Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 373
Report of the Smithsonian Institution for 1918), Slav achievement in advanced Science (1920, на француском Кеупе Yougoslave 1920, mupepBema Ha, CpHckM Hcegmja Атанасијевић 1920), Le finitisme comme doctrine philosophique francaise du XIX sičcle (Monde Nouveau, 1920), Sur le conсер gćnćral de lćvolution (Revue Gćenćrale des Sciences, 1920, и Југославенска, Обнова — Њива, 1920), Га ]о1 де Г'бмојаНоп поп соггејануе (Кеупе Сепегаје des Sciences pures et appliqućes, 1921), 1.015 де Г'еуојиНоп дез езресез, дез гатеаих phyletiques et des бгопрез (Кеуце Сепеrale des Sciences, 1921), L'Evolution universelle, IL L'Evolution mondiale, шШограnique et organique (1921, српски превод једног одељка у изводу од В. В., Мисао, 1992. ентлески једнога дела Кероге ој the Smithsonian Institution Tor 1920, 1923), La vitesse — limite de la lumičre et le Hnitisme {Revue Gćnćrale des Sciences, 1922), Закон корелације и некорелативно развиће, приступна академска расправа (Глас, 97, 1921), Џон Њуландс и проналазак периодног система Хемиских елемената, (Опоменица (Симе Лозанића, 1992), Darwin und Alfred Russel Wallace (1515, 1925), — RElemente der neuen Geometrie (B. Prinziplen der Mefaphysik, I, 1), Uber die Grosse der unmittelbaren Berihrung zweier Punkte (Annalen der Naturphilosophie, 1905), Основни постулати дискретне теометрије (Дело, 1905), Бе Фуршсћеп Сеоштеtrien und das Unendliche (1907), Извођење диференцијалних квоцијената тригонометриских функција на основу геометриске методе граница (Наставник, 1909), Математички рад Руђера Бошковића (Дело, 1910), Uber die Unmdoglichkeit unendlich grosser Geraden mit einem Endpunkt im Unendlichen (Аппајеп der Naturphilosophie, 1911), Геометриска испитивања. из теорије паралелних линија од Николе Лобачевског, превео и примедбе додао П. (Просветни Гласник, 1914 и засебно), Дедиеtion des dćrivćes de fonctions circulaires, par la mćthode gćomelrique des limites [L'enseignement mathćmatique, 1922), Dćduction gćometrique de lexpression pour le rayon de courbure {L'enseignement ma·'thematique, 1922, c J, M, Child-ow), Les lois londamentales de laddition arithmćtique et le principe de linduction mathćmatique {Revue Gćnćrale des Sojences, 1924), Deduction gećometrique des derivćes supćrieures des flonctions circulaires sin: XX. el, cos, ХО (с M. Арновљевићем, L'enseignement mathćmatique, 1924), On the pectoral and pelvic arches of the British Museum Specimen of Archaeopteryx (Cc A, S. Woodward-ow, Proceedings ol the Zoological Society of London, 1917), On the Skull of Tritylodon longaevus, m. Note on the lower jaw ol Stereognatus ooliticus (Annals and Magazine ot Natural History, 1918), Comparison between the lower jaws
ПЕТРОНИЈЕВИЋ
of the Cynodont Reptiles Gomphognatus and Cynognatus {Proceedings of the Zoological Society of London, 1919), Ново о археоптериксу (Природа, 1920 и засебно), Uber das Becken, den Schultergdrtel und einige andere Teile der Londoner Archaeopteryx [1921], Note on Root-division in the Molar-Teeth of Tritylodon {Annals and Magazine of Natural History, 1922), Remarks upon the skulls of Moeritherium and Paleomastodon {Annals and Magazine ој Natural History, 1923), Uber das Ulnare im Carpus der Berliner Archaeornis (Zenгађан таг Mineralogie, 1923), Uber die Berliner Archaeornis (1925), O двострукој артикулацији доње вилице код најпримитивнијих сисара и сисарских рептила (Опоменица у почаст професора Др. Горјановић-Крамбергера, 1926), Кичма и леви караконд лондонског Археоптерикса. (Глас Академије, 1926). — Артур Шопенхауер, живот и философија (1898), Спиритизам (1900, Ш издање, 1922), Фридрих Ниче (1902), Историја новије философије од ренесанса до Канта (1903, ШП издање 1922), Херберт Спенсер (1904), (ШТопенхауер, Ниче, Опенсер, П поправљено издање, 1922), Едуард Хартман (1907), О слободи воље, моралној и кривичној одговорности (1908), Философија у Горском Вијенцу (Ш издање Философија у Горском Вијенцу и Лучи микрокозма, 1994), Хегел (1914), (Хегел и Хартман, 1924), Основи психологије за средње и стручне школе (1996).
Расправе и чланци: Џеихологија редитије (Весник Српске Цркве, 1806), О ентропији Васионе (C. К. Гласник, 1901). Спиноза (0. К. Гласник, 1903), О бескрајности света (Дело, 1904), О херојима (Дело, 1904), О слободи воље са теориског гледишта (Гласник – Шравославне Цркве, 1904), Толстојева теорија уметности (естетика) (Летопис, 1904), Божидар Кнежевић (Политика, 1905), Лајбкицова Теодисеја (Гласник Православне Цркве, 1905), Хартманова философија. религије (Источних, 1906), О становницима, на планетама (Дело, 1906), О сну и прорицању из снова (Босанска Вила, 1906), Кантов – категорички – императив – (Дело, 1908), Платон (Дело, 1909), Мозак и душа (Дело, 1909), Руђер Јосиф Бошковић (ДеJO, 1911), О вредности живота (Дело, 1912), 0 енергетици (Дан, 1912), Анри Бергвон (Летопис, 1913), Бергзонова теорија органског развитка (Дело, 1918), 5иг Г'еуоћаНоп топ аје, и Sur la valeur de la vie {La Patrie 5Зегђе, 1917), О бесмртности душе (Мисао, 1921), О преисториском uoOвеку (Мисао, 1999), Е. Ренан и легенда о Христу (Мисао, 1923), Аристотело (Мисао, 1923). Овамо иду и многа предавања, П., на народном Университету, из астрономије, природних наука и философије.
Осим ових радова написао је Џ. и много реферата о нашим и страним списима, у нашим и страним публикацијама. Неки
= 301 —=-