Borba, Nov 18, 1994, page 3
прев oci- did
BORBA PETAK 18. NOVEMBAR 1994.
DAGENS NIHETER {STOKHOLM)
Ubistvo Borbe
„BorBa, dakle, ne postoji. Ovo što držite u rukama jeste doduše Borba, ali sa stanovišta države uputnije je da tim dokazom mnogo ne mašete. Kao što je pre” neki dan u Privrednom sudu re šeno da ne postoji akcionarsko društvo Borba, može biti rešeno da ni list ne postoji a zatim su na redu, pretpostavljamo, čitaoci Borbe...“
Tako, u broju od ponedeljka, počinje upozorenje čitaocima preko cele prve strane u beogradskom dnevniku Borba.
U zemlji Jugoslaviji se pedeset godina živelo pod parolom — ništa nas ne sme i ništa nas ne može iznenaditi. Ta tradicija je nastavljena do dana današnjeg i u ostatku Jugoslavije. Upravo se sprovodi ubistvo jedine nezavisne dnevne novine u Srbiji. Vlasti su pronašle formalno pravni izgovor da ukinu dnevni list Borbu po kratkom postupku u roku od petnaestak dana.
Borba je osnovana 1922. godine u Zagrebu. Posle drugog svetskog rata je bila organ Socijalističkog saveza i manje više dotirana od države. Tada je bila bog i batina i često dostizala tiraž od osamsto hiljada primeraka. Izvesnom liberazilacijom sedamdesetih njen uticaj je slabio, dok su jačala velika republička glasila. Kada je Slobodan Milošević došao. na vlast u Srbiji 1987. on nije mogao da preuzme kontrolu nad Borbom, kao što je to mogao sa ostalim masmedijima u Republici iz- prostog razloga što je Borba bila pod kontrolom savezne vlade i politički i finansijski. Oni urednici i novinari koji se nisu bacili u topli zagrljaj nacionalnog zanosa ı romantike, našli su jedino slobodno utočište u Borbi.
S nestankom Jugoslavije nestale su i federalne institucije. Borba je postala akcionarsko
ITALIJANSKA NOVINSKA AGENCIJA ANSA
izazov slobodm,
Ime novine na srpskohrvatskom znači borbu: a to je ono što urednici beogradskog dnevnika nastoje da čine, uz solidarnost svih kolega novinara u zemlji. Vlada, naime, želi da ućutka list, ako ne i da ga uguši.
Pre svega ne dopušta mu nikakav oblik subvencije, koju inače uveliko uživaju druge novinske kuće „na liniji“, što je posebno teško kada je u pitanju hartija, koju je „Borba“ prinuđena da kupuje na crno po najmanje trostrukoj ceni u odnosu na konkurenciju. Dakle, proteklih dana, izmišljeno je da taj list ni-
je regularno registrovan, čime -
је, barem teorijski, stavljen van zakona. To je,Damoklov mač: u svakom trenutku, zapravo, neki sudija može da presudi da „Borba“ više nema pravo da izlazi.
Dnevnik nema veliki tiraž (osim toga košta tri puta više nego ostali, koji imaju subvencije), oko 35.000 primeraka dnevno: ali on je jedini zaista nezavi-
društvo prema ugovoru sklopljenom septembra 1991. dakle pred sam raspad Jugoslavije. Miloševićeva administracija sada smatra taj dokumenat nevažećim i proglašava Borbu ilegalnom i zahteva njeno ukidanje.
Odluku o zabrani Borbe, glavna urednica ovog lista Gordana Logar nazvala je isključivo političkim manevrom:
— Njima se ne sviđa naš način izveštavanja i jednostavno žele da nas ućutkaju.
