Otadžbina, Sep 01, 1888, page 470

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

467

потпуност сједињене су у њему, а све је то обавито занимљивошћу у престављању тако, да сеачиталац све већма удубљује у ствар и не примећујући далеки и дуги пут који је за собом оставио. Ми додајемо овоме делу и последњи, по простору који у књизи заузима део, скоро највсћи који носи наслов Предели И знатна места (стр. 623 — 908.) Г. писац дели Србију у главноме по већим рекама, те тако говори о Подрињу (стр. 623 — 631). Посавини (632 — 650), Поморављу (Поморавље Голиске Мораве, Поморавље Биначке Мораве и Поморавље велике Мораве) (682 — 841) Млави (842 — 856), Пеку (857 — 873), Поречју (874 — 878) и Тимочкој крајини (879 — 908), а у особитом одељку описује Београд и његову окодину (651—681). И ма да у овом делу нема за познаваоца наше књижевности многих новина, ипак писац води свог читаоца кроз све крајеве наше миле отаџбнне тако вешто и на тако примамљив начин, да ће му свако с највећим одушевљењем следовати, ко год у руке узме његову књигу и упути се за њим. Нека би то штс пре учинили они, који познају швајцарска језера и тиролске стрмени, а још не знају, како је величанствен поглед с Авале! II. У другом делу своје књиге (стр. 85 — 472) г. писац говори о народу. Овде се чини даља подела на: народопис (порекло и размештај народа, телесне особине народне, начин живљења и обичаји, језик, народни дух и осећање); насељеност и кретање становништва; просветно, морално и привредно стање (просвета, морална статистика, привредно стање и саобраћајна средства). Како нам никако пије могуће да идемо редом и да о сваком одељку посебице говоримо, то ћемо се ми задржавати само на оним местима, која заслужују особиту пажњу. 1. Биће да је штампарска погрешка или можда омашка пера, кад г. писац, ховорећи о размештају села на 146 стр. своје књиге говори, да ј« 1 „њихова област (растркана села) само ист^^ча по 1утина наше земље, која обухвата Шумадију, Подриње, Стари Влах и Подгорину Копаоника, а по где што и Топлицу«. Да није овде споменута Шумадија, која чини средиште наше земље, ми би мислили да овде место речи »источна« треба да стоји „западна«, и ако би и то потешко ишло; овако ми не можемо да себи нађемо излаза. 2. Како се нама чини, г. писац се греши, кад на 160-ој стр. вели : »у варошима живљаху (за време турског господарства) готово искључиво Турци, а међу њима Грци и Цић .;ари, и тек по где који Србин, турска улизица «. Нама се чшш, да сваки Србин, који је у зо*