Pravda, Feb 24, 1928, page 7

БРОЈ 52

ЕРАВЛА" 24. ФЕБРУАРЛ ГОД.

ГТР>" ■ 5

ЗобЈОДШ н ипинитост у љубави

Г оспојин Божа Максимовић наЈазн се / реду они.х радикаЈиих првака што сала путе, чекају. Само за време овс поЈумесечне кризе н он (као н његови пријатељи) био је зктивнијџ, нешто рктивнијн нсгп о-

Шта је ист>гна у .Ђубави. може.мо 01мах рећи да.не знамо,. ат .1 разллкозати за0.т> ду од ист/исгтости у л/бави," питање је на које-се може ве'п лакше одгсаорити и њиме х-сНамо сзде да се позабавнмо. Дзоје младих узелн су се из љубааи. После нелог сргмена — рец:-амо нгколихо месеци или,две,.три гохие, долази им једна при јагел>ица *из" млааосТи у "пзсету; о'стаје код дости водио ус. њих цео дан, врти затим главом и каже: да јг остагио \ „Целог длна се свађате. Зашто? Изгледа већ' вр.-з игл .р;: као да хсћете да се раста&л>ате". Она Међу тим добија огср-чен одговор: „Како! Па ми се вол:<>мо. Та зато смо се и.узели!" И: „Да, сасвим", пзтврђује до ги брачни партнер. Пријатељица међутим врги главскм *и мис.та: заблуда!

од своје друго годпнг свесног жизота за&зравили. Пгобуђени полни нагон води их обоје једуо другзм, п њихово сећање на све помЈорљиз-о, на потреб поклањања, жртво вања, за чим'су"у т'лхи>м, усамљеним' часови.ма жудели и.Т4 у исторнјн чс-зечанства наишли, буди-се, ож:*вљава. Они поезиђају да их је њихоз трен:-шг у дегињству и млач

мљености њихози.м ?' трагозе ње у остајањ ." пр/и сво.м гу. 4 одједанПут' одстранити

одвојености, и младнч- душала Њиховђ вежбаЈа" мислг да моц трагове свог

Па ипак било је нечзг истинитог -у огорI ченом одгозору: ,.Па ми се волжмо". У це' лој овој изјави р:ч ,.се" била је једичо истинита.: управо она бсачни пар на то нмј

жиготног пута прескочити, јер их нешто у њихозим телима гура Једно другом у наручја. Тако псста : г. култЧрно-историскИ усло^Ђени. неспораз коЈ41 произлази из ме шањз по.моза: појма љ-бави и појма чулног нагона. 2а озу жнвотну заблуду постоји један литерарни ;|ћраз: ро:лантична љубгв! -Романтична- љубав има.г« је и има своје. је ооавала, мада обдарене обожаваоце, а.тл ]е несумњизо, да мисјтио . Ист|«на, у- се њ нхози ро.манм и драме тахо често с;р-

ч::ли смо ми и -знасмо за шу друту реч: и?ава|у се_прв::м. пољупцем. зару чгњем или „једно. др го"! А.ти ко каже данас: ми во- најдоиније са" прзол» љ хЗавном ноћи. Ахо лиј.мо једно др>то? „Они се волг", кажемо додамо још, да се један познатц прииц из-

Г. Б. МакЈИмов«ћ

1Јично. Они што еу велики лоброжеЈатељи ралиналних центрумаша, нисј 6 ији пропустији да кажу одмах да је господин Раднћ погодио и мисао радикаЈних центрумаша кго никада ичију када је рекао да на чвро једне концентрационе владе треба да дбђе једно војно Јице. дрхтало V страх. и деччо је пови пут иску Појитичким козерима изгЈедаЈО }е ово _ _ ; •

