Borba, May 21, 2005, page 7

tv.

+

+

REV » »

e

lo a renina

~

aaa

9, aa

ya peN

Ze

“

balicije | i oko 500 priadni ka levičarskih i i anarhi-

ri Me koktele kroz „+ e prodavnica i banaka,

o televizija je pokazala mke MNOPUOD na kojima se

- a pol

__je objavila da je uhapsila Više“

~ odsto osoba.

~ _ Ekstremisti su se izdvojili

„iz kolone od oko 1.500 de-

~ ~monstranata koji su protesto-

~ ~ vali protiv desničarskog eks-

_ __fremizma i neprijateljstva prema strancima.

- Misteriozni - „nestanak” jezera 1 Moskva. - Žitelji jednog sela u Rusiji u četvrtak ujutro LT su sa zaprepašćenjem otkrili r-daj je njihovo jezero nestalo bea noći. _ Televizijski kanal NTV pri-

kazao je snimke na kojima

" ~se vidi ogroman blatnjavi kra1 ter obasjan prolećnim sun--

| cem, pred kojim su sa suza-

b

| * mau očima stajali. ribari sela

- iBolotniko. | _ "Da se neko zatekao u je-, | ne bi imao gotovo nika| Kvušansu da preživi. Sve dri veće je polomljeno i povuče~ no u zemlju”, izjavio je za” SR Dimitri Zajcev, Maha

NI. NV 7

YT ri:

n

za Sajako, koja. leba da se uda 15. novem- – , uzima časove vožnje kabi se pripremila za svoj budući život, saopštio j je ja~ panski GVOF. ON | PRO Sajako, poznatija kao Nori, prva japanska princeza 1960. godine koja će se ali za Japanca koji nije plakrvi, prenela je agencija 0jters. Izabranik njenog srca

i

| 40-godišnji Jošiki Kuroda,

--Pte palate. Nedavno je izjavias da se pomalo i života obične građanke "bkojij Li Šeka, ali da joj je Kuroo da će je podržati.

-

~

asa vožnje u dvorištu car- e

| Subota - nedelja, 21

-– 22. maj 2005.

sve}

~ Večni OU

KADA PIŠETE O JAPANSKOJ ISTORIJI, DUGOJ „PREKO 2.500 GODINA, JEDNO OD IMENA KOJE U TOJ, LIČNOSTIMA I DOGAGAJIMA PRETRPANOJ POVESTI, NE MOŽETE DA ZAOBIČETE JE MUSAŠI MIJAMOTO. ;

Musaši je rođen u selu Mijamoto, pod imenom Takezo Šinmen. Otac mu je bio samuraj iz poznate ratničke porodice. Još kao dvanaestostogodišnji dečak izašao je na dvoboj izazivaču, koji je maltretirao celo selo, i ubio ga. Zna se i ime tog izazivača - Kihei Arima. Musaši ga je pobedio jednim udarcem drvenog mača za vežbanje, dok je Arima, čovek u punoj snazi, u ruci držao pravi oštri mač od čelika. Od tada mladić, koji je u međuvremenu uzeo ime Musaši i prezime po nazivu svog sela Mijamoto (česta praksa u Japanu toga doba), borio se u bezbroj dvoboja,

nego učeći od prirode i od starih kineskih klasika. Pobeđivao je svakoga ko bi mu se suprotstavio. U jednoj prilici, na planini blizu Kjota, borio se sam samcit protiv skoro sto samuraja iz škole borenja “Jošioka”, jer tada je u Japanu bilo mnogo škola u kojima se borenje učilo, kao na nekoj vojnoj akademiji. Jednog od vođa te škole, najbolje u tadašnjem

Japanu, Musaši je pre toga

ubio, drugog onesposobio. Pošto je ubio pedesetak protivnika, Musaši je proglasio svoju pobedu i jednostavno pobegao.

