Borba, Mar 28, 2009, page 30
30 Вођа
Subota-nedelja, 28-29, mart 2009
|B2 RELIGIJA
U Srbiji danas deluje oko 300 najortodoksnijih pravoslavnili hrišćana
PJ “o,
e Лавље М
камочјапе уећарце |
[+
~
Meki ih nazivaju ekstremistima, drugi marginalom Jrakcijom штшаг SPC, treći
lošom kopijom sličnih grupacija iz Grčke, a oni sami pona pravoslavni hrišćani koji se prepoznaju po geslu „Pravosla
MILOŠ TEDDDROVIĆ
ko 300 zilota, u četiri manastira i dve parohijske crkve, čini zajednicu najo-
rtodoksnijih pravoslavnih ver nika u Srbiji. Podjednako su trn u oku i SPC i kritičarima crkve. Neki ih nazivaju ekstremnim pravoslavnim hrišćanima i porede ih sa vehabijama. U religijskom smislu oni sami za sebe kažu da su jedini istinski pravoslavci, a na svakodnevnoitn nivou 5Cbe bi prosto nazvali kritičarima
Srpske pravoslavne crkve, možda žestokim i beskompromisnim, ali ne više od toga. Sanjaju o Srbiji kao istinski pravoslavnoj državi, koja bi bila posvećena vrednostima izvorne crkve i svetosavlja. Zgražavaju se i na pomen pomirenja svih hrišćana, a upravo je u tome razlog koji ih je isterao iz SPC.
„Ziloti nisu nikakva misterija. Proganjaju nas zato što se oštro suprotstavljamo onome što ne može prihvatiti ni jedan pravoslavni Srbin. Kada kažem oštar otpor to podrazumeva da neće-
mo da se molimo sa katolicima. Ne radi se ni o kakvoj tuči ili nasilju“, kaže sestra Efrosimija. Ova 30 godina stara Zeničanka, završila je defektologiiju u Beogradu, a potom postdiplomske na Teološkom fakultetu. Zamonašila se 98. godine, a iz manastira je izbačena 2003. tokom incidenta o kome se puno pisalo, a ovde ga možete pronaći pod naslovom „Skandali“, redni broj dva.
U Srbiji su se pojavili 1997. godine, ali još uvek nisu registrovanijer za sebe kažu da su „katakombna" crkva, aludirajući na podzemna skloništa prvih od Rimljana progonjenih hrišćana. Dobro je poznata adresa sa koje su potekli.
„Oni su to videli i naučili u Grčkoj“, kaže nekadašnji dekan Bogoslovskog fakulteta, Pribislav Simić, Podseća da su unutar grčkih pravoslavaca razgranate frakcije koje deluju po svojim daleko ortodoksnijm pravilima od onih koje zacrtava izvorna pravoslavna Grčka crkva. Osim nje u Grčkoj postoje i starokalendarci koji žive po pravila skoro identičnim SPC, a osnovno je
(odakle im i ime) to što vreme mere po starom julijanskom kalendaru. Imaju oko milion vernika. Nasuprot njih stoji Zoi pravoslavni pokret vrlo razgranat u Grčkoj, i skoro da se može smatrati crkvom unutar crkve. Zoi ima svoju izdavačku delatnost, svoje zgrade, au Parti čak i studentski dom za siromašne akademce. Pribislav Simić je uveren da su ziloti „replika grčke prakse“ i podseća da crkvena istorija dvadesetog veka govori o dubokim podelama koje su često pretile da pocepaju SPC. Izdvajanje zilota
takođe je neka vrsta podele koju je proklamovao jeromonah Akakije Stanković. On je zaslužan što se misao „istinskog pravoslavnog hrišćanstva“ proširila po fruškogorskim manastirima. Zilotski pokret u 12 godina svog postojanja u Srbiji učvrstio se na Fruškoj gori, Avali, na planini Dubašnici kod Bora kod mesta zvanog Mikuljski kamen i na Krivom viru. Takođe poseduju i dve parohijske crkve u Smederevu i Pančevu. U SPC ih smatraju otpadnicima, a oni na isti način odgovaraju na optužbe: „Mi smo istinska SPC. Ovi u zvaničnoj crkvi više nisu pravoslavci, već uništitelji i neprijatelji SPC. To se odnosi i na patrijarha Pavla i sve episkope. Oni prodaju veru za večeru i ponavljaju ulogu Jude“, kaže sestra Efrosimija, uz opasku da je krštenje u SPC isto kao i krštenje u bilo kojoj drugoj crkvi.