кад је реч о трсћнм .~'.ц '.ма. То смо тако на чи.ти. Али волгти јсдно Друго, то н>х.мо тако ! дсбро научилм: и то »ије нлхакво чудо данас, у дсба кад све треба учинити ! Дсца не виде само вгсг-лг ил-1 у љубази забр:<1нуте родитгље; она виде и чују и домаћу свађу; тврдоглазо настојањг за правом једчог" или призср^и ве«и пр^ос д? -гог: потај на 1 розења између сусехчнх или чах и сродних фалгилија. И деца опажају са разгсоаченл.м и зачуђеним счхма да одрасли љуи б$ш ни ма.ло не пазг. да увгк при поздтаву „лс -по пруже руку" или „мали пзс<лон" напразе, већ вуку користи из тога, што су | једни према другима затвсрени, закопчани и само мисле на сопствсму дсбнт. И тахо се једнога дана деси да дечак дсбнје дзе јабуке, јену за себг а другу за сзоју сестрицу: њему падне на ум ђавзлсха мисао да . др гу јабуку. пржкрије и доцније сдм поје. де. И са о7ом позом лухавошћу, коју је од одраслих. научио, срце му је пг«зи пут уз-

послскетву Ла, слава. Др. Принц је примао честитаља. Н :стг с.нд .и? Бићете иззињени, јер свеца нистг мзг.ти пр^читати међ „свечар-има".. Дуче-јс био р:ђен-дан Вашинтгонов, тг - с> Лмсриханцн у Позориш:-;ој улицп пјпи шампањац зд. пснкој душе ; народнрг зс гикана, из срезочог ле ггна, озанчансг спгжим ружама. На белрм мермерном ла.мину сзечане Г алс за прц^дље "дзмјћмн јЈ, амгричк ! п -слани-к,. рл:арстаз фзг, гр[ ји : с са' 'потписима цариче Мзрнјс -Ф ј Јдсрсзне, дансхог сраљл и^других •хршисаних г.]аза- Р са инт 1 мнИ1.м п-осветал*а сч1>и . Принци • др. Ј. Принцс. Склолио. је фотографију сада:1Ј?ђег председника Кулнџа да нл н?егово место стази слику (сбасуту свежим папрато.м и бршљаном) Ђсрђа Вашингтзна, прззг председника Сједиње пЛ Држаза, к:)и јг као врхсзни комд;.-'дант амсричКих армија изззјГвао незаз-изнсст од брнтансксг царстза. КаргкТеристично , : е за полнтичху лсгиху англо-с гссонаца, да су на оау идрзлнч- хгвзчаисст одцепљења једино позватн — Енглези! Ози V срдачно чс.тнтали, дсказујуг-н тиме да ннсу злопдмтилз кад изгу5е.'у.'југдачМеђ\' зззничама оио »е и .шпански посланик, чијј је жена Енгуцскиња, г. Р.

јасн:'.о- да - је рт-мангнчнл љуолв Једна л-:га визија, хтвз^а, «,ко)зј. би тргбалз здарати појас и вго онда бн. се могло постааити питање: Зашто је до-сада романти^на љубав х ј игрн „?2Ј . р.ау" готозо без »Јзчзетча у опреци са стзарнош-: М- рх:зић са гослзђзм, која-.је ч-фепша ћу свакддашњгце? | пргдстазннца Енглескињд V беогоадокзј Зато'6'д. тргбали имати меру, ко;ом би је ј лолоннји. Од амернч^е к^лсније био јз могли мер'нти и по~едиги. И наими би ј 1 цео штаб Стандрд Ојл Ксмп., М-гктер нај4?~&сти]б V ораЕОЈ, истинитој љубави, са-.мо Прлјс, н :з»нар, г- к а Ханау, г. н г-ђа Си кад би могли р:ћп шта је истпннта љубаз-1 Т -Рг» изасланици X. 3. М. ЈБ., г-ђнца Кне

Је са свим природно. Јер ви се сеПате да -су говориЈи: — Божа Гвоздени! — Зожа — /ЏусоЈини!

сио љубав ка поседозању, љубаз према самом с^би. . - Дрхта .1 срца због , гтснхривгне • Јабуке у[ брзз ј| ^бзравл јзаслн дечак

ЈгЖЉГг^. јЖ ,е_био »инистар уиутршњих шш. .рт- А 1-' са „ 0 Ј1та значи рекогг. <>ст аа .1т„ све-

