Pravda, Apr 29, 1934, page 1

РОШТАРИНА ПЛЛЋЕНА У ГОТОВУ

ДИНАР

* л г ол ЧЕКОВМИ РАЧУН КОД ПОШТЛНСКЕ Боој 10.5о9 ШТЕДИ0НИЦ1- БРОЈ 53.220. у/х/^ ТЕЛЕФОН ЛДМИНИС IРЛЦИЈЕ И ОГЛАГодина ХХА СНОГ ОДЕЉЕЊА 25-551.

БЕОГРЛД, НЕДЕЉА 29 април Влајковићева улица 8

1934

МЕСЕЧНА ПРЕТИЛАТА ЗА НАШУ ЗЕМЉУ п 20 ДИН., ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. НуКООИСИ Св ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25-552 25-553, •„ 25-554, 25-555, 25-556, 25-557, 25-558 не Врана|у

Узалудан посао ревизионистичке дипломатије

Г. г. Барту в Бенеш на арашкоЈ стаиицн

Европа је далеко од једног рааоружак>а. али прнјатељи мнра ннсу слаби. Баш напротнв. Чак и ови данн у којима се активност ревнзиониста видн бе» икаквнх двосмислецости, показују да су чувари мира 1и ааједничком фронту и да се тај фронт не руши лако ни најлуцидв»;е поведсним маневрима и аакудлснни нграма. Реанзионистичка дипломатија чи(И покушаје да разбије снажну груцацнју европских пацифистичких држава, алн, среКом за Европу, тај је посао неостварљив и нсувише фантастнчан. Не повезани никаквим стварннм ваједничким интересима. ревизнонисти су се у овим данима баинли на посао да помоКу разору.т.ања чувара и бранилаца мира разруше сигурност мирног живота народа и створе европски неред. МеНутим, биле су извесно потребне ианнфгстацнје бранилацл мирд Да 6< се освежило мишл>ен>е о чвр{тини постојања к>иховог узајамног сазезништва и пријател»ства и н>ихозе снаге. Г. Бартуове посете пру*нле су Европи праву слику актуелног стања на нашем контнненту. Било би много бесмислено сматратн да је Варшава могла иКи мимо Париза. У европској дипломатији, особито »адњих месеци, има маневара који «ду на разбнјање фронта бранилаца нира, али све је то, као што се показује, стерилан посао, најпосле. По.гска може бити најспокојнија сако поред Париза, и Пољаци нису то крили овога пута, кад им је отишао г. Барту у посету ради разгсора. Прашки разговори, иза тога, само су дали пун израз потпуне ствар ■ости да мир Европе никад није нмао једногласних пријатеља Као данас. Г. г- Барту н Бенеш Претресали су питања у којима је постајала веК логнчна сагласност. Али је сада било разговора и о так *ици, што извесно ни мало није излишно утврдити с обзиром на нове днпломатске маневре. Ради утврђивања целисходних путева у чувању мира ваља утврНивати и нове Начине за рад. и прашка манифестаЗнја пријатељства два снажна браВиоца европског мира може само да буде радосно поздравл>ена од пацифнстичке европске јавнос'ти. Пријатељи мира тражили су, и *раже, од његових чувара, од ФранЦуске као и од осталих држава, као И од Мале антанте, да доследно и векомпромисно бране мирни жирот ћарода и њнхова добра. Ова данашња Европа ие би тре8ало да има ревизиониста и реванШариста, јер народи никада праведНИЈе нису били подељени по својим Националним територијама. Али ревизионнсти говореКи о разоружању, *исле на своје реваншарство. МеНутим, ревизноннстичка дипломати Ја мора једном бити искрена: не мобити рааоружања без осигуран>а Стварне безбедности. Ште има да-добије Европа разоРУжањем чувара њеног мира и на®РУжањем ревизиониста? Белгнјска штампа, нарочито, наГлашава мршаве резултате'тГ. Суви^евог пута. А«) је г. Сувич настаВл>ао рад на разоружавању.и слаб*ењу бранилаиа мира ' л и омогуКе■»У оружан>а ,ревизионист.а.' ОН ; да се, > а иста тај пут г'. Сувича природно ^Ршио без резултата*

