Vreme, Apr 23, 1929, page 7

I

Угоратт, ;з. атернл 1?29.

_Ст^а

.ВРЕМЕ"

У ХРРЦЕГОВИНИ -9=

У Белградику, градићу резбара ■■ ■ « в <»О 1 ■» <»» Ру1се муслћмана резале су и&оносгас на иравосдавиом храму шта тарочето. Твк љ«чшп кконосгас гсрцктачп пажњу. То јв одличап рвзбарскп рад коет-и'1К0Г мус-тимана ОЈмојиала Хаџизукика. Довршио га јв и поотавпо лапе. Иконостао је од укуване првпне бресгаигае, пеобпчда је масввал; пнсталнран 'гврсго п спгурно. Резбароке шаре с.у у < чј«ј 1 ском сталу. Вис.-« јо 6 п по м. а пжрок нетпто преко 8 и. За тудо сав јо свлолљв и од 5 дллсва (плеоа). Заннмљш® је помпнутн да је резбар мпатпо и на потомсгво. Нп јодном отадау за пвоту «зо-': ■тојпо«, којн је он падио, уреме су ово речч »Озом еветом храму Супеј рн Хаџизукић, гргдитвљ инонестЕсз«. Ннје тудо да је утажриог аиглнканоког тегаокетга Грајта, на тктову педатзтом пјт >- кроз Боолу, прнЈ.цно гонеиадпла верк-ка трпељивоог у звмљи »страла за-магЉвНИЈ». Ј. ПАЛАВЕСТРА

Уовомеиа ва геаерала Врангела У четвртак 2о. апрвла ове године псиршвћв се Г"Ддвд дава одхвд јв уиро у Брпслу кои&вмт Рускв Добровољачке Војсм генерал Потар Н. Врантел, г.оји јо неколико годвна стаВовао код нас у Југославнјн. Руске »ојнвчко в друштаене уставове прнређује тога дада у четвртан ЗД алрвла. у 1 еат по подне у руској прквн на Огарои П»6љу. а у исги даз

Резбарски радоаи нз раЈноннце Браће Јогарића

Тчлљиц, у аитрилу. — ВатхиштПа јв то на Нерегеп, убаеа н пптома. Сличан полоспај као п Бишеград на Дрини; само дсљ јв херојска река источне Босне гавшто оввл>а л валовпптја, дотле св овде Нереггва разлнла у зелеикасту мпрноћу. ПладВ1г01сто-оив је једнно овај камвн који нвкада свукоше кулучарп нз Ракова Лаза, отуда ича Бијеле иад Коњпцом, испод Барашннде. ОваЈ мост гордо конкурише ЈВишеградској Ђуприји. Хладага је векако н пла.в1гчаст: разазнају се и арапсжа плсмвна његова насташжа: 1093., пгго ће рећи, по -нашем«, око 1675. Два предаља оу изаткана о поствнку овог моста у другој половинзн 17 века_ Војсковођа ивки, паша нлн везнр отомански, спЈ -штајући се Нерегви нагиао коњв, можда арапсжог азгкна — вранца; сншао ннз обронак к води и наступио јадини прелаз: ћуприју — дрвенију од ораховн! брана. |Коњ му, к&жу, поиграо, али му се танкови1аота аопа опотакла н аапата међу брвна: па св ттребила, да коњ посрне, а гази-битмџија треоне по брвинма. »Еј. мој кои>ицу, зар баш овде да страдаш?г, зааапно, по предању, сојововођа. И спп а и оггада. зар, н постао Ноњиц. Кааују, по другом предању, да то ннје био војсковођа, но некн чауш, макј Д а сватовскн, нди... тек негдашвв Белграџлк — што, отпрнлиВе, значн »Мали Градпћг —, од настан1ка њетоБе камене ћуприје постаде Коњгш. И импоиује та] мост својим глоказннм влоковима раковолазовог стења. Каква га пуота рвјетпнска снага свашаше из крша! Невероватно н зачудно као п онага смсдеревскпх кулучара праклете Јерине.... Пролеће већ пева у кршу 'и зсуинпвп брежуља,кд. Радава, крај на излазу из варошице, у сравцу Мостара, омамљује ааленилом н пнтомином. Далеко од дансшнга и џаза, велваоварошке бутке. оаде се тако лепо н приЈатно цодмлађује п без Воронова. Ту је неоташнп Амор Јтпаачио'своју мамцу и спреле; ■коњпчалке то апају п не плаше га се; јуре у сусрет и>еговом напетом луку. Пролеће је, в4но ... Немој дуго, кћери моја р&но! А кћп — пролеће је, нало! леосетно оде н даље... Одсгалу таће до Т ј-ш нце, мале речпие <за коју би Орванрк р"каокао н за маЈђ >пдоку Мачгааарес, »аггоуо соп ћопогев Де по') преиа ЧЈ-понн« Ворцима н шн јорнм впсинокпм јеаерима, от>'да је некада водпо, прзко о(понанаг Порима, пуг у Мостар Ако пажл.пво корачате тим да (пашљнм путем. иеосотно ће вас трагови старе шлдрме одвести у »гаглу мннулих олкокт На деоној страши Не.ретве Је коњичкл чаргпија; а левп кртј, в'1анл Вардт, чпм закренете пза кафапппе »Чардашје«, на крзју моста. — покалаћв вам једав двта.ч. Непенака попјт- оввх пма[*'тг.кп1г у ОарајеВу. У чаршчји ј« ц дееетпне резбара, од »ј::а Ш зпаннх са чуда што ч*. рухама и очпма, отвараЈу нз тврде и ду[вшне ораховине '1уВ|-ин оу коњпчки раабарп: то јв тоадппчоналчп домаћн, у метнп .шгат. Он је охтика 1Со1.нил. као што еу чибутш и

