Borba, Mar 25, 2005, page 2
2 BORBA
Petak, 25. mart 200;
Kada bi vanzemaljac došao u ovaj grad, da li bi pomislio da je Koštunica predsednik Vlade. Ne. Mislio bi da je to Živković, koji se nekoliko puta češće pojavljuje u medijima. - Nikola Milošeyić, poslanik DSS.
Program SRS je toliko neodređen da ga za ozbiljno uzimaju samo oni koji veruju u Deda Mraza. - Cedomir Antić, G17 plus
Mlađan Dinkić je motor ove vlade i kada bi ministar finansija u ovoj vladi bio neko drugi, ona ne bi opstala ni mesec dana. - Aleksandar Vlahović, DS
Ni mi nismo bili anđeli, ali ovo je đavolska osveta. Dušan Mihajlović, bivši ministar policije
Bivao sam sklon da razmišljam o tome kako su žene zapravo došle iz svemira, te su stoga nedokučive. - Predrag Ejdus, glumac
Ja sam sinonim za paranoju. - Sonja Savić, glumica Čini mi se, posmatrajući sva ta suđenja, da će na kraju da optuže Đinđića što je dozvolio da bude ubijen. Miroljub Labus, potpredsednik Vlade Srbije
Kad vas pas ujed,e vi ne trčite odmah da njega ujedete. - Vladimir Božović, generalni inspektor MUP-a Srbije
tema dana
Andrić i Krleža osuđeni na čekanje
Najveći pisci su najveći „gubitnici”. - U Hrvatskoj nema mesta ni za Andrića, ni za Krležu, ni za Selimovića. - Školska lektira u Sloveniji otvorila vrata i za srpske i za hrvatske pisce
DO SREDINE OSAMDESETIH GODINA PROŠLOG VEKA, ŠKOLSKA LEKTIRA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI SE SASTOJALA PRE SVEGA OD DELA ČIJA JE KNJIŽEVNA „II ESTESTKA VREDNOST BILA TAKOREĆI NESPORNA I OPŠTEPRIHVAĆENA, ALI KADA JE NACIONALIZAM POSTAO VODEĆA IDEOLOGIJA, PO ZAHTEVIMA TADAŠNJIH REPUBLIČKIH I NACIONALNIH VRHUŠKI, POČELI SU DA SE STVARAJU NACIONALNO-LITERARNI “TOROVI” I KANONI.
U našim jezičko-knjižecvnim “ratovima”, prethodili pravim ratovima, stradali su uglavnom oni pisci čije su imc i dela bili “zaštitni znak” onc književnosti po kojoj smo postali prepoznatljivi, pa i poznati i prihvaćeni u Evropi i svetu.
Prosvetne vlasti novotor-
koji su
miranih država još se uzdržavaju da uvrste dela najvećih pisaca bivše Jugoslavije u programe školske lektire, pa su usled toga čak i nobelovac Ivo Andrić i Miroslav Krleža, na primer, osuđeni su da čekaju pred zatvorenim vratima srednjih škola.
Kako piše dopisnik Tanjuga iz Zagreba, u Hrvatskoj je još početkom dcvedesetih godina došlo do temeljitog čišćenja nastavnih planova i programa od nacionalno ili politički ncpodobnih pisaca i pesnika iz bivše Jugoslavije u korist osrednjih hrvatskih autora. Ministarstvo nauke, prosvete i sporta izvršilo je u međuvremenu reviziju popisa lektire, pa su pojedina dela koja su uvršćena u školsku lektiru zbog “državotvornosti” njihovih autora već izbačena, ali ta “prazna” mesta nisu, na Žalost, još popunjena delima naj-
poznatijih (nehrvatskih) autora iz bivše Jugoslavije.
Dela nobelovca Ivc Andrića nisu predviđena kao lektira u osnovnoj školi, pre svega zbog njegovog hrvatsko-bosanskog porckla i jugoslovenske oprcdeljenosti, a ukoliko se u srednjoj školi uopšte pominje tada je reč i o njegovim ranim radovima - CSCjima ili pesmama.
