Pravda, Feb 24, 1928, page 8

< УГИ А О А 5

„ПРАВДА" ?4. ФЕЕРУАРЛ 192?. РОД.

ввг>» 52

МЕДИЦИНСКА КРОНИКА

Прва

хчана (шлсгл

— Пише Др. ЖИКА Б. МАРКОВИЋ —

Храна М2.ТОГ одојчета, и то млеко мајчиних I руди, као што смо рзхли ОЈ особитог је зн^чсја за ис.пр:до«чЈ«»е летета. Тако смо напоменулч, ла г>рзих дјна по ро^ењу детета, мајчинг груди луче једкл' жуЈжасту. млечасту течлост, а после којег лша пр^во илеко. Испочггха груди луче малу количину млека. а око петог дана млеко наззли гслико да мајка осети вапетоет груди. Неки П>т та наеала млека прдћдаа је и псвишењем те\?пер-т >р2. Често нанлази млеко тек седмсг »ми осиог даиа. Ми 010 влдгли случајеза, када за прјих 48 саги. рруди не луче нихсжо млеко, алн после тсга млако лага»о наилази и увес< обилнијз и то нарочито ако се дете рздовно доји и ако снз>:"»з сиса. Ну дешаза се и то, да груди у опште не луче млеко, само то Ерло и оосбито ретко. У т.,квим приликпЈЈа ваља запитати дгк;.рЈ било због г.рггледа мајке. било због тога да лекар о^ргди хрЈи>' одојчегу. Много је чешћи случај да грудл имају м ње млека него штО је то потргбно. Да груди стално луче мало млека разлог јз махом (каа се изузме каг:ва особита болест мајчииих груои) .гична прирЈДна неподобност мајчина за дсјење, или је дете слабачко те не може да вуче^ — сиса добро, те тако се жлезде у грудима никад довољао не испрззие. Јер дојењем дете Ерши надрлжај лучења млека. Тахође је потпј-но п.рлжњење жлезда у грудима нови налрлжај за њихово пуњен-з. У колико деге редовније т. ј. у одрзђено вргме доји, и у колико снал:није си-са, у толико те жљезде лравилчије грше своју р дњу. Као што све рздм.2 у здрзнсм човечијем оргз«изм>' имагу свој сарршгни р?д. тако се и мајчкне гр>'ди. које су испражњење дојењем, нап>"не, тамгн после оног врзмена, које је потргбно да. се дете одмсри од дојгња •»"» дојења. Лако је из овсга, до сада р?ченог. увидети колико је гачан лексргки савет да се дете подоји у одрећене рззмаке, а већинв стру чњаха лексра мисли дз дете тр?ба подојити нз два пли трл сата. Тлко, омо дошли до -закључка да честа дојењд ум:ре рздњу жљезда V грудима. х Честа и крзтка до;ењз, нелстп> , «о извлачење млека из груди од страде детета може проузрскозати застој у л>'чењу млека. Тај застој може да се јави и пр ?лазно после три недеље од роНења и оша када матка дојиља добије, пре него што то обичгно бива, „рргме". Зз издашност млека мајчнних груди пр: рода се, у мгчогоме, постгр-зла. Док је дете у утрзби мајчиноЈ прирзда му )е >редила да добија храну прзко кр-^и мај чи::г, а после роћења. побр-т-г>'ла се. дз «а гр;/дима мајчини« ствсри иг© р хране онадае каква може одржати и рз°еити ор га^изам дгтета док не ојачз. Тако. луч?ње млека из груди сматрз се као свој ствена снага срганизма, која ниј? много под утицајем овог или оног стања организма, овнх или он«х прмлнка под к *џа тај срг -ЈНчзам и:изи. Ми смо ви

