Borba, Sep 24, 1994, page 19

upropastiti prve predsedničke izbore ako mu se bude progledalo kroz prste u

pogledu ispunjavanja zakonskih formalnosti, jer bi Ustavni sud te izbore mo'gao da poništi.

Najavljivani mogući protivkandidat Gligorova Vasil Tupurkovski, inače profesor Pravnog fakuiteta u Skoplju, pre početka izborne irke je odputovao u Ameriku, da piše svoju drugu knjigu iz svoje antičke trilogije o antičkim makedonskim kraljevima, Petar Gošev, lider Demokratske partije se opredelio da ne ulazi u trku sa nadmoćnijim Gligorovim, nego da bije bitku za većinu u parlamentu i premijersko mesto u novoj vladi, dok će Albanska partija PDP, koja ima probleme sa „secesionistima radikala Menduha Tačija“, neće imati svoga kandidata za predsednika, iako ga je najavila. Takođe je neizvesna i moguća kandidatura poslednjeg predsednika SKJ Milana Pančevskog, koga najavljuje „progresivna levica“, sastavljena od desničarskih demohrišćana ı krajnjih levičara novokomunističkog pokreta. Pančevski bi bio „manje levičar a više desničar" i protivieza desničaru suprotne orijentacije Ljubiši Georgievskom. Bez obzira na io da li će biti kandidati, Ljubiša Georgievski i Milan Pančevski, „dva su pola istog makedonskog raskola", koji bi hteo Makedoniju da odvede u „modernu federaciju", sa istočnim ili severnim susedom. Stiče se, međutim, utisak da je samopouzdanje Makedonaca značajno naraslo za protekle četiri godine i da su zbog toga „oba ova pola samo margina današnje Makedonije“. Sazdano samopouzdanje je baza Gligorova, koja mu daje najveće šanse.

a KEE""S SI EaRy=i prekinuto Vašingtonskim sporazumom imalo bi za Hrvate i Hrvatsku višedimenzionalne nepovoljne, ako ne i katastrofalne posljedice. Ne samo da bi hrvatska strana bila ta koja bi ponovnim sukobom sa Muslimanima u svijetu primljena kao ona koja potkopava mirovne napore međunarodne zajednice-{čime bi ponovno izgubila teško povraćeno povjerenje), nego bi ugrozila i svoju opstojnost. Jer, sveopći rat koji bi time nastao, prema otvorenim upozorenjima ambasadora najutjecajnijih zemalja svijeta (posebno američkog Galbraita), teško da bi

Hrvaiskoj i Hrvatima donio pridjev: dobitnika. Zajednički stožer

U traženju međunarodne zajednice mirnog rješenja za BiH, stoga je sada važno reče Krešimir Zubak, predsjednik Federacije BiH i Predsjedničkog Vijeća tzv. HR

„Herceg-Bosne“ – da Hrvati i Bošnjaci više

međusobno ne ratuju, što je postignuto Vašingtonskim sporazumom. Ako dođe, pak, do ukidanja embarga, onda je to tim presudnije jer će ta odluka važiti za Federaciju BiH, dakle i za HVO i za Armiju BiH, a ukoliko se pak ne realizira Vašingtonski sporazum onda je o ukidanju embarga teško govoriti — objasnio je za „Slobodnu Dalmaciju“ Zubak, još početkom mjeseca, u intervjuu objavljenom prije zagrebačkog dogovora Tuđman — Izetbegović, već tada ističući da je u interesu i Hrvata i Muslimana da se taj povijesni sporazum provede. A, ministar Granić na Saboru kao da dodaje: naša potpora Vašingtonskim sporazumima će biti potpuna i to je fiksirano zagrebačkim zaključcima izaslanstva BiH i RH.

— Posebno značajnim smatram stvaranje združenog ili zajedničkog stožera (vojnog — prim. a), zatim, da se do kraja ovog mjeseca formira na razini općinskih organa vlast prema Ustavu federacije BiH, a kantonalna do kraja idućeg mjeseca, te da se uspostavi potpuno slobodna komunikacija od Ploča, Metkovića do Doboja – poređao je hrvatski ministar vanjskih poslova prioritete posla prema najnovijem muslimansko-hrvatskom dogovoru: Ističući da je time unapređen i međunarodni položaj Republike Hrvatske, koji treba da olakša i predstojeću Tuđmanovu diplomatsku misiju u UN, gdje je predviđeno da 28. septembra održi i govor u Generalnoj skupštini, ministar Granić je najavio tzv. hrvatski zahtijev za snažniji angažman svjetske zajednice na rješavanju krize u ovom, posebno UNPA području, gdje bi bilo dovoljno da se re-

'aliziraju:već donijete rezolucije, Vijeća si- .