Високог код ОарајеЕа. Резбарк су а сељади из Бијеле, као п варошдије, њихош иотомди. Заарасао оам се у једној од највећих п иајсолидннјих резбарскид радионпца у ЈГоњицу, код Бракв Логарића; има их четворица, а лататацн оу. У радионци су Још пегнаесгнна резбара. што калфи, тто шегрта. ПзраЈ)ују се разпи предмети кућњег ламепггаја, пошарама у два стила, бооалоком и арапском. ЗадивљуЈе ме прециашост израде; нема ту машинерије; саио.чозечја рука н ситаи а.тат чудних имена: разиа «длијетанатЈ -цања», «о.теери» риаие величнпе, «решме«, воје шаче зову и »циганка-длпјето», «пггемајси (оа којима ое «штемује и резбује«, како ми иротумачи шегрт Ивко Зовио), «цоиазлпе», »главир-длијега», »иоскић-длнјета» оа којима ое реебуЈв « кегрцшницераЈ», н т.д и т. д. Радноаипа је сва у шуму, зујаљу, звуку; у жућкастоЈ магли н<> ТЈ 'рпијале прашкне иазцру се псгаута лфа резбара л догоцовљенп гфедметп: »шкрабије« (фиЈокв), ормали, »бнбаиотеке«, сећнЈе» (миндерлуци), «пешкулн» (таОурета) оанју ведвчиша, ■грхфови - <шипше), сталцн ва цвећв, столови, — јеогно цело блго домаће резбарске радииостп. Све је то Још жућкаето н овеже, чека на »зеЈтин, иајц н лак«, да добије дискретну браон боју, иитпман и. топао нзглед. За домаћицу, која нма укуса н која не мајмушише према дречамј раскопш Залада, тедна добра прнлика да свом будоару, своЈоЈ гссгииокој и лорооичној ооби даде пвггимносг и дпокретшу егзотоку Истока... Једаш до оввх Логарића, наЈотарпји, чувен је још оа пре 40 година. Бивша »земљаша влада« послала га Је 1899. ла познату Међуларсшу Пзложбу у Парнзу. Овако ми чича прича: — Двпје године, 1888—89, резбно сам по наредбн земљаше владе, једау цијаду гарнитуру босагаске тј'роке собв. 111ћах се, вјере мн, иретрпнутн о д неиморења. Алн, резбно сам п реабно, ад [Ода Јутра до мркле ноћн. Имао оам ортховину, што «а ријеч, амаха! Чвроту. дураииу и тешку. Но биЈаху мн мтате руке и свјеже очн. то нзЈх &бих иоруку: 4 плафона резбоаига (за зжуав), 5 ллафона аа шгшге. 1 пар сећија, 1 гатсштург пепгКЈ-на, 1 ормар за ћоше И Јсдан за средњп зид... 11о свршоној рвботн зом.т»ана посла у Париз ства.ра ч, бвзбелн, мвне са сгварима. У Парнзу сам у једпом одјел«ењу игтгаобе смесгио оову н још три мјеееца работио иа" њсзином довршењу. А кад милот пз ввококчнка свијета наг|шу т ое днвн и кунује. нлада ме осгавн десвт мјессцв у Паризу: како би кл кутговео оввЈ нтп о.чај првдмг -г, онако бих Ја рвл".ио нови: јер оаа понао и орлховцне подосга. Тако ј(1 ције-то време изложбе соба осгајатв читава... Вно, поглелвЈ иа дипломе о ЗлатноЈ Колвјни«. Пожутлта н погкрнвена пра шином ораховтгне днн.тома Је внсила ианвд гомиле пепЈНуна и рпфовв. А поре.д п.е су Још две: награде оа две пођле[втне изложбе у Оарајеву. Па Вардн је п прљвославна