лели прчлично слабачке ,орг-г»г—|е„ и мајке које живе под тешки-м социа.х-виа1 ириликама и теи«ки.м приликама имхране да су и<м груди биле врзпуне млгка а 1еца лепо раз^ијгна и н<-лр_'дна, док су била на мајчдашм груди<ма. Тек доцније, кад су скинута са гр;ди и пр?дата слабој хрЈНИ и влажном ста«>' и дечији ирг^низам почео је да бележи на своме мајушном ге.т>' зле пос.тедиие гога. Бледнло, подбулост .тина, крхгге око носа и уста, отечене ж.Ђезде око врата, доцнз пр^одање, казнвали су све. Па и п ;р?д овјг нит ташавањз дл је л\'. чеље млека кроз млЈчние гр» ! ди, прнличн-л незавк-СћЗ и иркрЈДна рла-ља, потребно је поменути и4ве-.не >1нцаје нз .тучење мтека «аи и и-стаћи познаг« захтеве просвеКепгог друштва, по којимп су ма ке дужне дз се пр ччр :<а"вају, у колнко то свака може, хигијзноког начина жизога. Мати дојиља треба: Да ииби ужргно. Пр?комер"гн рад, као и потп\тн н.рад. ннсу зв пр:п р.ку. Да се хрЈни дов:љно и досрзг Најоо.Т/е р !Зи^-Е-рлна хр гна. Ка:сва н р ,чита днјета није потр:бна. Упслр?ба и куваног и пр?сн>г воћа после јела пргпоручује се због тешке столице од кој: паТи доста жена после п.рођаја. Д јстз пута срели смо мишл>ења да мати дојиља тргба ла једе много, да се преј?те и -дј пиЈе пиво јер груди луче „ј-че" млеко а и-веКу количину. И јед**о и лру го заб.туда је и није за пр п-р;. ку. Мати дојиља, за све 1р?^:е док је деге на чр:з*и мајчшних [руди. жедни и има потргбу за течкг+м пнћем. Зато се пр?п р.чује да се та жеђ чешће гаси пр.р-)дним и здр>вим пи1.ем-в?д'м. Општу* чистсћу мајчин->г тела тр?ба о државати у колико то социјални положај мајке допушта. Груди. а Нсрчито брад-ивице гр ?оа р л -свно прзти вол:<м. Душгкгна узбу'.,?ња, гнгпмо и љутитг стање ма;ке, као и вет.-ча глта н? уги чу на састав мајчснсг млгка, али ума њују, некада. количиг^у млека. Често пута бива дј се мзти д- јиљ«. разбрлн и р дитељи д:1» у н?д с ,7 'миу да ли дете греба и даље лојити. Им болгсти код којих се дете може и лаљ? дојити. а имј -IX код којих није д «пуштено дал>е дојење. У томе с.т\чај\' м ра се запитати лгкгр. као и о гоме које лекове мати дојиља као болесник сме питн. 3'-1 рр?ме дојења мати д-о>иља не д ^и ја ..рр^ме", б р V већини случтјгва. Би ва и обр гуто. Ипак то не^а утицаЈ Ј ни на састав, ни на количииу л> чења млг ка. Бивт и то да мати д^>иља ззтр^.лни мада је то р?лак сл> чај. Мн лећи да с> гр.д>:е. и.ти ако су б ш и тр дне. мз*к , доста чесгго пута одбију грг врзмена дете од сисе. нав^леКи за р ?лог да дете мои е да се „затр.'је н . или у најмањ\ руку. да је дал>е дсјење шкодљиво. У гаквим случајевииа опр?зност налаже ла се запита лекгр за сагет.

МУ^ИКА Л -.Л — ПоРо 1 ом прсмиј«ро „Јенуфе" Лгош Јанач^х ј? зсђа моравских иационалнхх коипозхгорз. Рођ ч.јеГ'334. у селу Ух али коз Пржи6,о«--а у Моравсхо). Музи:<у је учио у праижој орчуллчој шко.ти код Скухерског, на ла.-пцчтком конзеразторч му кол г р/«ла, и на бечком. конзерзато риучу код Кре«а. Јалачек је оснтаач <1881.)

№№ Ш

КРАГУЈЕВА11, фебруара. — 19. овог месеца, по подне, у прзстсрчјтма Офиииргког Дома у Кр.гујевцу, ч рлшускоСрпски Клуб пр :р?дио је дечи>и ма скен -бал, са концергним де.к»м и игрЈнком. Кониергни део састојао се из неколико тачака, занимљивих игара које су изводила мала деиа. Гр^грзм је врло успео. Нар^чито су топло псзлрав.Ђена деца, Руси. која су изводила шпанске игрг. Било је доста костимкране деие, успелих и занимљи/вих костима. Од женске деие прзу нагрхзу добио је костим мале ћгрчице пензионисаног жанлармериског пуковника г. Марушића. Кости-м је престављао Амсра, ол беле свиле и Уила. — Др>гу награду добио је костим „балон" — ' ?рч'чме трговиа г. Атзстасијеоићз. — Тргћу награду добио је костим ..Ветргљзча 44 ћерччиа једнтг судског пгручника. — Четтргу нггргду, ко стим ружа, добила је Рада, кћи г. Воје Калаиовића, пр?дседника општине. — Пету награду добила је девојчица г. Залоге, општнжгког ини.ињгра, за костим Рускиње. — Шгсту награлу, за дивач костии балерине. добила је мал? Олга, кћи др. Коста Мгрииковића, лека рз. — Седму награду- за костим пијере те. добила је Верица. кКи аргиљ:рч-л<'. техчичког псручлика г. Стеваиа Кова чнћа. Прзу мушку награду добио је синчић

