Borba, Oct 11, 1994, page 15

МА Ра ee Sa E qN •

DRUŠTVOJL

:dmet prosleđuje Savetu bez-

-, odnosno prenošenjem krivičnih pojpaka iz jedne države u drugu.

Kakve sve načine pritisaka međunana porodica može izabrati, jasno je rweć viđenim sankcijama koje, uzgred, зри biti i mnogo oštrije od ovih koje 0 iskusili. Tako je, u krajnjoj liniji, a - iscrpljivanju ostalih mogućnosti, ukŽena i varijanta oružane intervencije.

_Dodajmo i to da će suđenja, ipak, biti x i ako se počinioci ratnih zločina sa iitorije SRJ odmah ne privedu Sudu, "klupko će početi da se odmotava prižtvom na optuženičkoj klupi onih koji weć osumnjičeni ili uhapšeni a sa podija drugih država. Kako se, u međuvmenu, gonjeniu pridružio i Interpol simo je da sklonište, barem, u Evropi xe naći niko ko (još) veruje da se zlorisplati. Đrugi, čiji je sadašnji zaklon u Hom stavu vlasti SRJ da ne sarađuju Trribunalom, preostaje da svoju kartu Jag pričekaju — bez vize.

В. дрпјат- Пе

пји, арт! 1987. : najurili „nezavisne novinare“. Nededana posle, socijalisti su iz Hotela “ropa“ najurili ceo Upravni odbor de:tarskog društva, a pod „zelenim svet"1" Republičke vlade. Proterani su ra'mli, iako hotel, kažu, posluje uspešno.

fh dana „radio-puč“ je dospeo na sud, 1su se opštinski vlastodršci pozabavili ječim poslom“. Opštinskom odboru

ı je „odozgo“, iz Prištine sugerisano :jaz „ocenu bezbednosnog stanja“ prose kadrove koji „nisu po volji naroda“. iMutim, kako je ta naručena sednica Jovaljena“ u javnosti pre nego što je i :Fazana, prašina oko Opštinskog odboЧ'Р5 se malo slegla. Nije, međutim, at-

лега оћадепа и рпјапзкој Кјапјс: ·

ојо-М]адоз!“ раде 280 гадшка ес dve зеђе итајкије, iščekujući smenu svojih Jovodilaca, predvođenih direktorom samom Miilosavljevićem. Rok za „razsiljanje“ rukovodstvu, radnici su osta'Bdo 15. oktobra, a posle će „sami Кге· Svojim putem“(?). Pitanje je samo mm će pravcem krenuti radnici, ako 2 se ispreči opštinska socijalistička · 1t i narodni poslanici, ukoliko, zaista, OTO rukovodstvo podržavaju socijalisti. Ена kadrovima, odnosno vilastodima, postalo je vruće i u Uroševcu, a :Bđenje glava“ već više meseci traje u itrnu, Prizrenu, Mitrovici i Peći. Opki odbori socijalista za sve sukobe Twvljuju „nekoga gore“, nastojeći da Lu prebace na „viši nivo“. Ipak, Pominski odbor SPS Kosova i Metohije je n dana procenio da „je“ opšte bezbedsla situacija na Kosovu i Metohiji staЈа, na ovom području vlada mir, a iDicije državnog i pravnog sistema osји se u zadovoljavajućoj meri“.

Sp takve „ocene i procene” narodni iFanici traže da se pitanje Kosova po· i na dnevnom redu-srpskog parla-

BE Midi. ..

sita. Kako će'se „gore“ odlučiti, ostaje

554 S PA E POSLE RASCEPA RADIKALA U SAVEZNOM PARLAMENTU ; зе! ОМ зеатонса 28 56 | они izbora

Nakon najave da će.ND formirati svoj klub, te da je Draškovićev već „sklopljen“ sporazum sa SPS pao u vodu, novi posla· nički klub SRS „Nikola Pašić“ može vladajućim socijalistima obezbediti skupštinsku većinu i time odgoditi vanredne izbo-

re do proleća Vojislava Vignjević

Koliko će „pomoći“ otcepljenoj radikalskoj grupi saveznih poslanika to što „ne napuštaju SRS i njen program“, ali formiraju svoj klub u Veću građana jer se „distanciraju od incidentnog delovanja Vojislava Šešelja.“ Kako je, u prošli petak, iznenađenim novinarima na pres konferenciji saopštio odluku o formiranju novog poslaničkog kluba SRS „Nikola Pašić“ predvodnik sedmorice Jovan Glamočanin. Da bi već sutradan bio isključen iz stranke od strane Opštinskog odbora SRS u Pančevu.

Gore citirano kontradđiktorno objašnjenje može biti shvaćeno i kao „poruka“ Odboru za mandatno—imunitetska pitanja koji već duže vreme ima pune ruke posla oko (staro—novih) odluka vezanih pre svega za mandate podeljenog Deposa ali za (sporno) oduzimanje imuniteta vođi radikala.

