Borba, Oct 11, 1994, page 12

ЏДЕКОМОМШЈА

BORBA UTORAK 11. OKTOBAR 1994.

UKOLIKO SE DO KRAJA MESECA TRAJNO NE REŠI PENZIONERSKO PITANJE

Penzioneri izlaze na uliee

Traži se smena ministra Radića. Do

— duplo više

Sasvim je neizvesno hoće li prvi deo septembarskih penzija biti isplaćen u utorak, 11. oktobra, kako je saopštilo Ministarstvo za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja, tj. hoće li penzije tog dana moći u celosti da se isplate. Ova sumnja je izrečena na jučerašnjoj konferenciji za novinare, u Savezu penzionera Srbije, jer u podne, kada je održan sastanak sa novinarima, prema rečima Vladimira Đorđevića, predsednika u ostavci Penzionerske organizacije, u kasi Fonda je bilo tek 10 miliona dinara, od sto deset potrebnih.

Radić mora de ode

Komentarišući zahtev Saveza penzionera da se smeni ministar Jovan Radić, Đorđević je novinarima predočio sadržaj pisma koje je ministar Savezu penzionera uputio 20. avgusta. U pismu se negodovanje penzionera opisuje kao neprimereno jer je Vlada „obezbedila redovnu isplatu penzija“ i ocenjuje „veoma značajnim korakom smanjenje stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje“. Na kraju, moli se predsednik penzionerske organizacije „kao čovek na odgovornom mestu da se uzdrži od neosnovanih improvizacija, pogotovu što su one potpuno neosnovane i netačne, a što bi bilo u skladu sa jednim ranijim dogovorom u Ministarstvu“.

_— Penzioneri su doživeli ne samo materijalni, nego i psihički šok, istakao je Đorđević. Zbivanja u poslednja tri meseca ne daju nam nikakve nade da će biti bolje, posebno sa ovakvim ponašanjem srpske Vlade. Upravo taj bezizlaz nas je naterao da uputimo javni zahtev Skupštini Republike Srbije, predsedniku Skupštine i predsednicima svih poslaničkih klubova.

U pomenutom zahtevu,koji je

predočen novinarima, traži 56 da se na prvom redovnom skup-

štinskom zasedanju raspravlja o materijalnom položaju penzionera i u okviru te rasprave daju odgovori na pitanja: zašto Vlada ne poštuje Zakon, zašto u Fondu nema para i, na kraju, zašto Vlada ne poštuju makar sopstvena saopštenja? Penzioneri insistiraju, takođe, da Vlada ispita sve svoje odluke, uključujući i smanjenje stope doprinosa za penzijsko osiguranje. Najzad, zatražena je i ostavka dr Jovana Radića, resornog ministra u Vliadi, zato što je svojim dosadašnjim načinom rada izgubio podršku milion i,dvesta hiljada penzionera Srbije i predlagao· sve sporne Uredbe koje su ovu populaciju dovele do totalnog sloma“. Ukoliko se do kraja meseca ne udovolji svim pomenutim

O VI m аса ва не Oštar profest RTS=u

— Nezadovoljni smo načinom kako državna televizija prati rad naše organizacije i uopšte pitanja penzionerske populaije, naglasio je Vladimir Đorđević. Nijedno naše saopšteenje nije objavljeno, ili su, pak, iz razgovora sa nama selektivno puštani podaci. Meni je, pre neki dan,

- dolazio novinar sa Tejevizije da mapravimo razgovor i zahtevao-

da govorim afirmativno O poslednjim Vladinim potezima. Ja to nisam mogao da prihvatim. Sve mogu da razumem, pa i da je televizija državna, ali čiji smo mi? Valjda smo i mi državni.

penzionerskim zahtevima, doneta je odluka da penzioneri izađu na ulice (pred zgrade

Skupštine i Vlade) po cenu i da „budu gaženi“ i da otkažu građansku poslušnost u plaćanju svih, dažbina.

