Pravda, Dec 21, 1933, page 8

П Р А В Д А

21 -XI1-33

НОВИ ХЛАДНИ ТАЛАС У ЉУБЉАНИ МИНУС ПЕТНАЕСТ СТЕПЕНИ

Сутра почиње званнчно зима, по ' календару. Међутнм, време је већ две недеље као усред зиме. Снежне вејавице владају у свима крајевима наше државе и онемогуНиле су аутобуски н аутомобилски саобраћај, док се н железнички саобраћај врши уз велике напоре. Од јутрос, н , хладноћа је почела да постаје јача Тако је у /ђубљани већ забележена минимална температура од петнаест степена нспод нуле. И у осталим западним крајевима температура је врло ниска. На Дунаву, Тисн н Бегеју леда има у великим количинама. На неким местима лед се зауставио, образујући на површини воде бране које су онемогућиле сваки бродарски саобраћај. У току последња два дана лед се појавио н на Сави, око Забрежја н Шапца. Код Београда на Сави још нема леда, али ће га бити снгурно најдаље за два дана. Јутрошњи билтен Београдске метеоролошке опсерваторије показује долазак новог хладног таласа на северне и средње делове наше државе. Према томе билтену, најнижа температура у земљи кретала се јутрос овако: Београд —10, Градиште —12, Нови Сад —11, Загреб —8, Љубљана ^—16, Ковиљача —9, Сарајево —11, Краљево —8, Ниш —10, Скопље —7, Прилеп —8, Косовска Митровица —9, Плевље —11, Мостар —1, Пећ —9, Сплит 0, Врање —10, Демир КаЛија —8, Крагујевац —9, Крушевац —9, Ужице —10, Марибор —12. Снег пада у Дунавској, Дринској. Моравској н једном делу Вардарске бановине. У осталим крајевима државе време је облачно. Највеће невреме је у Лици, где су н снежни наноси највећи. У Лици је готово онемогућен сваки саобраћај, а снежнн сметови завејали су дичку пругу местимично. са по метар п више снега. Мећутим, не само у Лицн; и у осталим деловима држа ве снежни наноси су врл.о велики Тако, према нстом билтену Београд ске метеоролошке опсерваторије, ви сина снега у појединим местима, изражена у сантиметрима, је оваква: Београд Зо, Градиште 16, Нови Сад 35, Загреб 30, Љубљана 28, Ковиљача 52, Сарајево 30, Краљево 31, Ниш 25, Плевље 13, Зајечар 60, Цариброд 20, Крагујевац 31, Ужице 30, Марибор 27. ЗАКАШЊЕНхА ВОЗОВА Железнички саобраћа^ ■ даље се врши са великим задоцњењима. Ова задоцњења нарочнто су велика иа севериим и западним пругама наше државе. Пруге се непрестано чцсте од снега моторннм тенковима, али снежне вејавице трају још увек н

стварају снежне сметове, због којих долази до засгоја у саобраћају. На београдску железничку станицу и данас су возовн стигли са великим закашвлњем. Загребачки брзи воз, који треба да стигне у Београд гкј возном реду у 7.05 часова, стигао )е јутрос око девет и четврт. Пештански брзи воз, који сваког дана стиже са великим закашњењем, данас је стигао уместо у 7.20 у 9.20 часова. Снмплон-ориент експрес сти1ао|е са задоцњењем од 45 минута. И остали возови, а нарочито путнички, стигли су са великим закашњењем. Од једног железничког стручњака добили смо ова обавештења: До садањег закашњавања возова долази из више разлога. У првом реду због снежних сметова, који су се наслагали на пругама, тако да их је тешко уклонити, пошто се услед сталног падања снега, на прузи стварају нови сметови. Сметови неповољно утичу на стварање брзине локомотиве на отвореној прузи. Сем тога, једна од важних околн^сти ко је утичу негативно на нормално раз вијање саобраћаја јесте и хладноћа Последњих дана, нарочито ноћу, 1 владала је велика хладноћа са мразом, која је проузроковала смрзавање воде на површини котлова локомотива и онемогућавала њихово правилно функционисање. Машиновође су, због тога, принућени да на станицама задржавају возове дуже него што је предвићено возним редом, да би котлове довели у нормал-но стање. Кретање н заустављање возова такође је отежано, услед тога што се на шимама хвата лед. Машимовођа због тога мора да пусти у функцију кочнице на приличиој у» даљеност од станице, док у нормалним приликама уопева да зауставл воз много брже. Слично је и са кретањем воза са места. Није редак слу« чај да точкови локомотиве, приликом покретања, „шлајфују" на ме« месту, окрећући се „на праз«о", тако да воз не може да крене брзо, већ се извесно време задржава. 1||||111111111111111111111ПП1111111111111111111111Ш11Ш111111111111111!111111111ПШШ1(П№ Суђење чпановима управе Панчевачке нпедитне банке

понова одложено

Панчево, 20 децембар. Данас је требало да почне суђење члановима управе Панчевачке кредитне банке, које је већ два пута било одложено. И данашње суђење је одложено, пошто на претрес није дошао један члан управе, Васа Срдановић, чије би испитивање било од велике важности за ток суђења. Суд је одлучио да се Срдановићу, који се налази на лечењу у Београду, достави позив преко суда да присуствује претресу.

