Borba, Oct 05, 1994, page 2

ДАНАС СТУПА НА СНАГУ __.

Резолуција 943

Резолуција Савета безбедности 943/94 — која данас ступа на

снагу — има следеће одредбе:

— На период од следећих 100 дана аеродром у Београду отвара се за путнички саобраћај, као и за допрему робе за коју постоји сагласност Комитета за санкције СБ;

— На период од следећих 100 дана дозвољава се обнављање трајектне линије између Бара и луке Бари (Италија) за путнички саобраћај као и за транспорт роба за које постоји сагласност Комитета за санкције СБ;

— На период од следећих 100 дана дозвољава се учешће представника СР Југославије (Србија и Црна Гора) на међународним спортским такмичењима као и у културној и научно-техничкој размени са иностранством.

Суспензија досадашњих санкција у наведеним областима важи за период од 100 дана — до 15. јануара 1995. Резолуцијом 943 генерални секретар УН обавезан је да сваких 30 дана током тог периода обавештава СБ о спровођењу блокаде југословенске границе према Босни, односно да одмах извести (без чекања на тај рок) уколико се појаве докази да на територији која је под контролом босанских Срба одлази ишта друго осим хране, лекова, одеће и обуће. У том случају — а у року од пет дана — Савет безбедности ставиће ван снаге своју одлуку од 23. септембра о суспензији санкција.

Резолуцијом 943 затражено је такође од Комитета за санкције СБ да се убрза процедура разматрања захтева и издавања дозвола за увоз у Југославију роба које нису обухваћене међународним санкцијама, превасходно хуманитарне помоћи која иде преко Високог комесаријата за избеглице УН и

Међународног Црвеног крста.

Писта у закуп УН

Писта у закуп УН. Руководство са Пала оптужује УН да

делује као „транспортно предузеће за Муслимане“ и

тражи да им се на име надокнаде за обављање летова призна власништво над сарајевском ваздушном луком, како би га изнајмили Унпрофору

Сарајево, АФП. — Босански Срби захтевају од Уједињених нација да им, у име надокнаде за допуштЕње за обављање летова, признају власништво над сарајевским аеродромом, да би им потом аеродромску писту изнајмили за коришћење.

„Срби желе да преговарају о општем споразуму око аеродрома, па чак желе и да аеродром изнајме Уједињеним нацијама, макар и по номиналној цени, како би нагласили да је он њихово власништво“, изјавио је за АФП извор који је тражио да остане анониман.

Координатор цивилног сектора УНПРОФОР за Босну и Херцеговину Виктор Андрејев је у понедељак разговарао са српским руководством на Палама, али није успео да постигне договор о поновном отварању аеродрома, који је затворен већ 11 дана.

Сви хуманитарни летови отказани су 23. септембра, након што су два авиона при полетању погођени - лпима из личног наоружања. Претња која је са српске стране стигла два дана касније, и чији циљ је био кажњавање припадника УН за акцију авиона НАТО, у којој је уништен један српски тенк, а практично је затворила сарајевски аеродром.

Срби такође желе већи утицај на управљање аеродромом — који су на коришћење УНПРОФОР предали у јуну 1992. — оптужујући снаге УН да делују као „транспортно предузеће за Муслимане“, сазнаје се из овог извора. Они на аеродрому већ имају свог официра за везу, који проверава пристигле пошиљке како би се српска страна уверила да се у њима не налази оружје за доминантно муслиманску босанску војску.“

Један други извор је у суботу новинару АФП рекао да је војни заповедник босанских Срба, генерал Ратко Младић, обавестио УНПРОФОР да ће, за казну због напада авиона НАТО, коришћење аеродрома онемогућити током две седмице. Представници УН одбили су да коментаришу ово питање док су преговори још у току, али су од њих стизали оптимистички наговештаји о могућностима да аеродром буде отворен, говорећи пре о данима, него о седмицама као у року у којем би авиони УН могли поново почети да лете, Међутим, посматрачи кажу да тајност која окружује ове преговоре наговештава да су две стране још увек далеко од сваког споразума.

Чији је Сарајевски аеродром 2: Војник Унпрофора на осматрачком торњу

БОРБА СРЕДА 5. ОКТОБАР 1994.

САВЕТ МИНИСТАРА ЕУ 0 МИРОВНОМ ПРОЦЕСУ ЗА БИВШУ ЈУГ ОСЛАВИЈУ |

Тражи ce

„лаштовитија дипломатија“

Мирко Кларин

специјални извештач „Борбе“ из Луксембурга

За разлику од бројних ранијих.

прилика када су се бавили бившом Југославијом, шефови дипломатије свропске „дванаесторице“ су јуче у Луксембургу имали и понеки разлог за задовољство и олакшање. Прво, задовољство су изразили „стањем на гранци између Србије и Босне“. Извештај о томе, са констатацијом да је „контрола границе адекватна захтевима из резолуције Савета безбедности“, министрима је поднео лорд Овен, европски „повереник“ у женевском мировном процесу. Уз све задовољство министри су, ипак, приметили како је број досад распоређених _ међународних посматрача на дринској граници „мали“,као и да је њихов укупно предвиђен број „недовољан“, те би требало обезбеДИтИ да их буде и нешто више. Сумирајући прошлонедељну европску дипломатску акцију у Њујорку, на маргинама Генералне скупштине УН, шефови дипломатије „дванаесторице“ су јуче са олакшањем констатовали да су „добили на времену“ (Кинкел), те да су успели да избегну „тешку кризу у односима са Америком“ (Херд). Одлагање америчке акције за дизање ембарга на оружје босанској влади оцењено је као „веома позитивно“, али „не-и довољно“. Јер, упозорио је британски шеф дипломатије, „останемо ли на томе, кроз шест месеци можемо доћи на исто“. Дакле, на кризу у трансатлантским односима. На синоћној конференцији за штампу, Даглас Херд је навео три задатка европске дип-

