Pravda, Jun 25, 1933, page 7

БРОЈ 10.283

ПРАВДА, 25 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА 7

Напуштена на

КРВАВА ЉУБАВНА ДРАМА У СКОПЉУ

соколство

девојка убила вереника скопском корзоу

— УБИЛА ГА ДА ОСВЕТИ УКАЉАНУ ДЕВОЈАЧКУ ЧАСТ. -

СКОПЉЕ, 24 јун. — (Љ. Д. нзв. „Праади"). — Снноћ нешто после осам часова олиграла се на улицн Кра љз Петра у Скопл>у јелна крвава љу бавна драма. 17-голншња лево|ка -Матилла Михаиловић, кћи г. Милана Мнхаиловића, налзорника рулника Касово у срезу грачаничком, уби ла )е свога вереника Бранка КамииЈаса, млађег брата Васе КамџиЈаса. власника кобаснчарске ралње која сс налази у улици Крал»а Петра у Скоп љу. Догаћај се олиграо у моменту кала |е на улици било највнше свс та, пошто је улица Краља Петра главни корз-> у Скопл»у. До убиства је дошло на слелећи начин: ТАЈАНСТВЕНА БУЛА СА ФЕРЕЏОМ Бранко стајао пред ралњом сво га брата и разговарао са неким пријате.Ђима. Кроз гомилу шетача олјел ном се пробила јелна девојка увијена у фереџу као була, и кренула у прав цу Бранка. Међутим, Бранко који је разговарао нешто са пријатељима нн Је ни приметио ла му се приближује ова жена, коју бн он, нако је била са фереџом на лнцу, сигурно џознао. Она је наншла баш у момен ту кала је Бранко хтео да уђе у радн^у свога брата. Девојка је пошла за Браиком врло одлучно и у једном тренутку у њеној руци, према светлости сијалица, заблистао је револвер. Онн кој« су то приметили стали су запрепашћеми, а Бранко ко ји је био окренут лећнма није ни слутно шта ће га само тренутак после тога снаћи. Одјекнуо је револрерски пуцањ. Затим још један, па још једа«. Погођен у леђа, Бранко се уз јаук срушио на земљу. Међутим, девојка са фереџом на лиц>- изцакла се тада и узвикнула: — То је за моју укаљану девојачку част. ХВАТАЊЕ ДЕВОЈКЕ КОЈА ЈЕ УБИЛА ЉУБАВНИКА После ових речи девојка је почела да бежи. Многи шетачи који су се нашли у близини и видели девојку кад' је пуцала на младића остали су запрепашћенн и нико се није усудио да приђе девојци која Је у руци држала револвер а затим почела да бежи. Међутим, девојка није дуго бежала. За тили час њу су опколила четири градска стражара, који су се нашли у близини, и девојка је дигла руке у вис, а један стражар јој је истргао револвер из десне руке. Вндећи да је девојка ухваћена, шетачи су навалили да виде ко је она. Тада су је познали. Била је то Ма тилда Михаиловнћева. вереннца уби јеног Бранка. Навала шетача била је тако велика да су полицајци с муком пробили пут да спроведу девојку — убицу у полииију. Матилда је одмах спроведена у управу града, а Бранко, који је био смртно рањен, пренет је у болницу, где ]е доцније издахнуо. У управн града Матилду је саслу шао дежурни писар г. Гојко Милова нозић. На питање, да ли се каје што је убила Бранка, она је изјавила: — Не кајем се, осветила сам се за укаљану девоЈачку част. Тада је Матилда испричала своју историју односа са Бранком, која је одиста дирљнва. ЈЕДНА ИДИЛА ИЗ ПРИШТИНЕ. КОЈА СЕ ЗАВРШИЛА У СКОПЉУ ТРАГИЧНО Матилдина прича је врло дирљива и из ње се види да је она подигла руку на Бранка, свога вереника, зато што је њена част била дошла у питање. Убијени Барнко и ухоетшвна Матилда упознали су се пре више месеии v Пркшгггни, где је Бра.чко живео на своме имању. Матидда је врло лепа и млада девојка (свега јој је седзмнаест година) и зато се Бранкз у њу заљубио. Како је и он био леп младић, Матилда је одговорила на његову љубав, и они су почелн чешКе да се састају. После извесног времена њихозе љч-бави, они су одлучили да се вере. Пошто с\' Матилдини родитељи пристали на то. они су ову своју намеоу ч оствари.ти. Тако је почео њихов ве оенички живот. Мећутим. Бранко »е желео да што пре ступи у заједнички живот са Матилдом. и зато је тра жио од ње да преће код њега и дз заједнички живе. Она је пристала. али је тражила да се прво у црк»;1 испитају. на што је Бранко и пристао и после испита код сзештеника они су почели да живе заједно. БРАЋА И РОЂАЦИ КВАРЕ ВЕЗУ ЗАТО ШТО ДЕВОЈКА 1*СМА МИРАЗ Но тада је дошло нешто што Је томутило љубавне односе између Ма -илде и Бранка. Бранкова браћа и ^оћаии су тражили да се ова веза ра :кине и спречи венчање. обећавају\и Бранку да ће му наћи девојк\- са 4ирачом. док Матилла није имала ми >аза. Бранко се овом захтеву одупи >ао. али његови укућани су У своми захтевима били одлучни.