I 1МЈ'1

Данас

Савоемена тонфилм преми>ера са француским дијалогом ПЕВАЧ ПОД МАСКОМ №е сНаШеиг !псоппи) Узбудљива мелодрама из париских отмених кругова. У главно! улози популарни певан париске опере Лисиен Мураторе Режира славни руски режисер ТУРЖАНСКИ

Додатак најновије Факс иовости са сиимцима Бугарсиог Краља на| гробу Незианог јунака на Авали.| 593501 Цене 5,10,15 дии.

Са позоршпне сцене »Сунце, море н жене« на снежној вејавицн Пред премијеру нове комедиЈе г. М. Милошевића Заказана је премијера Милошеви ћеве комедије „Сунце, мсре и жене" за петак, 22 овог месеца. Због тога посећујемо Народно позориште, у коме се последњих дана доиста живи у атмосфери „сунца, мо ра и жена". Док су напољу пролетале крупне, снежне пахуљице, унутра се осећала летња ужурбаност и топлина, као на морској плажи. Шест жена које играју у комаду, без нједног мушкарца, биле су довољне да по кулоарима и позорници проспу толико живости колико је не би дала чета људи. На једној страни уносе се платнене столице и амрели горућих боја; на другој, води се живи разговор о гтииимама; на трећој, развнја се дискусија између сликара и редитеља: да ли се море довољно види преко балустраде терасе. Управник, он се задовољно смешка лепој слици коју пружа декор г. Беложанског. Реквиаитари уносе модеран намештај. Сценарист врши пробу „ветра" и „грмљавине". Елек тричари су задовољни што „сунце" добро функционише. Проба још ни је почела, али ужурабност је већ достигла врхунац. Треба још пробати музику и наћи певача који ће као невидљиви пролазник, отпевати једну приморску песму. Електрично звонце удара. Телефони зврје. Сваког часа чује се: сунце! — море! — жене! А жене, као жене, н кад су то највеће уметнице, не могу да се сложе. Нарочито је то тешко кад су жене остављене саме себи, као што

ИЗ СРЕСКОГ СУДА

„Народно дело м

тужило је „Лучу" библиотеку за опште образовање Задруге професорског друшгва

Данас Је одговарао у Среском суду г. Мирко Поповић, директор гим нааије у пенсији. Судио му је г. др Петар Николић са записничарем Радованом Поповићем. Г. Половића тужи власник издавачког предузећа „Народно дело" г. Петар Петровић, кога је на претресу заступао азвокат г. Димитрије Живаљевић. Г. Поповић се појавио пред судом као претставник познате библиотеке за опште образовање Задруге професорског друштва. Као што је познато, Библиотека за опште образовање „Луча" објави ла је и издала прву серију својих књита под веомз повољним условима. Та прва серија садржала је дела Стерије-Поповића. Шеное, Новака, Цанкара, Јованчића и Симе Матавуља роман „Бакоња фра Брне". Све те књиге продаване су за свега 54 динара.

Баш „Бакоња фра Брне довео Је на суд г. Поповића, претставника Би блиотеке. Задруга је подвукла да иадавањем овако лепигх дела не мисли ни на какву материјалну добит н зато ће књиге бити јевтине. Власник „Народног дела" сматрао је да су издавањем романа „Бако* ња фра Брне" погођени његови интереси. Јер, он је закључио прво уго вор за три године са синовцем аутора романа, г. др. Петром Матавуљем, професором Университета. Г. Мирко Поповић је такође пока зао суду уговор који је закључен између Задруге професорског друштва и г. др. Петра Матавуља. Претрес је одложен за 26 децембар, како би се као сведок испитао синовац Симе Матавуља. Издавач „Народног дела" г. Петро вић тражио је на име оштете 50.000 динара.

