Borba, Sep 06, 1996, page 2

(КОПСКОЈ ШТАМПИ

ЗА ЧУ

ЗВАНИЧНА ПОСЕТА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДЕЛЕГАШИЈЕ МАТЕЈ

Дневник „Нова Македонија“ на насловној страни са фотографијама двојице премијера, приликом свечаног потписивања Договора о либерализацији трговине констатује да то „представља подстицај за унапређење односа између двеју пријатељских земаља, посебно на економ-

ском плану“

Скопље — Овдашњи медији дали су велики значај дводневној званичној посети високе југословенске делегације Македонији коју је предводио премијер СРЈ др Радоје Контић. Електронска средства информисања преносила су опширно ток разговора у ударним емисијама, а листови извештаје на насловним странама.

Провладин дневник „Нова Македонија“ на насловној страни са фотографијама двојице премијера констатује да то „представља подстицај за унапређење односа између двеју пријатељских земаља, посебно на економском плану“.

Водећи скопски дневник подвлачи да је председник Македоније Киро Глигоров, у разговору са југословенским премијером др Контићем оценио да „билатерална сарадња бележи напредак после потписивања договора о регулисању односа и унапређења сарадње између СРЈ и Македоније“.- Такође, придаје се велики

јарде долара.

ђанским правима.

— Потписивањем међудржавног споразума о трговини, СР Југославија и Македонија определили су се за етапну либерализацију робне размене.

Међусобна размена либерализује се, према 06јашњењу Мире Лукић из Одбора Привредне коморе Југославије за економску сарадњу са светом, укидањем царинских и

Егапно до зоне слебедне трговине

СКОПЉЕ. — Од седам потписаних споразума за даље | унапређење економских токова, посебан значај у медијима се посвећује оном који регулише област трговине, а који су потписала двојица премијера. Управо тај документ је у служби етапног успостављања зоне слободне трговине која се између Југославије и Македоније очекује за годину две.

Овде се преносе и оптимистичке најаве премијера Контића, изречене на крају посете Скопљу, да ће у но- | воствореним условима двострана економска размена већ у идућој години достићи обим од око једне мили- |

Скопска штампа истовремено преноси и саопштење југословенске амбасаде, издато после сусрета Контића са представницима Срба и Црногораца у Македонији у којем се наводе питања нерешеног уставноправног | положаја, образовања, информисања и верских слобо| да Срба и Црногораца у новој балканској држави, упркос гаранцијама у међународним документима о гра-

Дегезер е либерализалији тргевине

кеденеје

значај сусрету председника Собрања Македоније Тита Џетковског и савезног премијера др Контића.

У овдашњој штампи, ипак, највећи значај придаје се економској сарадњи. Уосталом, то су истакли премијери Контић и Црвенковски приликом сусрета у Скопљу. Тако је председник Привредне коморе Македоније Душан Петрески истакао да је размена са Југославијом 1989. године, износила 2,5 милијарди долара, 1995. 1,1 милијарду, а у протеклих

ДЕ

ме јамјиг Собрање Рее= Симаањо: 8. Кековић

шест месеци ове године само 201 милион долара. То је, како је рекао Петрески, због барикада кроз царине и ванцаринске дажбине, као и због високих транспортних трошкова који су лимитирали размену на најнижем нивоу, што се негативно одразило и на тржишну размену. Председник Привредне коморе Југославије др Михајло Милојевић је између осталог истакао да су заиста „направљени пропусти и на једној и на другој страни“. Он је додао да комплементарност привреда двеју држава као и дугорочни кооперантски односи који ће (бити успостављени, представљају полазну тачку, јер постоји шанса и за заједничко наступање на трећим тржиштима. Треба рећи да у области путног и железничког _ саобраћаја између СРЈ и Македоније и до сада није било посебних проблема. Што се тиче

- авио саобраћаја, за сада на

релацији Београд-Скопље и обратно (понедељком, четвртком и недељом) саобраћају ЈАТ-ове летелице. Македонска авио компаније „Палер Македонија“, МАТ и „Авиоимпекс“ за сада немају успостављену ваздушну линију са југославијом. ћ. Кнежевић

Акти пред ратификацијом

Размена између две земље у наредној години око милијарду долара

тивности Савезне владе.

