Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka : III knjiga : N—R, page 409

ПИСАЧИЋ-ХИЖАНОВЕЧНКИ АДОЛФ, тенералмајор (1830, Затреб — 1896, Шашварош). Свршио је гимназију и 1846 је постао поручник, 1848 надпоручник, и као такав ађутант генерала баруна HajmTeтера у Карловцу. Ратовао је исте године, под баном трофом Јелачићем, у Мађарској, те је, као сви хрватски часници, заједно са баном Јелачићем, био осуђен на смрт, а доцније помилован. Ca, 24 TOдине постао је капетан. 1859 учествовао је у рату против Француза и Талијана, а 1866 против Пруса. 1870 постао је мајор, 1874 потпуковник, 1877 пуковник и заповедник 64 пешачке пуковније. 1878 учествовао је у анексији Босне и Херцеговине, 1883 постао је генералмајор и ступио је у пенсију. BB. JI.

ПИСАЧИЋ - ХИЖАНОВЕЧКИ „AyTYyCT, инжињер и трађевни саветник (1859, Трст). Високу Техничку Школу апсолвирао је у Грацу. Олужио је код- владиног грађевног уреда. За време његове управе грађевног одсека израђени су многи мостови и цесте у Хрватској и Славонији. Руководио је регулацију Саве и Драве, суделовао је код градње многих водовода, подстакао је радњу многих водоспрема и Хрватском Красу и бушење артеских бунара. Управљао је градњом свеучилишне књижнице, нове владине палате и зграда, медицинског факултета у Загребу. Био је 95 година загребачки традски заступник. (Сарађивао је у стручним листовима. Са инж. Буклом издао је дело: Податци за регулацију Саве и мелиорацију Посавине. (Сарађивао је код дела: Опскрба Хрватске и Славоније питком водом. ОИ,

ПИТОМАЧА, село у Хрватској, у области осечкој, срезу Ђурђевачком, у Подравини (116 м), уз поток Струг; железничка, станица, на, главној подравској прузи Копривница—Осек. Има 4.499 становника, општинско поглаварство, римокатоличку жупу, пучку школу, државну шумарију и котарску шумарију имовне општине Ђурђевачке, штедионицу, пошту, телеграф и телефон. У општини је Џ. (11.576 становника), међу осталима, село Велика Чрешњевица, од Џ. 6 км (правац) к југозападу, које има 1.615. становника и угљеНик. У мочарној околини ПЏ. има извора минералнога уља, које је зажупило Англо-Југословенско Петролејско Д. JI.

Ј. М-н.

ПИТОМАЧКО - ЧРЕШЊЕВАЧКИ О УГЉЕНИЦИ Д. Д., Загреб. Основано је 1898. Капитал је 500.000 Дин. Има рудник у Питомачи. Угаљ је бољи лигнит, преко 9.600 калорија. Инсталација, је електрична. са 200 НР. Има 14 км железнице. Запослено је око 300 радника, а“ производња се креће око 25.000 тона тодишње.

СИ ПИЋА. Б. Јела и пића.

ШЛАВ

ПИШНКОПЕЈА, село у Албанији, у Доњем Дебру, седиште дебарских епископа, 11—15 века. Под српску власт је П. дошла 1282, са освајањима краља Миљутина. Тада, је обновљена катедрална, епископска. црква Ов. Богородице. У 15 веку сахрањен је у њеном нартексу српски властелин (Стеван Родоповић, а крајем тога века обновио је плочу на СтеваноBOM тробу његов син, потурица Хадар Бали. PO:

HHUIOH. B. Шопен Жил.

ПЈЕШИВЦИ, племе у Црној Гори, у долини и странама реке Зете, између Бјелопавлића, Озринића и Никшићскот Поља. Има до 750 домова са око 3.700 душа. Земљиште је карсно, Већим делом (безводно, оскудно земљом за обрађивање и планином за испашу. Северни део планине зове се Горњи, а јужни Доњи ПЏ. У Горњим ШП. су већа села: Стубица, Џовија и Церово, 2 у Доњим: Дреновштица, Витавовићи, Богмиловићи, Загорак и ДО.

II. cy старо српско племе. Помињу се први пут 1455. Старији облик је гласио Пљешивци; реч изведена од придева пљешав, што значи го, ћелав. Ово су шплеме основали Лужани, први Срби, који су дошли у Горњу Зету. Они су онде затекли балканске староседеоце, које Haрод назива Шпањима, и асимиловали их. У IL. су по Косову међу Лужане дошли ускоци са разних страна, развијали се и постепено потискивали Лужане, тако да

„њих сада онде има врло мало. Окоро сви

Горњи П. воде порекло од једног заједничког претка, кнеза Богдана, који је у 15 веку дошао из племена Груда, а даља му је старина била из Старе Орбије. Од њега, су јача браства: Мијушковићи, Контићи, Никчевићи, Вукићевићи, Шеруновићи и Бацковићи. Браства у Доњим II. воде порекло од ускока, који су у племе дошли са разних страна, највише из катунских племена Чева и Цуца. Ш. чине једну општину, чије је седиште у селу Богетићима. Кроз племе пролази колеки пут Никшић—Подгорица. Литература: П. Шобајић, Пјешивци (Насеља, 15, 19923). JI. Шобајић.

ПЛАВ, варошица у изворишту реке Лима, поред Плавског Језера, на раскрсницј путева, који воде од Пећи и Дечана за Васојевиће и Куче, и од скадарске Малесије у Лимску Долину. Лежи на моренама, које заграђују језеро. Главна је улица на моренском гребену; од ње воде споредне пут реке и језера. Улице су уске и кривудаве, дућани од ћепенака и махом у главној улици. Она је и центар вароши, где је био град, управо дворови, Реџепагића, некадашњих заповедника Џ. Град је био опасан високим зидом, и у њ се могло ући само на две кације. П. има 296 кућа, дели се на махале, које се по муслиманским породицама зову

= 307 —