Г. Момчило Мнлошевић је то у Мнлошевићевом комаду. Г. Кулунџић је ту, али он, у улози редитеља, не може имати отсудну реч мушкарца. Ту је и суфлер г. Марковић, али он је за цео женски свет само добри друг Баћа. А писац се сакрио у дно партера, па се презнојава, као да је доиста негде на сунчаној плажи: хвата га ледена грозница од страха како ће то све на крају да изгледа. Међутим, питање које је захватило све жене врло је важно: какве ће се боје узети за пижаме? — Молим вас, ја ћу рубин боју. — примећује „Плава госпођа" (г-ђа Дугалић-Недељковић). — Ја ћу црну са белим, — при&Гећује „Удовица" (г-ђа Е. Микулић). — Ја ћу зелену, — прихвата „Г-ђа са псетанцетом" (г-ђа Ризнић). — Али, ја сам хтела плаво, бори се „Г-ђица" (г-ђа Марица Поповић). Питање је абиља од важмости, али како да се реши! И ко да га реши? Ово је већ пета комбинација, али се све, најзад, покварило. Највероватније је да ће премијера донети нова изненађења, која ће битн нова и за писца, н за редитеља, и за управу. Једино није узнемирена мала собарнца Ана (г-ђа Милошевић), јер у тој улози нема много главобоље око тоалете. Она зна добро да ће јој костим собарице, који сад први пут облачи у већој улози, стајати тако да ће сви мушкарци који буду на претстави захтевати од жена да одмах промене женску послугу. — Госпођо, почињемо! — виче ре дитељ г. Кулунџић, и ако на позорници нема ни једног човека. И проба почиње. Сунце, море н жене појављују се наизменично, док напољу снег пада, пада, пада... Р. К. 111111Ш111ПШП1Ш11111111111111ПП11111П111Н1ПП1111П1ПН1П111111П111111111111Ш11111 Рад Народне анадемнје у Оснјену ОСИЈЕК, 20 депембар. Народна академија у Осијеку забележила је у последње време много уопеха у свом раду, како у погледу предавања, тако и посетом. Ова културна институција, за две године рада, успела је да привуче и задржи сталну н иногобро|ну публику. Ово је, свакако, иајвећа заслуга претседника н секретара Академије л г. др. Четиица и др. Хурма. Последња предавања одржал-и су г. г. Озреи Обрадовић, др. Милан Беденић, Владимир Ковачић н Жнга Хиршлер. Г. Владимир Ковачић, млади загребачки књижевннк, говорио је о песнику Драгутину М. Домјанићу. Његово предавање спада међу најуслелије прирелбе Народне академије уопште. Исто тако интсрес је побудило и предавање загребачког композитора и критичара г. Жиге Хиршлера — Јеленића, који је говорио о (2О00 година у историји музике".

п

САРАДНИК ЧИТАЛАЦ

ДВЕ ЧИТАОНИЦЕ Прошлога лета ме Је нанео посао у нека бачка села. Вндевши на ЈедноЈ лепо окреченој и умнвеној гостиокици, наслов Читаоиица )а уђем и нађем у једноЈ лепој н пространоЈ соби, добро орибана патоса, проветреноЈ н на зидовима са ономенама „забрањено Је пушити", ненолнко сел»аха, који су седели око Једног дугачког стола, око кога су биле поређане столице и на коме Је било неколико лнстова у штаповмма, док Је неколнко лисгова бнло на чивилуку, а у Једном углу ообе орман са књигама. Најм.гађи од њих, чим сам ушао, устао Је од стола н учтиво питао чиме бн ме могао услужити. Одговорно са« иу да сам хтео да задовол>км љубопнтство и да се уверим како изгледа једна сеоска читаокица у бачком селу. Младић ме Је одмах претставио арисутнима који су се самиом поздравили. Ред н чисгота у читаоници, учтивост н лело ваопитање чланова читаонице — сел»ака на мене су необично приЈатно угицали. У прошлу недељу враћао сам се са неколнко приЈател>а нз лова у атару села Баггајкице код Земуна. Промрзли н уморни, с»ратнли смо у каваку код „Бећар-Стеве", која се налази, као и Још Једна батаЈничка кавана преко пута православне цркве, Јер Аустријанци приликом давања месних права зградама, у коЈима ће се Држати каване, изгледа Да кису водиле рачуна о православннм црквама. Како Је у механи било доста св<та, 10 нас је -један човек, учтив као да Је члав читаонице у бачком селу, упутио да уђем у Једну другу одаЈу. У тој одаЈн за неколико столова седелн су млади н средовечни људи. У видели смо н чули ка«о несрећнв мали прстн на десмим рукама присутних пуцају о столове при бацању карата, уз неко бело фрушкогорско вико. Кад смо ушли, нз друпгтва се нздвоЈио Једам младић. који нас Је позвао да ое одмах уклокнмо кз овог одељења механе, Јер Је гу читаокица ^Југословенског националног савеза железничара н бродара", о чему смо се и увернли. Како Је на фирмн батаЈиичке читаонипе стајало исписало ЧИТАОНИЦА КУЛТУРНЕ И ПРОСВЕТНЕ СЕКЦИЈЕ, Ја необично жалим што нисам бно мало љубопитљивији н хладниЈи те да замолим чланове читаонипе, коЈа ни по че« ку не личи на оку бачку читаонпцу, да ми покажу да ли су играли картама, коЈима нас Је уорећио Југословенски женски савез. Жалим уједно што ое кисам сетио да скренем пажњу домаћинима, члановима читаонице, да Је гостопримство најлепша одлика кашега народа ћ да се промрзломе путнику и намернику указује гостопркмство и онда када Је он непријагтељ куће у ко)у улази. Р. Толико км од мене. ^ Жив. К. Жив.

