Otadžbina, Sep 01, 1888, page 472

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

који се на сваки начин може и мора у нас сматрати за најмеродавнијег у овом питању. Уз то ваља имати на уму,"'да подела по главама није никакво карактерно средство задруге као такве ни код других народа, где се ова налазила или се још налази. — Није потпупо ни у свему правилно ни оно, што се о породици у опште говори (стр. 161 —167), но ми се на томе не можемо за сад задржати. 6. Глава о обичајима (стр. 168—186) има такођер својих недостатака. Они се огледају нарочито у томе, што се по неки пут узима нешто за правило што је реткост (176 и 17;) а на другим местима опет опис није исцрпљив (173, 180, 184, 185). 7. „Мслодије народних песама и игара« (стр. 18^ — 202) су, колико смо од стручњака могли дознати, врло добро и с особитим избором покупљене и уређене. Оно што нам писац о њима говори писано је с оданошћу и разумевањем. 8. Прелазећи на главу о језику (203 — 21 1) ми чинимо на то пазкљивим, да је г. Отојан Новаковић, најмеродавнији у овом питању, у својој већ поменутој академској посланици одао овој глави особиту хвалу, и ми би били и сувише дрски, кад би се усудили, да учеиоме језичару противречимо. Примећујемо само, да је г. писац прилично далеко отишао, кад о Хрватима као народности неће ништа да зна. На сваки начин би и за нас и за Хрвате сто пута боље било, кад би се могли сложити и кад би једном могли доћи до уверења, да смо један и исти народ. А.ли велики део и саме ингелигенције код браће Хрвата о томе неће иишта да зна , а религија и повесница подржавају у неколико тај део у томе држању. Кад је г. писац заузео овакво становиште, онда је било у реду, да учини читаоца на то пажљивим бар с неколико речи и то тим пре, што се у иашој кн.ижевности још увек чини подела измсђу Срба и Хрвата. 9. Глава, која носи наслов »народни дух и осећање« (212—228) заузима врло важно место у књизи. У њој је много здравих и крепких мисли, и ако по нашем скромном мишљењу ни она није без недостатака. Међу погрешке, у које ми овде не можемо ,',убље улазити спада и та, што г. писац на стр. 216 тврди , в да се Оловени као год и Латини одликују од Ђермана већом способношћу за уједињавање и за веће организације 4 . Ми не знамо, где г. писац налази потврде овоме свом мишљењу. Ако би се повесница узела за сведока, онда би нам она показала, да је било са свим противно ономе што г. писац тврди. Утицај »грчкога и ариаутскога духа« није био ни од какве важности за успех или неуспех у српском уједињавању и одржању у томе једииству. Наш неуспех и наша брза пропасг објашњују се сасма природно с једне стране самим несвршеним сјсди-