Otadžbina, Sep 01, 1888, page 631
628
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
Замљопис за ниже разреде средвих школа. Ио најновијим изворима написао проФесор В. Карић. Део II Физички земљоиис Треће поправљено издање. Београд 1883 год. Цена 1 динари 20 пара. (Свршетак). IV. Ваздух § 23. Прелазећи на ову партију, г. Карићевог „Физичког земљописа« имамо да ириметимо оно што и код свију досадашњих, а то је да је и ова партија израђена површно и непотпуно. 11и најважнији појави ваздушни нису описани ни прближно онако, како би то требало урадити у једном учебнику, а о мање важном нема скоро ни помена. Тако говорећи о ваздуху Карић није поменуо ни све састојке ваздуха, већ само кисеоник и азот, иити је објас ио загато су горњи слојеви ваздуха ређи, а доњи гушћи, но је остапио, сигурно, да то наставник сам уради! Ево шта вели г. Карић: »што се иде даље од површине земљине, ваздух је све ређп н ча врло великим висинама тако је редак, да се у њему једва за к > псо вроме опстати може« — и ништа више«. А и што да објасии м>м за ито је на врло всликим висинама ваздух тако редак да се у п> му једва опстати може кад то мора учинити наставник, јер ће >а ч>ц :1 одма.х о томе питати чим нрочитају горње иравило. I 24. Није разумљиво и добро објашњена топлот I л уча, као и зашто су горњи слојеви ваздушни хладнији од доп.л . Да неби читаоци мислили потварамо на г. Кцрића ево да н не 1 мо њс.ове речи: »Сунце је извор топлоте у ваздуху. Али како г он врло редак и провидан, то га непосредни зраци сунчеви оамо незнагно загревају, већ он највећи део тоилоте добија од земл. тшто се она загреје сунчаним зрацима, који су кроз ваздух про \ пли. Изгледа као да има неких сунчевих зрака који кроз в :ч >\ чису пројурилиј?). Да је ово написано српским речима видеће ки, а.ш да је за децу неразумљиво увидеће и сам г. Карић. У ма ој фпзичкој геограФији што издаје књижара А. Пајовића у Новом Счду, објашњено је лепо и разумљиво, зашто су горњи сло.јеил хладпији од доњих. Напомињући шта. су то исотерме, исохимене — лмгере г. Карић вели : »на севериој полутини земље, исотерме су аскривуданије но на јужној а тако исто и оне друге" (које?) 1'а<уме се да је ово или ваљало деци добро објаснити или никако н чс иомињати те да деца не нагађају шта је, ако им паставник не бу 1С то објаснио .