ИЕЧШЕ НДРАПЕ СА жнгои

Сгтааљооа кожа

споцпјалшет ццква. 11о цагледу шј-

НАЈБОЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ ЗАТО НАЈЈЕВТИНИЈЕ

Генераз Врангеи у в з по сатн уввче, у дворанн Новог *Уннвег>3!ггста (сола бр. 69) еввч*ну в<>моморашЈју у част почнвшет руског вацнонадвог зође. РефервсаК« првдсадши; Русвдх 0фццврскш Удруже&а у Крал>екани ОХС г&нерал г. В. Ек., професор Ееоградског Уннверзнтста ф. Тараповокн, генерал г. Пу.гевнћ п ннжељер ?. В. Шклт. У друтох Двху наступнће хор Руског Певачког Друштва при Воонесенској Црквн у Београду уз судсдоваао г-ђе В. Башкној (сапран) п оод управом днригепта А. В. Грннкова. У програму „Вечнаја памјат" од Архангелског, .Луше моја" од Лнрнна, „Вообраној војвводје" од Мокраапа, „Отче наш" од Завадског (ооло В. Баљлпа) н др.

Суђев&е бив. народном носланнку г. Ђорђу ХаџнАлекснћу нз Велеса у Милану

Мллано, 19. алрила. — Јуче после подне насгга&љен је иретрес саслушавањем друтога (а мони, 8а сада, измеда глашога) крисца Шнлнопи-а. Једаи, на општн изглед, врло непрнјглан тнн. Говорн хгромуклим вњсовцп! гласом. ћелав, 40 година, са уфипгЈвента брковима. без оковратнлка «као бивши аустриски жандарм». (Како се иаразио једав од симпатичнзх нгалпјашскиз адроката). Збуљен, исква/рен, одговара врдо неснг>' рио. Мовавнм очима гледа само 5 једну тачку. Без иарааа је, мзраи г. Хаџи-Алевсића и огресе св кад год се помене његово име, и ако заједно долаее и одлазе из оудниде, везани лисизџша. И дак г. Хадш-Алекаић говори гласом поузланим, убедљивнм, п ако уг\ т чен, с©ај говорн о неким гадним оомехом, наслоњен на судијскн сто, шедајући бедно, али и оозоб{>аЈно, на адвокате г. Хаџи-Алексића. Његови пскази изазва.ти су бу ру међу адвокатнма његових про швккка; а оу&гака је, задржавола лупањам предсодннка, руком ш> столу, викала: «Ва§1а! 1жз1а!» Ја, лгшо, увет>«Ђ са-м да је он глшвни вривзц, (вТЧмо неки Шкпион >, всако каже г. Хаџп-Алек<лА). Шшшон је давао гаред судом сасвгсм "контрадшсторне и«јаве о•нима које је дао пред иследннм влаотмма^ Ипгао је у Јужну Срби ју «ради продаје семена свлл<!пнх 6уба», а носио куфор с маннфактуром (!!) После Шппиона иопнпуху сведока В оккјо , ошт *Аћенога фабрикшта. Он гшорн о општнм стаа"рима н шгшм не нриви г. ХаџиАлсксићо. Међупрм ипкази г. Троиппгели-а (ТпрЛеШ) криве г. Хаџи-Алексића пгго га је пт>свшрио, (њ ^га гопоољиг*ога, мпрш1 Јужносрби јалац!) Признаје чак и сш да је г. Ха"и-Алексић хтео да оОеабвдн све италнјавске оштећенике. али је он лнчно (ТпрЛеШ) ошт'ћеч млого. Није хтео да прнми хипогтеку, јер ције веровло у њу. «Потрошло с&м 50 .000 лшра то агенте, војн су требалн да утврде пра ®о ст.1ње г. Хаџн -Алвкснћа к .Бупнуге«, < Бсоо!» (што код нвс аначп. н: «ето«, н «па добро«, п >коме ги то», п «ајд' даљс») пргкидао га предсадник, је врло паж- В^И л*иво слушао њвг^во исЈсаае. модернв галаитеријске робе, по По <зле саслушан а ов дока Трн ( и е н а ма испод коштања. ппте-!И-а. претрес је заказал <и| САВА САРИЋ С \т1м у 9.15. ' Твразијв 44

