Vreme, Sep 26, 1937, page 3

БЕСТП ИЗ ППШРА1ПВА.

КАСТЕ ЋЕ ПОСЛЕДИЦЕ ИМАТИ ПОСЕТА ДУЧЕА - У НЕМАЧКОЈ ?

Берлии очекује Мусолинија (Од нашег сталног дописника) \ пијском стадиону говориће Бор.тнн, 25 с^птембра. — Де-; Хитлер и Мусолини. Слушаће | кор који је употребио Минхен, их бесумње свих 100.000 л»у- ј главнв град нацистичког по- ди који могу стати у ову ван- , крета и декор којн припрема редну грађевину, од камена. I Берлнн, главни град Трећег Слушаће нх несумњиво и свих РаЈ .ча, фантастични су, и пре 110 мнлиона становника конего што је Мусолини стигао. ј лико данас обухватају НемаУ Минхену, железничка ста- чка и Италија. Алн ће их чуница претворена је у једну ти и Европа. Пита&е је само триумфалну катедралу од сви- шт а ће имати да чује, крик лсних застава, у талијанским рата нлн објаву мира? бојама, где кроз полутаму сја-1 Највећи >тисак на мене чије фашистички снопови са се- ни прн овом дога ђ ају свеТ ског киром од злата, у величини знача ј аЈ да самог догаод неколико метара. Улице у , ђ а ј а П остигн>-га апсол>-гна Минхену, куда ће Мусолнни тишина. Нико не зна пгга се проћи, све до првог спрата СП р ема . сваке куће, увијене су свиленим тробојкама. У Берлину, х дипломатским кр\-говима, од Бранденбуршке капије до У Бер.тнну, ннко није >"знемнГробнице Незианог јунака, бе- , Р е ®- илн Се ® а Р нико не покале се четирн реда огромних У знемн Р ен - Мисли се да стубова са златним орловима " е Хитлер и Мусолини у свонациста. Цела улица куда ће говорима, још једном по-

Нан-кин престоница коју бомбардују Јапанци

тврдитн да желе споразумевање у свнм актуелним питањима и да желе мир... Не треба заборавити да су обојица два тешка рањеника из

Мусолини проћи, све до олимхшјског стадиона, где ће он и Хнтлер говорити, прекривена је свнленим заставама. Талијанска застава која је сама пл себн лепа, посфила је цео ^ветског рата. Б « тјгин . својнм бојама. Док у КАМПАЊА Манхену од јуче пада киша. СТРАНЕ ШТАМПЕ уБ^р^гау је ванредна н то- у новина р СКНМ кр>товима кжа Јесен. највећа је сензација опггрина којом је писала о овој посе; ти енглеска пггампа. Према

♦аигасгичне параде ХИТЛЕРОВОГ РАЈХА Н* једна земл>а, нн једна к нн Совјетска Рукак нн московска ннтерггј|— — не уме да прнрејдјв тмт фангас-гн чне параде, вао шго нх приређује нацжстнчка Немачка. У Ннрнбергу Хнтлер је под нгао, ■ зндџ још, тако фантастично огромве грађевнне, каквнх је бнло само у Егнпту н Вавнлону, н у Рнму, за време цезара. При свакој државној све чаности у Пемачкој учествује нзјмање 100.000 л,уди. Онн се крећу као гарда у доба Фридриха Велнког. Око параде, но ћу, стоји 400 рефлектора. Они управљају своје снопове у вис, десет километара, до обла ка. Фанастична је то катедрала од маса и светлости која се не раборавл>а. Сада, у Берлину, шочек Мусолиннја припрема се у још фантастичнијим размерима. Може се мислити како ће ове параде, овакав дочек, Јтипатн на фантазију Му солинија која је јужњачка н пезарска. Он познаје Немачку од пре тридесет годнна. Тада је долазно у Немачку у похабаном оделу радника, као социјалиста. Сада му Берлин припрема дочек какав ннје нн коме припремио, ни за време царева. цео свет се пита пгга ће донетп ова посета Хнтлер, очигледно, жели да ее значај овог састанка обележи и спољним знацима. Питање се поставља, од каквих ће последица бити овај састанак, између два шефа држава које, у страшној дисциплини, распо лажу данас са 110 милиона становника и 20 милиона бајонета? На дочек Мусолинијев нееужњиво је утрошено много новаца. Апарат за декорацнју, таг. н полицијскн апарат, који је мобилисан, огроман је, већ ш> пространству који обухватаПрограм дочека, видљиво, подељен је у три чина. Минхен, хочк од стране партије, са мвнвфестацијама над костурннцом палих нациста. Маневри немачке војске који су већн него икада. Са замрачењем које је трајало три које је било не само језнво, него и једна увертира у свечаности Мусолинијевог дочека, која се не заборавља. Она је узбудила четири и по милиона Берлннаца и они осећају да се нешто судбоносно догађа, Трећи чин дочека одиграће се у Берлину. Ту је полидео састанка. У олим-