— Hoćemo, naglasio je Vladimir Đorđević, da se pitanje penzija reši celovito i trajno, a ne parcijalno. Ne možemo dozvoliti da se naša agonija razvlači iz meseca u mesec, kako je neko,

izgleda namerio. 175 sad Vlada

tera direktora Fonda da ide od banke do banke i traži pozajmice za ovu isplatu a ne misli šta ćemo sa drugim delom isplate, koji bi, po „obećanju“ države, trebalo da usledi 20. oktobra. Moram da podsetim nadležne da su se penzije redovno isplaći-

Pare su obezbeđene

Novac za isplatu penzija je obezbeđen — rekao je na jučerašnjoj konferenciji za štampu u vladi Srbije ministar finansija Dušan Vlat-

ković. Pare su obezbeđene iz neinflatornih izvora: kratkoročnom 'pozajmicom iz budžeta, izvora penzionog fonda i pozajmicom kod

banaka. Problem sa isplatom penzija nije nastao zbog sniženih stopa doprinosa privredi već je ovog meseca došlo do specifičnog problema. Naime, kod onih koji primaju plate iz budžeta i javnim preduzećima, kasnilo se sa primenom nove osnovice za obračun, pa u tim sektorima nisu isplaćene zarade, a shodno tome ni uplaćeni

doprinosi. р

Postoji „gep“ u penzionom fondu, ali on je relativno mali. Problem je međutim ii tome, rekao je Vlatković što privreda isplaćuje

zarade 15. i 25. u mesecu, a penzioneri primaju penzije 5. i 20. u пе

зеси, pa otuda i privremeni manjak novca. -

kraja godine u Fondu će po uredbama, faliti 430 miliona za isplatu penzija a po Zakonu

vale i za vreme okupacije i za vreme Nedića. Vlada, takođe ne dozvoljava Fondu nikakav uvid u dokumentaciju kako i koliko se zapravo plaćaju doprinosi i mi imamo pravo, stoga, da sumnjamo kako su neki ipak prećutno oslobođeni te obaveze. Kako drugačije objasniti, istakao je Đorđević, da će do kraja godine za isplatu penzija nedostajati čak 430 iniliona dinara, a ja to odgovorno tvrdim, i to pod uslovom da se penzije isplaćuju po uredbama. Po Zakonu bi trebalo duplo toliko novca.

Na konferenciji je saopšteno i da je Svetozar Krstić, potpredsednik Vlade, na prošlonedeljnom sastanku sa predstavnicima Penzionerske organizacije, priznao da je'„smanjenje doprinosa bilo velika greška“ i čak, kako je istaknuto, uputio „prekor“ svojim sagovornicima „što nisu bili mnogo odlučniji u svojim nastojanjima da takvu odluku spreče.“

Savez penzionera Srbije je apelovao i na Ustavni sud da što brže, bez odugovlačenja, završi posao oko ispitivanja zakonitosti Vladinih uredbi, ako je, zaista, „tačno da živimo u pravnoj državi“. M. JANKOVIĆ

LEDENI DANI U OKTOBRU OTKRILI SVE SLABOSTI ELEKTROENERGETS

Struja

lako država, odnosno srpska Vlada još nije zasedala i raspravljala o odluci Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije da struja poskupi 10 odsto iz ovog javnog preduzeća, nezvanično (jer zbog toga što su progovorili za novine stižu „packe“) objašnjavaju da od ove cene neće odustati.

To što građani ovih dana dobijaju uplatnice sa akontacijama obračunatim po staroj — letnjoj ceni ne znači da EPS čeka da se premijer Marjanović vrati s putai ПРИ odluku о розкирјјеnju. Štampanje uplatnica је игаđeno zbog cajtnota — račune za oktobarsku potrošnju treba platiti do 15. oktobra — a građanima će naknadno biti poručeno da navedene iznose treba povećati za deset odsto.

Vesnici zime koji su potrošače struje krajem prošle nedelje i u dane vikenda naterali da uključe grejalice i TA peći samo idu na ruku stručnjacima EPS koji sve glasnije upozoravaju da će bez ograničenja potrošnje uvođenjem blok tarife elektroenergetski sistem, zbog prenapregnutosti, „crći“. U nedelju je, inače, potrošen 91 milion kilovat sati električne energije, za 32 miliona više od potrošnje prethodne nedelje i za 30 odsto više od planirane proizvodnje. Jednostavno, radili su svi raspoloživi kapaciteti za proizvodnju: treba reći da je od ukupno 5.360 megavata instalisane snage u termo i hidro elektranama čak trećina, 1.800 još uvek u remontu. Podsetimo, „četvorka“ u TE „Nikola Tesla A“ od 308 megavata biće osposobljena tek u decembru što se ranijih godina nikada nije desilo. Razlog kašnjenja remontnih radova, prema objašnjenju iz EPS, pored besparice je i letošnja suša koja je

zbog smanjene proizvodnje kilovata u hidroelektranama naterala EPS da struju i letos pravi iz uglja. ·