ЈАСУШИ АКАШИ

ломатије:

Први је задатак, по њему, да |

се у Савету безбедности „обезбеди боља резолуција о дизању ембарга на оружје“. Боља, у смислу да се не заснива на америчком предлогу да, по истеку шест месеци, дизање ембарга на оружје буде „аутомат“ ско“. Председавајући- Савета министара, немачки шеф дипломатије Клаус Кинкел, био је синоћ категоричан: „Нема ни говора о аутоматизму“, рекао је на конференцији за штампу. Други задатак европске и међународне дипломатије, и не само дипломатије, био би да се обезбеди што скорије „побољшање ситуације у Сарајеву и око њега“. У том контексту је, како сазнајемо, било речи и о „оштријим акцијама“ НАТО на осигурању пуног поштовања тзв. зоне изузећа, почев од оне која је успостављена око Сарајева. Европски минситри су, у основи, подржали такву иницијативу НАТО, уз инсистирање да се ваздушне акције за кажњавање „прекршилаца“ морају изводити у координацији са УНПРОФОР. У истом је контексту, ка-

ко сазнајемо, било речи и о

евентуалној демилитаризацији Сарајева, односно његовог градског језгра.

Коначно, као трећи европски задатак Даглас Херд је на-

__ вео потребу да се „маштови-

том дипломатијом“ у наредним месецима „искористи притисак председника Милошевића на босанске Србе“, што је по британском шефу дипломатије „најзначајнија појединачна новост у југосло-

венској кризи“. Како ће то „искористити“ Херд није рекао, али је приметио да тренутно „нема сугестија за даље ублажавање санкција“, изражавајући истовремено наду да ће „санкције нестати уколико ствари наставе да се развијају у позитивном смеру“.

По председавајућем Савета министара, Клаусу Кинкелу, не ради се толико о „машти“, колико о притиску. Њега, тј. притисак, је неопходно „појачати“ (у случају босанских Срба), односно „одржати“ (у случају Милошевића). Ово последње са двоструким циљем: да се осигура да граница на Дрини „остане блокирана“, као и да се председник Србије „наведе да призна границе Босне и Херцеговине и Хрватске“. Упитан за додатно објашњење најављене „маштовите дипломатије“, Даглас Херд је рекао да то значи да „треба гледати даље од Босне“. Након Херда, Кинкел је на конференцији за штампу указао на неопходност да се у Хрватској што пре успостави „модус вивенди“. Од лорда Овена смо, синић, сазнали да су, се министри „доста (бавили ситуацијом у Хрватској“, те да су закључили како је неопходно што пре успоставити „конструктивни и суштински, политички и економски дијалог између хрватских власти и Срба у Хрватској“. По лорду Овену, подједнако је, ако не и важније, о6новити неколико пута започињани дијалог између Београда и Загреба, без чега, по његовом убеђењу, нема решења не само српско-хрватске, него ни босанске кризе.

Изолација босанских Срба ради мира у Босни 4

ТОКИО, Танјуг — Специјални изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију Јасуши Акаши изразио је мишљење да би сувише велики притисак на Србе у Босни имао супротан ефекат.

У интервјуу који јуче објављује јапански дневни лист „Маинићи шинбун“ јапански дипломата је рекао да је и његова лична намера да политичким маневрима изолује што више може босанске Србе, али, како је рекао, са крајњим циљем да се постигне потпуни мир у Босни. „Најбољи резултат можда може да даје повремено попуштање притисака, јер би у једном таквом тренутку попуштања Срби могли да пристану на наставак разговора“, рекао је Јасуши Акаши.

Он је нагласио да ће инсистирати да се смбарго на испоруке оружја Муслиманима не укине пре пролећа, како би се добило довољно времена за

налажење решења преговори-_

ма.

„Током једног разговора у августу са Радованом Караџићем, он ми је тврдио да Срби у Босни могу да се боре још најмање годину две и да увек могу да добију оружје, само ако га добро плате“, каже Акаши,

упитан о способностима армије Републике Српске да издржи ратовање под блоладом.

„Међутим, ја мислим да би блокада могла и брже да покаже ефекат, као што ударац у стомак више ослаби боксера него што он у првом тренутку мисли“, каже Акаши.

Јапански дипломата је изразио мишљење да је блокада граница Републике Српске од стране СР Југославије ефикасна, али је рекао да мора да се још сачека да би се показали њени прави резулгати.

У интервјуу за јапански лист Акаши је позвао владу у Токију да пошаље војнике на територију бивше Југославије,

нагласивши да међународна заједница неће имати поверења у Јапан све док се он уздржава од жртвовања својх људи. Јасуши Акаши мисли да би Македонија или делови Хрватске били напогодније локације за постављање јапанских трупа у саставу Унпрофора, јер сматра да су те територије са најмањим изгледима

_ да на њима избију сукоби.

За иницијативу хрватског парламента да се укинс мандат Унпрофору Акаши је рекао да је то само један од видова „притисака на Туђмана да зузме оштрију позицију према Уједињеним нацијама.

Специјални изасланик генералног секретара УН мисли да би долазак јапанских војника на територију бивше Југославије могао да буде могућ само у случају да се не укинс смбарго за испоруке оружја Муслиманима. „У случају укидања смбарга, Француска и Британија би сигурно повукле своје трупе. Оне то озбиљно мисле и то није само маневар“, каже Акаши. Он је мишљења да у овим двема земљама све више расте отпор према агресивним америчким изјавама, које нису потпомогнуте и присуством војника на.терену.