енглеској пггампи Немачка не желн да има посла са једннм Мусолннијем који своје односе са Енглеском погоршава. Још више се коментарише кампања коју је, на сам дан припреме путовања у Берлин, покренула француска пггампа. Пре рата, дипломатија је бнла она која се играла са ватром, док је пггампа била хумана н увиђавна. Данас је њнхова улога обрнута. Ако се мир сачува, данас ће се сачувати иза кулиса. Испред њих је права лудница. Кад човек чнта новине, мислио би да ће рат нзбити сутра. Тако је н овога пута, пред долазак Мусолинија. Да ли ће Немачка и Италнја склопити војнички савез? — пита се светска пггампа. Можда га већ и имају, вели један део те пггампе. Треба ли сматрати да је састанак Мусолинија и Хитлера одговор на заједннчки рад француске и енглеске морнарице, после конференцнје у Ннону ? Или је, на против, та брза конференција била опомена која је дата Мусолннију, пре поласка ?Хоће лн на тапету састанка Мусолинија и Хнтлера битн, пре свега, Шпаннја? Хоће лн се, после овог састанка, Њици и Италијани повући из Шваннје ? Илн ће помоћ њихова коју су дали генералу Фраику постати још већа? Да лн ће Хитлер задржати Мусолинија на путу споразума са Енглеском ? Или ће, на против, Хитлер утицатн на Мусолинија да заједно крену, још више, против комунизма 7 Хоће ли у разговору бити много речи о Аустрији? Или је Аустрија једно питање о којем више, између Хнтлера и Мусолиннја, није потребно да се разговара? Све су то нагађања, која су сада у ваздуху Берлина. У Немачкој се налази више од сто италнјанских новинара, у Берлииу, из целога света, неколико стотина. Шта ће бити, ако се о свему пгго Хитлер и Мусолини буду разго варали не буде сазнало ништа? Ако се буду тресле горе, а коминике разговора буде садржавао само једног малог миша? Хитлер је већ од јуче ујутру у Минхену, да дочека госта. То је био нарочити гест од његове стране. У Минхену и на Оберсалцбергу, где Хетлер има кућу, све је удешено тако да М усолини и Хитлер могу бити у најужем кругу и рагговарати. ^ путн]П -

Т©®!за[^®1ђк&еви јесен»и штофови су ново изненађење! Квалитет је још бољи, боје и дезени још отме нији, избор још већи, а цене су остале исте Цене наших што Ф ова 33 одела 120 л ° 200 динара по метру

Вм д|

ра по метру Т® @^(3 р" ® ^ М" к °"" Паоаћ"ин Продавнице: кЛз°м..хо^о» «•<[>»*■. п^р. н Нови Сад и у свим ве*им гра15 Трг Осл ° 1>0 '>» а - а 3 довима у државм

Почињем са малом напоменом. Југословенске новине кад јааљају имена људи и географских места у Кини употребљавају енглески и фран цуски правопис тих речи, а Енглезн не знам из којих разлога, на крају па дини кинеских речи шетком н ставллју слово г. ј ђе А то је погрешно и, нарочито ј фалта кад ову реч изговарају Сло- ћу. вени, испада груба за кинеско уво. Када кажете Кинезу да дивите Чангу он неће вас разумети, јер право име државног поглавара Кнне није Чанг него Чан. Није Нанкинг него Нан-кин. Па н сами. странци у Кини не изговарају оно г. Нан-кин ннје једна реч реч него две. Кад Кинез изговара име своје црестонице, чује се пауза после прве речи, те треба овде ставитн цртицу. Нан значи — југ, кин значи престоница, пе значн север. Према томе Пе-кии је северна престоница, а Нанкин је јужна престоница.

