Borba, Nov 18, 1994, page 10
У СУЗДАЉУ ОДРЖАН ДРУГИ КОНГРЕС ГАЈДАРОВОГ ПОКРЕТА
Бити ил не бити за „Избор Русије“
Хоће ли или неће покрет опстати, ако опстане у каквом ће облигу даље егзистирати.
Оваква „хамлетовска“ питања нашла су се пред
РИА „Новости“ специјално за „Борбу“
Москва. — Покрет „Избор Русије“ је на иницијативу Јегора Гајдара, Генадија Бурбулиса, Михаила Полторањина, Бориса Фјодорова, Сергеја Јушенкова и других утицајних личности основан тачно пре годину дана, уочи парламентарних избора. Замишљен је као основа за најширу коалицију различитих демократских снага. Међутим, таквим он није постао, с обзиром на чињеницу да су у коалицију ушли „Демократска Русија“, Сељачка партија и АККОР. Штавише — како то са горчином истиче Јегор Гајдар — тада није успео ни његов очајнички покушај да са другим. демократским лидерима усагласи најзначајније питање о одрицању кандидатуре у корист неког одређеног појединца са реалним шансама да победи у окрузима, у којима је примењен већински систем гласања.
Без обзира на грубе тактичке грешке у предизборној кампањи, „Избор Русије“ добио је у Државној думи највише места. „Ми смо могли лако освојити и апсолутну већину мандата — нагласио је у Суздаљу Гајдар — с обзиром да смо Борис Фјодоров и ја, који смо тада имали кључне положаје у влади, били у стању да покренемо штампарске машине и повећамо плате, пензије, да ликвидирамо несолвентност.
нова за суштинске помаке: Јегор Гајдар
Погубне последице инфлације дошле би до изражаја тек у фебруару-марту, а до тог времена Федерална скупштина већ би била давно комплетирана. Међутим, такву политику сматрам аморалом највишег степена“.
Но, вратимо се судбини Покрета. Испало је тако да су неки од депутата који су прошли по списковима „Избора Русије“ након 12. децембра своју мисију сматрали окончаном. Чак је и тадашњи председник Извршног комитета „Избора Русије“ Генадиј Бурбулис фактички раскинуо везе са Покретом. А стварање сопствене парламентарне групе убрзо је најавио и Борис Фјодоров.
У новонасталој ситуацији најдоследније присталице Покрета закључиле су да је по-
200 делегата из 70 региона
требно његово формирање на бази партије, и то такве партије која би била створена за конкретног лидера — Јегора Гајдара. Оснивачки конгрес одржан је минулог јуна.
У првој половини 1994. године у Москви су се догађале свемогуће политичке рокаде, регионална одељења „Избора Русије“ бавила су се непримет. ним, неважним пословима учествовали на локалним изборима, постављали шефове администрације, разоткривали чињенице о кршењу изборног законодавства. Међутим, није дошло до аутоматског преласка чланова покрета у партијске редове, како су то многи очекивали. Наиме, многима нису одговарали стриктни статутарни захтеви Демократског избора Русије, који су ниже карике лишавали иницијативе. А Покрет сеи одликовао тиме што му је била својствена слободна, флексибилна структура, при којој иницијатива остаје регионима, а центру припада само улога координатора.
Према томе, при заједничким погледима у односу на спровођење реформи у Покрету за разлику од партије коју су створили, били су потребни сопствени, специфични методи рада. О њима се углавном и разговарало на суздаљском конгресу · „Избора _ Русије“. Мишљења су била различита. Једни су Покрет квалификовали као најшири фронт при
Ld to di
БОРБА ЛЕТАК 18. НОВЕМБАР 1994.
РУСКА ПРИВРЕДА НА ПРЕКРЕТНИЦИ
Припреме за раст
Москва (Бета-Ројтер). — Русија се припрема за дугорочан привредни раст, али успех ће зависити од контроле над инфлацијом и „трошења“ буџета за 1995. унутар планираних оквира пише у месечном извештају владиног Центра за привредну
реформу.
У октобру је, први пут после дужег периода, забележен
раст индустријске производње.
