Borba, May 04, 2007, page 2

Sigurna sam da će se u zakonskom roku, uz razumne ustupke svih, napraviti demokratska vlada. Srbi su specijalisti za poslednji trenutak. –— Sanda Rašković – Ivić, predsednica Koordinacionog centra za KiM

Kandidovaću se za predsednika Srbije za četiri do pet godina. Srbija će tada izgledati kao Novi Sad. – Maja Gojković, gradonačelnica Novog Sada

Trenutno samo Bog misli na Srbe na Kosovu. – Dušan Janjić, politički analitičar ,

Jel vam mi ličimo na idiote? Mi da dobijemo 30 posto, oni 16, i da im damo da prave vladu?! „Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS

AM Pariz je jedan strašno arogantan i uobražen grad, posebno su žene neobično agresivne. Biljana Srbljanović, spisateljica Ključ rešenja kosovskog problema u ovom trenutku je u jednom kratkom ruskom „njet“, a onda posle redom. — mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije

: Ako ne uzmem titulu sa „Zvezdom" kao igrač, učiniću to kao direktor kluba. Dobiću „Partizan“ njihovim oružjem. – Milan Gurović, košarkaš „Crvene zvezde“

Odlikovana Ukazom Predsednika SFRJ / 1902. podline”;;; Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i 1972. godinc Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem

tema dana AIR ppp pgugwuwuuvuu uuu UUIUILTTTQ~TT"TT ___ _q__R•ss«zrćzE-(OJ

i o | 125 | • • a Širom sveta izgubilo je život na dužnosti; od 195 zemalja,

Prošle godine više od 150 novinar samo trećina njih ima slobodne medije, dok sloboda int

SAMO TREĆINA OD 195 ISPITIVANIH DRŽAVA I TERITORIJA U SVETU IMA SLOBODNE MEDIJE, DELIMIČNE SLOBODE POSTOJE U ČETVRTINI ANALIZIRANIH ZEMALJA, DOK U 03 ZEMLJE NE POSTOJI SLOBODA INFORMISANJA, POKAZALO JE ISTRAŽIVANJE AMERIČKE NEVLADINE ORGANIZACIJE ZA ŠIRENJE SLOBODA I DEMOKRATIJE “FRIDOM HAUS” OBJAVIJENO POVODOM SVETSKOG DANA SLOBODE MEDIJA KOJI JE JUČE OBELEŽEN ŠIROM SVETA.

Državni udari, tiranskc vladc i okrutna ubistva novinara su samo ncki od razloga zašto je i u 2006. godini došlo do nastavka gušcnja slobode reči, posebno u državama bivšeg Sovjetskog, Saveza, Azije i Latinske Amcerike, pokazuju rezultati studije *Fridom hausa”.

U studiji sec precizira da samo 18 odsto stanovništva na plancti živi u zemljama gde postoji sloboda medija, 39 odsto ljudi živi u državama gde postoji delimična sloboda, dok +3 odsto Živi u

erasvetljeni napadi

boda medija dramatično

smanjuje pokazuje da ćc dcmokratija u tim zemljama ta-

log za kažnjavanje novinara do 12.500 dolara u Kini zbog prenošenja vesti o pro-

Posthumno nagrađena:

kođe doći pod udar. Najmanje slobode ima u

Mjamaru (bivšoj Burmi), na

Kubi, Libiji, Severnoj Korcji,

Ana Politkovskoja

testu ili prirodnoj katastrofi bez predhodnog, odobrenja vlade.

Slobodu medija ugroža-

Svetski dan slobode medija ustanovi- ma novinara “Glasa javnosti” Zorana

997. zodime Generalna sl

'i- Šaponjića i pretnje smrću predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine Tytn 'Combomijićum, om kojih mijedam

Još nisu rasvetljene ni okolnosti

smrti novinarke “Duge” Dade Vujasi-

i ed ih nacija, a ove godine ui #1 aje *će-se' maći bezbe/hf wvin=ra i činjenica da VE TOC FASVCUMJCNH. ipa a a movinare ostane erasvectljen. U Srbiji je i 2007. godine zabeleženo više napada na novinare. Poslednji slučajevi su bombaški napad na Dejana Anastasijevića i njegovu porodicu,

nović pre 11 godina, kao mi ubistva Slavka Ćuruvije 1999. godine i dopisnika “Večernjih novosti” iz Jagodine Milana Pantića 2001. godine.

