Vreme, Dec 07, 1933, page 1

^ О ЈГ9 О-

Втг*

Чегвртак, 7 децембар |?јј г .

днректор СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕЛДКЦИ1А И АДМИН11СТРАЦИ1А ПОЕИКАРЕОВА < - 6 ТЕЛЕФОНИ: дирскциЈа пред?згћа 24-007, директор и ■секретар листа 24-009, благајна и администрација 24-003, треаница 24-601 и 24-002, стенографи 24-004 и 24-006, штампарија 24-008, огласно одслење 24-005, слортски извештаји 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋА1У

Београд, год- XIII — 4283 бро|

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЛ ј А 20 ДИН. ИКОСТРАНСТВО 50 ДИН. ЦЕНА ОГЛАСИМА! РЕКПАМНИ ДЕО. I см. I стубац 12.— аив. ТЕКСТОВНИ ДЕО: 1 см. I стубац 20,— дии. МАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. чековни РАЧУН код поштаиске ШТЕДИОН1ШЕ БР. 52204

ПОЛИТИКА СТРПЉЕЊА и енергије

цус&а |е далеко од пустоловина; она оста^е уз Малу антанту, Бглгијју н Пољску

Париз, 6 децел\бра. — У питап»у разоружања фраицуска влада чврсто остајс на терену своразума којн је у Жекевн утврђен 14 окТобра између Француске, Енглеске, СЈедињених Америчких Држава и Италије и по коме Фран пуска има да с.мањн својс наоружање тек послс добијених позитнвних гаранција, и то тек пошто се покаже да исправно функционише систем контроле. О овоме је францускц министар иностраннх послова г. Пол-Бонкур известио, како се сазнаје из поузданог нзвора, претседника конференције за разоружање г. Хендерсона са којим је г. ПолБонкур јуче имао два разговора. Сам г. Пол-Бонкур потврдио је ово јсдном нзјавом коју је дао новинарима. Поводом оваквог држања фран пуске владо лист „О.м Либр" каже: „Речи ко]е ]е г. Пол-Бонкур изговорио у току састанка са г. Хендерсоном моћн ће да стншају страховања нашнх пријате.т>а нз Мале антанте. Три државе на основу личннх вести могле су страховати да ће се и Француска Јпуститн у пустоловину. Оне сада могу бнтн мнрне, а и мн исто тако." „Ер Нувел" упозорава владу да се чува евеитуалинх замкн и онда наставл»а: „Останимо у тесном споразуму, са БелгиЈом, Пољском и Малом антаитом, са својим савезннц;ша н пријатељнма из рата којн су се борили здједно са иама, којн знају какве опасности претставља за светскн мир и за његову слободу једна Немачка под шлемом и у оклопу." „Евр" мнсли да се политика Француске владе састоји у настојању да Француска у односу преВелики фашистички Друштва народа, па сарађугс Рнм, б деце.мбра. — Агенција Стефани јавља: Велнкн фашистички савет одржао је под претседнншт вом г. Му солинија прву седннцу јесењег заседања. Велики фашнстичкн савет усво јио }е резолуцнју у којој се позивају све црнс кошуље у целој Ита лијн да одушевљено сарађују на великом друштвеном преображају, који је Дучо наговестно у свом говору одржаном у нациолалном савету корпорација, прсображају којп има да помогнс повећању благоста ^Ба нталијанског народа и политичке моћи фашистичке Италије. После дугог извештаја који је дао г. Мусолнни после дискусије о односу Италије према Друштву варода, велики савет одлучио је да даљи опстанак Италије у Дру* штву парода услови радикалном реформом овог оргапизма која има да се у наЈкраћем времену изврши и која со мора односнти на устав, функцнју и циљеве Дру штва народа. Потом је велики фашистички савет, коистатујући да догађаЈи нису омогућилн вођење прсговора о питању ратних дугова Сједкњеним Државама, како јс велики савет то зажелео на седшшн од 11 јуна. одлучно да нззршн отплату од једног милиона долара и на тај начии да нов доказ аобрс вољс Италије, у очекивању да ћс се коначним споразумом регул'*сати питање ратног дуга који 1е послелииа великог рата. Идућа седниА фашистичког са вета заказаиа јс^за четвртак. ФРАНЦУСКА ШТАМПА О ЗАСЕДАЊУ ФАШИСТИЧКОГ САВЕТА Парнз, 6 деиембра — У вези са заседањем великог фашистичког савета које је синоћ отпочело у Риму и у вези са разговорима г. Пол Ппнкурл са г. Хендерсоном. ЈВкгцелзиор" изражпва м«"'.»кење Ји фашистнчки савет иећс донс-

