Borba, Oct 05, 1994, page 16

БАРУ ДЕА

KRAJ SNA O VIŠENACIONALNOJ BOSNI | HERCEGOVINI

Bošnjaci na mefi Muslimana

Svi simboli višenacionalne BiH sada su napadnuti od samih Muslimana, koji su od početka rata tvrdili da su njihovi najžešći branioci. Nacionalističhi i Dershi pritisci jačaju, a vlasti to odobravaju. Bošnjaci, koji se tome suprotstavljaju, još регији da bišenacionalna

BiH nije mrtva

Među Bošnjacima u Sarajcvu vlada jako uzbuđenje. Svi simboli jednc višenacionalne BDosne i Hcrcegovinc sada su napadnuti od samih Muslimana koji su od početka rata tvrdili da su njihovi najžešći branioci. Nacionalistički i verski pritisci jačaju, a kako izgleda, vlasti to odobravaju. Organi štampc povezani sa predsednikom Alijom Izetbegovićem, njegovom strankom i islamskom zajednicom, sve žešćc napadaju temelje zajedničkog života i slobode izražavanja.

Posle raspada Jugoslavijc, Bošnjaci su sanjali o jcdinstvenoj, višenacionalnoj i modernoj Bosni i Hcrccgovini. Taj san sc pre dvc i po godinc raspršio pod napadima srpskih i hrvatskih nacionalista. Uprkos ratu i podceli njihove zemljc Bošnjaci u Sarajevu i daljc gajc izvesnu idcju tolcrantnosti. Oni su smatrali da Bosna i Hercegovina nije još potpuno mrtva. A poslednjih nckoliko ncdclja moraju da sc suoče sa novim talasom nacionalističkih napada kojc ovoga puta izvode Muslimani. Vladajući tabor sc deli, a Bošnjaci očajnički žele da sc jednoga dana njihov san ostvari. Što je još gore, sada sve više njih veruje da im sc spas nalazi u odlasku.

Još od prvih dana sukoba na takozvanoj „bošnjačkoj“ strani, koju većinom činc Muslimani, pojavili su sc politički ili vcrski ekstremisti. Međutim, oni nikada nisu uživali istinsku podršku u narodu. Ostali su u manjini zahvaljujući desetinama hiljada Bošnjaka, srpskog ili hrvatskog porekla, koji su odbijali da sc svrstaju na muslimansku stranu i koji su nastavili da živce na tcritorijama pod kontrolom vladinc armijc. Kao podršku ımali su vladu — vladu iz Sarajeva, jedinu koja je zvanično priznata od

mcđunarodnc zajednicc. Među-.

tim, ta podrška je malo po malo oslabila i danas su ti ljudi koji sc protive svakoj ctničkoj podcli meta vlasti kojc su, kako izglcda, i samc postalc nacionalistićke orijcntisanc.

Prekoraćena granica sramote

Najžešća debata koja sc vodi u Sarajevu odnosi sc na brakove. Prc rata 40 odsto brakova u glavnom gradu Bosne bilo je mešovito. Паnas, kada mešovite porodice Činc samo 15 odsto stanovnika, islamska zajednica ı štampa koju finansira Stranka demokratske akcije predsednika Izctbegovića, javno žele zabranu mešovitih brakova. „Moešoviti brakovi su uglavnom propali brakovi“, piše uvodnićar dnevnog lista „Ljiljan“ Džemaludin Latić. „Oni povlače za sobom konfliktc, a dcca rođena u tim brakovima su frustrirana. Zbog toga preporučujemo da sc jcdnomi za svagda sa tim prestanc. Razlike između Muslimana ı nemuslima-

na su toliko očitec da moramo prc--

poručiti novim generacijama da za bračnog druga uzmu samo ljudc koji misle kao oni. Tako ćemo izgraditi društvo Dbcz trauma“, Zaključujc on ı prcporučuje otvorenu zabranu mešovitih brakova.

Gostujući u lokalnoj radio stanici! Studio 99, Latić je ponovo potvrdio svoj stav, dobivši podršku nekih slušalaca. „Nije on jedini koji misli tako“, komentariše gnevno jedan novinar „Oslobodenja“, višcnacionalnog sarajcvskog: dnevnog lista. „Ova emisija je pokazala da su sc rasizam i fašizam već nadnocli nad rias“.

Nekoliko dana kasnije govorio je Mustafa Spahić, voda islamskc zajednice. On je govorio o silovanjima Muslimanki koja se počinili pripadnici srpskih milicija: „Za mene su ta silovanja užasna, nc-

Че 31lonoe

shvatljiva i ne mogu se zaboraviti”, kaže on, ali manje su bolna i lakšc ih je prihvatiti od svih tih mešovitih brakova, od sve te dece rođene u mešovitim brakovima“. Grad je u šoku. Granica sramote jc prekoračena.

