Vreme, Oct 21, 1934, page 7

ИЗБОР ПРЕТСЕДНИШТВА НАРОДНОГ ПРЕТСТАВНИШТВА За претседника Скупштинс поново је изабран г, др, Кумануди # а за претседника Сената г, др, Томашић

V своме говору, најстарији сеиатор г. др. Хрибар истиче и даље вођење политике којој је дао темеље Блаженопочивши Витешки Крал> Александар Ујединнтељ

Народна скупштнна и Сенат одржали су јуче прве седнице у сазиву којн је почео јучерањег дана и тра|е све «о 20 октобра идуће гвднне. На овим првим седнниама и Мвродна скупштина и Сенат и8вршили су нзбор својих претседииштава за ова] сазив. И Народна с*упштииа и Сеиат поиово су изабрали иста прстседииштва. По прописнма Устава, иа јучералим с«дннцама Скупштине и Сенат* ДО избора претседништва претссдавалн су иајстарији по годннамв посдаинк односно сенатор. Око девет часова пре подне, кад» су с* у сали Народне скупштине иекупиди посдаинци у врло великом бро|у г. Трипко Нинковић предложио (« да седници претседава као н«|старн|и посданик г. Мита Исаковић. Пошто |е ова| предлог усеојећ, послвник г. Мита Исаковић, к»о лривремеии претседннк заузин« претседиичко место и каже: — Усред иа|веће и на|дубле жалости за нашим Велнким Витешким Кралем Алексаидром Ујсдннитељ*м саста|емо се у последњем сази*у ове скупштннске периоде. Сви члановн Кралевске владе и иародни посланици устају са своЈих места и одазнвају се болним усклицима: — Слава Му I — Кво на |старн|и међу вама, реКМ |е да.*е г. Исаковић, који сам пр*жи »«о разие тешке Треиутке у нсторији иашег иарода, ја вас пози»«м да рад у овоме сазиву почнемо у оиоме духу и правцу, који иам је овмежио наш Велнки Кра.ч> (опвМ волни узвнци: Слава Му1). Дух слоге и једииства иека иас спа|» и даље у овим тешким еременим. Ова| дух потребан |е, |ер сам» т*ко можемо иаставити пбли. тику народног н државног једннСТ«а * довршити велико дело. започето великнм Краљем УјединитеЈМм Алекеаидром и одазватн се Жеговом позиву „Чува1те Југосла••[у". (Вурии узвици: Живела ЈуГвслаеија!). Прешло се затим на избор претседмика Скупштине, три потпретседника и пет секретара. Изббр је »ршен једновремено посебним лмстама у три различите кутије. Привремени претседиик г. Мита Исвковн11 објавис је затим резул ♦в'!- гласања. 3» претс«дннка НарОМе свупштине поново је иЗаврви г. Ар. Коста Кумануди Са 249 г **соМ. Г. др. Милан МетИКош до вио |( » гласова, г. Никола Прека 8, а прааних листнћа било |е четири. 3» Лотпретсед.жке су изабрани Г. г. Карло Ковачевић са 235 глаЈоеа, др. Авдо Хасанбсговнћ са Нб гласова и др. Коста Поповић м «зо гЛасова. По један глас до•ЈМи су г. Г. Виктор ПогаЧник, др. Мман СекуЛић и Иван Радић. Празних листпћа било је 10. 31 секретаре су изабрани !". г. ДраголуС Је8ремо&ић са 238 гласвеа, Драгомир Станојевић са 245 Мв^ова. Алте Ковач са 242 глаС#, Милан Мравље са 234 гласа н ГавЈЛ Милошевић са 243 ГЛаса. По један глас добили су г. г. МнСокић, Степан Ваљавец, др» Фрањо Грубер и др. Мнлан Се1ММћ. ПразнИх Листића билд ]е 14. Пђирављен одобравање.м претИдиик г. Ар. Коста Кумануди за-

Претседииштво Сената (с лева на деСно) Г.г. Аспм Алиоеговић, Ђура Котур, Урош КруЈц др. ЈБубомир Томашић, др. Мнрослаа Пло], МнлуТцп Драговић

