Borba, Nov 23, 2007, page 5
Esat Durak | kazao j je da Ć la kompanija zaposliti ok 200 radnika. "Plan nam da postanem
i mašinske oprem
koristimo blizinu Bugarsk Rumunije kako bi !ZVode izvozili u te zemlje fekao je on.
| petak, 23. novembar 2007.
ekonomi
Jo
BORBA 5
Nova radna mesta
Potpisan ugovor sa sedam kompanija o dodeli sredstava za podsticaj direktnih investicija iz Nacionalnog investicionog,
u najavi
ČETVRTI CIKLUS ZA DODELU SREDSTAVA INVESTITORIMA KOJI SPROVODI AGENCIJA ZA STRANA ULAGANJA I PROMOCIJU IZVOZA SIEPA NA OSNOVU UREDBE O USLOVIMA I NAČINU PRIVLAČENJA DIREKTNIH INVESTICIJA SREDSTVIMA IZ NACIONALNOG INVESTICIONOG PLANA, USPEŠNO JE REALIZOVAN. Ob 26 PRIJAVA ODOBRENO JE SEDAM, OD KOJIH SU ČETIRI IZ INOSTRANSTVA, A TRI DOMAĆE. NA POMOLU SU IN-
GENERALNI SEKRETAR PREDSEDNIKA SRBIJE BORISA TADIĆA, BRANKO RADUJKO NAJIZVESNIJI JE KANDIDAT ZA . NOVOG DIREKTORA TELEKOMA SRBIJE, OBJAVIO JE ”EKONOMIST MAGAZIN” U INTERNET IZDANJU. KAKO SE NAVODI NA SAJTU WWW.EKONOMIST.CO.YU, UPRAVNI ODBOR PTT SRBIJE, KOJI JE VEĆINSKI VLASNIK TELEKOMA, SLEDEĆEG UTORKA ĆE RASPRAVLJATI O RAZREŠENJU GENERALNOG DIREKTORA DRAŠKA PETROVIĆA, POSTAVLIJANJU NOVOG 1 IZBORU ČLANOVA (UPRAVNOG ODBORA TELEKOMA SRBIJE.
”Ekonomist” ističe, požZivajući sa na nezvanične informacije, da će Drašku Pcetroviću biti ponuđeno me-
JEDINI PONUGAČ NA TEN-
DERU ZA DDOR ”Novi SAD”, ITALIJANSKA FONDIARIJA (FONDIARIA) POBOLJŠALA JE PONUDU NA NA 225 MILIONA EVRA, SA PR-
VOBITNIH 1 180 MILIONA EVRA, OBJAVIO JE BEOGRADSKI ”EKONOMIST”
MAGAZIN U INTERNET IZ-
DANJU.
Kako navodi taj ckonomski list, odluka o prodaji srpske osiguravajućc konpanije još nije doneta.
Prema nezvaničnim informacijama, kako se dodaje, revizori su procenili da je vrednost DDOR-a između 450 i 550 miliona evra pa je cena koju je ponudila Fondiarija nezadovoljavajuća. Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić je prekjuče ocenio da je, ukoliko ponuđač ne bude predloŽžio mnogo višu cenu, potrebno odustati od prodaje
sto direktora crnogorskog,
VESTICIJE U UKUPNOJ VREDNosTI oD &0.777.000 EVRA U SEDAM OPŠTINA SRBIJE, KAO II OTVARANJE 3099 NOVIH RADNIH MESTA, ŠTO BI TREBALO DA STIMULATIVNO DELUJE NA EKONOMSKI RAZVITAK U OPŠTINAMA DESPOTOVAC, LOZNICA, ALEKSINAC, LESKOVAC, IRIG, Novi PAZAR 1 Niš.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i SIEPA ovim povodom održali su
direktora
Generalni sekretar predsednika Srbije Borisa Tadića mogući novi prvi čovek kompanije “Telekom Srbija”
Mtela, koji je deo Telekoma Srbije.
Radujko, koji je član Demokratske stranke, trebalo bi da preuzme rukovodeću poziciju u Telekomu, na osnovu dogovora stranaka vladajuće koalicije o podeli rukovodećih mesta u javnim preduzećima u Srbiji, postignutog 6. oktobra.
Demokratska stranka je dobila rukovodeća mesta u Naftnoj industriji Srbije, Te-
lekomu, Dunav osiguranju,
PTT Srbija, Poštanskoj štedionici, Državnih lutriji, Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, Službcnom glasniku, Građevinskoj direkciji Srbije, Transnafti i Jugoimport SDPR-u. Demokratskoj stranci pripala su rukovodeća mesta u Fondu za penzijsko i invalid-
Poboljšana ponuda za DDOR
DDOR ”Novi Sad”, jer može da se proda daleko skuplje. Slovenački list ”Finance” je, nekoliko sati nakon te izjave, na svom sajtu objavio da je DDOR prodat italijanskoj kompaniji Fondiarija SAI za 180 miliona evra.