њу. 3

МА НА КОСМЕТУ

БРЧИН И ОЈДАНИЋ РАЗГ ОВАРАЛИ 0 САРАДЊИ (С МЕДИЈИМА

Јбјективни реч 0

БЕОГРАД. — Савезни секретар за информисање Драгутин Брчин и заменик начелника Генералштаба Војске Југославије генерал-потпуковник Драгољуб Ојданић разговарали су јуче о унапређењу сарадње са домаћим и страним медијима, саопштио је Савезни секретаријат за информисање.

Генерал Ојданић у основи је позитивно оценио извештавање домаћих медија о Војсци Југославије и изразио интерес за даље унапређење сарадње са средствима јавног информисања.

Брчин је указао на све објективнију слику страних медија о Југославији и упознао представнике Генералштаба Војске Југославије с активностима Савезног секретаријата за информисање на обавештавању домаће и стране јавности о Савезној Републици Југославији, посебно о спољнополитичкој и економској ак-

Договорена је интензивнија заједничка активност Савезног секретаријата за информисање и Управе за информисање Генералштаба Војске Југославије о сарадњи са домаћим и страним медијима.

У разговору је учествовао и начелник Управе за информисање Генералштаба Војске Југославије генерал-мајор Градимир Живановић, наводи се у саопште-

БОРБА _

_ПЕТАК_6. 9. 1996.

Војсци

ПОДРШКА ДОГОВОРУ 0 НОРМАЛИЗАЦИЈИ ОБРАЗОВНОГ СКСТЕ-

Нова ера коовкких однока

Београд. — Потписивање договора председника Србије Слободана Милошевића и др Ибрахима Ругове о нормализацији образовног система за албанску децу и омладину на Косову и Метохији и даље, како јављају дописници Танјуга, изазива позитивна реаго„вања политичких организација и јавног мњења у земљи.

Међу албанским становништвом на Космету и даље се изражава подршка том договору, мада се у извесном делу јавног мњења

|| те националне мањине, по-

ред тога, исказују и својеврсна неверица, као и нека нереална очекивања.

Према мишљењу многих, договор о повратку албанских ђака у државне школе представља први корак ка решавању других питања и проблема у Покрајини. Уочљиво је да албанске политичке и друге организације све.мање, после потписивања договора, употребљавају антисрпски речник.

Председник _ Окружног одбора СПС за Призренски

Ф Увозна оптерећења само један одсто Ф Могућ обим размене до

2,5 милијарде долара

ванцаринских. дажбина за највећи број производа, а да квантитативна ограничења остају само код малог броја, за сваку земљу, стратешких производа. После —· ратификације тог споразума, која се у парламентима две државе очекује у наредних месец дана, укупно увозно оптерећење робе у најкра-

ћем могућем. периоду треба да се сведе на један проценат, колико износи и такозвано царинско свидентирање.

Робна размена између Југославије и Македоније већ наредне године требало би да достигне милијарду долара, рекла је Мира Лукић, подсећајући да је вредност међусобних испорука у седам месеци

ове године износила 231 милион долара, од чега се . на југословенски извоз односило 122 милиона долара.

Пре увођења санкција СР јЈугославији, обим међусобне трговине је 1990. године досегао чак 2,5 милијарди долара, при чему су југословенске ис- · поруке вределе више од 1,3 милијарде долара.

округ Вахид Ибро изјавио је да је вест о нормализацији образовног система за албанску децу, у Гори примљена са олакшањем, јер се тиме отклања једна од препрека за стабилизацију прилика на Косову и Метохији. Потпредседник југословенске левице Александар Вулин изјавио је Радио О6реновцу да споразумом о решавању просветног питања на Косову и Метохији „почиње нова ера косовских односа, што потврђује став ЈУЛ-а да на Косову никада нису били посвађани народи, већ екстремисти“.

Потпредседник Нове демократије Чедомир Мирковић оценио је, у изјави Радио Обреновцу, да је „од великог, а пре свега хуманитарног значаја, да се албански ђаци и наставници што пре врате у школе“.

Мирковић је рекао да би, после. договора Милошевића и Ругове, требало очекивати да ће започети укључивање албанске мањине и у све друге облике нормалног живота на Космету.

НОВА ДЕМОКРАТИЈА

Споразум као стабилизатор

БЕОГРАД, (Танјуг). — Портпарол Нове демократије Ребека Србиновић изјавила је јуче да је Споразум председника Србије Слободана Милошевића и Ибрахима Ругове о нормализовању образовног система за албанску децу и омладину на Косову и Метохији допринос _ стабилизацији прилика на Балкану. . Постизање споразума није „политичка ствар“, али је

– показало спремност Србије

и СР Југославије да покажу „демократску и политичку оријентацију“.