Уверивши се да Бранко не мисли да раскине ову везу са Матнлдом, они су га пријавили начелнику среза грачаннчког због тога што живи са невенчаном женом. Полнцнја јс тада ухапснЛа Бранка и његова бра ћа искорнстнли су његово отсуство и избцнлн Матилду из куће. Мало захим Бранко је пуштен нз за твора, и тада је на наваљивање браће и рођака пристао да раскинр везу са Матилдом. Због тога је отишао у Скопље, не јављ&јући се Ма тилди. Матнлда. изоачена из куће, чекала је да се Бранко вратн, па да се с њим о свему поразговара. Међутим, њено чекање је било узалудно. Бранко је отишао из Приштине, а Матнлда ј *е за то тек доцниЈе сазнала. Матилда је о овоме после тога из вестила оца и пошла у Скопл>е да нађе Бранка, те да тако с њим регулише ову ствар. Лутала је Два дана по Скопљу али Бранка нигде није нашла. Он се скривао од ње. МагилДа се после вратила оцу и све исприча

ла. Отац је дошао у Скопље и обра тио се за савет адвокату г. Вугделн ћу. Умолио га је да пронађе Бранка да ову ствар реши тако да ни Ма тилдина, а и његова част не дође у пнтање. — Девојка је у бременитом стању, говорио је несрећни отац, и сада нема куда. Ако Бранко неће : њом да продужи заједнички живог они нека се бар венчалу, па одмах затнм разиђу. Тако ће бити мања срамота. Г. Вугделић је узео ову ствар у своје руке и почео чинити све што се може, али и његова настојања с> остала безуспешна. пошто није могао да пронађу Бранка. Г. Вугделић је тада препоручио Матилди ла познесе тужбу против Бранка и она је отишла у Приштину и о томе обавестила оца. Јуче се Матилда вратила. али не да поднесе тужбу, него да сама суди своме вереннку. Пренет у болницу, Бранко је скноћ око 10 часова издахнуо.