”Finance” navode da jc 83 odsto DDOR-a prodato za 180 miliona evra jedinoj zainteresovanoj firmi, italijanskom preduzeću Fondiarija, koje je u vlasništvu jedne od najbogatijih italijanskih porodica Ligresti.
Tender za DDOR zatvoren je u ponedeljak, 19. novembra, a pošto je dostavljena samo jedna ponuda Tenderska komisija jc objavila da će u roku od pet dana doneti odluku da li će prihvatiti ponudu ili poništiti tender.
plana
konferenciju za novinare. Govorio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, a bili su prisutni i predstavnici svih scdam investicionih kompanija: Drvopromet, Makom i Medaki (Srbija), Vali — Golden Lejdi (Italija), Gramer (Nemačka), KSK Kloting (Kipar) i Seavus (Makcdonija — Švedska). •
- Zbog velikog intcresovanja investitora za podsticajna sredstva, za prvih ĐO-
ONI NINI III III NINI
Branko Radujiko
sko osiguranje, Jat crvejzu, Srpskoj banci i Podzemnoj eksploataciji uglja.
DSS i Nova Srbija dobili su Elektroprivredu Srbije, Srbijagas, Železnice Srbije, Puteve Srbije, Srbijašume, Zavod za udžbenikc i nastav-
na sredstva, Galeniku, Bco-
. vodeća mesta u javnim prcd-
·
dinu dana programa obezbeđeno je skoro 11.000 novih radnih mesta i 300 miliona evra investicija. Ovo su produktivne investicije iz budžeta, koje garantuju preko tri hiljade novih radnih mesta. Poslc četvrtog, na redu je peti ciklus za dodelu sredstava iz Nacionalnog. investicionog, plana, a zainteresovani investitori SČ mogu prijaviti do 7. decembra — naglasio je Mlađan Dinkić.
gradski sajam, Gencks i Skloništa.
G17 plus pripala su ruko-
”Nikola
Srbija vode,
uzećima Acrodrom
Tesla”, Javna skijališta, Elektromreže Srbi-
je i Komercijalnoj banci.
IN IN HRNINNNRIINIIINNINININNIJNINNININNA III
Božidar Đelić protiv nuklearki
POTPREDSEDNIK VLADE SRBIJE BOŽIDAR ĐELIĆ NAJAVIO JE JUČE PREISPITIVANJE ZAŠTITE PROIZVOGAČA ULJA I OSTALIH INDUSTRIJA KOJE JE U POTPUNOSTI ISKORIŠĆAVAJU DA SE POSKUPLJENJA PRENESU NA POTROŠAČE.
On je eleviziji B92 rekao da se zaštita odnosi na carinske pogodnosti i prelevmane i da je očigledno da se ”iskorišćava da ćene porastu”. Komentarišući poskupljenje ulja, Đelić je najavio ”preispitivanje Ovog, Stepcna Zaštite, koji očigledno nijc iskorišćen da se, kao što je bilo predviđeno, širc kapaciteti, zapošljavaju ljudi, da postanemo velesila u proizvodnji zejtina, ulja, margarina”.
Potpredsednik Vlade Srbije je rekao da ic tačno da je bila suša i malo prinosa, ali da su uljari “ove godine odmah povećali cene munjcvito i sve preneli na potrošače”, dok "kad je rod bolji, nikada nisu spustili te cenc”.
Đelić je rekao da je u studiji "Eurostata” navedeno da su cene prehrambenih proizvoda uglavnom, prema uporednoj kupovnoj moći, niže u našoj zemlji, što nije slučaj sa uljem i najavio da se to "mora pogledati”. Prema njegovim rečima, posao Vlade je da razmotri da li postojeća mera zaštite daje cfekte ili samo omogućava nekima
da više zarade, mimo njihove produktivnosti.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić izjavio je i da je | protiv izgradnje nuklcarki, jer. Srbija ima druge opcije. On je Televiziji B92 rekao da Stbija još nije iskoristila. ni ceo lignit koji poseduje, a ima i mnogo hidropotencijala. Obrazlažući zašto je protiv izgradnje nuklearki, Đelić je dodao da "nismo ni dotakli pitanje obnovljivih energija”. On je dodao da Srbija troši skoro četiri puta više encrgije od drugih zemalja za istu proizvodnju.
Razvoj u prvom planu: Mlađan Dinkić sa DredstdVnicitc KOBOAIJE i SIEPE
Po rečima ministra ckonomije i regionalnog razvoja, prvi put imamo investiciju u oblasti istraživanja i razvoja. Stoga je za projekat firme „Seavus“ u Nišu odo-
III IN)
Komisija otvara
TENDERSKA KOMISIJA ZA PRODAJU RUDARSKO-TOPIONIČARSKOG . BASENA (RTB) ”BOR” DANAS ĆE OTVORITI TEHNIČKE PONUDE. Ponude na drugi tender za RTB dostavili su konzorcijum austrijskih kompanija koji predvode A-Tek i ruska kompanija SMR (Strikeforce Mining and Resources), deo Bejzik elementa Olega Deripaske.
