Otadžbina, Jul 01, 1880, page 666

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕБИЋ

Сада пак, што нам величанство ти писа за лађу, да вам је дамо за ваше властеле до Млетака, нека зна госиодство ти, да на божју част и господства ти, дадосмо лађу о на,шем трошнгЈ, и када дођу властели ваши. могу поћи." 1 " 5 Да је деспот Стеван живео у прпјатељству и с Влашком, види се по усрдном дочеку, који је нашао код војводе Мирче, кад се враћао (1410) из Цариграда, као и по томе. што је српски посланик иутујући у Азију (1413), ради сигурности, кроз Влашку прошао. Да се овп добри одношаји датирају још из раније, доказује Стеванова повеља, којом је, крајем 1405, повратио влашким манастирима, светој богородици на Тисменој и св. Антонију на Водици , који су подигнути (< помоштио Бдлжениаго роднтелга" РБегова, —- десет села на доњем Пеку (Триброди, Крушевица , Варич , Бикиње , Пониква, Изворац , Дражевац , Духовци, Хаиовци и Попорате), која су, услед ратова, к к1» ^аштУе н ^лпоустше конбуно " претворена била. Од Стсванових одношаја према Угарској остало нам је да споменемо још само то , да је краљ Жигмундо, 1411 године, обдарио Стевана у Угарској градовима Сатмаром и Неметом (Мијат. Т>. Бранк. 31), а у Босни сребрничком облашћу са знатном трговачком и рударском вароши Сребрницом. 65 По себи се разуме, да ]е Жигмундо учинио тај поклон Стевапу више из политичког рачуна према Босни . него из осећања захвалности на ; учињеним му услугама у босанској војни. Овај уступак босанског земллнпта Србији још је јаче затегао и оиако већ норе63 Нуц. I, 92 — 93; прим. стр. X, где дознајемо, да је лекару допуштено било, да три месеца може остати у Србпји, и да му се за то време аеће одузнмати плата в 64 Ова повеља находи се у држави. арх. румунској, а објавио ју је В. Т. НајЈеи у Агс1пуа 18*опса КотапЈе!, 1, 17. Издавалац је прочитао .јгЗЦДе. годину у место ^ 51|Д" , која се потврђује и инјиктом .1Д. Упор. листину од 2 дек. 1-405 у Моп. 8егђ. 269. 65 Ј1гес. Напс1е1з81;г. 39, 50, 80. На основу нејасне сведоцбе Костантинове пређе сам мислио, да је Стеван заузео Сребрнипу 1412 (Год. III, 420 —423).