NORNIUIMIIIGII NH IMIINII III RIR II IRIGU

zemljama za koje se nc možc reći da postoji pravo na slobodno javno izražavanje mišljenja, prenco jc AP. Studija je, takođe ukazala da postoji ograničavanje korišćenja intreneta u Kini,Vijetnamu i Iranu gde jc, na primer u decembru prošić godine zabranjeno korišćen-

MWRRNIRAIRINI RIO GRK

bivšoj sovjetskoj republici "Turkmestan.

U studiji sc ističe da jc čak i u Sjedinjenim Amcričkim Državama, koje važe za “bolji primer”, izostala javna osuda slučajeva kada su se novinari suočavali sa tužbama ili zatvorskom kaznom ukoliko nisu hteli da

NI NHNININNIINNIIINIIIIIMI INNANIINIINININJI

Dugo čekanje slobode

U proglasu NUNS-a i sindikata medija „Nezavisnost' pod nazivom „Dugo čekanje slobode! podseća

· se da je Srbija prošla nekoliko faza ataka na slobodu

štampe i da je njeno gušenje uvek služilo istoj svrsi - da oslobađa vlast bilo kakve odgovornosti pred narodom, a narod je onemogućavalo da sazna svoju

moć.

U proglasu NUNS-a se upozorava na to da su no-

vinari danas žpotrošna roba? i da je u Srbiji sve man-

je slobode štampe, a novinari ,odbačeni pa čak i ubi-

.»

jeni'.

U proglasu UNS-a i Sindikata novinara Srbije podseća se da su učestali napadi i pretnje novinarima i

navodi se da je položaj zaposlenih u medijima sve teži, a da je privatizacija medijskih kuća doprinela da socijalni i profesionalni gtatus novinara bude krajn-

je nesiguran.

NI MNRHN NINI

je “Jutjuba” i “Vikipedije”. “Napadi na medije su očigledno u porastu i idu paralelno sa pretnjama na ostale demokratske institucije u tim zemljama”, ocenila je izvršni direktor te NVO Dženifer, Vindzor _ dodajući da sama činjenica da sc slo-

Osnivač i izdavač: „Futura plus”, Petra Kočića 10, Beograd l - Direktor i glavni i odgovorni urednik: Čedomir Šoškić.

Uređuje redakcijski kolegijum. Redakcija - telefoni: DESK 3398-121, 3398-068; Unutrašnja:

NINI HI INA III IIMIIRNINNINI

saopšte svoj izvor informaci|}ed Najpoznatiji primcri ncslobode jc prošlogodišnje ubistvo ruske novinarke Anc Politkovskaje, zatim odbijanje da se produži licenca poznatoj opozicionoj tclcviziji u Venecueli kao i pred-

vaju državni udari ili oružani sukobi kao što su na primer na Tajlandu, Filipinima, šri Lanki ili Fidžiju.

Zbog uvredljivog pisanja o Turcima čak 300 novinara i pisaca u toj zemlji bilo je pravno gonjeno, navodi se u studiji. j

Sloboda medija je stag-:

3398-129; Dopisno: 3398-068; Kultura: 3398-372; Spoljna: 3398-155; Beogradska: 3398387; Sportska: 3398-289; Tehnička: 3398-282; Stenografi: 3398-137; Daktilobiro: 3398-136;

nirala u Latinskoj Americi, ali i na Bliskom istoku i u severnoafričkom rcgionu, gde 8+ odsto država u tim regionima spada u grupu zemlja gde nc postoji sloboda informisanja.

Srbija je sedma u Hvropi, a 13. u svetu po broju ubijenih novinara u mirnodopskim uslovima. Međunarodni institut za štampu iz Beča je saopštio da jc u Srbiji u poslednjih dcsct godina stradalo 30 zaposlenih u medijima.