ма свс опасннјој Немачкој остане | де онај исти дух и исти оргзн са окружена прнјатељима, рачунају- ! радње, дисциплине и хијерархићн ту и Турску и Русију као и Ен- ј је који је потребан у унутрашњо-

глеску и Италију. Лист подвлачи да јс за такву политику потребно ве.тико стрпљење. Г. Сен-Брис изражава у „Журналу" мшпљење да со сада у стварн радн само о спасавању форме у погледу конференциЈе за разоружање. Пертмнакс каже у листу „Еко д' Парн" поводом разговора о разоружању између осталог н ово: „Док сс бескрајно наставл»ају ови разговори, Немачка се оружала и стално оружа. То је брутална чињешша. Време за разоружање јс прошло. ПерГЈОд^^пуног оружања еећ је окубуАУ коммшгс о састанку Г. Г. хвддорсона и пол-бонкура Пар113, б децембра. — После састанка између г. Хендерсона и г- Пол-Бонкура, који је трајао синоћ од 17 до 18 часова, издато је званично саопштење у коме се каже да су г. Хендерсон и г. ПолБонкур претресли проблеме који се налазе на дневном реду конференције за разоружање и да су се сагласили о корисности рада оних одбора конференције који сада заседавају у Женеви. Г. Хендерсон, овлашћен од претседништва конференције за разоружање да подиесе извештај о најважнијем пнтању гаранцнја будуће конвенцие о општем разоружа >у, које није бнло дискутовано на самој конференцији, обавестио се о француском гледишту по том важном питању о коме му је г. Пол-Бонкур дао потребне податке. Г. Хендерсон и г. ПолБонкур такође су претресли и разговоре које су до сада међусобно воднле поједине владе. савет тражи реформу тск онда да у н>сму н Италија I ти одлуку да се Италија повуче из Друштва народа. I Што се тиче питања разоружања, по мишљењу „Ексцелзиора" Италија, нзгледа, сматра да се Не мачка већ оружала и да сада треба гледати како да се ограничи њено даље оружање ч „у главном Италнја жели, вели „Ексцелзнор", да се избегне било појачање било ослабљење воЈне снаге Немачке. На тај начнн могло би се створити приближна равнотежа између немачких и францускнх војних снага, равнотежа ко-;а би Италији као и Енглеској пружила морално и материјално преимућство сталног посредовања у оквнру четворног пакта. Неки други француски листови, као на пример „Еко д' Пари", не слажу се са мишљењем „Ексцелзиора" у погледу рада фашистичког савета, с обзиром на став Италије према Друштву народа. „Еко д' Пари" каже да изгледа да ће фашнстички савет тражити да се изврши кореннта реформа Дру штва народа и да ће то бити услов за италијанско остајање у Друштву народа. реформа друштва народа према ночој европи Рим, б децембрз. — Коментаришући одлуку великог фашистич ког савета о ставу Италије према Друштву народа. лнстови веле да је женевска устзнова. замишљена као изврнжи орган уговора о миру, уместо да 1е ставила на гав ну ногу побелнике и побеђене .чзла потстпека пазним трвењима Ре^опма Дпуштва напоча, веле ит^лиЈански листови. мора битм оствапенд В01Н1И прн том рачунз п новој Евгопи. Ни''е реч о изменама које би се имале учичити V претседништвд или у савету Друштва наоода или пак у правима малих сила. всћ у самом начелу Друштва нарОЈЈЧ. /Р««нале дТЈталиЈа" вели да међу народнма треба да се заае-

сти сваке поједине државе, ако се хоће обезбеднти ред и поредак Листови потсећају на читав низ неуспеха Друштва народа послсј њих година. По.мињу поред осталог неуспех конференције за разоружање, чињеницу да су Јапав и Немачка напустили Женеву, отсуство Сједињених А.меричких Држава и Совјетске Русије из Жене ве и закључују да ће, ако предложена реформа не буде остварена, и Италија нанустити Друштво народа. Трчка влаца канцицовабе за претседника републике поново Г. Заимиса Атина, б децембра. — Владини листовн јављају да је влада решила да кандндује на претстојећим изборима за претседника републи ке поново садашњег претседника г. ЗаиАшса. Међутилц није искљу чено да ће бити постигнут ».поразум између владе и опозиције у погледу наименовања једног заједничког кандидата. У случају да такав споразум не буде могућ, влада ће, из бојазни да опозиција искорнстн њену већину у народном претставништву и изабере г. Венизелоса, објавити нове нзборе. Опозициона штампа вели да би таква једна мера била равна револуцији. (Време)

Долазак бугарског Краљевског Пара у званичну посету Њ. В. Краљу и Краљици

ЕНГЛЕС

В. Крал> Борис н Краљлоа Јоаиа

Њихова Величанства бугарски | Кра.Ђ и Краљица са Његовим Краљевским Височанством Кнезом ' Кирилом учнниће званнчну посету Њиховим Величанствима Кра .Ђу и Кра.Ђици 10 овог месеца. У пратњи бугарског Краљевског Пара налазе се Претседник Владе и Мннистар инострашос послова г. Никола Мушанов, дворска дама госпођица Елена Петрова Чомакова, дворски саветник г. Грујев, главни ађутант Његовог Величанства Краља г. Панев, ордонанс-офицнр капетан г. Бродаров и г. Наумов, секретар Мшшстарства иностраних послова.