Tako, em nije početo sa pripremama za zimu na vreme em je potrošen ugalj pa sada na deponijama u rezervi umesto oko tri miliona kilovata u „crnom zlatu“ stoji tek oko dva. Nitone bi bilo strašno kada ti isti stručnjaci EPS ne bi upozoravali da se ne može zimus očekivati kontinuiran i rekordan priliv uglja u termoelektrane. š

Dok su iz akumulacionih elektrana trošene rezerve planirane za „uskakanje“ u kriznim zimskim danima proizvođači struje su ovog vikenda apelovali da toplane počnu sa daljinskim grejanjem. Ovo je, međutim, poziv u prazno jer u petak su direktori dvadeset većih gradskih toplana u Srbiji od države zatražili da grejna sezona nikako ne počne pre 1. novembra. Takođe, da u uredbi za ovogodišnju grejnu sezonu nikako ne stoji klauzula po kojoj se sa zagrevanjem stanova mora započeti i ranije, od 15. oktobra, u slučaju nekoliko uzastopnih hladnih-dana.

Kao razlog za otpočinjanje rada gradskih toplana njihovi rukovodioci su naveli jak argument. Nemaju goriva. U rezervoarima i na deponijama pojedinih gradskih toplana ima doduše rezerve za mesec — dva, ali neke nemaju ništa.

Toplane na gas ili mazut do 1. novembra ne treba da računaju da će im se u slučaju prevremenog starta nekakvom državnom odlukom pomoći, jer država je već odlučila da je sva domaća oktobarska proizvodnja ovih energenata namenjena poljoprivredi, i za kampanju šećerne

repe. Samo 1.600 tona mazuta podeljeno je ovog meseca toplanama ali to je, ako se zna da Beograd dnevno troši 2.000 tona — beznačajna količina. -

Ostaje sporno i hoće li srpska Vlada ostaviti na snazi prošlogo· dišnju odluku iz Uredbe o grejanju da temperatura u stanovima

bude 19 stepeni — plus — mi-.

nus — jedan stepeB. Iz toplana

KOG | SISTEMA ZA DALJINSKO GREJANJE U SRBIJI

nepouzdana uzdanica

su upozorili da je bolje ostaviti mogućnost grejanja prema situaciji. Tu se, naravno, računa na ovogodišnje otopljavanje političkih prilika prema SBJ i mogućnost da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odobri uvoz energenata za „humanitarne svrhe i grejanje. Rusija je, kao što su njeni predstavnici već izjavljivali spremna da nam od-

mah počne isporučivati gas ali, obećanja ne greju.

Zato se od Vlade tražilo da od 1. novembra struja bude skuplja 50 odsto na letošnju i da važi blok tarifa. Juče je otoplilo, potrošnja struje je smanjena, a iz vlade se nikakvo objašnjenje po ovim pitanjima nije moglo dobiti. J. Puiniković

PREDSTAVLJEN SISTEM BELT TRŽIŠTA NOVCA

Trgovanje kompjuterom

Na drugom godišnjem savetovanju menadžera „YUMAN 94“ održana je prezentacija Berzanske elektronske trgovine (BELT), računarske mreže Tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti. Reč je o sopstvenom informacionom i diling sistemu Tržišta novca, koje korisnicima omogućava uključenje u računarsku mrežu, uspostavljanje nove tehnologije trgovanja novcem, hartijama od vrednosti i informacijama, uz praćenje svih podataka značajnih za odlučivanje kao i zaključivanje posla elektronskim putem u BELT je, za sada, uključeno preko 70 korisnika.

Poslovanje putem BELT—a&a., omogućava svakom učesniku posredstvom terminala ili ekrana PC—a, da svakog minuta može da uključi ponudu, odnosno tražnju novca ili hartija od vrednosti u ukupnu ponudu, odnosno tražnju evidentiranu na Tržištu i da pod-najpovoljnijim uslovima zaključi posao.

Pošto je računarska mreža BELT—a direktno povezana sa mrežom Službe za platni promet Jugoslavije, postoji mogućnost da se prenos sredstava, po zaključenim poslovima, obavi elektronskim putem, tako da se kompletno trgovanje i prenos sredstava obavlja na modernizovan i automatizovan način koji se primenjuje i u zemljama sa razvijenom tržištnom рпугеdom. Pored trgovanja, korisnici informacionog sistema novca. imaju tu prednost što mogu da dobiju seriju informacija potrebnih za opredeljenje prilikom zaključivanja posla, podatke o pokazteljima likvidnosti i bonitetu banaka, propisima iz sfere finansijskog poslovanja i niz drugih korisnih informacija za poslovanje.

Tržišta.

OCE JONI“:

ил а