идугаов ИМеа, пет своје

Napuštaju li mediji „osetljive teme“

IX

Nezavisnost od ıstine

Dragan Bisenić

Džast sa Harvarda i En Krigler sa

univerziteta Kalifornija slažu se da nezavisnost medija od vlasti nije istovremeno i prava nezavisnost medija. U razgovoru za „Nedeljnu Borbu" one ističu da ne postoji nezavisnost medija, ako se mediji oslanjaju na jednostrane izvore informacija. Pri tome nije bitno da li su ti izvori na vlasti ili van nje, pošto se u svim tim slučajevima nastoji da se favorizuje parcijalno, a ne objektivno mišljenje. Da li se mediji pretvaraju u instrument kontrole nad ljudima?

M. Džast: Ko kontroliše medije? Ljudi treba da se oslanjaju na različite izvore informacija. Naša istraživanja pokazuju da mediji nisu jedini izvori informisanja.

E. Krigler: Mediji nisu jedini izvor informacija. Ni sami mediji nisu jednostrani. Ponekad oni suprotstavljaju različita mišljenja, tako da konzumenti u sebi treba da usklade različite informacije koje dobijaju. Pitanje kontrole je veoma teško jer mogu da stvaraju sopstvene predstave i ideje iz tog raznovrsnog mnoštva, ponekad kontradiktornih informacija.

Šta mislite o prelascima iz medija u politiku. Danas Berluskoni, sutra Mardok, prekosutra Tarner?

M. Džast: Problem je-u otvorenosti političkog sistema prema novim kandidatima. Neki politički sistemi nisu toliko otvoreni, tako da bi u Velikoj Britaniji bilo veoma neobično da ličnost iz medija postane premijer: U Americi Ros Pero je mogao da dođe niodkuda i postane glavni izazivač na predsedničkim izborima.

E. Krigler: Ukoliko su ostale političke institucije slabe, onda mediji dobijaju glavnu ulogu.

Da li po Vašem mišljenju mediji imaju pozitivnu ulogu u okončanju ratova, imajući u Vvidu da su ratovi mili novinama?

M. Džast: Ima onih koji smatraju da postoji nešto što bismo mogli nazvati svetskim javnim mnjenjem. Ukoliko to javno mnjenje postoji, ono ponekad može da promeni politički život, kao što je bilo pokušaja da se to učini u Nigeriji. Može se reći da mediji treba da odigraju ulogu u formiranju tog svetskog javnog mnjenja navodeći ljude da razmišljaju u pravcu rešavanja tih problema ili bar povećavajući pritisak na lidere. Jedan moj kolega tvrdi da sti politički lideri savršeno sposobni da se tom pritisku odupru i da slike Ruande ne moraju da znači da će Klinton sutra tamo poslati nekoliko hiljada vojnika, mada će postojati pritisak da razmisli o tome.

E. Krigler: Haiti je Dio dobar primer pošto je taj problem bio dosta zastupljen na medijima. Mediji su uglavnom zastupali intervencionističku liniju što vlada nje pratila.

Sta mislite o ograničenjima koje je američka administracija postavila medijima tokom Golfskog rata?

M. Džast: U različitim sistemima postoje različiti odnosi između vlasti i medija. U SAD irnamo mnogo medijskog pluralizma, ı mediji su u dobroj meri nezavisni od vlasti. U ratno vreme to nije tako i prave se kompromisi. Drugi faktor koji utiče na ponašanje medija u ratno vreme jeste koliko vlast kontroliše situaciju na samom terenu, gde se vode borbe. Američki mediji su pratili rat u Libanu kada je Izrael napao Liban. | bili su prisutni svuda, pisali su šta su hteli, izveštavali odakle su hteli. U Golfskom ratu kada je viast potpuno kontrolisala situaciju, pristup trupama, operacijama sve je bilo drugačije. Takav slučaj nije u Bosni. Sve zavisi od toga ko kontroliše front. U iransko-iračkom sukobu nije bilo izveštavanja jer novinari sa zapada nisu mogli da prođu na mesto gde je bilo sukoba.

Da li to može uticati na prirodu novinarstva? Uzmimo slučajeve Golfskog rata i rata u Bosni? M. Džast: To su potpuno različiti sukobi. Vođenje medija je potpuno različito u ovim konfliktima. Znam da su individualna iskustva novinara koji su izveštavali veoma jako uticala na njih same, a ne znam da li će to uticati na ostale novinare koji nisu u tome učestvovali. Ljudi koji su bili tamo su veoma podložni uticaju tih događaja.

E. Krigler: Institucionalna memorija je kratkotrajna. Personal se stalno menja i iskustva su različita. To važi i za novinare i „za vlast. (5

Da li je moć medija Oglamčen?kl WC

|- rofesorke komunikologije Merion

Moć medija u stvaranju javnog mnjenja je donekle ograničena: ograničavajući faktori su čitaoci i gledaoci, ali i novinari i političari. Stoga neke vlade angažuju PR agencije, poput „Ruder Fina“ koje lobiraju u različitim institucijama. Ali one usput nanose ı štetu, jer je predstavljanje preko lobija jednostrano

Merion Džast: Kompromisi u ratno vreme

Novinari zainteresovani za samocenzuru: En Krigler

M. Džast: Ograničena je od ljudi koji čitaju i gledaju.

E. Krigler: Ograničena је ! од опћ Кој učestvuju u sistemu: političara i novinara. Ponekad su novinari zainteresovani za samocenzuru da bi mogli da zadrže svoju moć i veze.