НАШИ ДАНИ

Хумакост у искушењу

Лепо је то бити хуман човек. Одвајати, како се то каже, од својих уста па давати другоме, ономе нема. На пример, имати три куће и два аутомобила а свакога месца Друшгву за помагање снротиње по слати тридесет динара. Тако избећи непријатности од насртања прос јака по улицама и спастн душу. Јер, душа је врашка стварчица. Она гот сећа на дете. Колико год га чувате, негујете и умнвате увек пронађе негде прашину да се испрља и блата да се укаља. А када је већ тако са том душом онда није згорег бити хуман човек. И ја сам олувек много ценио хуманост и хумане људе. Једном, кад ми је дошла до ру ку посетница извесног уваженог гс сподина и када сам на њој, као дру го занимање, прочитао претседчик тог и тог хуманог друштва ја ( осетио страхопоштовање пред узви шеношћу тога позива. А једна г«спођа која се појављује на свим сед ницама и седељкама што се приређују за општу ствар н која је у телефоноку књигу, уместо сваког другог јадног занимања, ставила „хумана радница", иопуњује човека просто усхићењем. И сад, молим вас, дође тако понеко непажљив и почне да прича незгодне ствари за овог или оног нашег опште уваженог хуманог рад ника. На пример, како је он хуман само зато што не може да живи без рекламе и што би умро да му се име бар *једном у недељи не помене у новинама. Или како је тамо неко други озлоглашени зеленаш и познат као човек који је целога живота сисао сиротињи крв на памук, а овамо парадира са сво јнм милосрђем и с времена на време потури своје часно име у рубрику „прилози". Овако сумњичити једно високо осећање као што је хуманост не мо же нико други до ноторни незахвал ници и интриганти. Због тога, у ин тересу опште ствари, треба основати једно друштво аз заштиту хума них и других радника за опште сгва ри. Па и донети закон у којем ће се прописати најоштрије казне за увреде и клевете нанете хуманим људима. Него, ових дана се десило нешто што је све нас који смо са одушевљењем пратити рад наших „хумани ста" бацило у бригу. Посвађаше се међу собом баш они који са толико части носише заставу хуманости и упутише једни другима такве страш не увреде какве ни људима најтврђега срца не би пале на памет. После свега овога ако сте помислили да се дате и ви мало на хумани рад мораћете стати па се замислити. Није лако данас ни бити хуман човек. * Када се једна скупштина хуманог удружења може завршити џумбусом, шта се онда треба чудити ако се боксерски меч заврши тиме што се међусобно испсују и ншамарају боксери, судија и публика. Онај свет што плати скупу улазницу да гледа вратоломије на рингу не мора баш увек остати само посматрач по страни. Чудна ми чуда ако -е и он мало умеша. Нису ваљда неколико младића монополисали за себе „племениту вештину". Ово што се десило на мечу код Ратничког дома још може бити пре седан. Тако већ идуће недеље може те, ако се пође за показаним примером, на футбалском игралишту гледати како је пет хиљада гледалаиа најурило напоље и играче и судију на игра ли игра. И то би било. баш ако хоћемо поштено, мчого занимљивије неко да њнх тамо двадесетак само пикају а остали, ко ји су још и платили, да гледају и љуте се кад им штогод не годи. Па онда и у позоришту би исто тако могло. Што публика за свој кр ваво стечени новац да гледа и слу ша каквог очајног глумца где се беиави, кад баш у гој публици си-

гурно да има много бољих глума ца. Колико их је, рецимо, што су за цео свет поштени људи а овамо краду на велико. И других који за цео свет личе на оно што нису. Какав ли је то глумачки таленат! И какав лн грех оставити га неискоришћена! Најзад, да много не комплнкујемо, зашто и публика једном да не дође до речи. Ђ.

Болест г. Пенпевеа

ПАРИЗ, 24. Јуна. — (А. А.) — Ста ње бнвшег претседника миннстарског савета г. Пола Пенлевеа, који

Око четири хиљаде Чехословачких сокола долазе иа слет у Љубљани - И СВИ РУСКИ СОКОЛИ-ЕМИГР\НТИ ИЗ ЦЕЛЕ ЕВРОПЕ УЧЕСТВО ВАЋЕ НА ОВОМ СЛЕТУ. -