Њихова Велнчанства бугарски Краљ и Краљица стнжу у Београд 10 овог месеца у 3 часа по подне и одлазе 13 овог месеца у 2.30 часова по подне. (А.А) НАШ ПОСЛАНИК У СОФИЈИ ОТПУТОВАО ЗА БЕОГРАД Софија, б децембра. — Опуномоћине министар Краљевине Југославије у Софији г. др. Алечсандар Вукчевић отпутова-о је са гђом Вукчевић данас у 13.40 часова Орнјент-експресом за Београд. Послове посланства до повратка г. др. Вукчевића отправљаће први секретар г. Милоје Смил>а<нић.

Сер Остен Чемберлен о опасности рата и обезбеђењу садашњег стања у Европи

Лондон, б децембра. — Данас је објављен као последњи у низу чланака које је „Де.лн Телеграф" објавио из пера бившег министра иностраннх послова сер Остена Чемберлена о Локарну. У данашњем чланку бави се сер Остен Чемберлен питањем у којој мери Локарно интересује безбедност Велике Брнтаније. Г. Чемберлен енергично одбацује све теорије гристалнца „сјајне усамљености". Не само, вели бнвши мннистар нностраних послова Велике Британије, да смо везани пактом Дру штва народа, већ треба да се сетнмо и 1914 године. Тачно је да нас пигање пољског коридора и Горње Шлеске не интересује непосредно, али сукоб ко и би настао због овнх питања могао бн лако да и нас стави у вртлог немилнх догађаја као што је то било и 1914 годнне. Независност Белгије и Холандн )е, каже даље сер Остен Чембсрлен, увек је бнла битно начело британске политике. Судбина Г.ел гије уско је везана са судбином Француске, а наша безбедност гс опет у тесној везн са безбедошпу ових двеју земаља. Ми смо заштићени од сваке опасности све дотле док се са-

дашњи територијалнн статут западне Европе одржи. Преко Локарна, гарантујући граннце Белгије и Француске, гарантујемо исто тако и своје границе. Бивши шсф брнтанске спољне политнке закључио ]е своја излагања подвлачећи да Локарно ниЈе уперено ни против кога, и да је Локарно моћан елеменат мира. Изразио је жељу да канцелар г. Хитлер саобрази своја дела својнм мирољубивим изјавама. бивши амерички министар војни о ратној опасности Њујорк, б деце.мбра. — Бивши миннстар војчи за време владе Вудровз Вилзона, г. Д. Бекер, одржао је говор пред једним скупом, и из авио да у будућем светском рату Сједињене Државе не ће бити у могућности да буду неутралне, и да је опасност од рата већа но нкад до сада. (( Ми живи.мо као у бзрутани, рекао је бивши америчкн министар, и неки људи иду унаоколо са буктињама у рукама".

Ишапијанска Оресшопо• наслеанаковица у Паризу Париз, 6 децембра. — „Матен" јавља да је италијанска пгн*столонаследниковица Мапија Хозе јуче стигла из Италије у Париз.

'ОДГОВОР Г. ДЕ ВАЛЕРИ

двајање Ирске Енглеске не желе нн сзми Ирци

Лондон, 6 децембра. — Данашњи листови баве се одговором британске владе на питање г. дс Валере о ставу који би заузела британска влада у случају да би Ирска одлучила потпуно одвајање од Британске Заседнице. Већина листова повољно се изражава о британском одговору и сматра га по.мирљивим и врло разумним. „Тајмс" вели да је врло паметно од британске владе што не пристаје унапред да дискутује о томе шта ће чиннти или неће чиннти у евентуалности која је за сад чисто хипотетична и која, по дубоком уверењу тога лнста, неће никад ни наступити. Лист сматра да би неки оштар илн претећи одговор само још погоршао одно се између Лондона и владе г. де Валере, и да би послужио као средство за несавесну агнтацију оних који раде на погоршању тнх односа. „При томе, додаје „Тајмс", било би сасвим погрешно сматратн овакав одговор избегавајућим нли плашљивим. ОваЈ одговор није ништа друго до израз жеље британске владе да се уздржи речи или дела подесних да изазову непомнрљиве еле.менте на друго; страни". „Тајмс" такође оспорава г. де Валери право да говорн у име целог ирског народа. То, по мишљењу листа, између осталог доказују и недавни избори у Улстеру. Становништво Улстера с једне стране вазда наглашује да је ирске народности, а с друге стране строго се придржава еле.ментарног начела неприкосновеностн веза са Великом Британијом. „Али, и без обзира на Улстер, вели „Тајмс", и у самој Слободној Држави Ирској има хкљадама Ираца који неће ни да чују за потпуно одвајање Ирске од Британске За : еднице. Према томе, вели лист, тврђење г. де Валере да је цео ирски народ сложан у жељи да раскине уговор са Енглеском, мора се сматрати празном бесед- ( ничком фразом."