Mediji imaju veliku moć.

E. Krigler: Pitanje je da li je to potpuno nezavisna moć jer to nije uvek slučaj. Ponekad se mediji veoma mnogo oslanjaju na vladine izvore informacija. Takođe i na druge izvore koji medije čine jednostranim. To postaje veoma složeno i suštinsko pitanje o nezavisnosti medija:

M. Džast: To je sistemsko pitanje. Uzmimo slučaj iz Hongkonga gde su novinari pisali ve i svašta. Ali sada se to menja budući da novinari odgovaraju za ono što napišu. To se dogodilo i u Nigeriji.

Koliko mediji utiču na donošenje političkih odluka?

M. Džast: To zavisi od nekoliko faktora, od kojih je,prvi ,stepen nezavisnosti medija,

odnosno u kom stepenu mediji pripadaju po-

litičkoj eliti, što će reći, da li su pod kontro-

lom ili su nezavisni. Sledeći faktor jeste da li

režim uzirana u obzir javno mnjenje. Ako ne

uzima ozbiljno javno mnjenje on ne mora da

toliko kontroliše medije. Međutim, ukoliko re-

žim uzima u obzir javno mnjenje, kao što je

to slučaj u SAD, onda je političko vođstvo. veoma osetljivo na medije, i zainteresovano

za kontrolu nad njima.

Zašto mediji uglavnom podržavaju politiku svojih vlada?

M. Džast: Delom zbog toga što u medijima rade patrioti kao i većina stanovnika njihovih zemalja. | oni su ljudi. Otuda imaju isto viđenje i isto shvatanje kao većina ljudi u njihovim zemljama. Vi ste jugoslovenski novinar, ali ste takođe i Jugosloven.

Šta mislite o angažovanju public relations agencija kao što je Rader Fin u stvaranju javnog mnjenja i vođenju medijskog rata za potrebe vlada, poput Hrvatske i Bosne i Hercegovine? M. Džast: Još neko me je to pitao. Izgleda da su one angažovane da bi uticale na vlasti u SAD...

E. Krigler: One su sigurno nanele mnogo štete i mnogo su lobirale po različitim instituciama. One rade ne samo u medijima veći u Kongresu.

Mislite li da je u pitanju lobi?

E. Krigler: Da. To je takođe ı lobiranje. Ali, ako mislite da je lobiranje stvar slobodne demokratije gde su svi predstavljeni, to može biti dobra stvar. Predstavljanje preko lobija, međutim, veoma često je veoma jednostrano. Setimo se iračko-iranskog sukoba, rata u Zalivu u koji smo i mi bili umešani. Kuvajt je pažljivo razmestio ljude preko tih PR firmi koji su potpuno usmerili razmišljanje javnog mnjenja pričama o gadostima koje se događaju u Kuvajtu. Mesecima kasnije otkrili smo da je sve to bilo izmišljeno, da je sve bila laž.

A u kakvoj je to relaciji sa slobodom novinarstva? E. Krigler: To je veoma teško jer novinari moraju da budu veoma skeptični ı da prozru izvore informacija.

M. Džast: Zavisi i koliko izvora informacija imaju na raspolaganju. Ako je o Kuvajtu postojao samo jedan izvor informacija i oni su mogli da mu poveruju. Nisu imali druge opcije.

Koji su problemi novinarstva u SAD?

M. Džast: Problem je kako izveštavati u etnički raznovrsnom društvu. Imamo mnogo različitih etničkih grupa koje žive u različitim krajevima, sa različitim problemima. Postavlja se pitanje kako da štampa bude fer, da ne stvori loš imidž jedne prema drugoj grupi. To su problemi koji se pojavljuju u drugim multietničkim društvima. U Los Anđelesu došlo je do nereda tokom suđenja O.J. Simpsonu (crni igrač ragbija koji je optužen da je ubio svoju suprugu, prim. D. B).

E. Krigler: U Los Anđelesu ima mnogo etničkih i rasnih tenzija i štampi je jako teško da pokriva sve to na pravi način. Vrlo često ona odlučuje da se povuče iz takvih događaja, tako da mediji mnogo više pažnje onda posvećuju vremenu, sportu, umesto da se upuštaju u te veoma teške i osetljive teme.

Odnosi između medija i etničkih sukoba veoma su složeni.

E. Krigler: Jedan od najvažnijih problema u multietničkim zajednicama kao što je Los Anđeles jeste lojalnost vlastima. Ima mnogo ljudi koji žive u Los Anđelesu, a ne osećaju se delom društva i povezani sa Svojom vlašću. Vlast deluje, ali o tim akcijama se ne izveštava dugo, tako da one ostaju bez ikakve veze s nekim delovima stanov- . ništva. Jedna studija iz 1992. pokazuje da mediji veoma loše pokrivaju akcije vlasti. To je potrebno promeniti jer kako da ljudi učestvuju u vlasti ako ne znaju ništa o njoj. Kako možete osećati lojalnost i povezanost ako niste obavešteni?: ·