Шангај. Кеја нема. Уместо кеја днвна плажа. Дуж обале — тридесет кућа, хотела н кннеских ресторација, али ове зграде нису онако импозантне као на Шангајском Банду. Одмах до реке десет метара у сре- I песка и мул>а, дал>е до зграда завр- ј десет метара асфалта. Кад доплима, вода допре до асоднесе сву нечисто-

Нека жена у плавим пантатонама код штека пере суд, а мало горе девојка у панталонама пурпурне боје хвата у две чабрице жуту, мутну воду и носи. У Кини све мора да буде лепо и шарено, те и обрамица н чабрице су обојени извана и изнутра истом пурпурном бојом као и панталоне девојке. Осим тога на чабрицама наслнкана је црном бојом аждаја. Та иста страшна аждаја, која је за време царства била насликана на свима државним заста-

Од једног града до другог,

Тишина, мир, сунце снја. У мул>у чепркају безбројна голишава деца. Неколико љуп-

непгго више од 2 километра, али тај простор заузима ширина Плаве реке, кннескн Јан-це-киана. Моста нема. Воз који долази нз Шангаја враћа се натраг, а нсто чинн и онај воз који долази у Пукоу из Тиен-цина. Путници морају напунити моторни брод. Тај брод је леп и угодан за пут преко реке, алн кад дува јак ветар или беснн ужас овнх места — тајфун многе даме не усуђују се да плове преко Плаве реке, па отседају у хотелима и чекају пар дана. И стварно: таласн су страшни, днжу се као брда; огромнн млазеви прљаве воде запљускују обалу и лупају стакла на прозорнма облнжњих кућа. НА ОБАЛИ ПЛАВЕ РЕКЕ Огромни двопалубни брод допловио је до пггека, и бацио ленгер. Одмах се види да

Националистичка запсра у Мадриду

од Нан-кина до Пу-коу, има , ких девоЈака у плавим, црним и пурпурним панталонама гле дају на Плаву реку, на лађе, на голишаву децу. Неколико људи-коња дремају, а дрема од врућнне н полицајац са белом палицом у руци. На углу седе два Кинеза у пријатном разговору н хладе се лепезама. До правог града још је далеко, више од кнлометра. Пут је леп. Хотели, внле и дућани. Јурн ауто. Али оне шангајске тутњаве овде нема. Дебели, високи зид пресеца тај лепи пут. Хоћете ли веровати или не, алн тај знд нма у дужину тачно 35,2 кнлометра. Код шнроких врата, на улазу у мрачнн ходннк кроз дебели злд. у сенци седе за малим асталима трн достојанствена господнна. Астролог, адвокат н мењач. Сви праве једа^ другоме од-

и сећају се мудрнх изрека великих филозофа. Сви су у белим огртачима, белим панталонама и црним мекнм папучама. Све се лежерно хладе леиезама. Сви на главама имају округле, црне капице од праве кинеске свиле. Астролог и адвокат имају на капицама мале куглице од пурпурне свиле — као знак високог школовања. Тога знака нема на својој капици мењач, али он пријатно звецка сребром. Као увертира дивне опере, као увод у неку чаробну бајку служе ова три Кинеза: астролог, адвокат и мењач. А бајка ће почети тек за вратнма града старог две и по хил»аде година. Ушао сам у хладни, мрачни, засвођени пролаз у дебелом зиду. И нисам мислио да ће неко рушитн ове горостасне зидине и гађати одозго са плаветнила неба ове мирне људе, ову голишаву децу, ове љупке девојке у пурпурним, црним и плавим панталонама од праве кинеске свиле. Н. АНДРУШКШЕВИЋ ЈАПАНЦИ ВЕРУЈУ ДА СУ ЗАДАЛИ „ОПТНИ УДАРАЦ" КИНБСКОЈ ВОЈСЦН Токно, 25 септембра. — Јапанскн командлнта па оеверном фронту свопштавају да је оад Иаотннга н Ченгчеуа од ве-тике важиоста ■ оматрају да је заузећем ова два важка места навет „смртан уд»р" кннеској армнјн која операпне у овом делу Кине. На фронту Шавси јапанске трупе заједно са монголсквм од_ редкма заузеле су Пннгшуан ко. јн се налазн 50 км да.течсо од Пенгчена, н од пролмке 160 км нсточно од Сунјана. Губнтци јапа*:скнт трупа на оаом делу фронта бнлн су незнаткн. Преко 600 ккнсскнт војнкка је заро6л*«о.

