Pravda, Dec 21, 1933, page 4

Уметничс«и пад Загребачке опере Куда воаи садашња оперска политика? Неопростиви експерименти дирекције опере. Случај др. Бено Бардија.

П Р А В Д А

21 -XII -33

сувише смисла за туђе невоље. Али ано се буде код мас наставило у оваквом правцу, заиста нека се нико не чуди, што ће идеје хитлеризма ускоро и у нас да падну на плодном тлу. Загреб, Борис Папандопуло

? Др. Душан Гргнн

ППШ

У историји Загребачке опере ви-'це преко ноћи морали да оставе ше пута се јављала нзвесна криза.' аемљу. Многи од н»их нашли су, даДо тих критнчних момената долази-' боме, уточиште н код нас, који смо ло је било из чисто политичких, би-1 познати као особито мнрољубив и ло из чисто финансиских разлога. ^ гостољубив народ. И сад су се најеједну овакву финансиску кризу кан-1 даоед у Загребу појави^и сви мода смо, пре кратког времена пребо- гу!»и и немогући певачи и певачице, љевали и сада се Загребачко позо- ј који су дохрлили из иностранства. зиште налази још у неком стању ре- Неки се прогласише наЈедаред чак конвалесцента. Међутим, појавила се и добрим патриотима, добрим Хри нова Једна криза, која прети иело- ватима, још бољим Југословенима. купном нашем позоришном, а наро- ј Раније нису ни знали да уопште чито оперском животу. Узроии и не- постоји Југославија. Данас су се

ииновне последице те нове моралне и уиетинчке крнзс, која је на помолу, далеко су већи, замашнији и опаснији, но што би се то у први мах могло да предвиђа. Променом нове позоришне управе дошло је до санације у финансиском погледу нашег позоришта. Али, у исто доба, изглеДа да ће уметнички ниво наше Опере ускоро пасти дубоко и далеко испод просечности. Политика, коју води дирекција Загребачке опере, не само да није здрава, него ке — ако се буде наставило оваквим системом ускоро и потпуно да уништи у овом нашем одличном, најстаријем и веК традиционалном народном уметничком заводу све оно уметнички лепо, поштено и вредно, што су други и способнији људи, а под кудикамо тежим приликама, деценијама, стваоалн и жртввали. Оно што се у последњих неколико недеља одиграва у нашој Опери изазива не само сажалење, веК и најоштрију осуду. Дирекција Опере као да је потпуно изгубила извесни критериум, који разумном човеку говори шта се сме, а шта не сме да ради на челу једне државне, народне и уметничко-култур не институције. Избацују се популар не и омиљене опере, а да нису довољно увежбане. Наступају извесни певачи и певачице осредњих квали тета, а без солидне музичке и глумачке спреме. Разни дилетанти прирг -ју оперске вечери кад се ради о свечаним претставама и знатннм нац. отлно-културним маннфестаци

сами прогласили — а с н>има солидарно и извесна загребачка штам па — за добре и заслужне синове ове земље .Куд Ке на друго место него право — на загребачку поаорницу! А загребачка публика Кути и лепо их прима... Најзад ми немамо ништа ни против свих ових наших „земљака", ко ји су се тек сада у невољи сетили да постоји Југославија, у којој Ке за цело да нађу заштиту и запослење, а свакако на штету многих наших мла^нх и далеко вредииЈНХ и способниЈих уметника. Али, када дирек ција Загребачке опере позива на гостовање неког мистериозног доктора Бено Бардија, онда треба да се заиста сва наша јавност револтира на овакав безочан поступак. Наша Опера има шест диригената. Од ових су тројица дириговањем управо претерано запослени. Остала тројица, уопште, не долазе до речи за диригентским пултом. Уместо да јсднога од њих запосли, вођ ство Опере нема пречега посла него да позива једног тотално неспособног дилетанта, обичног корепети тора на неким провинциским немачким позориштима, који је дошао да својим, у сваком погледу, дрским наступом дели \екције нашим музичарима и нашој публици. Гај господин, зд кога су' извесне загре бачке новине начиниле бучну рекламу (новине. које иначе свесно знају да преКуте објаве н имена заслужних, нацнонално ориентнсаних наших уметника и културних рад-