Napadi na slobodu štampe predstavljaju kršenje međunarodnih zakona i ugrožavaju ne samo principe na kojima počiva ČOvCčanstvo, već i samu slobodu, poručio je gencralni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun, povodom Svetskog dana mcdija.

Dan je podsetio da sc re informacije i ideje, često suočavaju s pokušajima da se njihov rad ograniči, ili spreči.

Prošle godine, više od 150 novinara izgubilo je život na dužnosti, veliki broj njih je povređen, a mnogi su bili žrtve hapšenja, progona, otmica, navedeno jc u saopštenju Kancelariic Programa UM za razvoj.

Zaposleni u

nogu da budu

opasnostima DC Samo na poprištima oružanih sukoba, već i u svakodnevnom životu, dok su u potrazi za pričom vezanom za korupciju, siromaštvo, zloupotrcbu položaja, upozorio jc generalni sekretar UN.

Ban se založio za oslobađanje dopisnika britanske televizije Bi-Bi-Si Alena Džonstona, otetog 12. marta u pojasu Gaze, Ččijc je izveštavanje o bliskoistočnoj krizi i izraelsko-palestinskom sukobu, prema Banovim rečima, zaslužilo svako poštovanje.

Faks: Redakcija: 3398-376; Teleks: 11407; Centrala: 339 : 3398-124; Rukopisi se ne vraćaju. PRETPLATA U ZEMLJI: Mesečna: 520.00 dinara, trome00 dinara, godišnja: 6.240,00 dinara; PRETPLATA ZA CRNU GORU I REPUBLIKU SRPSKU: Mesečna 13 evra, tromesečna: 26 evra, šestomesečna: 78 evra, godišnja: 156 evra. PRET 1.040.00 dinara, tromesečna: 3.120,00 dinara,

12.480,00 dinara. Tekući račun kod Atlas banke: 125-1721309-64. Prelom i štampa GP Kom-

sečna: 1.560,00 dinara, šestomesečna: 3.120,

fr]

aju...

ormisanja nc postoji u čak 63 države

“Napadi na slobodu štampe su napadi na medunarodni zakon, čovcčanstvo, samu slobodu - svcC ono za šta se zalažu Ujedinjene nacije”, istakao jc gcneralni sekretar UN.

On je ocenio da jc slobodna, bezbedna i nczavisna štampa jedan od tcmclja demokratije i mira i naglasio da su UN posvećene zaštiti prava slobode goOvOra i izražavanja, dcefinisanih članom 19 Univcrzalnc dcklaracije o ljudskim pravima. Što sc Srbije tiče, u izvcštaju američke nevladinc organizacije “Fridom haus”. za 2006. godinu navedeno je da su elektronski i štampani mediji u Srbiji tokom 2006. bili veoma aktivni i pružali različitu sliku.

Nevladina organizacija sa sedištem u Njujorku jc u godišnjem izveštaju navela i da u medijima u Srbiji postoji značajan stepcn politizacije, koji je rastao sa približavanjem referenduma o ustavu i parlamentarnim izborima u januaru.

“Fridom haus” navodi da ustav Srbije, usvojen u oktobru 2006, garantuje slobodu medija, ali smatra da vlada. vlasnici medija, lo-

Ine vlasti i poslovai lju: nastavliaju qa

skom na m

i dalje ostala

krivično delo, za koje sc

dosuđuje zatvorska kazna i

novčana kazna do 13.800

dolara, navedeno jc u izvCštaju. “Fridom haus,” takodc smatra kako su novinari u

Srbiji ponekad skloni samocenzuri i mnogi od njih izbegavaju teme od velike političke važnosti, kao što je neuspeh zemlje da okonča saradnju sa Tribunalom u Hagu, pregovori o budućem statusu Kosova i Mctohije ili minuli referendum o otcepljenju Crne Gore.

panija „Štamparija Borba“ AD, Kosovska 26, Beograd.