Мссз се признатм да је то најтежа тачх« излагању озе теу.е. На с прзт познатом пра в-илу да је све пр-ссто што је истинито, овде мора.мз рећи, да сзе што је истишто, не да се ни приближко тако јасно дгфинисати као заб? де. Шта је најзад тиме речгно. ако се каже, да је ллбав ве.т1ки уз^ншени оогћај, који прзжима целог човека: то је случај и са рзманг.тчном љубдви и с*бјаи'Њ:њг бп билз врлз опште. Могти бисмо исто тако рећи, да Те права љу(к1в 'све оно што остаге кад се одузме оно што је заблуда. Али тиме не бнсмо н::шта добили у јасности. Али ко је једанпут дожИззо праву љубав и.ти' кбд других видео и.ти слутио — а ко }е не би хтео? — тај ћ? ипач разумет;! питањг када ]е упразо љ баз. Кад је љубазниЈ

ми га видимо ■

жезић, чинозница амгр. ксссулата. У- м:рмерном стгпгништу П Гр ћанчеве палдте пле:ало се врлз г *живз, Јг:к с-г на гсрљем спрату-играз' : б^иц* у прз^иснзј почтутами и тити:тн.' Ме!ус Дгрлчица-ма примећгге су грациозне кћерн Чуксзника Дезксз; војнсг изасланика и г-ђнцз Пел. псћерхе сенатсра ТТела. СеЧа ; 'ћи се. по свод прнлици, да је лекад Кошћушко — исто као Лсф^јет ^г- притехао Вашингтону у пом .ћ. чтач лонгреса Сјед. Држава г. Пел из;азио *е нашем сарадни-к\\ да- ће на 5ал Ксла Сестара дсћи у црнсгсрсксм оделу сп ..сви еултм ору)к ; ем", да би изразио сво 'је славгнофилсгзз. Л,р.'Прннц, ко}и сазршено вл «да свима--најречјима нашгг Језика, не >?оже нсш-

н>у нЈГ 1ед :-'е п ~крашне, лер би то оило г „.. то п . ичење чввстр Гж* в\ке° № са "° Ј,та значн рск '° г]: «г-?а сго. двјКет са дугот.та :м. и чгсто оо:чав-ј -„р,™ дпалсматсхих прашка. Сксро ћс стављао ]е ОЈИчење „чврсте. јаке руке . Исгина. ч је он озда онда о „клас- .каним зрјеШчким радоч. Та| за|еднички. на г рЈтл ЗП :-е \ Загред а ме^т :м сс V ОЈИчење „мехаиичке методе у » ашо >>»%м^ф ил , „један за све" ил, ,^>. Р ад ^ ^ра се. огледзтм на истом делу чак | Веогр|ду наеикао иггс^рата екавски!" -"^^сзоје *непзијател>е"

измеђ-. чозека и..жене. уз о^.трајау.ј.^ сн§јггт,с5гпи н2род г Б> т v СВОМ постајзњу чбр- | нуи је п^кплшн? 1 рл .Км тп шв : з.уедничким радом. Тај заједнччкн

ној појитици . Сада када је дошЈа на дн ред и погреба да се мисји да на чеЈО 'пдаде ти х1е бом до*-? један генераЈ, све је некано подсећаЈО на то и господин Максимовић је опет био на дневном реду. И сасвим природно. Јер господин Веља В\ кићевић од како је дошао за предселника ВЈаде, ннкако не нисји да се скида са овога поЈОжаја Прво с му радикаЈи наМигиваЈИ да им бгш .није пријатно што је он дошао на Т1ј поЈожај (радикаЈи су само намигиваЈи, а шт<:мпа је то представнЈа, разуме сс. онако како требаК затим I га почеЈИ да нападају, док му стварно нисч рекЈИ да треба в.Н једном да ид2. А ји о6ично 'тада када сч 'м* говориЈи ла иде са председничког положгја, госп.один Вукићевић је оДЈазио у — јов . Цоиста и када је госпојин Макснмпвић био на вЈади са господином Уз\ новнћсм. сит ација је некако изгЈедаЈа таква: нико их није могао дугО ј доста дуго скинути са ВЈаде. И наравно господин Вукићевић их сада не копира, зји ч он се држи тог најбољег принципа... Но, „ид\ Мара и сватови а . Свгко у своје <реме А ако човек посматра држање овог радикаЈног првака који је умео да освоји широке ргдикаЈне редове и да за^зме једно од нај \'ГЈСднијих места мећу раикаЈнип првацима, уочиће да се чека, истрајно чека. Када је господин Максимовић б' о чиниста? уи) тргшњих деда, оно се и раз^м&до што се нде код њСга као „на ћсбу". Аји и данас се то може да раз\мс. Само данас то показује да овај радикзЈНИ првак има своју војску и када се не налази на власти. — Бога' ми, Божа гура... — Код Боже као на ћабч... И да видите сад: то вам је поЈИТИЧки.барометар, бар барометар за радикаЈНи кј \6. Јер тимо се води рачуна о томе кодико њих уз кога нд"... А господин Максимовић изг.чеда да води рачхна о томе. Зпр то није добро?