On nije bio običan čovek i za njega nisu važila pravila običnih ljudi. Tukao se samo sa onim od koga je nešto mogao da nauči, a, ako treba, bežao je i od slabića, jer nije želeo da troši energiju uzalud. Ono čemu je težio bilo je savršenstvo u vladanju mačem i savršenstvo u odnosu sa univerzumom.

Govorio je da svako ko

može posle da se bavi svim poslovima i veštinama. Jer suština učenja i veština u vasioni je jedna-ista. To je dokazao tako što je bio izvrstan slikar, skulptor, pisac. Imao je i jednu manu, teško je govorio, bio skoro divalj i nedruželjubiv.

Kada je pobedio tada najopasnijeg i borca mačem Ko-

điroa Saskija, odlučio je da”

se povuče i da se ne bori sa izazivačima, kojih je bilo sve više. Tu odluku doneo je u dvadeset petoj godini.

Apsurdno je, ali u to doba, kada je svaki velikaš hteo da ima što bolje borce u svojoj službi, Musaši nije nikako mogao da dobije nameštanje ni kod jednog feudalca. Razlog je ležao u njegovoj superiornosti u svemu, čime je izazvao ljubomoru i odbojnost. On koji je mogao da zameni čitave čete ljudi, nije odgovarao nijednoj sredini, jer se od svih izdvajao.

"Tek pošto se približio šezdesetoj, feudalac iz grada

nemajući učitelja borenja, ovlada

nečim kako treba,

Kumamoto, Tadatoši Hoso-

Izložba autentičnog a Lyosijkkiji falsifikata”

Berlin. - Falsifikati su oduvek bili predmet osude, i u umetnosti i u istoriji, a sudbina falsifikovanih dela neizostavno sc završavala opštim prezirom i odbacivanjem. Tako je bilo sve do ovih dana - dok se u nemačkom gradu Pfulendorfu, u zabitim planinama Švarcvalda, nije pojavila izložba “autentičnog originala falsifikata” Hitlerovih dnevni-

Konrad Kujau

ka, onih istih koji su podigli ogromnu medijsku prašinu 80-ih prošlog veka.

Reč je o delu sada već pokojnog Konrada Kujaua (umro je 2000, u 62. godini), falsifikatora koji je, doduše, za svoje “remek declo” odležao tri i po godine zatvora, ali je, za -uzvrat, doživeo neverovatno veliku popularnost. Kujau nc samo što nikada nije poricao

svoju krivicu nego se, čak, veoma ponosio činjenicom da je uspeo da “nama iparči” CO

svet, iskoristivši neutoljivu glad i žeđ moder| e “ ZA :>mVyACidj” | nih, masovnih medija za senzacijama,

Možda je baš to, ta Kujauova nesvakidašnja smelost, bolje reći drskost “zasoljena” izvesnom dozom humora, razlog njegove popularnosti među novom generacijom Ncmaca, onih koji su stasali posle pada Berlin-

skog zida i ponovnog ujedinjenja zemlje.

Kujauovo delo je sada prvi put izloženo na mestu gde ga svako može videti i, možda, doista diviti se domišljatosti i umeću čovcka koji je svojevremeno nazvao sebe “najbriljantnijim, neoriginalnim umetnikom” 20. veka.

Pri tom ne treba zaboraviti činjenicu da se Kujau “bavio” i slikarstvom i da su iz njegove kičice rođene sjajne kopije nekolicine starih majstora poput Van Goga, Rembranta ili Monca, slike koje su, takođe, izložene u Pfulendorfu. Kad je o Hitlerovom dnevniku, pak, reč glavnom cksponatu izložbe - valja podsetiti da je, između 1978. i 1983. godine, Kujau svojeručno proizveo 03 “dnevnika” vođe 'Trećeg rajha, izvrsno imitirajući Hitlerov rukopis i brižljivo, veoma precizno navodeći datume onako kako oni stvarno odgovaraju istorijskim događajima.

