Кине увек најстроже кажњавала. Конфучијанство, које подразумева апсолутно покоравање старијима — чија се мудрост подразумева — даје легалитет да се силом брани свака власт. Зато Денгова похвала старим генералима као „челичном Кинеском зиду“ у борби против студентске побуне, није превише изненадила Кинезе.
- (Наставља «е)