г. Челе Бојаџића. индуслриј^лча. То је м ти ГОСТ10ДНН у (Јр ку и иилигч'ру. Др гу нагр ду добио је ксстим м рчиз; тр?ћу награлу лали су за ксстим џ кеј: чгтвргу Н1гргду дсбио је мали Ј^сиф син лр Шк ?р :сна, за к ; >стим Ам- р Било је још днзнчх к<~стима. Н р)чиго је запаи ен костнм . Печурка" Дине Шиерс «: Е : р>оима Мчхз 5 л:аић имал.' , је костим цр:*и пијеро, од тафта: лепс> је изгледала мала Шск' р ц у костнмх Маргарите; пао је V очи ксстим оџача; ра; симпатични су изгледали мзлишан" |у косгимима пекара и кув-'рт; ћерчии ! потпуковннка г. Влад. Лукића имата ј* костим руске цигамке и итр1ла руск^ игре; падао је у очи костнм сужг.крет Сем тога, било је још пуно лепнх ко стима. Нар:чито велики број костнма пијеро и пијерете. Дечији маскеи-бал протекао је врл*. весело и заершен у 20 часова. М. А. П.

АРХЕОЛОШКА ИТАЛИЈА I у Сичилији, Помпе)н и Хер^^ланум зше се вео-ма екергично арчеол >шка о тпавања. Језеро Неми, за које се при јз да су на његовом :г*у сахрањете. пр Ј »ого ^ковз, славне ачтичке хетер? и ушава се великом брзином. У Р иму : • при:т., пгегто отк^пазању ниртгга Мо снмус — најстаријег римоког ц»1р.<уса.