'Ivrdeći kako ih je našao u olupini aviona koji se početkom 1945. godine srušio negde između Berlina i Berhtesgadena, Kujau je firerove “dnevnike” prodao veoma skupo pare (10 miliona maraka) “Šternu” iz Hamburga, jednom od najvećih i najrenomiranijih ilustrovanih magazina u Evropi.

„Štern” je te firerove “dnevnike” objavio 1983. godine, dičeći se “najvećom novinarskom senzacijom” 20. veka!

Stvar je izgledala toliko ozbiljno i autentično da se ubrzo potom na istu udicu “upecao” i londonski “Sandej tajms”, a potom i štampa celog sveta, uključujući i našu, u bivšoj Jugoslaviji.

Ali, avaj, pažljivija analiza “dnevnika”, uključujući hemijsku analizu papira, mastila i knjigovezačkog lepka, nepobitno je utvrdila, na veliku žalost novinarskih žrtava Kujauovog lukavstva, da je reč o falsifikatu.

Kujau je završio na sudu, a potom i u zatvoru, ali mu to nije smetalo da zadrži dobro raspoloženje i zadovoljstvo što je tako dugo vukao za nos CcoO svet.

Kujau je iskoristio činjenicu da su Hitlerovi dnevnici, ako ih je uopšte bilo, postali deo popularne legende - u tolikoj meri da je o tome napisano bezbroj novinskih članaka, nekoliko knjiga i, snimljen čak, jedan satiričan, dugometražni film.

Nije zato čudo što je prošle godine, na licitaciji u Berlinu, jedna druga knjiga falsifikovanih Hitlerovih dnevnika prodata za 7.000 cvra.

Aukcijska kuća “Ješke, Greve i Hauf”, koja je obavila licitaciju, nije želela da otkrije ime kupca, ali je njen portparol otkrio da će knjiga - ostati u Nemačkoj.

Svetislav Maksović

kava, primio je Musašija u službu, dao mu redovan prihod i pratioce. Pred smrt, Musaši se povukao u jednu pećinu i u njoj za kratko vreme napisao spis O taktici *Pet krugova”, koji, kao što je govorio, može svugde da se primeni.

Amerikanci su pre dvadesetak godina ovu kratku knjigu u prevodu na engleski objavili kao priručnik za biznismene, jer je taktika koju je propovedao Musaši, kako kažu u predgovoru te knjige, tajna uspeha japanskih biznismena. Sada u Japanu ima bar desetak mesta na kojima je označen grob Musašija Mijamotoa i svaki grad u blizini tvrdi da je baš taj grob pravi. Ipak, grob u gradu Kumamoto rekli bismo da je pravi, jer istorija kaže da je on tu umro, a taj grob posetio sam pre tačno tri godine.

Išao sam tamo sa prijatcljem Japancem, koji se zove Kenićiro Usui i radi kao urednik vesti na T-eleviziji

KBC sa južnog ostrva Kjušju, preko 1.000 kilometara udaljenog od Tokija. Usui me je sačekao na aerodromu, na koji sam stigao iz Tokija, i sa mnom otišao pravo na Musašijev grob.

Izašli smo na stanici koja nosi naziv Musašigaoka (Musašijevo brdo) i vrlo brzo stigli do mesta obraslog borovim drvećem, sa kamenom ogradom i kapijom. Sve je ličilo na srednjevekovni zamak. Po sredini velikog dvorišta tekao je bistri potok. Kada se prođe kapija, videla se velika bronzana skulptura Musašija sa izgledom iz starijih dana, onakvog, kako je izgledao kada je došao u grad Kumamoto. Musaši je nosio dva mača i izgledao ozbiljno, kakav je i bio celog života. Iza skulpture bio je njegov grob, sa velikim kamenim spomenikom i uklesanim posmrtnim · imcnom, što je običaj u Japanu.

