Otadžbina, Sep 01, 1888, page 462

к1бижевни преглед

450

III Да покажемо сада, којим се долима служио г. Козарац при изради своје ботанике и у ко.шко се њима користио ? У предговору вели писац да је »дужан изјавити и то, да је годинама из разних научних списа прикупљано, што је за годину две у овом делу систематисано;« и тада цитира читав списак »дела, која су му мање или више била од помоћи при изради овог дела.» Али што је чудновато, то се не наводи с тога. да се покаже колико је гшсцу позната ботаничка литература, већ, да „олакша људима од ове науке да пресуде шта је моје а шта ли усвојено«, пошто у ботаници »није свуда (т. ј. нигде ) наведено, одакло је ово или оно нарочито усвојено". Дакле г. Козарац није своју ботанику израдио искљ>учно по нашим и страним ауторима, већ је у њу упео и нешто своје, по свој прилици, ново за науку, на што нарочито гласом удара. Штета само што нам није одмах рекао, шта је његово а шта ли усвојено, већ нас упућује на литературу, као да нам она може у томе помоћи. Можда тако не би дошли до уверења, да баш оно његово није ни добро у његовој ботаници ; јер не можемо никако једног Визнера, Де-Бари или Штасбургера и др. да кривимо за погрешке које налазимо у његовој ботаници. Боље би учинио г. Козарац и више би привредио нашошколској књижевности, да је, у место што је саставио своју бој та^ику по оноликим ауторима, превео који ваљан учебник, који је примљен као школска књига на немачким или аустријским или швајцарским гимназијама, (као на ир. од Вг РгапИ-а, Бг Ваеш1:2-а, 1)г Виг^егеМп-а, Бг ШепЛг-ОеНоГГ и др.). Иреводити није срамота. То се ради и у напреднијих народа. Много би боље било, да ми имамо у нашој књижевности што више, али само ваљаних превода, а ми смо шта више на преводе и упућени; јер у нас има мало стручњака, који су кадри изнети какав оригиналан рад или радити по другим ауторима. Међу наведеним делима има најпре такових, која прелазе обим једног гимназијског учебника, јер третирају специјална питања из ботанике, те се њима г. Козарац није могао ни користити при изради своје ботанике. Овде би дошло: 1) Класично дело 0 Уег§-1ејсћеп(1е Апаклше с!ег Уе^е^аМопзог§-п.,е с!јг Рћапего^атеп ип<3 Рагпе" од Бг Вагу-а, по коме су делу чувени анатоми и физиолози 8'асћз, ^езпег и др. израдили у својим делима партију о ткиву. 2) „ОшпЛш^е с!ег ауа1;ета118с11еп ипс! аресЈеПеп РПапгептогрћо1о^1е а од Вг Сгоеће1-а, које је дело израђено као допуна »Уог1еаипгеп ићег РГ1ап2епрћув1о1о§1е <,; од Ј. 8асћв-а