Г. Пенлеве је пре неколико дана оболео, погоршало се, те задаЈе наЈвећу бригу његовоЈ околини. ТТТТТТТТТТУТТТТТТТГТТТТТУТТТТТТТТТТТ!' Пресуда бившем ликвндатору Скопсне општине — КоЈи је оптужен за утају општинског новца. СКОПЉЕ, 24. јуна. — (Љ. Д. изв. „Правди"). — Данас пре подне изречена је пресуда Тодору Радаковићу, бившем ликвндатору Скопске оп штнне, који је био оптужен за два дела и то за дело утаје општинског новца у суми од 86.129 динара и за дело послуге новцем у суми од 6.519 динарар. Поменута дела Радаковнћ је учинио у својству ликвидатора Скопске општине. Судски колегиум сачињавали су претседник суда г. Никола Вељкозић и судије г. г. Стојаи Шуменковић и Ристић. Оптуженог је бранио адвокат г. Антоније Грубишић, а тужбу је у име Општине заступао пуномоћ ник Општине г. Арсеније Здравковић, чла« општинског суда. На претресу оптужени је признао дела за која је оптужен. Остале ислеђене околности ишле су такође у прилог тужбе. Суђење је трајало два дана и данас је изречена пресуда. Радаковић је осуђен на 13 месецн строгог затвора, затим да надокнади општини утајену суму од ЗД.123 динара и да плати све судске и оста ле трошкове. ттттттттттттттттттттттттттттттттттттт

Резултати вишег течајног испита у Панчеву ПАНЧЕВО, 24. јуна. — (М. Бр. изв. „Правди")- — Данас )'е*У присуству изасланика Министра просвете др. Александра Стојићевнћа саоп штен резултат матурских испита. Од 70 ученика који су полагалн матуру ослобођено је усмених нспита 3, и то Ангелина Стошић, Дивна Попова и Маргита Цинтош. Положнло је 31, одбијено нз три месеца 23, а на годину дана 15, одустао од полагања 1 ученнк.