БАЛКАНСКИ ПАКТ — ПОЈАЧАЊЕ МАЛЕ АНТАНТЕ Разговор г, Бартуа са новинарима Праг, 28 април. Четека Јавља: Француски минисгар иностраних послова г. Барту примио је новинаре и протумачио званични комунике који је издат о његовим разговорима са г. Бенешом. Г. Барту је подвукао срдачност састанака са Претседником г. Масариком и г. Бенешом. „ПроучаваЈућн држање које треба заузети у погледу организације Сред ње Европе, изјзвио је г. Барту, сложили смо се да неки супротни блокдви иису потребни, например Ма анганта и Аустрија и Мацарска. Ту смо сложш! и са г. Мусолинијем, засгупајући потребу да заннтерссовани треба да склопе споразум. У тоМ* никада није било неспоразума изиеђу Мале антанте и Француске. „Што се тиче Балканског пакта кон стати^а.т смо да он нн;е у. ПР 'ту.Д-. речносги са начелима Мале антпите, већ напротнв да Је нека врста појачања". Потврћујућн приврженост ндејама Друштва Народа, г. Барту је изјавио да Француска остаје верча аолнтици разоружања. „Гледитте које Ке Француска ззузети у Женеви, изјавио је г. Барт/, биКе исто и Мале антанте и других њених ггријатеља". Г. Барту је своје излагање завршио из|авом да је он миниетар мира, да се грози рата и да у име Француске жели општи мир. 4111!11!11!!1П1!!111111!1111111111111|[1!1111111111111111111111111111!11111111!!111111П1ШШП' Г. Барту ћеименоватн научнине који ће поћн у Русију За културно и научно зближење изие1>у Француске и РускЈе Париз, 28 април У крутовима француских ннт елекгуалаца веома повол>но је примљена пануда совЈетске владе, да француски научници у веКој групи посете Сов)етску Русију у циљу културног и научно! зближења између Француоке и Совјетске . РусиЈе. Према постигнутом опоразуму између франдуски« и руских научних кругова група франиуоких научниха кренула би веК почегком маја за Рускју. Научници би одржали читав низ предавања у Москви, Харкову, Лењинпраду и другим веКим руским варошима. Чтанове о®е научничке групе за Руснју нменовао би министар ино' страилх послова г. Луј - Барту.

ПОСЛЕ ПОСЕТА ЕВРОПСКИМ ПРЕСТОН ИЦАМА Празна торба г. Мушаиова БУГАРСКИ ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ ПРОПУТОВАО ЈЕ ЈУТРО С КРОЗ БЕОГРАД

Претседни* бутароке владе г. Никола Муша«ов прошао је јутрос к-роз Београд на путу за Софију. Његов пут у Париз, Лондон, Рим и Пешту обележен у тражењу разних политичких и економоких иогуКности за Бугарску завршвн је после три недеље. Шта је г. Мушанов урадио, још се не зна. Нарочито после посете Пешти и његове јучерање из)аве маџарским новинарима очекивало се да Ке г. Мушанов бити данас, на београдско! станици, јасш и прециза« у сво|им нзлагањима претстав-ницима наше штампе. Међутим, г. МуишЈов као и раније, када је долазио са новинарима у додир, био )е врло закопчан, покушавајуКи да лзбегне одговоре. Г. Мушанов допутовао )е у Београд брзим возом из Пеште у седам часова и двадесет пет млнута. Министра претседника Бугарске до чекао )е бутарски посланик на нашем Двору г. др. Георги Кјосеива« нов са секретарима посланства г. г. Пецевом и Толчевом и војним аташеом пуковником г. Марковим. У нме мннистра спољних послова г. ЈеатиКа дочеку је присуствовао секретар г. Славко КојиК. На станицн јс био и мацарски посланик у Београду г. Алт, а такође и претстаалници Југословеноко-бугарске лиге на че лу са претседником г. Владимиром МитровиКем. У пратњи г. Мушанова налазио се начелни« консуларног одељења бугарског министарства иностраних послова г. Караџов. Када је воз стао г. Мушаиову 1е пришао бугарски посланик г. Кјосеиванов, који је са њнме остао неколико тренутака у рааговору. а затим му № пре*А:тавао ма*арсн«к- пос*»а« и ка г. Алта. После кратког задржавања на перону г. Мушанов са пратњом упутио се у станични ресторан. Ту су га одмах окружили новинарн, који су му поставили безброј питања. — Чега има новог? упитан је г. Му шаиов у почетку разговора. — Не знам ништа, кад се вратнм у Софи)у знаКу нешто. Интересангно )е било чути од прет седника бугарске владе какви су резултати његовог пута. — То сте читали у новинама. Ви боље знате. — Можете ли реКи, г. претседниче, нешто о нашим ооносима? — Ми смо пријатељи, стари пријатељи, а стари приЈатељи не могу бити душмани. То је г. Мушаиов прво рекао на турском језику, а онда је, смешеКн се, превео ову изреку. БУГАРСКА И РИМСКИ ПАКТ — ХоКе ли Бугарска пристуттити Римсхом пакту? било је следеКе питање постављено г. Мушанову. И ту г. Мушанов није желео да да ствара« одговор. — Не знам. 0 томе нисам мислио. Идем у Софи)у да размишљам. — ХоКе ли, господлне, мннистре, ваш пут имати утицаја на балканску политику Бугарске? упитан је г. Мушажов. — Е, то |е сувише велико питач>е на које се не може тако брзо одговорити. Затим г. Мутианов каже да Је задовољан својим преговорима у том смислу. Према речима г. Мушанова, главно |е прво да се уреде економска питања А то је, како он каже, успешно уредио.