јам. Управник Позоришта, усред 1 ника), имао је толико образа да сез одлази на путовање у инз'је дао изјаве о својим будуКнм пластранство. Директор Опере се раз-|новима у Југославији, где Ке он тобол-о. Претставе, којима он иначе бож да организује музички живот. диригује, мора да преузме треКа Гај господин је ту вели, дуже вре-

осооа, а да се тој особи не даје мо гуКност интензивних покушаја и увежбавања. Певачи, који су иреко ноКи преузели нове улоге, морају да наступају без проба с оркестром без договора са оперским режисером (који управо за старе репертоарне опсре и не постоји, осим на позоришном поограму). И сувише би било, кад би се упуштали на овоме месту у потање анализе сви оних, управо невероватно рђавих, оперских претстава, које је загребачка публика у последње време морала за своЈ - е паре да слуша и гледа. То нас потсеКа на једно доба из историје Загрсбачког театра (око године 1874), кад је владао сличан режим у вођењу оперских послова, а кад је уважени наш музиколог Фрањо Ж. Кухач био уметнички референт у два загребачка дневника. Он је, том поиликом, ои: _ ро нападао вођство Опере, н меКу његсвим полемичким списима налазимо и ове речи, које би данас исто т ► добро мо. да пр менимс на стање у нашој Опери: „Ако јг наша Опера веК уточиште за му зичке инвалнде, онда то иека буду

мена боравио в путовао по Југославији, да прави „музичко-научне" студије. Чудновато, а не зна ни речи нашега или било ког словенског језнка! Тај господин се прави важан и прича како је још у месецу септембру предложно министарству просвете један велики план за органнзацију наше музичке културне политике. А одакле он уопигге има и појма шта се код нас у том погледу ради и ствара?! Тај господин намерава да оснује нека музичка друштва, неки „Југословенски народни оркестар" са седиштем у Београду, који би морао да приређује концерте широм наше државе. Министарство саобраКаја треба да овом оркестру стави на расположење сталне и бесплатне вагоне. Министарство просвете треба да се побрине за бесплатне дворане. Итд. Итд. Човеку се упоаво мора да смучи кад чита в чује овакве планове једног обичног корепертитора, који изгледа има чудновате појмове о свнм нашим приликама. Наступ да Бардија као диригента и „специјалисте" за Моцартове опере значио је потпуни неуспех

барем хрватсЂи инвалиди! Нека н»- бламаж. Хвала Богу, вагребачка је ша опера не позива на гостовање публика коначно дала одушка свом огобе, које хвале страни агенти, ти нерасположењу и диригеит је једвампири, па морамо онда слушати ноставно био нааиждан! Надаоиакве, који ни на чешко.м селу нг , мо се да га је прошла воља за да()Ч могли да наступају" Па, мало л>е гостовање Загребачкој опери и касније: „Скроз медиокритети пева ■ Д« Ке одустати од својих фамозчи и певачиие уживају ради љуба- "их пројеката, који би требало да, ви појединих особа високе гаже, а спасу музику и музички живот Јувредне силе су запостављене и про-' гославије! гоњене. Неке опере су без вредно-! Жалосно је у читавој овој " афести, али великим трошком изнесене,' ри само то да су одговорни и над а дела од велике и за нашу публи' лежни фактори, уопгате, омогуКили ку и народност од замашне важно- Ј било какав рад и деловање у насти су у крај потиснута. Ни данда- | шој средини оваквом дилетанту, конас још нсма солидног репертоара. ј ји је мислио да Ке на препреден и То је злочин клике. Свакако да он- [ лукав начин доКи до речи, а дабоме да не може бити другс ио дефицит, и до славе и зараде аконто наше и морални и уметнички. О томе не | гостољубивости и словенске доброможе заваравати ни тамјан, којим | Кулности. Ми, заиста. немамо ништа неке загребачке новнне каде позо- против евентуално, пропаганде неришту. Народ за позориште даје мачке културе и уметиости у иасубвенцију, па можемо тражити да шој држави. Ма да ни то не би оно није само, обскрбиште за неке ј требало да трпимо. Ако се ради о нзвесне протежере уметности него чисто и расној немачкој култури. да се заиста за националну умет- , ми Кемо и за то наКи разумевања. ност иепгго уради!" Да је Кухач Али ако то има да постане ширеданас у животу, ааиело бн исто та-! ње оне извесне искварене и космо-