Naime, ako Glamočanin i njegovi istomišljenici sada formiraju i novu stranku, kako su najavili, onda im po slovu saveznog izbornog zakona, prestaju mandati. Isto bi se desilo i jedanaestorici iz Rakitićevog Deposa koji upravo iz pragmatskih razloga nisu re-

·'gistrovali „svoj Depos“, a delovanje podupi-

ru „vraćanju izvornom Deposu“. Dok Draškovićevo krilo za sada bezuspešno pokušava da istisne jedanaestoricu tvrdeći da, pošto sf isključeni iz SPO, nemaju ni pravo da ostanu u skupštinskim klupama. lako ovi potonji smatraju da su „jedini“

sukcesori Deposa u saveznom parlamentu Srpski pokret obnove i Nova demokratija,“ Slobodan Rakitić obavlja poslove šefa poslaničkog kluba jedanaestorice (kao i prošle godine, kada je grupacija od 20 poslanika Deposa bila kompaktna) a Milan Komnenić preostalih devet (tzv. „sukscesora“). I trojica

· crnogorskih radikala koje je Šešelj svojevre-

meno isključio iz SRS i dalje su poslanici Veća građana. Da ironija bude veća, njihove mandate je (zbog isključenja iz redova radikala) oduzeo, opet svojevremeno, nadležni Odbor tog skupštinskog doma, na čelu sa istim Jovanom Glamočaninom koji mu je tada bio predsednik! Pa su, kada Veće nije odobrilo pomenutu odluku, nego je Radoman Božović „yratio“ Odboru, svi radikali, u znak protesta podneli ostavke u radnim felima parlamenta.

Manje je važno što se opšta zbrka oko mandata u saveznom parlamentu teško može razumeti od toga Što će se, svi su izgledi, moci otpetljati tek novim izborima. A vladajućim strankama, sudeći po cepanju radikala, ostaje „tajm aut“ do proleća kada bi eventialno mogli raspisati pravovremene savezne izbore sa (za sebe) sigurnim ishodom. Naime, sedam otcepljenih poslanika SRS taman je toliko koliko im treba da bi obezbe-

· dili većinsko odlučivanje. SPS (47) i DPS CG

(17) nedostaju šest glasova od potrebnih 70 za većinu u Veću građana. Pa je moguće da, nakon najave da će Nova demokratija formirati svoj poslanički klub, te da je Draškovićev već „sklopljen“ sporazum sa Milomirom Minićem o zameni mandata jedanaestorice pao u vodu. Glamočaninova grupa ipak predstavlja najsigurnijeg saveznika. Tim pre što se lider SPO nešto kasnije uključio u dosta mlaku odbranu Šešelja od strance opozicije, uvidevši valjda da jedanaest novih iz SPO neće tako lako ući u zdanje na Trgu Nikole Pašića. Uostalom, ovih dana je stiglo i, posle dužeg vremena, izuzetno oštro saopštenje SPO adresirano vladajućoj stranci, u kome se podseća ko je kriv za rat i razaranje na prostoru bivše Jugoslavije. E

Ako је „тромпа тапданта“ серапјет radikala završena, ipak će biti zanimljivo vi-

deti kako će se rad saveznog parlamenta nastaviti. Božović još ne zakazuje nastavak prekinute sednice Veća građana od 27. septembra, nakon poslednjeg skupštinskog incidenta posle koga je Šešelj završio u zatvoru. Krajem meseca mu: kazna ističe, a i bez sedmorice, njegov klub (sada od 26 poslanika) je i dalje po broju glasova odmah posle koalicije socijalista. Možda upravo u tom konktekstu treba uzeti najnoviju izjavu potpredsednika Socijalističke partije Srbije Gorana Perčevića koji pre dva dana kaže: SPS se nije bojala izbora, pa nema razloga ni danas. Međutim, prednost treba dati pokušaju da se obezbedi normalno i nesmetano funkcionisanje parlamentarnih sistema...

Cvijetin Milivojević

Nastavi li se stalno množenje“ deobama unutar opozicije, plašim se da će na kraju svaki opozicioni poslanik predstavljati nezavisni poslanički klub za sebe — primetio je, pre neki dan, s neskrivenim ushićenjem, jedan viđeni socijalista sklon cinizmu, komentarišući stvaranje poslaničkog kluba „Srpska radikalna stranka — Nikola Pašić“ u saveznom parlamentu.

Тако је negdašnji ćelnik Udruženja „Solidarnost” Jovan Glamočanin svoj razlaz sa Vojislavom Šešeljem obelodanio u prošli petak, već u subotu, to je bila bajata vest, pošto je Glavni odbor Demokratske stranke tog dana isključio iz partije svog saveznog poslanika Đorđa Zečevića. Jedanaest poslanika Deposa i dalje je „ni na nebu ni na zemlji“, isto kao i trojica cCrnogorskih radikala čija sudbina zavisi isključivo od dobre volje vladajuće koalicije. Doda li se tome i neizvesna poslanička budućnost Dragoljuba Mićunovića i Desimira Tošića iz DS, te Vladimira Gajića, Mihajla Markovića i Dragoslava Miličića iz Srpskog pokreta obnove — ispada da srpski i crnogorski socijalisti, vrlo direktno, kontrolišu blizu 30 poslaničkih mesta koja u Veću građana formalno pripadaju opoziciji.