„Русија је дошла до краја дуготрајног периода опадања производње и сада је спремна да крене дугорочном узлазном путањом“ — рекао је Ричард Лејард из Лондонске школе економије и саветник руске владе. „Начин на који ће опоравак тећи зависиће од успеха у контроли над инфлацијом. Ако Русија успе да постигне финансијску стабилност, инвестиције и стручњаци ће доћи из целог света, што би омогућило десетак или више година брзог привредног раста“ рекао је он.
Подаци Комитета за статистику показују да је у октобру забележен индустријски раст од 9 одсто, после сталног опадања од почетка привредних реформи с почетка 1992. У септембру, производња је забележила пад од 2 одсто.
и Ž–-[H–Ž––––VDUUJUZZIı:–:> – PE” =–==11111–—=D _—>đ>— –EHH H —=
партији, као групу за подршку њених иницијатива и кандидата на федералним и регионалним изборима. Други су хтели да виде „Избор Русије“ као самосталну политичку организацију, отворену за сарадњу са другим партијама и друштвеним савезима.
Овај други аспект до изражаја је дошао у излагању Бориса Фјодорова. Он је чак условио свој пристанак да буде копредседник Покрета обавезном променом назива „Избора Русије“. Карактеристично је да га је у томе подржала једна трећина делегата. Настали спор око тога претио је чак да прерасте у отворени раскол конгреса на присталице Фјодорова и присталице Гајдара. Ствар је изглађена захваљујући једино умешним тактичким потезима председника Покрета Сергеја Коваљова, који је успео да убеди делегате у неблаговременост промене назива.
На крају је донесена резолуција у којој се изражава подршка Демократском избору Русије како од стране Покрета,
тако и од стране других демократских партија Русије. Сем тога, конгрес је прихватио Поруку свим демократским снагама, у којој се изражава спремност да се употреби сопствени организационо-политички потенцијал у циљу припреме и одржавања наредног конгреса у пролеће, уз учешће
"свих друштвених организација
које подржавају реформе, како би се формирала јединствена изборна организација на конгресу. Таква мера потребна је у циљу истицања једног кандидата за будућег председника Русије, утврђивање опште предизборне платформе и одређивања механизма усаглашавања кандидовања канди-
· дата за Федералну скупштину.
У Суздаљу нико од делегата није помињао могућа имена кандидата. Међутим, привукао је пажњу позив Бориса Фјодорова да се са делимичне критике пређе на директну опозицију садашњем шефу државе. Истина аутор није добио очекивану подршку, али се нико није ни супро“ ставио.
АМСТЕРДАМ ПРЕПЛАВЉЕН МУШКИМ „ПРОДАВЦИМА ЉУБАВИ“
екс, дрога, насиље и страх
Стив Хејс Ројтер за „Борбу“ из Амстердама
Нешто је иза поноћи у бару „Фестивал“. један човек педесетих година, који изгледа као бизнисмен, несигурним кораком излази из мале собе смештене позади. Иза њега се појављује млади овисник од херонина, бројећи новац који је управо прешао из једних руку у друге.
Овде, у Улици Парден у Амстердаму, у уском пролазу који води од ужурбаног Рембрантовог трга, окупљају се млади Румуни који продају своје тело. У слабо осветљеном бару разгледају их средовечни мушкарци који седе на барским столицама, у рукама стискајући пиво.
Амстердам, кога називају „геј престоницом Европе“ и који годинама представља Меку за хомосексуалце привучене либералним схватањима
ИЗЈАВЕ ЗА ДАНАС
Холанђана, сада привлачи мушке проститутке из Источне Европе. „У последње три године сведоци смо константног пораста броја румунских и чешких младића који долазе у Амстердгм, каже Сјеф Рамекерс, саветник у АМОЦ, установи за социјално старање. „Румуни долазе због лоших економских прилика у њиховој земљи.“
Нема „младих невинашаца“
Стицање профита од проституисања и подвођења у Холандији је илегално, мада појединачна проституција то није. Али у пракси, холандска полиција не предузима ништа против бордела у којима раде мушкарци старији од 18 година. АМОЦ је иницирао израду једног пројекта за заштиту од сиде међу источноевропљани-
„Досад сам већ постао почасни хомосексуалац“. БАРИ ГОЛДВОТЕР, некадашњи херој америчких конзервативаца, о свом јавном залагању за једнака права хомосексуала-
ца.