Musiimanska opasnost, politička ili verska, do sada je kod stanovnika glavnog grada Bosne izazvala smeh. „Pogledajte nas“, govorili su. „Verujete li Srbima kad vam kažu da su bedem protiv islamskog fundamentalizma u Evropi?” Sarajevske ulice su ulice jednog evropskog grada, a ne muslimanskc prestonice. Žene radije nose mini suknju nego zar; muš-

Poslednja nada Bosnjaka: Haris Silajdzić

karci po ceo dan piju alkoholna pića. Religija do sada nije nametala nikakvo ograničenjc društvenom životu. Sada jc prvi prag prckoračen uz blagoslov vlasti. Pod velom mera bezbednosti alkohol je zabranjen u kafanama. Svake večeri voditelj televizijskog dncvnika gledaoce pozdravlja na arapskom prc nego Što nastavi na srpskohrvatskom.

„Muslimani koji upravljaju zemljom u prvom redu su sc okomili na kulturu i obrazovanje“, obјазпјауа dircktor Studija 99 Adil Kulenović. „Nastojc da izmcnc naš jezik dajući mu arapski prizvuk. Školski udžbenici su preradđeni, a u školama arapski je zamenio cngleski kao prioritctni jezik. „Glavni tvorac ovih reformi jc ministar za obrazovanjc i kulturu Enes Karić. Ovaj intelektualac, doktor druš-

tvcnih nauka i filozofijc, poštovan -

na početku rata zbog svojih umcrenih stavova, danas jc prcdmct mržnjc Bošnjaka“. Karić jc ncdavno uveo zakon kojim sc lokalnim radio stanicama zabranjuje Фа emituju pesme srpskih ili hrvatskih pevača, kao i onih Muslimana koji su napustili Bosnu tokom rata. Na dan kada jc ovaj dckret objavljen, na radio stanici Studio 99 komentator ga je umcrcnim glasom pročitao, a zatim pustio ploču Đorđa Balaševića, srpskog pepvača popularnog u Sarajevu. Ovaj radio je od tada na čelu borbc protiv novih orijcntacija vlasti.

„Bosnjaćki put“

„Predsedništvo reaguje na zlouрогтеђе _ па nctolcrantnost“, tvrdi Kemal Muftić, savctnik predsednika Alije Izetcgovića. „Važno je da za razliku od naših apresora i dalje poštujemo ljudska prava. U Sarajevu nikada nije bilo organizovanog, proganjanja nemuslimana“. +

„Vlast laže“, tvrdi sa svoje stranc jedan novinar „Oslobođenja“. „Ona ne pokušava da kontroliše ovc zloupotrcbc, već ih podstičc. Njen cilj je ela mešovite porodicc, intelcktualci i svi poborni-

ci višenacionalne Bosne napuste Sarajevo. Imam 25 godina i nikada neću prihvatiti tu politiku. Oni to znaju i zato pripremaju buduće generacije. Sve devojčice u mojoj ulici nose zar kada pođu u školu. Moji drugovi nemuslimani, koji se nalaze u bosanskoj armiji, sistematski se guraju u prvu liniju. Kroz deset godina ova zemlja, ako ne bude mrtva, biće islamska. Nemojte mi reći da je to pobeda Karadžića i njegovih srpskih bandita“, zaključuje on. „Našim rukovođdiocima nije potreban Karadžić, već su bili takvi pre rata. Sam sam u to uveren. Mi „Bošnjaci“ bili smo slepi, to je sve.

U podrumu odakle radio Studio 99 cmituje svoj program Adil Kulenović svake nedclje okuplja bosanske intelektualce iz Sarajeva. On je ncumoran i zahvaljujući njemu usvojena je povelja za „Slobodno, jedinstveno i nepodeljeno Sarajevo“. Sada je oformio i jedan televizijski kanal. „Nailazimo na poteškoće“, priznaje on. „Ministar za kulturu bi želeo da ućutka naš radio jer odbijamo da zastupamo muslimansku opciju. Napadnuti smo, ali smo još živi. Potrebna nam je podrška Evrope“, kaže on. „Međunarodna zajednica mora da podrži ovaj „bošnjački“ put, ovaj četvrti put, koji je daleko od muslimanskih, srpskih i hrvatskih nacionalista. Višcnacionalna Bosna ı Hercegovina nije mrtva i još postoji šansa da nc umrc“.

Sarajevo. broji pripadnike svog „pokreta otpora“ protiv

onih koji žele da zabrane mešo-

vite brakove, slobodu štampe i slobodu izražavanja, protiv onih Muslimana koje etnička podcla ispunjava radošću. Stanovništvo je disrektno aplaudiralo rctkim nezavisnim listovima Studiju 99, ali na kraju jc ućutalo.