(Од нашег сталног дописннка) Парнз, 25 септембра. 'Телефои. ски извепггај). — Два нацноналистичка аеиона бомбардовала су Сагонте. Недостају поједнности о материјалној пгтети и л>удским исртвама. Према одлуцн нрховног рвтиог суда осу*>екн су па смрт национа. .тнстичкн иовинарн Замора, Казо наро, Мешшс н Марлнеј. Оки су балн заробл>ени на мадрндском фронту н оцтужени за побуну. Припадалн су политнчкој групи, која је покутаада да оборн ре«ублшгшски режнм. У Арагонији, република1нци су постигли нове успехе. Огели су нацноналистима чнтав низ важних стратегискнх положаја, заро. били преко 500 противннка и запленили огромну колнчину ратиог матернјала. У истој зони републикачци учвршћавају своје поло:каје на Палангару, ЕЈскуеру и Биескају. Р. ВАЛЕ

ГЕНЕРАЛ ФРАККО РАЗРЕШИО ТРОНКОЗУ ДУЖНОСТИ ГУВЕРКЕРА ИРУНА Парнз, 25 септембра. (Телефонски извештај.) — Према иззепггају допнсника .Лари миди" у Андеју, шеф националиста у Шпанији генерпл Франко разренгио је г. Троеткоза од његовн* дуаагостн војног комапдапта грашгчне областн н о"вернера Ируна. Изгледа. међутим. да она одговара стварлости. Генерал Франхо је данас доставио у Андеј званичну објаву о разрешен>у Тронкозе од његозе дужности. С друге стране капетан Ивањез, као и капетан Ринарез. који су били умешани у покушај отми це подморнице С-2 и којн су успе ли да пребегну у Шпанију добили су наредбу да не смеју напустнти своје станове у Ируну. Р. ВАЛЕ

Нан-кии нн мало не личн на ' лнчно друштво, причају бајке

Лажни иснази г-ђе Сноблин Скоблии Је покушао да одведе и геиерала Дењикина

(Наставак са прве стране) Парнз. 26 септегмбра. — Што више напредује истрага по афе_ рн Мклер—С»соблжн, све Је јаснжја Скоб.тннова у.тога. Сада ое видн да је он не само продао генерала Мнлера него да је настојао да прода н генервла Дењкккна. Скроз је сумшиво држање Скобл>инове жене. Н>ене прве изјаве пред полнцнјом о н>еном кретању н кретан.у н»еног мгжа на дан када је нестало геверала Милера показале су се сада као саовим нетачне. Генерал Скоблнн аосле бекства из Савеза бнвших рускнх ратннка узео је на зајам од једног земл»ака 200 франака. То нзгледа само нека комеднја да би се могло помнслнти како он нема новаца. Међутим његова жена узела је У ј«Дној модној кући две нове хал.ине и платила стари дуг све У нзносу од 3.600 франака. Генерал Скоблнн правио је у среду по подне разне посете у друпттву са два члана своје организације. Он је на тај начин очигледно припремао доказе за свој алиби. Међутим за време нзмећу 11.50 и 13.40 часова тј. за време док је он тобоже чекао своју жен>- пред модном кућом десио се кобни Милеров састанак и нестало је старог генерала. За тај размак времена нема алибиа. Цео рачун генерала Скоблина би нпак био можда одлнчан и на њега би тешко било посумњати да није било Милеровог пнсма у коме је та*шо назначен час и место оног кобног састанка као и Скоблинова улога. Очигледно је да је Скоблин сматрао генерала Мнлера наивним чичнцом који ће отићи у смрт не оставивши за собом никаквог трага. Милер је био можда мало лакомисле« када је отншао на састанак без нкакве пратн»е алн је у писму тачно ипак обележио крквца. Без тог писма не бн Скоблнн ни бежао него би се правио невешт као пгто је и чинио док није сазнао за писмо. ИОКЛП1АЈ СА ГЕНЕРАЛОМ ДЕН.ИКИНОМ Скоблнново бекстео дало је н е<*гам двусвм н>еповим вокуии-