Dok pišem ovaj tekst, shvatam da će 19. maja, u čČetvrtak, da bude tačno 360 godi-

Informacij Stazijain

Berlin, (Beta). - Ured nemačke vlade za brigu o aktima bivšeg Štazija, državne bezbenosti nekadašnje Nemačke Demokratske Republike, postavio je na svoju internet stranicu sadržaje i

Berlin

na srpskom jeziku. Portparol ove savezne ustanove Kristijan Bos je u razgovoru sa dopisnikom Bete naveo da je ovo učinjeno zbog zanimanja organizacija i pojedinaca iz Srbije za način na koji se u Nemačkoj posle ujedinjenja postupalo sa dokumentima istočnonemačke tajnc

policije u vreme komunističkog režima. Zainteresovani korisnici ove sadržaje mogu da pronađu na stranici www.bstu.dc. Ured za brigu o aktima državne bezbednosti bivše

Nemačke DR je već ranije sadržaj svoje internet prezentacije korisnicima ponudio na više stranih jezika, između ostalog na engleskom, španskom, ruskom, turskom, mađarskom, poljskom, češkom i hrvatskom. Istočnonemačko ministarstvo za državnu bezbednost, skraćeno Štazi, imalo je

Najverovatnije autoporiret Musašija Mijamotoa

na otkako je Musaši, ne izlazeći iz pećine u kojoj je napisao svoje poslednje delo,

umro, odlazeći u večnost.

Otišao je u večnost, jer, kako vreme prolazi, u Japanu i u svetu shvataju njegovu pravu veličinu.

Njegovu sudbinu uporcđuju sa životima mnogih gcnija, neshvaćenih dovoljno

za života, kao što su Mocart ili Nikola Tesla, ali genija čijc delo večno Živi. Njegovi principi primenjuju Sc, SVCsno ili nesvesno, i danas u preuspešnom i prcrazvijćnom Japanu, a njegovu taktiku, ako je malo proučite, možete da upotrebite u bilo kojoj sferi života.

Dragan Milenković

e o aktima

srpskom

90.000. stalnih i preko 170.000 takozvanih neformalnih saradnika. Nepo-

sredno nakon ujedinjenja, 1991. je na osnovu posebnog zakona ustanovljen ured opunomoćenika vladc

za brigu o aktima *Štazija”. Način na koji je u Nemaćčkoj posle ujedinjenja organizovano rasvetljavanje prošlosti komunističke diktature, i na koji je građanima i ustanovama omogućeno da steknu uvid u dokumenta tajne službe slovi kao uzoran. U nizu zemlja - od Poljske do Kambodže - vlasti ili

Pod prismotrom istočnonemačke tajne policije nalazili su se prevashodno pripadnici opozi-

cionih grupa, crkve i njenih organizacija, pisci, umetnici, novinari, profesori, ali i svi drugi za koje je tajna policija mislila da bi mogli da misle drugačije od režima.

Do sada je oko 2,5 miliona ljudi zatražilo uvid u dosijea koja je o njima vodio Štazi. Nešto više od polovine zahteva je i obrađeno. Svaki građanin ima pravo da zatraži svoj OSI:

po-

Org: ınizačije kušavaju da proces suočavanja sa prošlošću urede po

nezavisne

nemačkom “modelu”.

Ideja. o postavljanju sadržaja na srpskom nastala je posle konferencije o suočavanju sa prošlošću koja je održana prce nekoliko sedmica u Beogradu u organizaciji OECD i uz podršku državnih organa SCG.

Ured opunomoćenice za brigu o aktima Stazija ima opsežnu saradnju sa sličnim ustanovama u Češkoj, Poljskoj i Mađarskoj gde je, kako ističe Kristijan Bos, proces suočavanja sa komunističkom prošlošću bio podstaknut i pripremama ovih zemalja za ulazak u Evropsku uniju (EU).

Kontakti sa organizacijama iz Srbije i Crne Gore su do sada bili ređi, tj. svodili su se uglavnom na pojedinačne prilike. Đ

Ured je pri tome načelno spreman da pruži svu savctodavnu pomoć onima koji želc da ozbiljno regulišu tretman dokumentacije tajne službe.

Snežana Bogavac