Vlasti u Srbiji su na razne načine od samog početka pokušavale da ućutkaju Borbu. U početku su to bili politički pritisci raznih vrsta. Zatim se prešlo na pretnje i zastrašivanja konkretnijeg oblika. U redakciju Borbe su mirno ušetavali do zuba naoružani paramilitarci kad god bi imali neku „zamerku“ na pisanje novinara Borbe. Kasnije su došle kao obično veoma ofikasne ekonomske mera — Borba mora da plaća skuplje i papir i benzin i da zbog toga u konkurenciji sa državi bliskim glasilima košta tri puta više. Borba je danas spala na tiraž od tridesct hiljada primeraka. Jedan od njenih urednika mi kaže da po nedavno napravljenim istraživanjima Borbu čita sedam osoba. U sankcijama iznurenoj Srbiji cena slobodne reči je preskupa.
Baš zbog tako malog tiraža izgledalo je do sada da je nezavisna štampa u Srbiji bezbedna jer je bezopasna. Čak je ponekad izgledalo da samo ide na ruku režimu svojim postojanjem stvara privid društva u kojem postoji sloboda reči i govora, privid demokratije.
Kojoj vlasti može da naškodi list tako malog dometa? Da li potcenjivanjem slobodne kritičke reči ta vlast upravo podriva sebe više nego što može i da nasluti? Preko stotinu advokata se
san, onaj koji nije disciplinovan. Ne samo da daje sve vesti do kojih dođe (na primer, drugi srpski dnevnici ništa ne kazuju o tome šta se dešava u Bosni, a srpski vođ u Bosni Radovan Karadžić je nestao iz štampe i sa televizije posle raskida sa predsednikom Miloševićem), već otvara veliku debatu između intelektualaca potrazi za novim idejama radi mirnog rešenja sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Gledište koje je „Borba“ uvek zastupala je bilo uverenje da je uslov za mir suživot ljudi bilo koje vere i nacionalne pripadnosti, uz čvrsto odbijanje bilo kakvog oblika nacionalizma.
Tako kako je oduvek odbacivala pseudodemokrtiju koja vlada u Srbiji, gde je sve zapravo u rukama predsednika Miloševića, oca nacije (koga je osim toga velika većina građana i izabrala) i partije na vlasti socijalističke, koja je za dlaku dobila apsolutnu većinu u parlamentii. „Bor-
Podrška Zvonimira
Markovica
Prva stvar koju voditelj Ureda
Vlade RH u Beogradu, Zvonimir Marković pita ovih dana u uobičajenim novinarskim kontaktima sa „Borbom“, jeste: „Kako je Borba?“ Inače redovni čitalac. naše novine zabrinut je celom ovom situacijom i u neformalnom razgovoru sadašnju „Borbinu“ situaciju upoređuje sa sličnim pritiscima koje je ne tako davno u Hrvatskoj preživeo ne-
zavisni Splitski „Feral tribjun“.
Nema sumnje da zaintereso„vanost za „Borbu“ svako dobronameran može da protumači kao diplomatsku podršku ambasadora po rangu, Zvonimira Markovića. Uostalom, to potvrđuje i odnos Ureda Vlade RH prema ovdašnjoj javnosti, koji prednost u informisanju, svom i ovdašnje javnosti, daje. našem listu. ;
Mordet pa Воља
међ
пат Пит"
уапппак
паши ита | У
imakt. inte sn hala syalrhpilyovi
(7
"РАВЕНУ ЈЕ
| и
rk fiser free. balyornssnnt
Ако moras, ućini fo krisom: Faksimil iz jućerasnjeg „Dagens Mihefera“,
najuglednijeg skondinavskog lista
javilo redakciji Borbe nudeći im pravnu pomoć. Mnoge političke stranke su stale u odbranu Borbe. Borbi je ostalo još osam dana do donošcnja odlukc suda na koju više nemaju pravo žalbe. Možda im jedino preostaje da, kao novinc u vremc okupacijc, izlaze ilegalno sa porukom u zaglavlju. Pročitaj i daj drugomc da pročita. Ako moraš učini to krišom!
e
а дјаза
ba“ je uvek iznosila na videlo to da je prelazak iz komunizma, čak i ovog Titovog tipa, u postkomunizam još nezavršen proces, i koliko su tragovi realsocijalizma ostavili duboke znake u društvu.