НЗ.: Као сведок који им& да докалсе певииост г. Хаџн-Алексића, налазн се у Мнлану и г. Ђирил Ризовнћ, трговац пз Скопља. Он је заклет, али још ннје бно у судиици. Бно оам с њиме, цело воче. <Ма, да ли чујете! Алексић, Алексић» поштен је, добро срце, ама, ето, зато је страдао. Волим га к'о брата. По троћн пут сам ту да некоме кажем нстину. Комв? Није крив. Ако је крив, због свога српа је крнв. — Волим га к'о брата, попавл,ао је. Свашта се мислн о нама, алн немају право. Он је хтео да помогне рођака, волн и жену, и ореко жеие њега, па ето. У апсн је сада у туђој землп. Да Ђорђв будв оелобођен алсв, то би бпла правда. Ја сам задовол>ан с адвокатпма. Добри и паметнн људи. Онај професор рече: *да нпје поштен, не би га бранио.> Г. Алсвсоић је имао још једап 1греп"рес коме сам ја ирисуствовао. Бпо је тузкен што се плје пријавио квостури у Милану пасле 43 сатн бављења. Држввии оужилац тражио је 60 (швздесесет) дана затвора. Довели су Алексића вез&аог Претрес }е трајао 1 сат. После од брлне професора г. Порогв, у кзјој је рокао да Суд не оме да познаје разлике дамеђу народности н дд не моске Један странац, коЈи је дошао у Милано радн тргогачкнх лослова, оити ос.уђен ла 60 даиа аатгора, зато што се Јгнје пријавио креотуЈри ва 49 сатп. „Па оида хоћетв да вам поред ши ћ?ие вш« у италвјанскои иослсшству у Бвогралу у цептар индустргје долазе купцн? Најзад, нзгледа мн, да свв странцн нксу јеопакн: јер, ево вва ншчно увврењо, којпи се доказује дв }© једна чехословачка породица јлж шсна са саио 100 лпра, ппо ое н»Је прнјавпиа много пелеља, а Једног Ју гословенског аодааока трсСа аа з дапа затворнтн 6 недел>а. ,,Оудв! мл буду разлнчатн м-копн за разлччите ■чранцо, онда г. Алоцић нлв иа р.>Лају о Роднна. Алн лок у Ки- Италији иостоји један закон за све отраице, МОВТв нн ипа право". Суд је смањио казну иа 100 лира. Претрес се суттцж наставља. МИЛИВОЈПРЕДИЋ

Услед промеие бранже а по одобрењу Трговачке Коморе бр. 3961 од 11. априла врши се Коначна распродаја

Банда Цигана људождера у Чехословачкој Пошто кривични ааконик не предвиђа л»удождсрство, Циганн ће бити оптужени за раабојнишгва и убиства