На сво -ме имању код ОраховИие, недалеко од Осијека, преминуо је др. Душан Гргин, блвши народни посланик. Покојни др. Гргии био је сестрић нашег славног научника др. Михаила Пупина, професора њујоршког Колумбија универоитета. Рођен је 1977 године у селу Идвору. кол Пгнчева. Био |е доктор права и хеиије. Прешавши још пре рата у Србију, радио је дуго као хемичар у красујевачком Војно техничком заводу. За време Светског рата др. Гргт« отишао је у Сједињеие Америчке Државе и тамо се залагао предано и родољубиво за нашу наиионалчу ствар. Као посланик Радикалне странке за Вршаи и околину др. Душан Гргии улази 1923 године у Народну скупштину. У своме парламентарном раду др. Гргин се истииао као присталица Николе Пашића. Био је члан финансиског одбора Народне скупштине п у томе својству радио веома вредно. Заузимао је чланоки положај у Главном одбору Радикалне странке. Изабран је за народног посланика и идућих избора. У круговггма политичара покојии др. Гргии, за време своје поЛитичкс делатносгм, сматран једним од главннх претстав«ика радикала у Војво« дини. Повукавши се из полигичког живота. др. Гртин отишао је на саоје имање и тамо се посвегио пољопривредном газдовању. На овсгм имању у повучености и тишини, затекла је др. Душана Гргина смрт. П1Ш111111111ПП1!1|1ШШ1П1111111Ш11111>1111111111111ПЛН!11Ш11ШШШШШП| Наставан суђења Марину Бупићу н г. Марковићу У треКем одељењу Окружног суда за град Београд настављено је да-

ПРВО СУЂЕЊЕ У АУСТРИЈ И ПРЕД ПРЕКИМ СУДОМ Због богате веренице убио пријатељицу УБИЦА ТВРДИ ДА У ИЗВЕСНИм'"тРЕНУЦИМА НЕ ЗНА ШТА РАДИ И ТАКО ПОКУШАВА ДА СЕ СПАСЕ

Велс, 20 децембар Озде је почело суНење Јохаиу Бра текзеру, који је на зверски начин убио своју љубавницу, деветнаестогодишњу Хилду Штрасер. Ово је пр^и случај у Аустрији да убици суди сенат преког суда. „Прав ла" је у своје време објавила детаље о овом злочину, који |е изазвао у цело) Аустрији велику сензаци ; у. Становници у Велс> огорченн су према убици и јавно траже за њега смртну казиу. Јохан Брајтвизер одржавао |е са Хиллом Штрасер интимне љубавне односе и г. иродно је да су ти односи имали последице. Бра-твизер |е дошао у незгодан положај, када се еерио са једном млалом и лепом дево|ком. Онда (е створио пла« да се ослободи овоје при:атељиие. Био је ттрема њој веома љубазан, док је иза леђа водио преговоре са родмтељима богате веречице. Друтог јануара требало је да се прослави венчање. Брајтвизер је чекзо згодну прилику ла убије сво|у пригатељицу. Прошле суботе је посетио Хилду и за воеме ргзговора одједном изсалио нож, покушзвши да јој га зарије у врат НесреКна девојка је скочила и. избезумљена од страха. »стрчала напоље. Злочинаа је потрчао за својом жртвом и, стигавши је, зар«о '01 неколико пута нож у леђа и пресекао јој врат. Хилда је скуттила последњу онагу и онако тепгко рањена дозукла се ди куКе обуКара Ројтера и саопштила му да ју је Брајтвизер напао ножем. РоЈтер је одмах поднео полиии-и при ; азу. Истог дана увече ухапшен је Брајтвизер у родител»ско1 ку*уи Десет минута после злочина Хилда је умрла. У почетку је ублца иајенергичније порицао свој алочин и покушавао да докаже алиби, али најзад је признао да је убмо своју пријатељицу Хтео је да се ожеим богатом дево'ком. СУЂЕЊЕ ПРЕД ПРЕКИМ СУДОМ За ово суђење влада огромно мнтересовање и све собе у хотелима у Велсу резервисане су још пре осам да«а. Ни едан адвокат у Велсу неће да брани свирепог убицу. Ње-

