Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 394

ПЕШТИ

главне понорнице ШП. захвата површину око 400 KM”, По обиму ове главне депресије, која је у ствари право каросно поље, јављају се на П. и нешто издвојене мање увале, делимице срасле с плитком котлином, или сасвим изоловане, а у њима тада има и мањих понорница. На ПЏ. има, мнотобројних понора, који воде у пећине, од којих су највише суве, а кроз ниже теку понорнице, периодски или стално. По овим пећинама (пештере) и дошло је име области. На П. има и многих вртача, од којих су неке испуњене језерцима. JI. представља типско ерозивно кароно поље, чије је плитко дно покривено терестрично-лакустриским седиментима, наталоженим за време дилувијалне језерске периоде у затвореном каресном пољу.

IL је једна од најбогатијих суватских области Јужне Србије; са Ојеничким Пољем представља најбољи сточарски крај ове покрајине. Земљорадња је сведена на минимум; сеју се овас, раж, јечам и хељда, који због оштре планинске климе сазревају тек крајем августа. Иначе је цела област под пашњацима, који су најбујнији дном П. карсног поља. Летњег полгођа. Пештерци о напасају многобројна – стада. оваца и чопоре говеда, а за њихову зимску исхрану косе сено, па ипак често преостаје мното неискоришћене траве. Али има и ретких година, када је трава слаба, те Шештерци не могу зими исхранити стоку. Отуда су позната зимска сточарска. кретања ПЏештераца у Шумадију, у Поморавље (до 1804), затим у босанско Подриње и Посавину (до 1878), најзад у Окадарско Приморје и Солунску Кампању (до 1912). На П. се скоро редовно исхрањује стока и околних крајева. Трговци из Берана, Бијелог Поља и других суседних крајева дају Пештерцима многе џелепе волова на исхрану и товљење. Најважнији сточарски производ П. је масни сир, који се извози преко Сјенице и Новог Пазара, а на свима тржиштима добро је познат под именом сјенички сир.

У овако богатој пашњачкој области на-

сеља су врло ретка и малобројна. П. се ,

дели на два краја: Горња IL, око Боровштице, и Доња П., северно од ове, према Ојеничком Пољу. Окоро без изузетка, сви становници П. су досељеници. Поред СОрба има и Арнаута. Отаро српско становнитштво иселило се крајем 17 и почетком 18 века, за време великих сеоба под пећским патријарсима. Заостали старинци су изумрли. Почетком 18 века на П. су се населили Арнаути Клименте, које је расељавао скадарски паша. За овом скадарском арбанашком струјом долазила је и српска динарска струја досељеника, која је била, најача, крајем 18 и почетком 19 века. Срби Динарци долазили су појединачно, остављајући свој завичај често због крвне освете. Исељавање Орба из П. настављено је и у 19 веку. За време Карађорђевог похода у овај крај (1809) много

се Пештераца, иселило у Шумадију, 2 кад је ослобођена Топлица, (1878), Пештерци су и тамо одлазили, на место исељених Арнаута. Муслиманско становништво П. појачали су онда мухаџири из Босне и Херцеговине, а његово је опадање настало од ослобођења Јужне Србије (1919), када су се чак и Орби муслимани почели исељавати у Малу Азију.

Литература: Ј. Цвијић, Основе за теографију и геологију Македоније и Старе Србије, ШТ (1911); Ј. Цвијић, Пештер (Гласник Географског Друштва, 8/4 1914): Ј. Цвијић Циркулација воде и ерозија. У карсту (Гласник Географског Друштва, 12, 1996); Ј. Дедијер, Нова Србија (1913); Бор. Ж. Милојевић, Џештер и Сјеница (Гласник Географског Друштва, 5, 1921).

В. Радовановић.

2. В. Суводолска Река.

ПЕШТИ ФРИЂЕШ (Ре5ђу), мађарски историчар (1823, Темишвар — 1886, Ђудимпешта). П. је био један од најбољих и најплоднијих мађарских историчара. Нарочито се много бавио проучавањем прошлости Темишвара и Баната. Радио је много на мађаризацији Темишвара, и водио борбу против хрватских и српских политичких претенсија. Написао је: 520renyi Вапзад (13 свезака, 1877—1878), ЕПипе гес уагтевусКк {1880), Die Entstehung Croatiens (1882), 100 politikai ćs torteneti level Horva4torszagr61 (1885), Krass6varmegBye tOrtenete [1883—1884], Brankovics Gyorgy rAcz despota birtokviszonyai Magyarorszagon [{1877). 71.

ПЕШЧАНИЧКА РЕНКА, речица у Србији, лева притока Јужне Мораве. Извире на североисточној страни Великог Јастребца, на падини Обле Главе (658 м) и огранка Анатеме (кота 731 м). Са, изворишта тече доста неправилним током према северусевероистоку и има разна имена, махом по именима околних села, крај којих протиче. Ha изворишту има име Злог Потока, даље се зове Зубовачки Поток, па Радевачка Река, а тек на средњем и доњем току ЏШ. Р. У Јужну Мораву утиче 2'7 км североисточно OJ железничке – станице Корман, с друге стране села Бобовишта. Важније притоке са десне стране су: Росина Река и Крушинска Река. Дужина тока П. Р. је 922:6 км, а површина слива 69:4. кмг.

ПЕШЧАРА, пространа област везаног и живог песка у Банату, између АлибунараВладимировца — Мраморка—Дубовца—Паланке—Гребенца—Николинаца. Пружа. се од југоистока према северозападу, у правцу дувања кошаве. П. је елиптичног облика, дугачка је око 38 км, широка око 11 км и заузима приближну површину од 1.300 M”. Нижи брежуљци везаног и живог песка продужују се и даље на северозапад, од прилике до Самоша и Бевдина,

:као и на југозапад, те се дужина целе П.

— 382