Праг, 21. апрнла. — Пред кривичним судом у Кашову, у Чехословачкој, изведена је пред суд банда молдавских Ц1пана, који су, у пуно.ч леадесето>» веку, на неколшко километра од једне велике модерне вароидг, јелн људе. Цигани су убијали кога би срели, младог или старог, мушкарца или жену, за корггу јаја, за неколико кру на. Затим 6и долазиле Циганке, које би преносиле лешеве у једно скровиште, секле их на парчад и кува.те, спре.мајући заједничке банкете. ДЕВЕТНАЕСТ ОПТУЖЕНИХ Кривични закокиш цивилизованих држава не гтредвиђају злочин људождерства. Због тога су деветнаест ухалшених Цигана, међу њи ња две жене, оптужени саг.о за седам разбојкиштва. У ствари, Цигани су убили дванаест лица, али није било могуће прикупити до казе за све злочине, као што се ннје могло ни утврдити колгко су жртава тачно појели. Истрата је трајала шеснаест месецн, а оптуж нкца има двесга и четрлесет страна отк>цаних на машини. Оптужени Јосих Хорват, Донка Русо и Андреја Кристов умрли су у притвору; двојица су глувонеми « даваће своје исказе преко једног т>"мача који познаје знакове с.мени и већ су осуђивани за крађе. Нзихоае поглавиие, праве паклене индивилуе, јесу Циганн Паглувонемих. Сви осгели су непивел Рибар Селек и Колоиан Јамо, звани А.тександар Филке. Паеел је старији и нма 28 година, а Филкс нма свега око лвадесет. Они говоре само један тешко раз\*мл>иш* мађарски днјалект. ЈЕЗИВИ ДЕТАЉИ ОПТУЖБЕ Оптужба садржи језиве дета.Ђе. 21. >ануара 1927. нађен је умирући, са расцелљеном лобањо.м, трговац Јеврејин Петар Кушњак, један чудак, ко)и је жиоео сам у пољској кућици. Овај злочин довео је до открића банде, улогорене у близини Моддаве, на мађарској гранпхг. Цнгани, опколивши Кушњакову к\-ћу, ушли су унутра тражећи само рума. Док се трговац окренуо Филке је извукао сеКЈГру и наредио свом др\ гу Худаку да убије стариа. Корист од злочина била је 1400 Круна и неко.тгко ста рих одела. Исто тако удариича секпре убијени су супрузи Стеван и Јел*савета Козерха, сиромаиг ни шумари, којима су Цигани оп."вачка ли колебу. — Мислили смо, рекао је Филке, да су, радећи марљиво, заштедели нешто новаца. Ушавши кроз грозор у њихов стан отворио сам врата и проттустно пет и.ти шест својих ^угова. И овде је Ф.»лке наредио Худаку да убија. Некохжо тренутакч доцније Кочерха је издахнуо. Жени, која је плачући молила милост, Филке је одговорио: — Цркн>"ћеш и ти! Разбојшпв! су нашли сзега и понели један џак кромпмрз, један џак пасуља и -три јастука. УБИСТВ0 ЈЕДНОГ ДЕЧАКА 20. маја 1926. у једаој шуми код Пресоје. дечак Лудвик Удек, лослат у село да нешто к^ти, пао је као жртва Цигана. — Било нас је шеснаест. прича Филке, кад смо срели дечака којн је иосио џа4< и помнслн;п смо да жнвотннх намирница. То је био уз рок његовог свршетка. Један од нас ступио је са њим у разговор. Пошто се разговор много продужио, Филке }е нарелио: — Не причајте толико. Убите га! Затим га је он сам уоио сек:г рс»|. Парче хлеба. једзн никлзн сат и шест круна било је све што су код њега нашли. Леш су сакрили у шуми. У децембру исте годше дванаест

