Delo, Apr 01, 1903, page 89

84 Д Е Л О степен многоженства, а никако да улази у тај појам, ннтп да представља први степен у градацији његовој. Ово учење Василијево бпло је учење целе цркве, а усвојило га је у свему и грчко-римско законодавство.1 Према томе, да је хришћанска црква строго одржавала начело моногамије служи за доказ најбоље ово њено гледпште на поновне бракове после смрти супружника, по коме је она на четвртн брак свагда гледала као на заједницу противну хришћанс-кој чедностп и моралу, те га није никада ни допуштала; на трећи брак — као на „осуђено блудочннство“; а на други брак — као иа „попуштање људској слабости.“ Што се тпче наложништва, конкубината, црква је, у колико је тај облик заједнице бно допуштен грађанским законом, у прво време морала га пстнна трпети. Но п тада, пошто се такав живот противи хришћанском сватању брака, она је својнм члаиовима, немајући других средстава, стављала у моралну дуж1 Кормчан, Закона Градскаго гр. IV, пр. 25. 2 Пптање о забрани четвртог брака коначно .је расправ.њено у почетку X века, једном нарочитом одлуком саборском. Повод за то, да се о овоме питању изнова решава, п ако је оно по учењу цркве би.то јасно и већ утврђено, бпо ,је један догађај, којим је то учење било повређено. Цар Лав Мудри. нзгубпвши у кратком размаку времена две жеие, био је принуђен да се оженп и по трећи нут, али нсте године, када је у гај брак ступио, умре му п трећа жепа. Још млад, а без законптог наследника, цар изјави жел>у да ступи у четврти брак. Патријарх Никола I пе хтедне дати свој благослов за тај брак, а цар опда наредд једном дворском свештенику, те га овај вепча. Услед тога иатријарх цара одлучи од цркве, а свештеника лиши чина. Увређен тиме цар пош.ве патријарха на заточење и у том времену један сабор (908. год.). па коме су участвовали опп епископи, који су билп уз цара, збаци патрпјарха Николу, пзабере другога на његово место (Евтпмија), а брак царев огласи за законпт. Ово изазове врло оштар сукоб илп у овој прилпци боље рећп расцеп пзмеђу цркве п државе. Цар да би предупредио побучу, која ,је грозпла, нарочито у престоници, позове патријарха Николу из заточења. Но узрујаноет ,је н да.т>е трајала. У томе деси се п смрт царева. Нови цар, ко.јн наследи Лава (912), Александар, одмах сазове сабор, којн иатрнјарха Нпколу иовратп па иресто, а Евтимија збаци. За времо владс царева Константина X II н његовог таста Романа I. патрнјарх Никола сазове 920. године велпкп сабор у Царш раду, на коме се осуди све шго ,је било решено па сабору 908. год. иротнвно канонскнм пропнснма п донесе. у историји црквенога нрава чувепн „Точ сједињења" тбџод гГ/д кгшоеод, (отиз пшопњ) т.ј. акт сједпи.ења, измнрења државе с црквом. (Подробније впдн ХћЈвћтап 8. 437- 443. такође Властарова Сиптагма Г, 4.). Овај „том“ потврђеи н од стране државне властн 997. године, ушао ,је, као саетавнп дсо. у све канонске зборпике право-