Леош Јаначек и дчгечтор брнске орг чТ>ске итсоте. а оз 1919. профес-ор б.гнзког комегрзаториума. И>еговг г.лззне ко.\итозчције су оп?р?: „Јгп ка", ,.Ј?нуфа", „Усул и Ката Кабснова", „Лукава л/сица", ,-Ствар Мачрспулх". Сеч тога Јаначек је кс-у.понозао к.лазирс:<а дела, гулзчки квзртет, орхестарсхе коупозицИје, песче и х>р>зе, и схутгто је зелнху збтрсс. чсоавских нзрздних пгса.ча. Лгош ЈанзЧе:< (1854 ) исго тако као и Алочс Хабз (1893) пр?д:тав.т>а младу чгшку националн чузич:<у и п колу Јгр до< најм 1лђи чеп-ки ко\'позигори нгмерно »избггавзју шцлснз л:ф че.лос, и трзже и натаз? везу са свгтскоч чузикоч, дотле Је Јзначгк у птноч счислу речи нашзразити и пргд ста : ч «< чгшчог наиионатног стила. Јаначгк . је стргг :о сво' V 3'/'ч<и сгил. иа основу теорије и образзиа, које је сач конструисао На ич^ њ^гов стил почива на изговору. на ди"ц *'.и г.о;а счо слозачхог народ ног .ез/.ча, Јаначечгсе децени ама фолчлорчстнччи ј6л&мо чузжои иагозора сЕога-наЈ-. р^днОг ?^г<а.'Јб№*: ћи савесно Мнт-с.^а..1е." и ритме тога го ора. Пгзн- тач*зв мотиз,_забЗЛ : Ж ' V ? II [! Л Нј брН ВСвИ ГрГ>'-, слушајући л 'а1ог измгђу -^ттг пм .ар^цз и једног куп 'а Тај ухваћ:ни мотив бмо |е вблича терцз на ниже, ппи изгозору ргчи „кол'<6г* Г1 >тавши од тога свога приниипа Јаначек е гогорну мелодмјч језмча прералмо на оп рну дрзматичу. хор. а одаттг и нз ч'сту инструментатту м зччу, која се, ослобођгна тгчста и с-*ега спољашњ?*-. јавља као новопрунг.ђенм. само:та1ан стил. Као Јаначгчово нај;аче драмсчо дг.ло сматра се њ?гоза трочина оп:ра ,.Ј?нуфз" пз те<с!у Га6р'е-"а Поа за, ко'а је пос.те иззођ?и>з у Прагу (1016) б^зо ссб« прочрчилл п т на сз ма ев"зп:ч*>м позорншзма Тачо после П^ага долази V Беч (1918.) Кглн (1922.), ^^ран-фурт на Мл;нм '19".'3 ). Бертн, Дрезда. Лл пч-т. Загргб итд., а озе нед?л»е по зт'ће се п^зч пут и на с舫и б"31рзл. оп р?.. М?лодч'сча лмнмја Јлначчових оп^ра . глаоноч ! е држана V д> кламзторско-р чмтативном облмчу.. М\'з *чз У ,.Јен\фи" и.ма нечгг заједниччог са Мусоргсчо-.ич „Борисом Гот ' -ч". Гллвнл тежишге опгре леЖи \ солз плсозмуа. а орчестар зл*ржава в^ћ-ноч колор^тичан и илуструЈући карактео Нарочито су 1 бгдл>иве и оригиналне линм;е чм-т->га штимунга. Јанач^ч из ан~гдноч финоћом с.ттча душу несрећме Јгтфг. Исто су тако веома усп?ле весел? сце-не (игр? и војнмчче пгсче) као младмћсчо наизна 'рздхт животз. Изванредно су ма;стордчи изз?дена моги сча тчања у орсестру, којз се ; а-зл>ај^ језчз за другим. м?шзју се чеђ.- собом као \ кал?идоскопу. дижу се и падз:у. и у инетрументатном ставу ствара).' занмм.-киз и орчт-| нзл-ту слчку драчсче стр\'чтуое Музчх^ у „Јенуфи" добмла Је не^бмчно зоб™ ојзну' и признањ? од ч зчччих чритичзра V свакоч месту где је иззођ^иа. Она по уметничкич квалчтегима стоји изчад садрж-не тибргта. ко*'и је узет из мо^звског сеосчог жизота А идеја, ко : а се тозлачм кроз сиже .Јенуфг", јесте: да чајчмна љубав не погза ни ол убттва згтета. када је у питању част "ћ г »и. коју је љубзвнмк натттио нане^шм јој срамот. Само. што се злоч^н чинм геч —мза. кала се по ! авч изгл?д на удају. а не бзчг из страхз за учаљану част »Јенуфа" је за нашу сцену бриж.г>чво спреианч П^зв.Ђен је нов лекор и нови костими. Нз опг-^му се дово 4 но утрошило # И чузчччој спр?ми Јенуфе" почлоњена је н:» рочмта п*»жњл и 5^мга Тој и тотг^о' п°'-' њч д^п '-»'Г) је и то мгто се ло Т1 Г тргн^тка веродало,. да ће колшозитор при-Ј