Већ почетком овог месспа почело је извођење првог покрајинског слета у Љубљани. Главни дани слега почнњу у недељу 25 |уна међуслегским такмичењима. Око две хиљаде сокола из свију крајева наше државе узеће учешћа на њнма. Ова такмичења имају и свој'у нарочиту драж, јер ће победничко више одељење чланова добити прелазни дармач Њ. В. Краља. ДОЛАЗАК ЧЕХОСЛОВАЧКИХ СОКОЛА Ових дана примљено те писмо од Чехословачке соколске обеди, којом она јавља да ће чехословачки соколи учествовати на слету у Љубљанн са до четири хиљаде чланова, са пег специја.тних возова. Чехословачки соколи долазе са три своје соколск«? музнке. Чехословаци ће на јавно| вежби насгупити са посебном тачком. За долазак Чехословака влада у Љубљани велико интересовање >1 спрема им се свечан дочек. ПОЉАЦИ И РУСИ НА СЛЕТУ На слет ће доћи из Пољске око де сетину соколских делегација. Рускп соколи у емиграцији из целе Европе такође ће доћн на слет. Они ће одржати 30 }уна скупштину, на којо| ће се, поред других многих ствари, решити и питање седишта Савеза руских сокола у еииграцији. Њ. В. КРАЉ ЈЕ ПОДАРИО ЗАСТАВУ ЉУБЉАНСКОМ СОКОЛУ Њ. В. Краљ је поклонио заставу јубиларцу, Љубљанском Соколу. Застава ће бити свечано развијена на Видовдан 28 јуна после подне за вре ме јавне вежбе. Застави кумује Њ. В. Краљ и она претставља дивно уметничко дело, а израђена је у Државном заводу за женоки рад у Љубљанн. Застава је од тешке свиле а бнће причвршћена уз копље на чиЈем је врху сребрн буздован Око овога је причвршћено девет златник соколова, који прнказују соколску иде]у — вечно псгкретање. ВЕЖБА КОЈА ТРАЈЕ 80 МИНУТА На стету ће први пут код нас уопште бити изведена теловежбачка сцена која ће трајати 80 минута. У вежби учествују мушка и женска де« ца, мушки и женски нараштај чланози и чланице, свега око 600. Ова сцена је пуна занимљивости и разумљнво што за њу влада велико интересовање. Сцену изводе само припад ници „Матице" из Љубљане. Компоновао ју је један од наших несум« њизо најбољих соколских композитора, г. др. Мурник. ПРОГРАМ СЛЕТА 25, 26 и 27 јуна одржазају се прва међуслетска такмичења Сокола Краљевине Југославије. 26 јуна увече ј< свечана претстава у опери и драмском позоришту. 27 јуна дочек стра. них гостију, поподне истог дана парку Тиволи „Продана невеста". У 20 часова у драмском позоришту „Цељски профеј". У исто време у просторијама Соколоког дома на Табору поздравно вече. Од 20—24 часова народно весеље на простору Љубљаноког велесајма. 28 јуна је пр ул главни слетоки дан. У 6 часова проба. У 8 часова одлазак делегације Савеза словенског соколства на гроб првог старешине Југословенског сокола пок. др. Ивана Оражема. У 10 часова свечана окупштина Љубљанског сокола у друиггвеној вежбаоници у Народном дому. У 13.30 часова концерт Глазбене матице н Оркестралног друштва на Конгре' сном тргу. У 15-часова јавна вежба на слетишту у Тиволиу У 20 часова свечана академија Љубљанског сокола на слетишту. После тога народно весеље на Љубљанском велесајму. 29 јуна у 9 часова креће велика соколска поворка кроз главне љубљанске улице. После подне у четири часа јавна вежба. Увече у осам часова у опери претстава „Коштана". 30 јуна закључак слета. Излети по Дравској бановини и оста г чим крајевима наше земље. Сви вежбачи уживају беоплатнн подвоз. невежбачи соколи иуају по пуст у четврт цене. Осталн учесниии слета имају повластицу у пола це не. Они ће на полазној станици ку. пити це.ту карту, која ће им служити и за повратак уз оверу да су присуствовали слету. Повластице важе за полазак од 21—29 »уна. а за повратак од 25 јуна до 10 јула закључно. Према обавештењима, на овом ће слету узети учешћа око 30.000 сокола, учесника. Из саме Соколске жупе Београд на слет ће кренути преко две хиљаде двеста соколских при падника. Тако ће овај слет скоро имати значај свесоколског слета. ОРГАНИ^ДЦИ.1А ЛЕКАРСКЕ СЛУЖ БЕ ЗА ВРЕМЕ ПУТОВАЊА И Н.А САМОМ СЛЕТУ Здравствена секци|а Слетског одбора побринула се за организовање што боље лекарске службе за време путовања, као и на самом слету. На свима већнм станицама соколоки ле. кари вршиће на перонима службу при доласку возова. Лекари ће имат»1 на рукама траке Црвеног крста. На љубљанској станици бнће постављена привремена лекарска амбуланта и санитетскн аутомобил. За време слета и поворке биће добро организована лекарот:з служба. Лекари ће -0 'оитн и реонску службу за у-

