Borba, Feb 18, 2005, page 2

Petak, 18. februar 200

Aco Tomić nije stigao da pošalje jednu važnu informaciju jer je bio zau-.· zet pravljenjem roštilja u kancelariji. - Boris Tadić, predsednik Srbije

U Višegradu sam strahovao da će me popovi i četnici zaklati, - Srđan Dragojević, reditelj

~ |||

Parlamentarna većina ponovo je pokazala da nema osećaja za realan život i da vapaj javnosti nije imao odjeka. - Dušan Petrović, DS

Dokle god bude sedih glava koje izlaze pred našu decu sa planovima za njihovu budućnost, dotle ta deca neće moći normalno da rastu. - Biljana Srbijanović, pisac

| a |

Treba mnogo neprospavanih noći, mnogo puta treba biti loš glumac da bi se jednom steklo ime i da bi ljudi rekli „on je dobar glumac“. - Rade Marković, glumac

Izgleda da je gospodin Vladislav Jovanović bio. poštar-ambasador. - Patrik Robinson, sudija Haškog tribunala

Nije vam jasno zašto tražimo da se pobuna „beretki" rasvetli, kad nam se spočitava da smo ih baš mi podržali? - Nebojša Bakarec, DSS

bh Ja sam svoj renome sticao dugogodišnjim radom, dok je Čeda Jovanović na vlast došao u pocepanim farmerkama. - Zoran Stojković, ministar pravde

Odlikovana Ukazom 2Predsednika_SFR}... 1962. godine

zasluga za narod sa žlathom zvezdom.

i 1972.godiuc Ordenom bratstva i jedinstya.sa' zlatnim vencem

tema dona

Zašto Skupštinu Srbije smanjiti == za 100 poslanika?

đuje. - Vladan Batić, JASS

U Belgiji na deset miliona stanovnika dolazi svega 71 poslanika!

Uz donošenje novog ustava Srbije, jedno od pitanja koje pobuđuje pažnju javnosti je i eventualno smanjenje broja poslanika u sazivu Skupštine Srbije. Prema važećim zakonima, republički parlament broji 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima svake četvrtc godine. Međutim, mnogi smatraju da bi Skupština Srbije bez ikakvih problcma mogla da funkcioniše sa 150 predstavnika građana, što bi, uz veću mobilnost i efikasnost parlamenta, državi i građanima donelo i znatnu uštedu u budžetu.

Broj poslanika u parlamentu određen je još uvek važećim Ustavom Srbije. Sa druge strane, u političkoj teoriji nepisano pravilo je da se broj parlamentarnih predstavnika izvodi iz kubnog korena od broja ukupno registrovanih birača u određenoj državi. To znači da, ako u Srbiji imamo oko šest i po miliona građana sa pravom glasa, onda bi njih u republičkom parlamentu trebalo da predstavlja oko 186 poslanika.

Nacrtom Ustava Srbije,

BORBA

Oređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 339&-121, 3398-068; Unutrašnja: 3398-129; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljn 387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi:

koji je nedavno predsedniku BHorisu Tadiću predala grupa eksperata, predviđcna je Skupština koja bi u svom sastavu imala isti broj poslanika kao i do sada. Što se tiče nacrta koji priprema skupštinski ustavni odbor, pretpostavlja se da će rcšenje ovog pitanja takođe ostati na istom broju narodnih poslanika.

- Kao čovek koji sc bavi pitanjima državne uprave, mogu da kažem da sadašnji broj od 250 narodnih poslanika potpuno odgovara evropskini standardima u tom pogledu. To ipak nc znači da bi u budućim ustavnim rešenjima moglo da dođe do određenih odstupanja, bilo

naniže ili naviše, ali ta od-

stupanja sigurno ne bi mogla da budu velika - kazao je za „Borbu“ Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Srbije.

Sa druge strane, saradnik Instituta društvenih nauka Vladimir Goati tvrdi da je sadašnji skupštinski saziv glomazan i da toliki broj poslanika otežava rad parlamenta. - Mislim da bi saziv koji

1Mhi Ni

broji oko 150 poslanika bio primereniji za Srbiju. Pored toga što bi takva skupština bila mnogo efikasnija u svom radu, bila bi i manja izdvajanja iz državne kase, a to znači da bi više novca ostalo za neke druge stvari koje su građanima neophodnc ističe on.

Prema njegovom mi-

NIN IRN

ati kaže da trenutni predlozi ustava, koji su u opticaju za konačnu verziju tog dokumenta, ne bi trebalo da odrede tačan broj poslanika u skupštinskom sazivu, već samo da odrede koliki broj građana bira jednog narodnog poslanika. Da Skupština Srbije može bolje da radi sa mno-

RONIN RR INNNNI

je u Evropi

Iako je teritorijalno, a i po broju stanovnika veća od Srbije, Donji dom holandskog parlamenta, u koji se narodni predstavnici biraju na neposrednim izborima, broji 150 poslanika, dok čitav parlament funkcioniše sa 225 poslanika. Slično je i u Belgiji, gde na deset miliona stanovnika dolazi 71 parlamentarac.

Sa druge strane, u kolevci parlamentarizma, u Engleskoj, broj narodnih poslanika u Donjem domu parlamenta menja se na svakih deset godina, ukoliko ko-

misija koja se sastaje jednom u deceniji odluči da je to potrebno. Sadašnji saziv Donjeg doma engleskog parlamenta broji 659 poslanika, što je za oko 50 ljudi više nego posle završetka Drugog rata.

šljenju, „višak“ od sto poslanika postoji u Srbiji jer političke stranke koje su prešle izborni cenzus i ušle u parlament na taj način nagrađuju one kojima bi na neki drugi način morali da se zahvale jer su pomogli stranci. Zato Go-

Osnivač i izdavač: Poslovni klub „Borba“ d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 629, Beograd; Generalni direktor: Stamenka Gordanić.