Sličnu sudbinu ima Miroslav Krleža, koji, iako Hrvat, mnogima smeta zbog svog “levičarstva”, dok prosvetne vlasti smatraju da su njegova dela * jezički komplikovana, i obimna” , uz to tematski “nedovoljno prilagođena” školskim potrebama i zahtevima. Pojedini srednjoškolski profesori predlagali su, doduše, svojim učenicima da pročitaju neku od Krilcžinih priča iz “Hrvatskog boga Marsa” ili “Balade
Petrice Kerempuha”, mceđutim teško je dokučiti ko je od njih te predloge prihvatio. Meša Selimović se nc nalazi u programima lektire, pre svega zbog kompleksnosti njegovih dela, ali i mesta i vremena gde se njihova radnja odigrava.
Nešto prisutniji, bar što učenika osnovne škole, je Slovenac Ivan Cankar koji je zastupljen svojim delima u lektiri za peti razred, u kojoj su našle mesto i pripovetke Ivana Gorana Kovačića, ali ne i njegovo najpoznatije ostvarenje “Jama”.
Zanimljivo je, međutim, da hrvatski učenici u prvom razredu mogu čitati dela čak dva srpska pisca “Ježevu kućicu” Branka Ćopića i pesmu “A zašto ne bi” Grigora Viteza, pisca koji je bez oznaka naci-
se 'tiče
onalne pripadnosti (Srbin
iz Hrvatske) uvršćen u hrvatsku književnost.
Vladan Desnica kao najistaknutiji srpski pisac iz Hrvatske takođe je prisutan u pojedinim srednjoškolskim programima. S obzirom da je lektira u osnovnoj školi stvar izbora (učenik od 30 do +0 odabire do deset naslova) i da se udžbenici iz kojih uče razlikuju, što je slučaj i u srednjim školama, ne moŽže se sa sigurnošću reći za koje pisce i dela se učenici opredeljuju, kaže dopisnik nacionalne agenecije Tanjug, pozivajući se na svoje sagovornike iz Zagreba. Što se tiče nastavnih planova i programa, pa i udžbenika za učenike srpske nacionalnosti ( u istočnoj Hrvatskoj su dve županije gde se izvodi nastava na srpskom jeziku) najpoznatiji književnici s područja bivše Jugoslavije
su zastupljeni u većem broju.
U Sloveniji je nastava slovenačkog jezika i književnosti zajednička za sve srednjć škole. ,a pisci iz nekadašnje zajedničke države su zastupljeni u programu školske Icktirc tcmatski ili u okviru literarno-istorijskog, pregleda određene epohe, javio jc dopisnik Tanjuga iz Ljubljane. :
Tako, na primer, učenici prvog razreda srednje škole imaju u programu za narodnu knjizevnost “Hasanaginicu”, a u okviru Renesanse uče “Dunda Maroja” Marina Držića.
Njegošev “Gorski vijenac” uvršćen je u epohu Romantizma, koja se obrađuje u drugom razredu srednje škole. Od srpskih pisaca, đaCi OVOg uzrasta imaju priliku da se upoznaju i sa Nušićcvim “Sumnjivim licem”, koje se tretira u okviru “rcalističke sastire”. I, najzad, u Iektiri za drugi razred su u okviru Moderne našli mesto Vladimir Nazor, Jovan Dučić i Aleksa Šantić.
Nušić, Andrić i Krleža su se našli u društvu sa Džojsom, Hemingvejom, Prustom i Hašekom u srednjoškolskoj lektiri za treći razred. Nušić je zastupljen s “Gospođom ministarkon”, Andrić sa romanom “Na Drini ćuprija” a Krleža s “Gospodom Glembajevim” i romanom “Povaratak Filipa Latinovića”.
Ako se ima u vidu podatak da srednje škole u Sloveniji imaju više od 27.000 učenika, onda zastupljenost bar nekih od najvećih pisaca koji su živeli i stvarali i u prvoj i u drugoj Jugoslaviji, može biti ohrabrujući znak obnove zajedničke književne svesti.