Ekumenstvo je ono na čemu ziloti najviše zameraju SPC, to jest na rešenosti (koja je i unutar SPC na čestim iskušenjima), da sruši granice prema hrišćanskim crkvama posebno katoličkoj i ide putem ponovnog ujedinjenja, nakon fatalnog raskola iz još 1054. godine. Malobrojni ziloti tako pokušavaju da stanu na put procesu začetom početkom prošlog veka na inicijativu Anglikanske crkve, a učvršćenom pola veka kasnije 1948. godine kada je osnovan Svetski savet crkava. Savez je do danas okupio 339 hrišćanskih crkava, uključujući i pravoslavce, ali katolike još nije. To je samo jedan od dokaza, reći će ziloti, da sve što se radi čini se na štetu pravoslavlja. „Ekumenom se oduzima naš identitet u korist katoličke crkve, koja dobija vlast, moć, njen cilj nije da nas neguje, nego da preovlađuje. Sve što radimo je prirodna reakcija da preživimo“, uverena je sestra Efrosimija.
„Oni su prosto fanataci“, kaže sociolog religije, kritičar crkve, ali i vernik Mirko Đorđević. Kaže kako dokaz fanatizma nije teško pronaći. Dovoljno je prošetati do bilo koje zilotske bogomolje i videti zastavu tu okačenu na kojoj piše geslo
vljaju da su istinski vlje ili Sir”
pokreta „Pravoslavlje ili smrt“. Najpre ju je na Frušku goru postavio jeromonah Akakije, a sa takvom misijom došao je iz Esligmena, jednog od svetogorskih mana stira. Bratstvo Esfigmena (koje je u oštrom konfliktu sa Svetom gorom) registrovano je uz blagoslov esfigmenskog igumana Metodija i arhiepiskopa Hrizostoma Drugog poglavara starokalendarske grčke pravoslavne crkve. Tu je utočište najmarljivijih pravoslavaca koji su takođe bili vinovnici jednog od skandala sa naše liste. Reč marljiv ovde nije slučajno upotrebljena, jer upravo to na drevnom hebrejskom znači pojam zilot. Dakle zi-
Pribislay Simić
loti su shodno tome marljivi, revnosni, a za sebe tvrde i jedini tumači Božije volje. Jednom rečju oni su ravnatelji, što bi bio inajbukvalniji prevod, a upravo tako se naziva i njihovo prilično luksuzno opremljeno glasilo koje uz ne mnogo muke možete pronaći i u nekim beogradskim, istina onim manjim, knjižarama.
Novinar televizije „Avala“ Dejan Radulović proveo je nekoliko dana u prvom ženskom zilotskom manastiru na planini Dubašnica.
ji
} u |
izeć, Pi
скета, али калаов па родхепиза Кјота реч сад Ени ана progorjexišži huriSĆzarasa
Pre monahinja na to mesto ljudska noga skoro da nije niti kročila. Nema vode, niti struje, putevi ovo mesto zaobilaze. Posle jednog odzilotskih skandala, proterene monahinje iz Čačka, predvođene sestrom Efrosimijom, tu su našle
Jeromonah Akakije
utočište. Radulović kaže kako od SPC odbačene sestre nisu krile da. su ovaj mali manastir,tadaza 11 monahinja, podigli sredstvima pristiglim iz Esfigmena. Sestra Efrosimija novodi da sredstva za život dobijaju od vernika sa svih strana. To su, kaže ona, skromni prilozi za skroman život. Oni strogo poštuju pravila posta i zgražavaju se nad pravoslavcima koji zaobilaze ili neredovno idu u crkvu. Za njih važii da spavaju na podu, ne greju prostorije, a ako negde ne mogu da stignu pešice, čaki zimi, voze kola sa otvorenim prozorima.
. Mirko Đorđević, pak, tvrdi da ima nešto više saznanja o sponzorima zilota. Kaže kako uživaju podršku velikog broja paracr-
"оафокје, а ак бе же тодид
5 зри, voze kol == обуокектит ои иза
дднднснокаладкмаа манама
Ккуегић Гоппаосја, а пауоб! nekih vladika. Tvrdi како većim delom dolazi iz Grčki 4 „U Efrosimiji prednjače Poznato je da jake veze II" SAD jer su tamo bo uvek пе lovi Ruske pravoslavne čne crkve та је Moskovska"; trijaršija osudila, a Која је vana 1922. godine u Srem: Karlovcima. Ona postoji | nas, a u istoriji је 08:40 Mi ženo da je pisala poslanicč ku Ifu Hitleru gledajući u e |
и вразнеђа од јадан
anična C*:
đe, upravo je Z. pozajmila jednogep stao na čelu Pravoslavne \ što ju je Ante Pavelić ова | NDH“, pripoveda Đordevi i | Donekle u ovom se I!!