УСПОМЕНЕ ИЗ ПОЧЕТКА РАТА наше превијапиште на Дунаву

гоаи родителжн обратили су се свом познанику адвокату Лвису и молилн га да преузме одбрану. Суђење |е почело у 11 часова пре подне и међу публиком су се чули протести против адвоката Лии^. ко;и )е дошао да брани оптуиЛ«ог Брајтвизера Олмах у почетку суђења претседавајуКи је из;1зио да се претрес неКе прекидати ни одлагати. У 11 и по часова ушла је у дзорану једна чета војиика са пушка ма и шлемо&нмиа на глази. На улаву у суд постављеии су иитраљези. Државни тужилац прочитао |е оптужницу, ко;ом оптужу|в Брајтвизера за убиство Хилде Штрасер. ко1а је била бремеиита у четвртом месецу. Државки тужжлац тражи за убицу смртиу казну. Претседавајућ« поставља оптуженом п«та*1>е. Брајтвизер прича да је једие ноКи био нападиут од непознатих лмца и том прктиком рањеи у главу. Од таиа често има нервне вападе и у тим тренуцима не зна шта ради. — Да ли ти напади дуго тра}у? пита претседаваЈуКи. — Неколико дана, одговаре оптужени. Тада сам скоро без свести и не могу етшгга да ралим. Брз:твиЗер сал прича детаље свог познанства са Хилдом и каже да га је она варала са једним чоееком к01н има четворо деце. Он се због тога иаљутио и верио се са богатом ћерком једаог трговиа. Кад је критичног дана оосетмо Хилду аобо |е нервни напад и учинило му се ла сања. Не сеКа се кз-ко |е иззршчо злочин, алн кад је видео крв свесг му се вратила. Убица је после злочина побегао кући. сакрио нож, а затим отишао у оркву. Један сат доиније, срео је у каваки сво+у вереиицу н том ттриликом говор«.*и су о веичању. Адзокат др. Линс предложио |е суду ла психи'атрм прегледа^у Боајтвизера. То 6и. лругим реч*г«ма, значило одлагање суђења. Суд је таг предлог одбно. Сућење је трајало до касио увече, а пресудв Ке се изрећи сутра можда још пре подне.

тежи рањениии, ко пешке, ко на но силима. Многи од тежих рањеника јечалн су и лелекгли да им се по-. могне, јер болнииа је далеко, а њихове ране су крвавиле и изазивзле неиздржљиве болове. У прелвечерје трећег дана пронели су покрај мене једног тешког рањеника. ко-