УМЕТНИЧКИ БЕОГРАД Сллка^ска излсжјЗ Излна Рсдовим У летњзм п З вилјону Официроког Доча нз.тЈжено је, од 19\ о м., трид^сетак слнка које предсгавља'|у једно право откровење: једно сликарство, у коме, кроз једну индизил. алност, са чудесном, до садз невиђено.ч — једва наслућ?ном — непосргдношћу и интензивношћу пгоговара наи-на и снажна слиг<арс:<а осећаЈност, детињз и чаробна ж".*вописност наше расе. Синтеза прммитивно-народсчога и свесно, знатачссиуметничкога, односно, тачније. раззијање, црпт>?ње једног вишег, ииднвидуалног \летнмчког стила из гог штедрог, опојног примигнвизча — оно што су Дали дзојица-тројица од најбо.т>их модгрних француских с.ттчара и, на један још грандиознији начин, модерна русха музика, а код нас, у нашој муз-*ци, до садз и у не.чу руку, можда са.чо Баранозић у свом „Лицитарсчоч срцу" сп з едздо је у слмча.ча Ивана Раловића са једнлм духом и осгћлњгм који нас и нехо^ице подсећзју на оне велике иностранске примере, од којнх се наш умгтник, стварно, ипак, формирао сасви.ч нгзав тсно. Ивин Риловић постао је оно што јесте бгргч уколико се ради о овој најновијој фазм и о последњим резулгатима његовог уметн штва — озде, код куће и. готозо, сам зл себг. далеко од прлмера и подстрека велмких модерчих уметничких^ центара. Пре дзе године прлргдмо )е, још сасвим м.лад и почгтнмк, свој' прау изложб. у Београду и почазао се већ тада као један веома интензмван и де^тткатан колориста. То му је ва.■ка.ло; све оста_ло. међугич. његова техника, њ?гови просгдеи, њгтоза естетика, њего-а с.тмкагска идеологија билм су прзбтематичн;!, јер сттољног, иг<о.лског поргчла. Учетн1к је то осетио и он је одлучно прекинуо са тим својим прв/*м начинз.м да би пзстазио овоју уметност на сасвим нове основг: он се ослободмо свгга ипо је видео и нзучио на академиЈи и уронио се у своју неизоначгну личн/ визију и осећањг. Као путочаз и компас с.лужи.ла му }е пои томе нзша народна уметност са њгноч наивном а.Л!1 сличном изразитошћу, њени-м свежим, б?ззл?нмм хумором, њгним жарким, радоснмм корор13 .моч и њеноч ч д*оном, спонтаном дечоратизт.ОЈ ћу. Иван Радовић за<1>н о ;е сво.у не:<адаи 'њу ачадемоку пале•V.- чистпм И т^ч\ }ућмч-бојача војввђзнс:<нх се.ЂЗчкИх %К=з. ћ мтмова-Н меден»»х котзча, а своје пола класиЧне, пола декадентсхи сиу.бзлмчне или митолошке сижее^ фигуре и композиције живи.м и истинитим фигурама свога завичаја, сел>ачким мочцмлш и дгво/чама, разним пргдградсчим типојимз, чобзнима, пасгирима и њмховим жиеогињзма, њмхозом сточом: коњчча, озцама, свмњзма, псмма. голубовима. Али на : важни> је ту дз 1е \метн,*к успео да се унесе, дз се уживи и у саму осећајност и оптику очога начзнсн' с^ета кога је хтео за нам представи и да нач Је насличао своје .V де, својг жчз?т"њ? и оне држасне, шарене сел»ачке кућмце. авлм г и утмие онако како их види сгљал и.Т1, ;ош боље. како их види и ос:ћа з°те. Топта н?пос* , " ,игк гг. свгжи тиг"ззи хумоп и дубоки, Уфдни л^"зач на гзног, д тињгг п^жив.^авања и.п пе*»цепци;е \'хваћ?нм' с. чудесно и зраче опо но из Р: "овикевих стка. у којима нзм се, датечо с оне стрзне, плгчо изнад матерчалног и 1ГКОТСЧОГ реалмзма. отвара једна ечстатичча вмм*а р^ллнтст. У сличлма као „Печг- с го.лу5->чм«а*. .Со:нмце", „На купзњу", „Чов? • са волом". „Сеосча идм.ла", „Сгб^", ..Тгстераш", „Лево : <а ппгд механом" и .0« чао" ож^пл>*но је. п»:гдоч 0 но је блзж?нство, с.ласт далечих, заве : анмх детињчх до5а ит1 и веччо прмс тнчх а.Т1 нелрчстулачммх бајчи И то лет'«њство и та бзјка дубочо су сг»пски, дубоко су слсвгиски, дубоКО ("V нгши. И°нч Ргзпвић \«нео је једчу драго*»ену нову н-о™ у наше слччз~ство и \'И'ао ^е са о^ом сво ом изгчгблч. поносно. у ргд на ших најбољих мод-рних сликара. Толор Манојловић шгшшишптшттчтт У „ПРЛВЛИ" ЋЕТЕ НАЋИ УВЕК НЛЈИНТЕРЕСАНТНИЈЕ ИЗВРШТАЈЕ И ЧЛАНКЕ О СВИМА СВЕТСКИМ ДОГАЂАЈИМА

суствотати премијери V иашеч театру. Међутич г. Јаиачж се у последњем треиутку извихио и обећао ла ће зоћи доинм;е приличош једног причаза „Јзнуфе" Од «листа у „Јзнуфи" су запхтени г ђе Жалудова. >/рина. Драусаљ, т-ђица СфАтигој, г.г. Тоиић, Книтл и др ги Оперу је спреиао и ди^(го аће г Ло*?о МатачиН. Режша г . П|зт>зс:<ог з де«ор н костичи ло нацргу г. Велохшкког. П. Ј. Крстић