To Je slobodan glas, koji izaziva. lako se za sada vlast ograničava na to da mu sprečava izlaženje, postoji ozbiljan rizik da će biti sasvim ugušen. Osim; ukoliko ne okrene list: a to je ono što redakcija, a za nju borbena glavna urednica, Gordana Loga, isključuje. Ali vlast ima moć i ne namerava da bude nežna sa onima koji su drugačiji. Nije slučajno, na primer, to, što se ultranacionalistički vođ Vojislav Šešelj (inače, sam antipod „Borbi“), iako je poslanik i vođ druge partiJe po snazi u zemlji, kada je počeo da izaziva vlast, stavljen u zatvor pre otprilike dva meseca, i izgleda da je već zaboravljen.
Europas ansikteri ı vžiridens spezlar
DR DESANKA PEŠIĆ
Mać ispod
Drzava profiv „Borbe“
SRPSKA RADIKALNA STRANKA
Čudno ofimanje·
Kontinuirani napadi režima na slobodne medije, poslednjih dana kulminiraju napadima na „Borbu“, izjavio je jučc Tomislav: Nikolić, potpredsednik Srpske radikalne stranke i šef poslaničke grupe SRS u Skupštini Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka ima simpatije i daje podršku svim slobodnim medijima, pogotovo onima koji su finansijski samostalni i pokušavaju da opstanu na tržištu, kaže Nikolić.
Potpuno je neshvatljivo da sc država sada otima za „Borbu“ i „Studio B“, uprkos tome što ovc kuće grcaju u dugovima. Timc se dokazuje da režim zapravo želi da uguši sve nezavisne medije u Srbiji, zaključio je Nikolić.
sopstvenog grla
Još pre oko šest i po decenija češki političar Masarik je rekao da što je jedan politički režim nesigurniji, sve je manje demokratski. i
Ne pokazuje li i sadašnji režim u Srbiji svojim atakom na slobodu štampe slabost, a ne snagu i moć?
Zar sada, kada se i onaj zaluđeni deo srpskog naroda osvešćuje i počinje da shvata kuda ga je vodila nacionalistička euforija i dokle dovela ratna avantura „srpskih vođa“, zar sada treba pokazivati strah od jezičnosti srbijanskih političkih profitera i, s druge strne, od kritike razumnog, etičnog, humanog, miroljubivog dela srpske intelektualne javnosti, koja je umela da na vreme oseti zlo u ratnim pokličima i predvidi tragične posledice suludih ambicija?
Zar režim ne može da shvati šta čime dobija, a šta čime gubi? Zar mu sujeta i nečista savest, i strah od istine, u tolikoj meri umanjuju sposobnost razmišljanja i uviđanja — da ukidanjem sloboda ukida, u stvari, samog sebe? Da mač kojim želi da sase-
USKORO SPECIJALNO
Povodom procesa koji država SRJ vodi protiv
„Borbe“ – panorama pritisaka, napada i kontraverzi. „Borbin“ put do profesionalnog, otvorenog, demokratskog i nezavisnog lista.
BOLJE
mali telefaks ma domaćemit tržištu ХУ Геје јсота ка =
2 ве -> 00 го
po akciomoj cemi od samo 999.– dinara
МАЈ
ša 15 058
IDD:JJE ETIKA NJ
МЕЗЕ
IZDAN
če tek rođenu demokratiju stavlja ispod sopstvenog grla?
I, na kraju, zar ne zna (ili ne želi da zna?) da su tolerisanje drugog, prazličitog mišljenja prednost i kvalitet, a ne mane jednog poretka?
JE NAŠEG LISTA
еј попђа
==" RC COMPANY MoĆ komunikacije