И „Манчестер Гвардијан", данас један од најугледнијих опозационих листова, одобрава владин одговор. Лист, између осталог, вели, да се г. де Валера није изјаснно о томе на који начин оп снло.м мисли да принуди нарсд Северне Ирске на одвајање од Ве-

Г. де Ва.:ера (Цртеж Келена — Женева) ..игсе Британије, пошто тај народ очигледно не&е да чује за то одвајање. ПРЕД ХАОСОМ У ИРСКОЈ Даблин, 6 децембра. — Становништво Слободне Ирске Државе показује велико разочарење због нове енглеско-ирске преписке ко;а ни у колико неће допринети стишавању односа. Опште је мишљење да ће претседник Слободне Ирске Државе г. де Валера, ако и дал>е буде желео да остане на челу владе у Даблину, морати да тражи од народа да се изрично изјасни о питању Ирске Републнке. Свима онима који.ма су познатц прнвреднн услови Слободне Државе, јасно је да је садашња нензвесност кадра да доведе до националне пропасти н хаоса. Лнст „Ирнш ТаЈ.мс" вели, пишућн о садашњем положају, д^ земља иде у привредну пропа«

ПОЉУЉАН ПОЛОЖАЈ БУГАРСКОГ КАБИНЕТА

Сукоб' између г. Мушанова и г/Ричева због проблема старих неплаћених пореза

Софнја, б децембра. — Стабилност владе г. Николе Мушанова, која је требала за извесно време да буде учвршћена прихватање.м у министарском савету предлога г. Мушанова о уређењу приватннх ду!ова, тврди се да јс поново пољуљана неочекиваном новам опозицијом аротив Мушанов .Ђевог предлога. На синоћној седници министарског савета министар г. Гичев је, у и.ме земљорадничких миннстара, тражио да се једновремено са доношењем закона о уређењу прнватних дугова реши и пнтање ненаплаћеинх старнх пореза. Он је изнео захтев да се све ненаплаћене старе порезс опросте са мишљењем да ће се на тај начин знат но олакшати гежак положај једном великог дела земл>орадннчког становништва. Поред тога г. Гичев је им*ео захтев да се зако.ном о урсђењу приватних дугова омогући с.мањење дугова приватних дужника према прнватним банкама, пошто се претходно за сваки случај засебно про учи карактер тих дугова н платежна моћ дужника. Демократски мнннстрн, на челу са претседнико.м владе г. Мушановпм, одлучно су устали протнв ових захтева министра г. Гичева и поводом тога на синоћној седници министарског савета између демократскнх н зем.љорадннчких министара дошло је до отвпреног сукоба. Изгледа да су либерали расположени да потпомагну земљораднике у погледу поменутих захтева министра г. Гичева, пошто се министар правде г. Качаков отво-

рено изјаснио у прилог тих зах» тева. Данашњи дан прошао је у саветовању земљорадннчких министара н њихове парламентарне групе с једне стране. н г. Мушанова н Качакова с друге стране, о новоствореној ситуацији. Сазнаје се да су земл»орадницн и данас решнли да остану прн својнм захтевжма, а да г. Мушанов не показује нимало воље да те захтеве усвоји. Он ће, тврди се, настојати да свој законски пре длог о уређењу приватних дугова изнесе на решење пред пленум На родног собрања. То ће бнтн у току идућс недеље.

СОВЈЕТСКИ КОМЕСАР У БЕРЛИНУ

Састаиик /. Литвинова са г. фон Нојватох* Берлин, 6 децсчбра. — Совјетски ко.месар за спољне послове г. Лнтвинов очекује се у Берлнну сутра ујутру. Сазнаје се да ће г. Лнтвннов остати у Бсрлину до суботе, и да ће по свој прнлици и-.—ти састанак са министром нностраних послова бароном фон Нојратом. долазак г. литвинова У бе 1 ? крајем ове неде.ђе Беч, б децембра. — Бечкн листг/ вн доносе да ће г. Литвинов крајем ове недеље стићи у Беч где ће конгћерисатн са држзвним канцеларом г. Долфусом. Ова вест сј чваничне стране нитн се пог*' ђује ниги се демантује.