8-020: Pretplata: 3398-123; Marketing:

PLATA ZA INOSTRANSTVO: Mesečna: šestomesečna: 6.240,00 dinara, godišnja:

Petak, 4. maj 2007.

KOMENTAF.

Piše: Jasntina Vujadinović

Gatare spasavaju Srbiju

a za Prvi maj nije bilo lepo vreme, verovatno bi bilo još više radničkih protesta. Ovako, po ko zna koji put se potvrdilo da su Srbi nebeski narod. Uostalom, ni jedna predstava ne može da se odigra pred praznom salom, odnosno pustim gradom. To, međutim nije smeialo samo metalcima, koji su na kratko zaustavili saobraćaj, rekli šta su imali i otišli na prvomajski uranak da lamentiraju nad nekadašnjim srećnim brozovskim vremenima: kada su se radnici pitali i mnogo” radili, pa zasluženo uzimali i kredite, koje će ko zna još koliko generacija da otplaćuje.

Nekima je, doduše Prvi maj i priseo, kao recimo 17godišnjoj devojci, koja je teško povredila stopalo na pokretnim stepenicama na Terazijama. Isposta vilo se da su ona i njena drugarica stajale bočno naslonjene na ogradu i kada su stigle do vrha, patika joj je skliznula u otvor, koji je zarobio celu nogu. U pomoć su, kao i obič no, prvi pritekli solidarni taksisti i odvezli je do Urgeninog centra gde su joj konstatovane, ko zna kakve povrede. Dok sve njene vršnjakinje trče u susret svojim prolećnim ljubavima u novim baletankama, nesrećna devojka će se dugo suočavati sa posledicama traume.

i umesto detaliniie istrage o razlogu njenog povređi-

pi na javnorn Inosiu, dobili smo samo saopštenje: ”

stavio se da su ona i njena drugarica stajale bočm

Snjeno nb oro | kada su stigle do vrha, patika ||| = aldiznula i oivor, koji je.zarobio celu nogu”. A potomi Drzopoteznu izjavu osobe zadužene za ispravnost pomenutih pokretnih stepenica ” da je siguran da je sa njma bilo sve u redu”. Nije nego. A kako su baš tog dana, nekoliko sati ranije, ostali sugrađani ispod istih pokret · nih stepenica čuli zlokobno škripanje, koje je izazivalo jezu i želju za bežanijom? Zar nije bilo jednostavnije i odgovornije, mnogo ranije staviti đavolje stepenice val upotrebe?

Ipak, 1. maj je obeležio i lep događaj — počelo je re | noviranje hotela “Metropol”, koji će u narednih godinu · dana, ulickavanjem dobiti još dve zvezdice. Ogroman · posao, još veća lova, ali dobro promišljen trošak grčkO] vlasnika, koji je rekao da je Beograd bezbedan za život Tom zaključku je, verovatno najviše doprinela nedavna vest o tome da je Supermen, zapravo iz Srbije. Čovek, doduše ne može da uspe baš sve ljude da izbavi iz n volje; jer je ponekad izložen delovanju kriptonita, kdji oslabi njegove moći delovanjem zelenih kristala. Up vo onog minerala, koji je nedavno otkriven u rudniku kod Loznice. Ni od toga, naravno ova zemlja neće imal nikakve koristi, pošto su zbog situacije sa finansiranja geoloških projekata, istraživanja prepuštena stranim kompanijama. |

A zamislite samo, koliko bi Srbija mogla da zaradi od, recimo narudžbi širom sveta, budući da mnogi Vel ju da kamenčić kriptonita štiti od svih mogućih strah0W Zato “upućeni” za cenu ne pitaju. Ali, šta bi onda radit gatare u Srbiji? Ne bi zarađivale, čak ni pozivanjem | kovernih putem uličnih stubova natpisom: "Gledam U karte”. Samo gatare Srbiju spasavaju.

un n ON O O AI O aa ae a _____PO A_C _______________

Prolećna pesma pernatib pevačica | probija ponoc.

Nikola Pešić _ Sem

Vest je svetinjd bomentar Ji slobodan