Direktor i glavni i odgovorni urednik:

edomir Soškić.

INF IJ BORA ANIMNNN

a: 3398-155; Beogradska: 33983398-137: Daktilobiro: 3398-136;

go manje poslanika, slažu se i u Centru za slobodne izbore i demokratiju. Marko Blagojević, portparol CESID-a, smatra da bi bilo najbolje da parlament broji oko 160 poslanika, ali da u obzir treba uzeti predstavljanje nacionalnih manjina.

- Kad imate manji broj mesta u skupštini, sve stranke bi se potrudile da u taj saziv pošalju najbolje ljude. Ujedno, manji broj mesta znači i manja izdvajanja. Znači, sve je duplo jeftinije, a efikasnost takođe povećava. U tom slučaju, bilo bi potpuno opravdano da narodni predstavnici imaju i duplo veće plate, a ne kao sada - ocenjuje Blagojević. Mada se jedan deo poslanika u Skupštini Srbije slaže da je ovom zakonodavnom telu potrebna hitna reorganizacija, većina njih nije želela da govori i detaljima sve dok pred sobom ne bude imala konkretan predlog nekog političkog ili drugog stručnog tela. Ipak, svi upozoravaju da se mora voditi računa O predstavljanju nacionalnih manjina, pokrajina, regiona, ali i o broju ljudi potrebnih za funkcionisanje skupštinskih odbora. No, sve dok ne budu primenjeni zakoni ili usvojen novi najviši pravni akt Srbije, ovo će ostati u domenu „pustih snova“.

M. D. Milenković

nogo je prljavštine u vremenu u kojem '

živimo. Bolje reći privremeno trajemo. Dno septičke jame se mora hitno proširiti. Više nema mesta. Narodni suverenitet o kojem se govori još od engleske Magna Charta, a koji su češki husisti čak uspeli i da ostvare, odavno je rasprodat na londonskim Sandi marketima.

U svetu gde se mnogo radi, nedeljom se ima

vremena da se svašta pazari.

Suverenitet ide bolje od nafte, barel mu je sye

jeftiniji.

Sećam se kako su husisti podneli nemačkom

kralju Sigismundu spisak od četrnaest prljavštin

njegovih zbog kojih ga ne mogu prihvatiti za

kralja. Ovde se takav spisak ne može ni

zamisliti. Nema dovoljno hartije da se sve ispiše.

I ne samo ovde: nigde u svetlu.

Husisti su se oduprli kralju Sigismundu i njegovim krstašima, ali su propali zbog svoje

unutrašnje razjedinjenosti.

Kod nas predsednik Republike i predsednik Vlade toliko lepo sarađuju da dok jedan udara U klin, drugi u ploču. Kao pravo plemensko biće spremni smo da ratujemo i između sebe. Možemo i da počnemo, jer verujem da tu ne bi

NATO intervenisao.

Takozvani prosvećeni despoti osamnaestog: |

veka trudili su se ne samo da čitaju već da

imaju i lične kontakte sa poznatim misliocima svoga vremena. Fridrih Pruski se ponosio lime što mu je Volter prijatelj, mada je ponekadu

njegovom društvu zevao. Ruska carica

Katarina je ugostila, ponekad problematično Didroa, kao i još neke mislioce, dala da se Didroova i Volterova biblioteka prenesu u kmetsku, blatnjavu Rusiju. Danas ne znamo s kim se sve političari druže, pa, možda, i u ortačke poslove, merkantilnog tipa, ulaze. UZ neke sive osobe, sa margine života ili sa dna kloake, postoje sumnje da kontaktiraju i sa sportistima. Sa glumcima najradije bivaju. Valjdi po onoj antičkoj da je u zdravom telu i zdrav

duh.

Nevolja je jedino u tome što naši sportisti padaju sve niže, a glumice, sem naše publike, nema ko da gleda. Pad, i to strmoglavi, spora | nije čudan. Kada je ceo narod pao na dno, kaki bi se oni, sportisti održali? A narod je gurnul, · utuvljeno mu je u glavu da je kriv za sve, čak | za ono Što se dogodilo pre nekoliko vekova, 08

je ovakav i onakav. Čovek koji je izgubio

poverenje u sebe, koji je uružen za nekoliko pokoljenja unapred, kako se taj čovek može 24 nešto boriti s oduševljenjem? Elan uvek moram nečim nahraniti. A ta hrana ne dolazi s dna. kloake. Ona dolazi iz nebeskih visina. Ona Je kao mana. Čoveka bez volje, razočarano8,

samo u rat mogu odVući.

Rat je njegova prilika da nešto izmeni, poniženog postane heroj. Ali, herojima su p05

da 00 18)

profesionalni ružitelji svoga naroda, nesvesTI će im sve to kao bumerang vratiti. Preko njih“ dece. A deca su najveće blago sveta. Makar }# tako nekad bilo. Možda oni tako ne misle, ili sU se utopili u onu strašnu osvetničku pretnju: da | se. srpska deca neće smejati nekoliko decenij'

Blago manjinama u ovoj zemlji čudesa!

No, kako nam često jedna stvar izmiče iZ. pamćenja, moraću je ovde pomenuti za kraj: Sloboda ne znači moći izreći „ne“, već znači

moć za stvaranjem!

Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; Pretplata: 3398-123: Marketing: 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara, tromesečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara: PRETPLATA ZA CRNU GORU 1 REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, šestomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesečna: 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 dinara, godišnja: 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kompanija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd. i

Vest je svetinjd, komentar jč slobodan