Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 379

из јужног крша, а уздуж скоро целог ва падног Балкана (од Грчке до Хрватске) раширен је ендемни геолошки млађи род белипа Рагарћохшпиз (пијори или гаовице), са неколико још недовољно одређе-

них врста (сгоаНсиз, вћеђајац, ајертао из,

адзрегзиз). Понорничне су још рибе: Теlestes ројујерј5 (ендемни хрватски род, који је. по Трговчевићу, подземним путем прешао преко јадранско-понтске вододелнице), и неке врсте рода Chondrostomum, Мало има посве водних пужева, али ти су сви ендемни (по врстама): ГагееНа ћаиНеш из Словеначке, а ГагбеНа ађзојоп1 из Херцетовине; Раја та зегбса (из Северне Србије). Р. го сјапа (из Словеначке) и сродна им Сеуега рјадозоша из извора. Босне. Из словеначких пећинских вода описане су: Belgrandia kuščeri, Tropidina (Valvata) spelaea W Tr. erythropomatia, Y јужном кршу раширена је Emmericia paЋија, док Егапепјеј а врсте долазе и ван пећина.

Добро су заступљени раци. Као највећи описан је рак из Шкоцијанске Јаме (над Третом) Саштђагиз збуди5, веома сличан обичном поточном раку, само блед и слеп; његови сродници живе у пећинским BOдама Северне Америке (неке врсте и ван пећина). Ова је прилика, да је по среди замена. са обичним раком, који се баш свлачио. Олепе (млађи су наводно с очима!) дугорепе десетероношце (морске типове): Ттодосагз зећиј АЕ (с једном одликом их Хрватске) из долењског дела Крањске, и ТгодосагдеПа ћегсевоушеп515 из јужног крша већ смо споменули. Највише има амфиподних рака. У великим, живим водама богатим пећинама. јужног крша живе размерно (до 5 см) огромни тенерично ендемни Antroplotes herculaneus wW Stygodytes balcanicus, ma Metohia carinata wW pammpeHm Typhlogammarus mrazeki. Најобичније су: ХМ рћагвиз-врсте. Обични су изоподни pan, од којих је највећма раширен род Мопоlistra (М. саеса и ађзојоп из северног крша, а M, ћегсероушелзе из јужног). Даље лолазе АзеПиз сауаНсиз, у Северној Србији: 5еепазеЏиз рвеогреунсћ, а само у Истри је констатована Ттодоаера ује, Само једанпут је нађен нов род реликтних синкарида: РагађафупеПа збуда (Драгачевске Планине у Северној Србији). У најновије је време нађена у Северној Србији сразмерно богата фауна, ендемних пећипских копеподних рачића (нови родови: Nitocrella Ђија и Сешћопескез зегбсиз, па нове врсте: Canthocamptlus georgevitchi WT elaphoides, Parastenocaris jeanneli, Moraria stankovitchi, Cyclops stygius и друге већ од пре другде нађене врсте. Опецијалних црва имамо мало. Поред већ споменутот серпулида. нађена, је у пећинама јужног крша слепа пијавица [Dina ађзојош), Већма су раширени турбеларни црви. Из словеначког су крша описани:

ЏЕЋИНОСКА ФАУНА

Гепагосоендез ићи егит и Ројусјадобдез аЊа, из хрватског Ројусјадодез десештасијаја и Депагосоећштп зиђееггапешт, а. из јужног: РЈапатја апорћећа Шта, шопбепевгша (и ван пећина) и друге, а само Сеораја соја ађзојош живи ван компактне воде.

Сувоземни пећинари многобројнији су и разноличнији. Куд и камо превлађују чланконошци (артроподи), међу којима инсекти, и то колеоптери (тврдокрилци). Највећи број облика дају обе фамилије буба: карабиди (трчци) и силфиди (трулежњади). Сама група дробних силфида (Вас ћузста) броји око 16 нарочитих родова са 45 врста (свих батисција има до 200 врста на Балкану). а род малих слепих трчака (Тгесћиз) долази у 8 подродова, са олизу 100 врста. Оваке се тодине описују нови облици. Из других колеоптерских фамилија има у нашим пећинама само појединих представника.

Kao и у другим пећинским територијама и у нас су добро заступљени бескрили или аптериготни инсекти. После прво описаног из северног крша (Алигорћога stillicidii) HabeHO их је још много, нарочито у јужном кршу.

Мање имамо пећинских мува. Из Постојнске Јаме описана је давно Рћога арШпа, а из јужног крша описано их је у новије време подоста. Друге 'инсектеке трупе дају по већини само троглофилне врсте (на пр. ортоптере: Тгодорћ из саутсоја и Допећорода рајраја, хименоптере Ргезгулећа и Атћјубеејез и др.).

Од осталих о артроподних „трупа | најчешћи су паучњаци и стоноге. Мање врста. али мното индивидуа дају бабуре (изоподни раци). Од паучњачких група скорпиони (јакрепи) нису развили нарочите пећинске форме. Чешће се нађе и ван -пећина тако обични КЕизсогрго сагра п1сиз. Напротив, има неколико ~ специјалних певудоскорпиона. Јопг 1883 описан је из словеначких пећина (а после је и на југу нађен) Obisium {Blothrus) spelaeum. Ms JyJRHOP Cy Kpma omgHcaHH O, montenegrense HW anophthalmum, Chthonius rayi. HecHтурни су Јозерћ-ови описи из словеначких пећина. Џауци косци (опилиониди) су добро заступљени ендемним родовима и вјстама. Шрви је описан Гејођипит ћеш зрћаенсшт из Постојне, а Мета ге озип (долази и ван пећина) из Хрватске. Јозерћ је описао аберантни тип косца [Siro duricorius), ROJM делимично живи и ван пећина. Из јужног крша описани су у нНовије доба неколики спедијални типови: велики Метазбота беашсшт, КМ. gigas montenegrinum, Nelima troglodytes mw др.

Jom је већи број пећинских правих паукова. 1865 описан је са Хвара слети паук {[Hadites tepenaroides), a после је. опет у једној хварској пећини, нађена Stalita schiodtei, OK у крањеким пећинама живи раширено б5јбаћа баепага, а у хрватским 5% ргасшШрез и вршов шта.

— 367 —