„ко тебг камсном« дг., али сзе то остајс самз нгјасна теорија пред с розом чЧтгдљивом стварнон ћу н^м-н.лосргдне. бесн,е. егоистичне и безсбз/рне бор^е за егзистенцију. Ако је отац остархо и .т1 \'у.гз.- дожгзљу ]у децз и то. да сви нг п^исчачу једно дзугом V помоћ и сстављај. често V најзећој нужди срог најрзђенијег са породнцом да се мучи и бгз спешно бзри. И изглгда тада као да сваки счн или кћн сматоа за- нлјбоље да се што пог снабдг што већом резервом имања и нзана^и да.се та,чо од. лди^нгзав 'Сно од своје браћ? ц сестара. Изг.леда да је у' д?наи њсм жал,- ном животу лозинка. из' : о затп што всћ} плгн и сачузатн га за себг. ' ■ " * Девојчица расте у истој атмс.сф^ри као и дечак, само је подзученз да о:чап^ипада женеком :полу -Ми жхз'/-мо.у „култ ри човека", т. >.. у једнсм. схзатању. др штва, V ксме се људи тако понашају. као да је само њихсз задатак и пргил-^лстзо. да дају тбн том друштв-. Ко је рођгн као девојчица — прзсто је у немогућн^сти да доспг у крут ос-гнх. који ( да}у тон." Баз та.ко мо~а изглгдати' малој дешјчици, која је" ситлрно негде једнс-.м пр>:метилз нарочиту бзју тона, који се даје речн „мушкараи", „дечак". И ако икадз. чује из^аз . „сгмо девојчица". то снда он-з „самз." бгз сумњг^.не п^ипада оном тсн - , оном нагласку, који ,се даје обнчно речи '„деоојчица" Деца нгобнчно дзб ро чују све оно што бн се моглз односити

истрм месту. Алн заједничка везз V

мЈЈОпЗстр ки-м и разним догаћајима, који ств&рају жпзот. који чине смисао жизота н на искуству заснрзано позерен>е једнз према др гом налазимо.л век V ,посто;а'њу праве, нстините љубави. Могло бп се гврдити>да љубав „неотклоњизо'.'. расте свачи пут та-

Сећјејућм се нлншх 800.009 исЋеннкз . Сјг-днњеним Лржазама, спокзјни смо што "С\- под поКрззитељством нарзднтг свгцл. кога тамо славе као ми ?вде Св. Сав\'..-под поурзвнтел-ствзм Ђ ?роа ВаНЈингтона. „човгка ко.ји никад ннј? из»говооиз. једн^ даж". Озу ^еченччу Аме-

да, кад супружници у ист<ом такту заједнчч, рчнанн изгзварају без предаха и-днжући кн раде и у свима се тешкоћама.; невољама пг^ :но пспед.

- - Ч о V др\то. Могло б;г се још: лоздрав наши.ма у далекој туђнни I,

и опасностима. коЈе V поуздати једн! рећи да је љубав глзени моменат у свима I односи-ма п"аве- симпатије мећу/ љухтиа,ј "пзтгпио незазисна од тога. који је степен ј -пруб"-'жења Ч' : пз : ед'Лни.м 1 случајези.ма' добила или може дббити. * ? - *• ; Ачо дакле' кажемо да *е права, истинита | љубав \ срећавау ћи осећај потпуне' сиг, рности, осећуј, кпји прати \век поновне дожнвљгје међ- собче оданости, то • вмје пот-, пуно сбјан њење. али је* дз~ољно да пзка-, же битну тачку неистиннтости V рзмангпч- ј ној л>убгзи. А османтична љубав охтгк\-је | се наиме пре\'хнтреним одузимањем оссћа- ј ја сргћг. осећаја, кг<ме нису претходили ни каквн заједнички убгдљиви дожизљаји одлнссгл. И због.тог недостатка ро.мантична љуб1в наседа. прспада.- Љч-блрници, којн жи?е V рсмантичнзј љ^бави узимају сзоје наде. планоБе и дсбре. претпсставке зз ст-^ар ност,.забс^ав»Ђа ју» да взле јехчо др>то, пре него што су и створ не претпзставче зд \спгх њихозе л>убл?и, ; н вер>. ју дл веридбом или венчањем 'добијају' у' неку руку пзаво

жизоту зожнве, могу | Че;тита'мз им ЂсрНа - Зашин^тона

Т.