(Specijalni servis Tanjuga)
KOMENTAR ~
Vesna Histić
Bombe i mi
/
ao da je bilo juče, a evo dočekasmo i šestogodišnjicu bombardovanja naše zemlje. Sreća je, kako se to u šali kaže, što nas je bombardovao tzv. “Milosrdni anđeo', a ' ne neki njihov, recimo, “Pomahnitali đavo”, jer od nas u tom slučaju ne bi ostala ni fleka. No, šalu na stranu. Toy 24. marta 1999. godine našu zemlju zasuli su prvi “anđelčići” i nastavili tak, 78 dana i noći. Godinama pre toga pretili su nam, pa smo se već nekako bili svili na to, potiskujući te priče, čaki kao ideju. Međutim, nisu se Šalili. Pritisli su dugme, isti oni s kojimas danas ljubimo, grlimo i zaljubljeno gledamo u njih pružene ruke.
Kako su dani pod stalnim sirenamai udarima prolazili, a žrtve se (koje još nismo izbrojali) iz minuta u minut povećavale, rađala se jedna sasvim nova energija među narodom. „(omšlije, koje su do tada bile samo na - dobar dan, počele su da se posećuju uzkalu i pivo. Razmišljala sam tih dana kaki mi, ustvari, umemo da budemo normalan narod i kako bi bilo divno živeti u takvom okruženju. Naravno, bez bombi i sirena. Kafane su bile krcate, sretala sam ljude s kojima sam odrasla u ovom Beogradu, a koje godinama nisam videla, svakodnevno smo se družili i kleli da nam je ovo opomena i da ćemo se, kad prođe 0V0 ludilo, više viđati...
Međutim, kada je objavljen prestanak bombardovanja sve se nastavilo p0 starom. Ponovo su komšije prešle na ono oficijelno zdravljene, prodavci iz radnji u komšiluku počeli da vas potkradaju, naboj negativne energije ponovo je ovladao “nebeskim narodom”. Đavo je pružio svoje rogoW još žešće nego do tada, a anđeo je odlepršao da “usreći” neke druge “neposlušne” žitelje ove planete.
Opet je mart, sunčan i svetao ka0 što je bio pre šest godina. Nema bo bi, nema sirena, a sve je manje i me sta na grobljima. Po nekim najnovijim istraživanjima natalitet u nesrećnoj zemlji Srbije je 16 odsto, a mortalite! 18! Kažu ovi naši, a i oni njihovi koji su se s nama igrali kao s ratnim igricama na kompjuteru, da to nisU posledice svega čime su nas zasipa\ (a čime nisu?!). Možda su i u praVi:. Ko zna? Možda pravi odgovor na to, tanje ima onaj Tarabić iz Kremne U svom proročanstvu. Mislim, pritom, | onu Šljivu!
u LI_AJAIAACAAAI_J_AJ„–—„AAA•«•C=.„_„_JA—A„A_J:IIIJIJAAJAČJAN_A__JtK8g:GGA_KV—–GMIIN_JAJI„_JAA_A_A_AAAJ|IIČJATF—JW(w.__ČE{=uuuuuu_„_JzkE==IZIIL_Z_ČY<.=uu_„_„J •—AAI_AAVA_A
Odlikovana Ukazom Predsednika „SFHJ | 1962. godine Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i 1972. godine Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim venccen
ORBA
Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DES
Direktor i glavnii od
OPS VR
K 3308-121, 3398-068; Unutrašnja:
Osnivač i izdavač: Poslovni klub „Borba“ d.o.o., Trg Nikole Pašića broj 7, Poštanski fah 629, Beograd; Generalni direktor: Stamenka Gordanić.
govorni urednik
3398-129: Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398-
387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398–136;
Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 3398-020; Pretplata: 3398-1253; Marketing: 3398-124: Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520,00 dinara, tromesečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLATA ZA CRNU GORU I REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, šestomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesečna: 1.040,00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara, šestomesečna: 6.240,00 dinara, godišnja: 12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kom-
panija „Štamparija Borba* AD, Kosovska 26, Beograd.
Vest je svetinjd: komentar jč slobodan