Pre otvaranja ponuda, navodi se u saopštenju Agencije za privatizaciju Srbije, savetnik Agencije će oceniti da li SMR ispunjava uslove za učešće na tenderu na osnovu dokumentacije koju je dostavio u dodatnom roku. A-Tek se kvalifikovao za tender.
U slučaju da tehničke ponude sadrže predviđena dokumenta, otvoriće sc i ONIH
bren najveći pojedinačni podsticaj od preko 6000 evra.
- Srbija će prepoloviti stopu nezaposlenosti za pet godina. Stojim iza te tvrd-
najvažniji deo - finansijske
ponude, navodi se u saop-
štenju Agencije za privatizaciju Srbije.
Kako se ističe, pobednik na tenderu će biti izabran isključivo na osnovu ponuđene cene.
Rasplet na vidiku: Punoruma Bora
Foto: Beta
nje, mada su skeptici sumnjičavi. Na dobrom smo putu i potrudićemo se da bude sve više isplativih investicija — zaključio je Dinkić. M. D.
Početna cena za prodaju RIB-a i eksploatacionih prava iz-
imovine prenos
\ M aya\ovo NW M
nosi 340 miliona dolara, uz obavezu kupca da invcstira najmanje 180 miliona dolara u modernizaciju prozivodnje i prihvati mi-
nimalni socijalni program.
NNNINNIHNHININININININIIIININNININNNNNNINNININHNIINNIHINNIININININIIIININININI III III
Izmene Zakona o energctici
VLADA SRBIJE PRIPREMA IZMENE ZAKONA O ENERGETICI KOJE ĆE OMOGUĆITI FORMIRANJE FONDA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST I VEĆE KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE, NAJAVIO JE JUČE POMOĆNIK „MINISTRA ENERGETIKE VLADAN KARAMARKOVIĆ. Karamarković je na forumu ”Nove tehnologije obnovljivih izvora energije” u Skupštini Vojvodine rckao da bi osnivanje fonda omogućilo godišnji priliv od 30 do 35 miliona evra, koji bi bili investirani u veće korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji.
| Mlada Srbijc je u Strategiji energetskog, razvoja svrsta-
la obnovljive izvore energije među prioritete, a ove godine su definisani potencijali, lokacije, finansijski obim i plan realizacije za veće korišćenje tih izvora”, rekao jc on.
"Trenutno se, kako jc istakao Karamarković, radi na sagledavanju potencijala rcke Dunav i istraživanju geotermalnih izvora u banji Ljig, dok je naredne godine u planu ispitivanje potencijala planine Kopaonik.
Potpredsednik Izvršnog, veća Vojvodine Tihomir Simić rekao je da zona u kojoj se nalazi Srbija pruža kvalitetne uslove za korišćenje skoro svih potencijala obnovljivih izvora energije. ”Srbija je lider u jugoistoč-
noj Evropi po potencijalima obnovljivih izvora energije. Većim investiranjem u tc potencijale Srbija bi vrlo brzo mogla da 'preskoči ckonomski mnogo razvijenije zemlje u okruženju”, rekao je Simić.
Prema njegovim rečima, svega dva odsto ukupnc energije koja se proizvede na teritoriji VOjvodince potiče iz obnovljivih izvora, što je veoma malo, imajući u vidu hidroenergetske, geotermalne i potencijale solarne cnergije i encrgije vetra u Vojvodini.
Na dvodnevnom forumu u Novom Sadu učestvuju predstavnici cnecrgetskih kompanija, cvropskih investicionih banaka, naučnih instituta iz zemlje, privrednih komora, fakulteta, javnih preduzeća, lokalnih samouprava i razvojnih fondova. Kursna lista Narodne banke Srbije
ZEMLJA OZNAKA
VALUTE
EUR AUD CAD DKK JPY NOK SEK
EMU AUSTRALIJA KANADA DANSKA JAPAN NORVEŠKA ŠVEDSKA ŠVAJCARSKA Y. BRITANIJA SAD
VAŽI KUPOVNI
KURS
79,8833 +7,0400 54,7146 10,7123 49,3381 9,9506
8,5522
48,7837 111,0879
SREDNJI KURS
80,1237 47,1815 54,8792 10,7445 49.4866 9.9805 8,5779 +48,9305 111,4222 53,9154
PRODAJNI KURS
80,3641 47,3230 55,0+38 10,7767 49,6351 10.010+ 8,6036 39,0773 111,7565 54,0771