Delo, Apr 01, 1903, page 91

л Е Л О Н(> кнм трећим лицем (браколомство), па макар то било шта вшие и са знањем п одобрељем другог супружнпка1 1>. Пзјава, коју наш закоподавац приликом закључивања брака захтева од лица што у брак ступају: „да желе неразлучно жпвети, заветујући се уједно на вековечпту љубав н ненарушиву верност“ (сонзогИпт оттз ућае; сбвте во всеп жизни; нераскидљиву заједницу љубавн и другарства) указује на онај други ос-новни елеменат, који смо назвали психпчки пли моралнп. Видели смо раније да полна веза пзмеђу мужа и жене, као разумно-моралних створења, има свој особит тпп. Она се битно разликује од задовољавања инстикта животињске прнроде п не ограничава се као код животиња на обпчном спаривању полова, већ прелази у трајну заједницу, коју одржава виши, моралнп прпнцип — узајамна љубав једног лнца према другом, а тако исто и према новим људским створењима, која по<*тају услед те заједнице и осећају потребу у нези н старању дуже врема док не постигну снагу н зрелост за самосталан жнвот. У протпвном пак, када бп личности разнога пола, по нримеру животиња, ступале у заједницу само на основу физичке тежње полова, када би само физичка потреба стварала везу између њпх, онда такав однос не би ни у колико одговарао моралном достојанству п слободи човечје личности. У браку се личност једнога пола предаје личности другог пола нотпунце н у свему, што значи, да заједница њихова мора бити пскључпва („ненарушнву вериост“) и на цео живот („неразлучно жпвети“) одржавајући се љубављу („вековечпту љубав“). Само под тпм условом заједннца мужа и жене представља брак у правом смпслу, којн онет по таквој, строго моралној, садржини својој иретпоставља уједно трајност. Другим речима, веза између мужа и жене не може имати за циљ остварење неких специјалних, нрпватнпх, питереса, које бп човек сам одређпвао, па у случају ако тај циљ не би бпо постнгнут да се брачна веза услед тога може прекратити. Не. Брак се не може условљаватп п ограничавати некпм прнватним, личним цпљевима, јер се то противи моралном достојаиству личности, које захтева узајамну 1 Пиди 19<>. н 19н. крив. зак. Овај носледњи гласи: „Човек, ко.ји дозвол.ава да и.егова жена јавио с другима олуд ироводп и томе сам па руку иде, или какву корист отуда ирима. да ее казни затвором од гри до шест мегеци.“