Цигана заклали су једау жену од педесет голина, која је пролазила Шумом Фулпка, у околини Кашова. Отели су КУтију јаја, 43 кр>"не и њене хаљ,-. џ Жена се бранила и Филке вели да борба није била лака. К00КЕ СКУВАНИХ ЖРТАВА Ланац ужасних злочина ггротеже се од 1923. У то време лекар потрошачке кооперативе у Штосу, Акдреја Цмликг, срео је разбојнике пролазећи кроз језну шуму. Имао је златан .'нтЈац на прслуку и то је био узрок његове Смрти. Један од Цигана затражио му је цигарету. Имлинг му је лао и хтео је да продужи пут. кал је на њега скочјк ) РиЗар Елек, са секиром. — Госпоое, шта радите! — етжнуо је несретннк. Није имао времена да каже ни речи више. Као жртва крволочне банде пао је и богатн трговац Давид Рот, убнјен у сеоме кревету, а исто тако је жалосно завршио јелан молдавски сељак, чнји је леш, страховито >"накажсн, нађен >■ реци Молдави. Међу оптуженим и доказним објектшиа, које је суд прикуп:«), налазе се и многобројне људске коске са разних делова тела које су Цигани људождери скували и појели, као што се види из поднетих мишљења стручњака и из при знања самих оптужених. (Вреле) Екскурзија позоришног одсена шабачке гимназије „Добрица Милутинови+|" Прекснлоћ су допутовалп у Зеиун шабачкн ђацн, трнлесет чланова Хачког Позорншта .ЈЈобрнца М илјтнновоћ". Екскуранју волк г. Н1нворад Поаовнћ в још четарн професора. Шапчалн су бнлн гостн Трговачкв Акалемнјв чнјн су ћацн бнлн нелавно у Шалцу. Прегдвдавшн јуче пре подпв знаменнтостн -Земуна, младн днлвтантн далн су оо поднв у хотелу „Беотрад" успелу представу Два цванцина, коиад у 4 чапа од Глишаћа. Комад је аред арплнчпом аосетом. врло лепо успео. Двнао пре полне шабачкн ћацн прешлн су у Београд н обишли Неродно П<лориште, Манеж взлоагбу г. Бнједаћа у Уметничком Паваљону, ј^ш неке знаменнтостп н око 10 часова вратплв су се у Звмуи. У 2 часа бвлн оу л.убазн« вопраћенн од својшс госто .Ђубнвл домаћииа. Загребачкнм возом отнш.тн су у Руму где данас по подне лају Два цванцииа.

Бесплатни течајеви за пут^јуће учитеље Вндовнћев Понрех одлучло је да отвора течај за образопаље путујућих учител-а, којн ће пћн ол места у место, држатн јавна предапааа, упућнвати л>уде у хлтнјевски ждвот, у господарство и економнју. оснквата твчајевв за нешзсмене и стварати пр'">светне клубовв. Један од тлапиид аадатака овит учнтелл биће тај, да уппру прстом у поратнн морал н да прпказују предност вншег н достојнијт етачког жнвота. Уједио ћв учитељн тсгнцатн важност раднаостн, аотичућн људв н& актнвност. мндајативу н ств^ралаштво. Течај почае у Сарајеву I. августа о. г„ а траЈаће два иесеца. Условн за прнјем у овај течај да капдндатн за путујуће учнтет>* ју нај.чање четнтч разрела сродп-в шк<>ле нлн знањо приватно стечежо у окпн ру тнх разрвда; д« ннсу млађн ол 20 голнна; да су непорочни (добрвг влмдања), неоЈкеп »енц а д» чмају добар орган говоро. Каадндатн :»а ов> твчајеве бнће подвргнул? преднопкту п првмени у течај само опз. чп> врсноће за јавног говорннка п нар>лИ"Г учнтела олговарају ци .гу точаја. Т чајеви су бесплатнн, а воднће их *. : тно сам во)>а Покрста г. Мил >енко шД'>пнћ. Рефлектанти за овај течај дпбнће бдижв ннформациЈе у Понрту у ("5«гзјеву. НЕ МУЧИТЕ ВАШУ ДЕЦУ ри*тлм пејтннлу. већ гм дајт# 1 Ј«ммт се можо лавати у свмма случај« внма. где је потребпо даваи>о рнб.>рг аејтина. Добаја се у свпма апотекама з дрогердјама у малнм омотима по днн. 3& н велнкпм омогниа по дтш 4^.

нлрађује даиас иа иајмодерии јнм машинама Контиментал гуме саакс врсте Продајаа организдциЈа, распрострањеиа по целом свету, брпне се за то, аа на сваком месту н у смко врвмв можетв лоботи најболу гу.чу

@п1шеп1<| ђеоград, Масаракова -1. Тса. ЗЗШ