узео ]е претседничко место, зај№о са Целим и§абран«им чаоништвом и рекао: — Захва -Ђује .м ђам у име овлх ч.^нова претседништва Народне : гшт ;:«е и у име своје што сте на.\\ и четврти пут поклонили верење да руководимо скутит.шским пбсловнма. Тај тако понавл>ани избор свеДОЧИ да С-МО ми Ту ДУЖНОСТ вршили и како треба и како сте ви желелИ (једноАуи>но одобравање) али Значи и то да Народна скупштина у својЛМ НсЈ^тичкИМ схвЛтањкма и ииљеви.ма оСТаје ксга и непрлмењена од пОчетка Дд крл ја (бпште одобравање л бур.чо пљескање). С ТОГа с праВом аме»мо тирдити да ће « последња годииа ове НароДне скупштоне битн испуњена и да.ч»е радом кор+гсмгм и н.тоАн44м за Кра.г>а и ОТаЏбииу. (Жизо одобрв вање). И својој землл и свосме иароду сви мн скутта послужићвго најса 1 весније и наЈродол>убивије ако неиокблеб/ћиво продужимо ис-плм пу Тевима држаене и народИе пол^тике јеаинства којтма иде.мо од иСторн : ског шестог јаиуара. (Живо одобрмање). То су исти они путеаи, којима је тако одлучно, храбро и мудро хоДио дО сгбследњег Даха Свог узвншеног живота Хероја и Мученика АлексаИДар ПрЗи Уједините .1, и Умирите .Ђ, — Бесмртни наш Кра.1>. | (,Вур«и узвици Слава Му!). Ако Његова м«сао, ако Његова чбрСтина, ако Његово пожртвовање за н&век у нама буде да наС вод« налгред, чуваћемо и сачуваће-

Југосла&ију једну Јединствену и иедељиву, сложну и моћну. На крају ј« пргтседеник г. др. Ку .мануД!1, ко> је бпо поздрављеш живим одобравањем, саопштио да ће кзвестити ттретселт?ка Министарског савета о ивбору претсеЈШнштва Народие (Ж>-лшшне и када од њега буде обавештен кога ће се дана отворити Народиа окуп штнна седниду ће сазеати. Седница Сената Око 9 часова сакупиЛи су се у сали Сената Сћи сенатори. Сенатор г. Милутин ДраКзвнћ предложио је да до избора сталног претседништва претседава по годинама најстарији сенаТор г. Иван Хрибар. ОваЈ предлог усвојеи је и Г. Хрибар, као привремеки претсед» ник, заузео је место, и пре почет* ка свакога рада иагласио је, на словеначком, да племенитог Вла» дара, чнјој државничкбј мудрости има ово високо законодавно тело захвалити за свој опстанак* нема већ међу живима. — Прекјуче смо остатке Витешког Краља Александра Првог Ујединитеља, у општој жалости целе државе и у сажаљењу целога света сахранили у величанствену вадужбину Његовог Великог Оца на Опленцу. Само човечији изрод без срца и Душе могао је дићи руку на једног од најплеменитијих Владара, обожаваног од народа, пошто ваног од целог света, који Иије

ништа рђаво мислио, да онако зверски препадне Згражање, гнушање и најоштрије осу1јивање које је овај злочин изазвао свуда надам се да Не пробудити савест света у толикој мери, да ће се иаћи могућност како би одговарајућим одредбама у Оудућ* био онемогућен опстанак оваквих подмуклих организација које стално угрожа Вћју светски мир. На срећу, могућно је утђрдити како Су се потстрекачи и извршиоци гиусног марсељског атентата темељно превариЛи у својим рачунима. ДесиЛо се управо противно ономе што су они очекивали. Пре свега је племенита крв нашег Витешког Крал»а Александра Првог Ујединитеља која је проЈгивена услед дејства њихових алочнначкпх уку, Лостгла чу» дотворна веза која је тако тесно повезала сва три наша племеиа н све држављгне Краљевкне Југославије у једну непробојну фалангу за оДбрану Краља и Отаубине, као што то никада још до сада нису били повезани, НЗрочито морамо бити ЗаХвслни за све доказе сажаљења и симпатија великом и пЛеменитх>м фрас«цуском наролу, који у вези са злочиначким атентатом на нашег Крал>а оллакује и једног од највећих својих СиноВа. Нека би зајеДно проливена крв В«тешхог Кра-Ђа Александра I Ујединитеља и министра Луја Баргуа утврдлла пр1г >тељске везе и нераадвојно повезала између себе Фраицуску и Југославију. За