Opozicionc stranke u odnosu na SD)A više nemaju reči niti aktiviste. Naime, većina „Bošnjaka” smatra da je prekasno i kapitulira. Predsedništvo, vlada, armija, SDA i islamska zajednica su stubovi jednog društva u kojem sc vlast više ne dcli. A pozivi na uzbunu, ma kako bilii časni, kojc su uputili ncki novinari, intelektualci ili umetnici, gube sc pod težinom svakodncvnih briga. lako šokirani, Bošnjaci veću pažnju poklanjaju raspodeli hranc i vode ncgo konvojima kamiona punih boraca koji urlajući iskazuju svoju vcrnost Alahu. Vreme prolazi, bosansko društvo sc mcnja, građani sc ljutc ali ćutc.

Ako bi sc danas organizovali izbori-u Sarajevu, bosanski ргепијсг Наris Silajdžić bi verovatno bio icdan od retkih članova: SDA koji bi bio izabran. „Bošnjaci“ ga obožavaju jcr u njemu vide jedinog čovcka koji jc u stanju (da se efikasno suprotstavi predsedniku Aliji Izetbegoviću. A Muslimani ga tolerišu jer je ipak do sada ostao verni sluga predscdnikovc politike.

Danas je, kako izgleda, na ivici raskida sa predscdništvom, uzncmi-

ren zbog nacionalističkih skretanja ~

vlasti. Ali to je možda samo privid, možda samo igra, uloga koja mu jc dodcljena, a čiji je cilj da izmiri „1}ošnjakc“ (pristaše jcdinstvcnec ı višcnacionalne Bosne) sa Strankom ducmokratskc akcije.

„Silajdžić je naša poslednja nada u borbi protiv nctolerantnosti“, Кале jedna žena. „Opozicija višć nc postoji: uklonjena je. Samo on još može da utiče na SDA“.

„Bošnjaci“ iz Sarajeva koji su odavno raskinuli sa predsednikom Izetbepovićem i vIŠC nc veruju nijednoj stranci, svc svoje nade polažu u T{arisa Silajdžića. Preniijer sc JOŠ nije izjasgio u vezi sa polemikama које рогтехаји вгач. Мезтрђууо 52 осекиje da se on izjasni.

(„BORBA“, 3.10.'94.)

Sfafistika ne laže

U vašem listu citirana je izjava dr D. Cvjetičanina koji Je „bez uvijanja” kazao da podatke o septembarskom rastu cena (0,2 odsto) smatra profesionalnom sramotom, te da Republički zavod za statistiku treba da obavesti građane o istinitim kretanjima cena. < Savezni zavod za statistiku u saradnji sa republičkim zavodima za statistiku u mesečnoj dinamici snima cene na malo za

122 prehrambena proizvoda ·

(poljoprivredna i industrijska), 222 industrijska neprehrambena proizvoda i 93 vrste usluga. Izbor proizvoda i usluga vrši prema zadnjim raspoloživiu. statističkim podacima o učešć ı proizvoda i usluga u prometL. odnosno u potrošnji domanstava. Ukupan ponder za izr:čunavanje indeksa cena na malo iznosi 10.000 (primera radi najveće pondere imaju električna energija — 405, benzin — 438, зесег 156, ulje — 75, mleko — 70, hleb — 218, duvan 368; manje ponde-

re imaju proizvodi koji nisu ti- ·

pični za svakodnevnu ili opštu potrošnju: sudopera — 16, lesonit ploče — 12, bicikli — 12, i dr.).

Snimanje cena na malo vrše statističari u trgovinskim i USlužnim radnjama sa najvećim prometom, društvenog i privatnog sektora, kao i na pijacama, u 20 gradova Srbije i 4 grada Crne Gore. Snimanje cena industrijskih proizvoda vrši se od 3. do 10., industrijskih prehrambenih od 11. do 14. a poljoprivrednih proizvoda i usluga od 14. do 21. u mesecu.

„INDEKS CENA NA MALO — PROFESIONALNA SRAMOTA”

пергећгатђепћ ·

U septembru (kao što Je „Borba“ od 30. septembra 1994. godine, objavila, a dr CvJetičanin nije demantovao) cene na malo najvećeg broja proizvoda i usluga ostale su nepromenjene. Tako, na primer, mirovale su cene jabuka, brašna, hleba, mleka, pilećeg mesa, džema, bombona, keksa, soli, vina, piva, duvana, čarapa, rublja, ženske konfekcije, konfekcije za domaćinstvo, električne energije, ogreva, TV aparata, sredstava za higijenu, lekova, novina, benzina, saobraćajnih sredstava, stambeno-komunalnih i finansijskih usluga, PTT saobraćaja i dr. Njihovo učešće u ukupnom ponderu iznosi 75 odsto. Zabeležena su povećanja cena u rasponu od 5 do 15 odsto kod mesa, ulja, kafe, zanatskih i ličnih usluga. Zabeležena su i sezonska sniženja kod odeće i obuće. Ukupan indeks za septembar iznosio je 100,2 — cene na malo su porasle za 0,2 odsto. |

To je, bez uvijanja, istinit i proveren podatak do koga je, na prethodno izložen način, došla zvanična statistika.