Г. г. Марковић и Булић нас сућење Марину Булићу и г. Ан>

Прошло је деветнаест година од тих дана. Београд је постао престо, . , ница моћне уједињене ЈугославнЈе; | ие је граната однела леву ногу. изградио се, улепшао. Време је из- чигледно |е било да ће онако не— . . брисало иноге трагове тешке про-; превијен издахнути док га донесу тониу Марковићу по оптужењу за шлости. Београдске улице. попрска- ДО болниие. Тада сам решчла да непроневеру од 1,012.000 дкнара у Са- ' |Н е крвљу најбољих синова Србије I што учиним за те рањенике. ла им везу иабављачких за.груга државних обукле су данас нову тоалету, по- колико толико ублажим болове и ослужбеника. И ланас су у главном I плочану асфалтом. Ипак, колико могућим долазак до болнице. То саслушавани сведоии. Измећу оста- нам ј е дра га успомена на онај ма- сам саопштила и својој сестри г-ћи лих. саслушани су и г. г Васа Жив- Ли Београд, некалашњи. кад Је у ње Ми.чутиновић. па смо обе сво.ски ковић и Петар Марковић. роћаии ип му куцало раскрвављено срце Срби прегле да од дасака летви и лру-

пј ца>1и , .-г- —— је, коЈу су њенн целати разапиња- гог матери.|"а.та направимо привр« ме ли на крст. 1но превијалиште у Душаново« улиГолгота Србије и Б града по- ии бр.

зната је: о њоЈ Је писако и писа^е се Још дуго код нас и у иностраиству. Истине ради ваља рећи, да ће бити још доста херојства да се опише. Но, оставимо то историчари

10 под свеловима зграде Принца Егенија Собјеског. Сетила свм се тал да Је мој бивши станар, Јелан Чехословак. г. Јован Коњарек, оставио на тавану читаву малу болницу, медикамената, газе и плат

туженог Марковића, а поред њих чланови Налзорног олбора Савеза набављачких задруга државних служ беника, г. г. Јоцић. Бабић, др. Орлић Т. Јовановић. В. Бојић и С. Ђорћевић. Сви ови сведоци, чланови Над зорног одбора, дали су исказа о томе како су контролисали стање благаЈне Савеза. Према њиховим искази иа, благајна формално није постоЈала. јер се новаи Савеза налазио код Чиновничке банке, одавде >е изузимано колико |е када било попослов" «а 10 као "лржавии^чинов- "вгнон нннинјативок на саном по-' инсм била болннчарка. Г\ Кон. ниш, бнлн су вгктмн у игногућио- прншту Бгограл., пол иншои кур-11е бОИМ<™ М1^»јМ ^ сти д. « често састаЈу у чн Љ у прс- и палво« неприЈателске .ртн грл^ 1 " Б " Ј?" н" гледа новчаиог стзњ, у Саве.у И- лсрн,е. Т. хр.бр. м.1к. и «енз ии- *«««■ бж кис«нг б Ј мми лак Јолазили су по неколико пута. 1 1' « з.ловоанл . нарииан,ом прел' «о|<Н i« ок бм . квстент ^внглми ла преглела,у р.чуне, Ннсу баш кон лелеком ран,ених, век је, по пену ( о' «и при *„! тролисали нма ли неке разлике у »еликих н.пора, створила прво на- 1 матершм д. г. н« 6и носили. . ии л.тумнма завелеиих локумен.та, јер ше превнјалиште, указујући прву по су мог.ти нн игутити како ће ои сз су сматралн л. то и нсма иеке осо- 1 моћ рањенима, лаким и тешкнм по, мо годвнч лана лоинн.е 6нт "Ј^" бите важности, пошто е иовал, пј ! улииам. Београда. Ту, на домаку ГОВМО употреЛл.ен, опет з. њихове једно) ранијој оллуии, био код Чи- непријатељских топова, г-ћа Попа " л "'

ма. Нас интересује тренутну један'на за превијање. детаљ. једна епизода. Реч |е о пре| Знајући да ми с« то неће ииклд вијалишту, што га Је г-ћа Вукосава ^ пребаиити, реши-та сам да тим мзПопадић, тада Јовановић. уз помоћ | теријалом превијем наше рањенике неколико жена и деце. подигла соп , како знам и умем, јер никад ргни'е