4кма еасетм нарочнтж зпачај. Тако се сада јасно увића да је он настојао да доће главе и геиералу Де&нетну. На дан Мвлеровог нестанка у среду по подне генерал Скоблнн посетво је У селу генерала Дењикнна под изговором да му се захвали пгго је три дана пре тога бно еа ручку у Скоблиновом Удружешу бив ших русккх ратника. Том прнлнком Скоблин је одједном предложио генералу Ден.иккну да сутра дан, у четвртак, заједно оду у Брисел на једну белогвардејску свечаност. Мада је Ден»икнн који обично не напупгга свој стан одмах одбно ту понуду, Скоблкн је и дал»е наваљквао. Он се очигледно надао да ће Ден-нкнн при стати на то путован»е У Белгнју као пгго је три дана пре тога изузетно бно прнстао да оде на поменути ручак. ,ЈСрен>ћемо аутомобнлом сутра, говорио је Скоб.тнн, а Мклер неће путопати." Дељнкан је коначно одбио н та ко спасао своју главу. С обзнром на овај случај са Де њнкином поставлл се питање коме је у интересу да нестане нстовремено н Милера и Дењнкина. Пошто се сазнало за поменути Скоблинов предлог Дешикину сумн»а на бол»шевике још више се појачала. Међутим крајн»е левичарски лист и данас уверава да је Скоблин био агент немачког Гестапа да је организовао руске фашистнчке фаланге које се боре за генерала Франка и да је генерал Мнлер против регрутоваља Руса за Франкову војску. Потпретседник Скупштнне и ге нералкн секретар комунистичке парламентарне групе г. Жак Дикло у једном пнсму. које је упутио претседнику владе, тврди да Милерова афера претставл»а само једну диверзију Узевши у обзир све утврђене чињенице н сва обавепггења у вези са Милер-Скоблиноеом афе. ром. стварн су нпак још нејасне. ГЕНЕРАЛ МНЛЕР НИЈЕ ОДВЕДЕН БРОДОМ ^МАРИЈА УЛ.АНОВА" Претпоставка о одвођењу гене рала Мнлера преко Хавра на совјетски брод „Марија Ул»анова" показала се сада као нетачна. а нарочнто после изјаве гђе генерала Скоблн* и проворввања Фопавамви ндагхх х Хавву. Ш

овоЈ етеарн еазналн смо еледеће: Ауто камнонет којн је прнпадао совјеггској амбасади у Парнзу довезао је у Хавр четнри лнца: совјетског внце-конзула у Па ризу комерцнјалног аташеа, једног чнновннка акбасаде н шофера. Прва два лица укрцала су се на брод н отпутовала у Русију. Шофер и други совјетскн чиновник вратнлн су се натраг у Парнз. Француске властн утврднле су такође н то, да је капетан совјетског брода ттротннно лансираннм вестнма о неправнлном напупгга њу француског прнстанншта, нспунио по прооиснма све формалности и добио дозволу да напусти пристаннште нормално. НАЛОГ ЗА ХАШПЕЊЕ Г. СКОБЛННА Париз. 25 еептгмбра. — Истраж ни суднја у афери генерала Милера нздао је налог да се ухапсн генерал Скоблнн. као главнн крнвац у овој афери. Исто тако истражни судија издао је налог да се притвори гђа Скобллн као саучесник. Гђа Скоблнн је веђ ухапгаена (Авас) ГБА СКОБЛИН УХА1ППЕНА Парнз, 25 септембра. — Иогражни суднЈа нспнтнвао је гђу Скоб.тнн, која је отуи као саучелннк свога мужа ге«е- I ра.та Скоб.-пгпа. Иосле нспитнвања гђа Скоблкн је прнтворена. Истрага ее иападлА.

ВОЈВОДА ОД ВННДЗОРА ОТИШАО ЈЕ НА ПАРИСКУ ИЗЛОЖБУ Од нашег сталног дописника) Беч, 25 септембра. (Телефонскн нзвепггај.) — Данас су Војвода и Војвоткиња од Внндзора отпутовали вооом у Париз на нзложбу. Војвода од Внндзора Је при поласку за Париз нзјавно да ће се ускоро вратитн опет у Аустрију, јер му се боравак у Аустрнјн аајвшл« допада. здмоо0озд

гоие вепркЈатеља у правпу ТаоЈапапска акпјапкја бовабардов&.в је Ханкеу и прнлнком бомбардовања обори.** два кшгеска (Агенцнја ДомеЈ)

ЛепоТи опет, изгЈ1едаш сине! Пато сенедани с једним сапуноп опрати

( Од сада не ћеш више схјлачити (Јепе ствари за слорт/

јој, онда "ће ми се (^девојке лепо наругати /

што каже пудра кума на то

г.

Решићеш се ориге ако донесеш својој" маЈци добар сапун^сано пази да добијеш прави:'

шихтовш ЛДЕН САПУН