КОЛАРЧЕВ ТЕТ ||ромене оболења

НАРОДНИ УНИВЕРСИ

МАМЕ КОЈЕ САНКАЈУ СВОЈУ ДЕЦУ ПО НАЈЖИВЉИМ УЛИЦАМА Већ више пута запазио сам у наЈживљнм улицама као неке маме потоваре своЈе малишаме гта кх возаЈу на саонипама. Ово апсолутно треба забранитн. У момеитима кад на тротоару има внше пролазкнка. те мгиие, ^упрегнуте" у мале дечЈе саониие, права су невол»а. Они који журе послом принуђени су дв застају да случаЈио не би гуркули маму нлн малишана у саокииама. Требало би да београдске маме, ко^Је оу до«со«е да по читаве са-,с во?акаЈу своЈе малишане, ускрате | себги задовол>ство да нх санкаЈу Ст.

на ножн н ножна успед патопошних фуннцнја Предавање професора Уииверснтета г. др. Борђа Ђорђевића У низу својих предавања на Коларчевом народном укиверситету професор Уннверситета г. др. Ђорђе Ђорђевић говорио је синоћ о про« менама на кожн и кожним обољењима насталим услед патолошких промена, због рђавог, недовољног или сувише |а>ког фуккционисања појединих делова коже, и о променама на кожи услед тога. Предава-ч је своја излагања пропратио миогоброј ним пројекцијама. Промене на кожи се јављају, у првом реду, због прежомерног лучења масних жлезда. Тако се јавља црвенило на кожи, масне промене које су свакодневне, јако перутање косе и, а-налого томе, систематско опадање косе. А као неминовиа последица тога јавља се ћелавост. Ово су патолошке промеме чи|е последице тешко погађају оне којнма се десе. Код младих људи, а већином код девојака, као последица овако патолошке функције коже јавл>ају се многоброј-не бубуљице на лицу и лећима. Појава ових бубуљица је поред тога и последица запушИвања и загнојавања масних жлезда. Због тога се често дешава да се на лицу јавн претерано црвенило. У вези с тим јавља се и деформација л/ица, осо» бито носа. Јако знојење изазива неприлике на кожи услед задржавања зноја. Јављају се ма.ти ситни мехурићи на прстима руку, на деловима тела који се додирују или су окрекути ј едан другоме услед набреклих и запушених жлезда. И ове појаае су последица нерегуларне фуикцнје знојних жлезда. Понекад се јавља н тако ненормалиа по ава да се читав један део тела оопе белим или црвеним тачкастим мехурићима услед набреклих знојних жлезда. С друге стране се вшш об^нута поја®а. Дешава се да знојне жлезде никако не луче и због тога опет настају обољења н друге неприлике. Тако се дешава да обољења као последнца тих појава личе на рнбље љуске. И кад се јаве такве пеге које личе на ључже јасно је да су знојне жлезде сасв-им ужиштене. Најобичнија промена на кожи је њено одебљање услед сталног притнска или других каквих сметњи. То су јОбични жуљеви. којих има сваки чо| век, на рукама ако ма игга радн, или I највише на ногама, због тесне обуће. Познато је да свет, а нарочитз монденски, воли да носи тесну „елегантну" обућу и отуда се појављују многобројии жуљеви, којих није лако ослободити се. Услед промене нормалне фуикције коже настају у кожн, у вези са обољењем других органа, одебљања на мањим или већим деловима, а често и на читавој површини ко5ке. Те промене изгледају жуте као восак, тврде су и без икаквог еластицитета. И збо г тога изазквају разне неприлике. Велике неприлике дешавају се, с друге стране. због тога што настају потпуна станчања коже, тако да она изгледа потпуио светла и провндна, да се кроз њу оцртавају крв»т судови. То су неминовне последице рђавог функционисања коже ко!е се на време могу отклокити, а кад се појаве непријатне су и пгтетне.

И

К о р з о

II

приказуЈе још данас ЕГЗОТИЧНИ ТОНФИЛМ „Лотосов цвет" Ромон Новоро -- Хелен ХеЈс Лодатак ФОКС ЖУРНАЛ 5,667