Naravno, · statistički ukupni indeks-cena na malo nije valjan indikator za sve situacije. Kada neko primi penziju od 120 dinara, ili platu od 170 dinara, i sa tim primanjima treba da obezbedi životne potrebe, veoma је

ograničen izbor proizvoda i US- |

Тара Које prati, ta inflacija je mnogo veća od one koju pokazuje navedeni indeks i to zahteva posebnu brigu i hitna rešenja. | Mirjana Rankovic

dipl. pravnik

Beograd

„ILATNA KOPČA KOJA SPAJA SRPSKO | HRVATSKO“ (,BORBA“, 27.09.94.)

„deološki

Prije nekoliko dana „Borba“ je na kulturnoj strani prenijela iz podgoričkog „ProsvJetnog гаda” dio interjua dr Miroslava Pantića, u kome se govori O Рибгоутки 1 dubrovačkoj knjižovnosti.

Odavno je poznato da Je, U”

memorandamskom rasporedu poslova, Miroslavu Pantiću pripalo (p)osvajanjc dubrovačke književnosti. Čudno je kako se ovaj naučnik (a nije jedini) uporno, u svojim namjerama, služi ovještalim floskulama. Da je dubrovačka književnost (uglavnom, šesnaesti i sedamnaesti vijek) „srpska barem koliko i hrvatska“, Pantić potkropljuje argumentom, što Je „car Dušan veličanstveno dočekan u Dubrovniku“, (što Je moralo biti oko sredine Ččetrnacstop vijeka). Pantiću пе рада па рате! (ако је 198 40čeka i bilo!) da se tirjani — 1 danas pred našim осппа najvcličanstvcenijc dočckuju, a da se jednom jakom fcudalnom samodržcu moralo i podilaziti! Pantićev агцгт јак агви-

ment da je dubrovačka knji-·

ževnost i srpska, jeste slavljenje Nemanjića u Gundulićcvom „Osmanu“, a „tamo nema ni jednog hrvatskog vladara“. čak ni „kralj Tomislav nljc nigde pomcnut“.

Po logici prvog argumenta, Marscij bi bio i srpski grad, Jer je tamo kralj Aleksandar veličanstveno dočekan, a da nc govorimo koliko bi gradova, pa i zemalja, mogli prisvajati, u kojima.je veličanstveno. dočekivan Josip Broz.

„Ali učinak ovog drugog možemo izostaviti, kao „пергјаtelja srpskog naroda“, a ništa za to što je bio tako naivan da srpskom narodu, od jedne bal-

korov

. kanske polupalanke izgradi

megapolis — evropski grad Beograd. IH, što Je kao veliki svoj previd, pored hiljadu drugih, basnoslovno oružje Jugoslovenske narodne armije ostavio u srpskim rukama — 80 odsto oficirskog kadra u TitoVOJ VOJSCI bili su. Srbi!

Što se tiče drugog argumenta, Ivan Mažuranić bi bio I crnogorski pisac, jer je svoje giavno djelo i najveći jugoslovenski ep posvetio crnogorskoj borbi za slobodu.

4 što reći za Ivana Gorana Kovačića, koji je danteovsku poemu „Jama“ posvetio srpskim nesrećama u drugom svjetskom ratu! Ako bude sreće da Crnogorci prežive ovaj orkan osvajanja i zatiranja, on! će i jednom i drugom (i Mažuraniću I Goranu) podići Spomenike nasred Crne: Gore, nasred svoga Cetinja! Poznato Je da Je Goran svoj slavni ratni put prošao s Crnogorcima, u Petoj crnogorskoj udarnoj brigadi, sve do svoje strahovite .smrti negdje u blizini današnjeg Srbinja!

Zašto ja ovo pišem? Zato 510 те „Вогђа“ гахосагаја р!аsiranjem ovakvog „duhovnog cvijeća“. Moramo biti načisto s tim da panticevska posvajanja književnosti i kulture podrazumijevaju ı moguca teritorijalna osvajanja. Za takav ideološki korov „Borba“ noc bi trebalo da bude pogodno tlo: A Sto OVdašnji prosvjetni list sije nauku neutemeljenu u istorijsku kulturnu logiku, neka o tome misli crnogorski ministar prosvjete i obrazovanja, ili neki 51ri auditorijum zainteresovanih ı odgovornih ljudi.

Vojislav Vulanovic knjizevnik Podgorica

па ___ВОБВА ____SREDA 5. OKTOBAR 1994.

OCJENA" 52