новничке банке. Сућење се наставља. •ИИНГ

I дић, као некад Косовка девојка | кондиром у руци, пружала је прву помоћ, завијала прве ране. ЊеН1

Осуда номуниста на смрт

при«атеље — Србе. Моја ћерка Јелена, сада г-ћа Мнлеуснић. ииала је једанаест годи:»г и помагала ми |"е у том послу ло- ЛаЈпциг, 20. депембра. — (А.А.) Треке олел>ење Државног сула потврдило Је данас смртну пресуду мену имсна . овс арле жене. коју Је изрекао суд у Диссллорфу ОЈ так5их " и г Ђо " ћ ' Рош -

сестра, г-ћа Милутиновнћ. помагала : уместо |ода. кога ииЈе било јој је понекад. са Још две сусетке. I вољио! мери. имала сам сублимага. Неки од спасених још су живи и' који сам растварала и њиме испншто ко писао, ако не и оштриЈе. Последиџа хитлеровског режима у Немач~ој била је да су многи и многи, внше или мање вредни, мувичари, уметници, певачи и певачи-

политске нааови културе, онда ћемо да подигнемо највеНи протест п борићемо се против ње свим расположеним средствима. Ми смо мирољубиви и гостољубиви, а имамо и

капеНор- вешке. Њега Је г-ћа Попадић спасла очигледне смрти: превила му тешку рану из које би за лесет минута могла исцурети сва »срв и пб,5 голнна р.М. «с«ом

них за убнство хитлеровапа у Еркр«ту. Државни суд такоће Је уважио жал бу државног тужиоиа на казну

оптуженом и претворио Је ту казну у смртну казну.

Неки од спасених Још су живи и [ који саи растварала сећаЈу се тих тешких дана. Њихова оала ране. Све је ипмо као су уста пуна захвалности при по-' треба. време је било повољно * ппеЈелан 1 вијалкште 1е ралило ол јутра то мрака. На фроиту. то јест некотико корака одатле. сви во-ници знали су ла је поеви18лиште V Душановој улици. Днежно смо поеии«али просечио по 150 рањених и отпоемали их лаље у болницу. ако су бнли теже поврећели. За седам лача, колико |е укутто превијалиште ра-

Јпвш|е под намп ~

болници, док су улицама Београда трештале гранате. Но, ниЈе то |елино дело г-ће Попадић: има и других И ииа их толико да Је немогућно набројати. Захвалнице што су их овој женихероју упутили они које Је спасла у критичним часовима сведоче о томе. I И ова жена. абог денунпијааија код аустриЈсхих влвсти. због списавања рањених и интернираних. про вела Је у затвору пет месеци, све |док Је суд није ослободио као неН.јкћи ратин^поморскн тоиф«м (9 ( ""?■ р ат „ „ |914 м „ ио , ду. г; пп к II ћшшш НН1 ... 0 шаиово! улиии бр. 4. каже г-ћа ПобООК II 13НР31С«0М М01Ј III ШЧЗ јш пали ђ Није прошло ни три дана од лоо/О I , . , како Је рат био почео, а већ су поред моје куће пролазили лакши и

лило. превили смо око хнљаду рањеиика. После неколико дама дошло 1е 1о борб? у Душаиовој улиии, кад су и баЈонети ступили у акцжу и тада |е била ззвгршена делг~»ост превијалишта, јер су и Аустр! гнци одиах затим ушли у Београд". Тако изгледа кратка исторша првог превијалиигта. Г-ћа Попаднћ то не нрича, али сви зиају да је она била душа тог превијалиигга. Њ. В. Краљ, кад је сазнао за ње« с.туча|. за ту децу ратннка, помогао ју је иовчано. Признзње за оваасва дела рећи ће историја, док захвалност за доброчннства овакве врсте нзричу сви зад>'же>ни, цео народ. Петар Ртј", ј