чеснике слета. За овако добру организаиију лекарске службе много |е допринео сам бан Дравске баноаине г. др. Марушић. На челу отсека Је као почасни претседник професор г. лр. Едо ШлаЈмер, а претседник је г. др. Иван Јенко. Драг. Л. Лазаревић СОКОЛСТВО Летовање Соколског друштва Београд-Матица. И ове годнне „Матица" прнређује летовање у Биограду на мору. Полазак је 14 јула. Летовање ће бити под шаторима, а трајаће месец дана. Могу ићи само чланови, нараштај и деца соколског друшт§а Београд — Матица. У случају да 6уде слободннх места, примаће се, првенствено деца н нараштај, и из других соколоких друштава. Цене за летовање оу од 600—800 динара по особи са пуговањем тамо и натраг. У ову суму ловца урачунати оу и излети у даљу и ближу околнну. Вежбачи морају предати прнјаве прекз својих водника фупа, а невежбачи у канцеларији Друштва, Босанска 32 оа 19—20 часова сзаког дана. Рок за пријав>- је 1 јули. Соколскн помеи Косовскнм јунацима. Соколско друштво Београд 3, нз Смедеревском Ђерму, чувајући узвишене траднцнје нашег народа, одржаће на Видовлан у свом Дому соколски помен Косовскнм јунацима. У оквиру овечаног помена биће одржано и предавање о значају Косовске.бигке и Видовдана. Почетак је у пет часова поподне, Војвођанска ул. бр. 30-а. Улаз бесплатан. Друштво је 18 јуна приреднло врло успело вече код „Цветкове механе". Програм је био исттуњен одлично опремљеним вежбама, и лепнм рецитацијама. Вежбе су нзвођене уз пратњу војне музике. СоколсксТ друштво Београд 8 на Белнм Водама приреднло је врло успелу јав«у вежбу н соколско весеље у својој вежбаоници на Белим Водама. Вежбале су све друш>вене катвЈ-орије чланства, уз учествовање осталих београдских соколских друштава. Поред тога, први пут је јаано настулила на јавној вежби и сеоска чета из Железника. Приредба је успела изнад сваког очекивања. Ово! приредби пригутвовали су старешиие београдских друштаза г.г. Добра Боглановић. др. Мнлан Главиннћ « др. М. Стефановић. # Соколска чета у Горњој Врбави. Иницијативом учитеља основне школе г. Галамбоша у Горњо! Врбавп основана је сеоска чета. Оснивачкој скупштинн је, поред велнког броја сељака, присуствовало и соколско дру г штво из Горњег Милановца са 30 својих чланова на челу са г. др. Стефановићем. Скупштину је поздравио г. Војимир Јевтовић. Г. др. Стефановић је у пригодном говору изнео значај сохолства. Потом је изабрана нова .управа. Женски нараштај из Горњег Милановца одушезио је присутне својом зе'жбом. После закусче гости су срдачно нспрзћени. СОКОЛСКИ Ј.АВДН ЧАС У ЋУПРИЈИ ЋУПРИЈА, 22 јуна. — (М. Ј. изв. „Правди"). — У недељу је одржан овде успели јаван-час сокола из Ћуприје и околнне, који је био веома брижљиво припремљен. Поворка сокола и соколица на челу са музиком кренула је у 2 сата поподне нз Соколане главннм улицама вароши, овуда топло поздравлена. У кругу Артиљериске подофицирске школе, пре почетка јавног ча са, говорно је о Соколству г. Мн.тан Станојловић, учитељ. Затнм је, у 4 часа почело вежбање. Прво оу вежбала женска деца, затим »гузика и женски нзраштај, чланови и чланице. Огромно одушевљење изаззале су мушке. срчане соколске чете са села, које је довео г. Вицановнћ, учитетљ из Свилајнца. То су били сеоски ресавскн соколн из села Розице, Суботгше и Медвеђе. Поред овнх дошле су и сеоске чете из селз Мајура и Трешњевиае. Не мање је одушевљење изазвала група вежбача пнтомаиа Во;не Академије. Подофицнрске школе и чланова соколскнх дпуштава Ћуприја ч Сењски Рудник. Њихове вежбе на вратилу. разбоју и круговнма одавале су савршену гипкоет. еластичност, дисцнплину. — Све су вежбе бн^? праћене музиком. Јаван час се завршио око 6 и по чассгза. Увече је у башти и дгоргни хотела ..Синће.тић" прирећена соколска веселииа. која је врло лело била посећема. Нонференцнја бањалучних радннна о осннвању социалнстимке странне БАЊА ЛУКА, 24 јун. — (Б. М. изв. „Правдн"). — У просторијама Радничког дома одржалн су бања.н* чки радннци конференцнју, на којој је расправл>ано о осннвању социа.лкгтичке странке. О обновн озе странке говорио је опшнрно г. Јово Јакшнћ из Сарајева. Говорио је н повереник Радничке коморе г. Ду шан Балабан. На крају је једнодушно одлучено да се предузмч- припреме за оснивање соцналнстнчке странке.