To je samo vrh ledenog brega. Usud raskolništva i unutrašnjih razmirica prati opoziciju još od samih njenih početaka.Kao da je stranka — pramajka srpske nacionalne desnice, novopazovačka Srpska narodna obnova, posejala to „ukleto zr-

_ no”. Počelo je isključenjem Vuka Draškovića iz SNO, potom su 5е, розје зато ауа |

USUD RASKOLNIŠTVA U SRPSKOJ OPOZICIJI

| 9 e e e e Vlast — faćka koja ujedinjuje Hoće li uskoro svaki opozicioni poslanik predstavljati poslanički klub za sebe? Kako su se svađali

i razilazili u SPO, DS, SRS, NRS i drugim opozicionim strankama. Dušan Mihajlović je shvatio da je vlast najmagičnija ideologija. j

po meseca ljubavi, međusobno isključivali Vuk Drašković i Vojislav Šešelj iz tadašnjeg Srpskog pokreta obnove. Ipak, u tim opozicionim prapočecima, knjiški primer predstavljaju“male i velike svađe, međusobna optuživanja, diskvalifikacije, smene, ostavke, pučevi u Narodnoj radikalnoj stranci kojoj su,.s obzirom na ime i tradiciju, politički vidovnjaci proricali svetlu budućnost. To se sve završilo smenomi ili povlačenjer: Veljka Guberine, potom je stranka pala u apsolutni zaborav, da bi, posle četiri godine „vegetiranja“, narodni radikali iz „arhive“ ponovo izvukli istog Guberinu.

Prvotna Demokratska stranka porodila je najviše novih političkih firmi. Već nakon prvih višestranačkih izbora, decembra 1990, grupa demokrata na čelu sa Nikolom Miloševićem i Kostom Čavoškim preimenovala se u Srpsku liberalnu stranku. A dokle, ponekad, ide ta bolest usitnjavanja i „menjanja mišljenja“, nema adekvatnijeg primera od „slučaja Milan Božić“: ovaj negdašnji demokrata, najpre se preselio u Srpsku liberalnu stranku, da bi, prošle godine, završio u Srpskom pokretu obnove. Sličan razvojni politički put imao je i, sada već bivši, generalni sekretar SPO Vladimir Gajić koji se iz DS preselio u SPO, a sada je, izgleda, opet na transfer listi. Demokratama je, ipak, najviše problema zadalo „Krilo za Depos“, frakciji Vojislava Koštunice, koja je, zatim, prerasla u Demokratsku stranku Srbije. У

Srpskoj radikalnoj stranci se, ovih dana, događa treći ozbiljniji unutrašnji problem. Pre odlaska Glamočaninove grupe, radika-

le su napustila i trojica poslanika iz Crne Gore, a onda i tim bivšeg potpredsednika Ljubiše Petkovića koji se prekrstio u Radikalnu stranku Srbije.

Kad je o Srpskom pokretu obnove reč, dovoljno je reći da se u toj stranci na prste mopu izbrojati oni koji su u njoj od osnivanja, a znače nešto u unutarstranačkoj hijerarhiji. Slobodan Rakitić, Radomir Urošević, Pavle Premović, Vojislav Nedeljković, Aleksandar Tasković, Miladen Markov i drugi sada su na pozicijama „izvornog Deposa“, Zoran Horvan je u Konzervativnoj, neki su se povukli u „osamu“.

Na vodenicu onih iz redova SPS koji smatraju da je „atomiziranje opozicione scene do besmisla“ najlakši put za očuvanje vlasti, ide i činjenica da u Srbiji deluje između 100 i 150 stranaka, zavisno od toga da li verujete „uredu“ za registraciju ili političkoj praksi. Za sve to vreme, Socijalistička paratija Srbije je imala samo jedan ozbiljniji pokušaj „puča“. No, šta znači udariti na „kartu koju dobija“, uverilo se takozvano socijaldemokratsko krilo SPS-a. Ko se još seća nekad moćnih socijalista Trajkovića, Mitrovića, Cvetkovića...?

Da li su socijalisti toliko imuni ili su drugi toliko slabi? izgleda da je reč o nečem trećem: vlast, očuvanje društvenih pozicija, sinekura i svega što uz to ide jeste ono što smiruje duhove unutar SPS-a. Vlast je čudna magija — to je najbolje shvatio Dušan Mihajlović koji je u svoj „sabirni centar“ do sada regrutovao: bivše komuniste, socijaliste, socijaldemokrate, negdašnje aktviste Građanskog saveza, a u izgledu su i pojačanja iz. SPO, DS.... Vlast je; očigledno, najmagičnija ideologija.