н

пзтцгњиеање њ/хозе личнзстп. јео се на судбину, и > мисле 4 д:г* жиче н прекидну

Врлике вбјавипс уЦ^^ојГори ЦЕГИН->К Г 23. — У ц-лој Црној Гори ге1» д'а лана су јаке /снелч.не буре. В \ја внца-је најјача на .Мдкзру и лбзг тога ј -саобраћај џа путу Пећ — ЛчдрнјсмЈПна погпуно прекинуг. У пелој . по:;ра нн : клада ве.т ч;а 31бринугост због штета. је ова вејавица може нанети станпшшш ГВУ.

I она боре — и ако нцсу. чгсто тога свесна i сбзког дзна и-сг^кст тренутка за признање њих г ле гп не вредностц (реч је о здлаво1 деци). Пошто не може постап« чозек, то десојчнци не остаЈе ниш.та друго до да I по^суша да чс-зека, кога ће једчом узети за мужа, придобије те да озај жртвууе своја I права мушкарца илн да днректно њиме овлада. . Та'<о се. нађу заједнз девојка и младић 1у доба њихсвог по.:ног'сазреигња: обоје ,од| лнчно. наор "жднн свнма вештина.ма да.-себе истакну, вешт7'НОм засењизања (негззање лепоте, хода, пзнсса, П0'-Јан'ањп). вештином надмуггнвања (да нг кажемо погваре). фине дипзтатије и.-нг госпздског запздедничког понашања, п обоје с% гордн нј своје Јгнднвидуалче. спссобнсси:: гни „се" воле зато. А шта је пак,. неограничгна истинита љубав, то су они од своје треће, можда и

љубав, и чине забтлд; \зимајући љубав, која је са\-о појава живота, за стање. А у жнзот\ не постоје стањл. већ само Јога-ј ђаји! И љубае не може бити ннкада стање ј већ је Јогаћа/ живота Не васамо се ипак!, Док један партнер сече'у двсришту др Ј а а други припре-ма у кујни јело — онда то не значи л>\бав измеђ њих, већ ако о.0рје сво. ју ду~жкост свесно псгпњдваЈ.у' онда 'ће битп дрза дсбро исечена п јело \жуснз п^иготозЂено. Али ако обзје водг рачуна о дпугом, о:иа ће њн.хов, пссао бнти ношен осећаје.м радости, и испуњен љубављу. Брачнн пар, кога смо V почгткл навглн, дожи^ео је да се њег^воЈ ро.мантичној љубави стварношћч свакилашн^ицр ч извуче

..и а р к и п о (амо још данас и сутра Ц А Р Е В ГЛАСНИК оба дела уједно у гл. ул.

У ОћО.У н 1-.Е ЕЉУ V грзду бзндмта БУК МОИЕС

Долази: 6ЕГ НА ТРОЈКЕ ПАЗИ ЕКСПЛОЗИЈА ПАТ и ПАТАШОН

М тако обоје. мрзе свакидлшњицу и као да захтезају да се./гстовренено:волг. кад и у двсришту секу дрза п у кухињи кувају јело! Да је њихова пријатељица била педагог , она не би ни поменула свађу. већ би се нашла v посту у кући н својим опхоНењем показала да послзаи свакндашњице нис\' до

а1дни п да се дају ^ако^савлађиваги. Она стварна погтога. Здто тај пао — као п хи- би без речп тим мали.м при.мероч показала т.аде сличних — внди V свакуазшњчаи ..злу м.тадим с\'пружн :цима пут ка нравој љубасудбнну" која им њнхозу љ \-6 јв ..убија" в?1 п срећи. ствари је убијена- сал10 рбман^ична-љубав)! " ■ ' ' м. т.