очување светскога мира биће од нвЈвепег значаја оваква повезанчкт, а она Је, према свечаном обећању претседника ч»ранц>ске Реиублнке г. Лебрена нашем Крал»у Петру Другцм готова стварност. Ја осећам велнку потребу у срцу да изразим своју ^адост на беспримерним доказима љубави и саучешћа од стране наше савезничке Ораће Чехословака, који ту гу}у за нашпм Краље\\ као за својим В-чвдаром. Никада к.м то не можемо заборавити, то им не сме мо заборааити, а ми и нећемо. Поред ЧехосЛивачке, деЛи са нама тугу н бол и наша савезннца Краљсвина Нумунија, чиме је наЈизразитије посведочена истоветност осећаЈа свих тр«ју држааа Д\але антанте како у добрим тако и у злим данима. 1'анутљиво је за нас и то да се прилико.м овог жалосног догаћа ја око уцвељене ЈугославиЈе окун ља сав остали словенски сВ^г: браћа Бугари, браћа Пољаци и да поред нашс руске браће, која после светског рата живе широ.м целог света, оплакуЈе смрт нашсг доброг Краља и хвали Њептве државничке и аладалачке врлине званичним пуТем чак и влада Савеза Социјалистичких Совјетских ј Република. Ово је значајно ого' бито ради тога, јер нам је то диI каз, да 1е словенско сродство, ве! зано дизном сличношћу језика «I стало и по крви тако живо да сви | Словени осећамо тугу н радоег саакога члана велаке СЛовенске ј наоодне породице, а то Је најбоља Iзалога за велику будућност како

нашу, тако и наше словенс*€ браће. — Витошки К.раљ Алехсамдар Први Уједнните.Ђ приписивао је Се нату, како је то у лични.м разговори ма благоизволео наглашавати, осо биту важност а, најсвечани^е Је го Своје освадочење потврдио Саојом Вољом и наредбом о саставу рсгенства у коме су нашла места три члана Ссната. Свесни смо велмке почасти која Је тиме учињена Сенату са стране Блаженопочившег Витешког Краља Ујединитеља. За то ћамо најлепше прославити усло ману на сеог велихог зацЈТИтчшид и пријател»а, а«о по Његовом аримеру једнодушио и злруже^о рад*мо на бољитку народа и величииу државе н тако нензбржизо забеие жимо у Њогову успомену, у послсд њим трзајима тела удахиуте речн п Чу«ајте Југославију 4 . УЈедињени Блаженолочивимш Краљем Александром у нежељиву Краљевину Југославију приступи^ мо да направи.мо зграду, коЈа Ссг целом свету каза.1а нашу потпуну једнакост, у законодавству, у жељама и цнљеммв. Тако ћемо се као сложна брв* ћа сакупити око Краљепских иа« месника са Њ. Вис. Кнезом Павлом на челу, около престола нашсг младог Краља Њ. В. Петра Дру« гог, у чи -им жилама тече крв Његовог Витешког ОоаПрешло се зати.м на избор прег сежиицјтва Сената По Јачршеном гласалу приврс« меии поетседник г. Иван дрибар саопштцо Је резултат гласањЈи За пр»тседпика Сеиата лоново је изабр^и г. др. Л>\'бомир Томашчћ ј са 60 гласова. Г. СтЈепаи |амсо« ' вић добио је б гласова, а четири листића су мразиа. За чотпрегседнике су изабраг. др. Урош Круљ са 57 глач Мирослав ПлоЈ са 5*

и др. зв а. ПрЈ

азиих листића било Јв

сова теова. 12. 3« свкретар* поново су имбрани г. др. Ђура Котур са 5в гл* соеа, г. Милутин Драговнћ са 5в гчпсова и г. Аои.м Алибеговић са 5? гласова. Празних лл^тића бж» ]е 11. ^аузимајући ттретседничко мссл г. др. ЉуоОМир томашић се захва* љуЈе на избору и каже: У вршењу својих дужиости ** ћемо се држати своЈих смерницв нзнесених у прошлогодишњем молде наступном говору, хоЈе Је смериице Сеиат већ тада у целости лрнмио, Осим тога иа нама је обавеаа иа последње заповести неумрлог Вијтешког Краља Ујединитеља „Чу! ваЈте Југославију ' ,Гв "

(Сви сенатер«

* јустају и болно н слбжно узВикуЈу: Спава Му!). И Сенат ће иастО )ат% да у вршењу те последње запоВв* сти сложно са целим нашим народом буде први међу првима. Живео Његово Вел»гчапство Кра.т» Петар Другн! — Жнвео' Једиодуито ггрихватв Ју сенатори. На крају г. др. Тлчашић скжштава да ће известнт* Владу О ивбору оретсвдништва а када добије од Претседника ВлаДе обаеешге «.е о дану отварању седннца сазааће идућу седницу. Ти.ме је лрва седница новог сазива Сената закључена. Претсединк Народне скупштиие г. др. Коста Кумануди захвадује па избору