*
*
„Тренутно, ја сам потпуни, стопостони хомосексуалац. Али, сваки пут када видим Деми Мур да прође испред моје куће на сбали, помислим „УХ, она је збиља страшна“.“
ДЕЈВИД ГЕФЕН, један од краљева америчке забавне
индустрије
ма, јер се показало да је обавештеност о безбедном сексу, посебно у Румунији, рудиментарна или уопште не постоји.
Рамекерс каже да његов посао .
јо'ч тежим чини то што у Румунији хомосексуалност представља социјални табу.
„У почетку они себе не сматрају хомосексуалцима и не говоре о томе пред својим колегама. Али, када сам започео овај пројект, њих није интересовала сида, желели су да причају о својој властитој хомосексуалности“, каже он.
Рафаел Бет, који мушку проституцију у Амстердаму проучава већ 18 година, процењује да на градским улицама тренутно оперише око 350 младића најразличитијих националности, старих између 16 и 30 година. Он дању обилази делове града у којима се налазе јавне куће, коцкарнице и порно-биоскопи, као и амстердамску главну железничку станицу, где ови младићи упражњавају свој „занат“, и нуди им помоћ како би решили своје емоционалне, или проблеме изазване употребом дрога.
„Они нису млада невинашца. Типичан профил једне мушке проститутке је младић просечне или исподпросечне интелигенције који непрестано има проблема са полицијом и не може да задржи никакав посао“, каже Бет.
Тарифа за овакву врсту секса варира од само 35 гулдена (око 30 немачких марака) колико траже младићи пристигли из Источне Европе или северне Африке, до 250 гулдена (око 220 марака) за сат у бројним мушким борделима. Тако стечен новац не траје дуго. Бет каже да су око 15 одсто њих овисници од хероина, а на сваких десет, њих шест користи кокаин. Многи своју зараду протраће и на коцкарским аутоматима. Ново „бело робље“
Власници јавних кућа од овог бизниса могу да остваре велике профите. „За једног 17-годишњака који је бордел у коме је радио напустио после годину дана, чуло се да је власнику бордела прибавио 100 хиљада гулдена, а у том борделу радило је њих 25", прича Бет. Многи од тих јавних кућа, каже он, функционишу као модеран облик трговине робљем, а младићи који раде у њима то
чине током читаве седмице, _ док дневно имају само пар
слободних сати.
Бордел који је једне вечери посетио аутор овог текста имао је опуштену атмосферу неког рекреационог центра, у коме су младићи који су седели у салону ћеретали и играли друштвене игре. Али, у ходнику који води од бара налази се низ соба опремљених кревети-
У „хомосексуалној престоници Европе“ сваким даном све је више младића из Источне Европе који будзашто нуде своје „услуге“
ма и тушевима. На видљивом месту постављени су кондоми.
„Долазим и одлазим кад ме је воља = имам између пети осам муштерија недељно“, каже Мустафа, 19-годишњи Мароканац рођен у Амстердаму, додајући да студира економију и да планира да престане да се бави проституцијом када заврши студије. „ја нисам теј, и ако ово радиш превише често, то те психички уништава. Неки од тих људи су одвратни, посебно они који желе младе дечаке.“
Клаус, 20-годишњи Немац, каже да је у Амстердам дошао након што је студирао у Енглеској, и истовремено радио као мушка проститутка у једном лондонском хотелу. „За мене нема проблема. Ja сам геј, а ово је лак начин да се заради лова.“
Власник бордела каже да код њега долазе младићи који траже посао и тврди да од њих увек тражи да покажу пасош као доказ о старости и праву да раде унутар Европске уније.
Бордели редовно шаљу своје „извиђаче у Немачку, Француску и Британију како би тамо регрутовали младиће који ће се бавити проституцијом, наводи Бет. „Можда један од десеторице њих настави да се проституише и када буде старији. Остали обично нађу неког са ким желе да спавају не наплаћујући то, и онда напусте посао, каже он. |
Олег Бондарекке