Бугарсжи претседник влаДе г. Мушаков ва београдскоЈ сганици

ПОСЛЕРАТ НИ ПОЖАРИ

. ^— Ама Је си-ли внДео онаЈ^ по — Није то.ништа ново: знам без нкаквог пожара.

жар што уништн т толлку • шумуЈа неке што уннштнше грдне шуме и

Г. Мушанов је одговорио н на постааљена питања у погледу трговинских односа између Ј>тосла®ије н Бугарске. — Надам се да Ке комисије почети врло скоро да раде, пошто су све при преме веК завршене. Све је веК за преговоре саарело и не треба више нкшта да се мути. СвршиКемо све што је корионо за нашу државу. — Има ли овде доста кише? поставио је сада питање г. Мушанов. — Немамо кише, одгоаоре*1о му је. — Та«о ми кажу да је н у Бугарско4. У Италији, међутлм, кепрестано пада киша. Г. Л\ушанов )е упитан о политичкој ситуацији у Бугарској. — Говори се да |е г. Цанков радио у Бугарској на томе да се Бугарска приближи Малој антанти. — О томе не знам ништа. — А.ти Цанковљев покрет у Бугар ској је врло активан и жив? Не знам, кад одем у Бугарску поново Ку почети да учим политику. Ви дите, да сам веК три недеље ваи земље. — Јесу лл тачне ваше изјаве дате новинарима у Пешги? — Нисам читао шта Је написано, каже г. Мушанов. Ви бо.т>е знате шта је пнсано. Ви сте новинари такви да напишете човеку изјаву и кад је Кутао. Ето, наша „Зора" у Со фијн донела је једну моју изЈаву, а ја, меКутим, нисам „Зори" давао иикзкве изјаве. Један од новинара упитао је г. Мушанова, у вези са изјавом у Пешгм, о његовом мишљењу о реаизиЈИ мировних уговора. — И-ха, то је старо питање, одго ворио је бугарски премијер. Питајте нешто ново. У том тренутку г. Мушанову је келнер донео чашу млека, а новнна ри су му поставили питање о Балканском пакту. — Е, требало би много говориги. а видите да једем. Значи, тачно је то што оте рекли ? — Нисам чнтао новкне. Ви новинаI ри умете много да напитете. Кад ».е вратим у Софију узеКу новкне, па Ку гтрочитати да видим шта је све писано. Групи »овннара окупљеној окс г. Мушанова пришао је и јеаан Зугарски новинар и почео да му поставља пнтања. Г. Мушанов је био изненаКен његоЂим гтрнсуством. — Зар и ви овде?? Оставите ме бар ви, ваши Ке ме дочекати у СофИ)И. Бугарски новинар Је почео да се правда: — Извтопгге, таква нам Је професија. — Знвм, внам, и Ја сам помало новинар. Ви новинари. двадесет људи, нападнете на једног човека као чав ке, шалио се даље г. Мушанов. При крају свога разговора г. Мушанов је изјавио да кроз неко.тико дана, такореКи, очекује нашег минисгра спољних послова г. ЈевтиКа у Софији. Пошто се веК гтриближавало време поласна снмплона за Софију, г. Мушанов у пратњи бугарског посланика г. др. Кјосеиванова, секретара по сланства, мацарског послапнка г. Ал та, новинара и осталих. кренуо је на перон. На три мннута гтред полазак симплона на пероку се појавио и дирек тор бугарских државних дугова г. Никола Стојзнов, којн Је тек био сти гао из Париза, где је остао да уре-

ди детаље споразума коЈи Је г. Мушанов постигао са портерима бугар ских државних зајмова. УлазеКи у вагон г. Мушанов је замолио новинаре да му даду мало шлајфни за писање. — Морам да правим гтрибелешке, правда се бугарски претседник владе, било је много говора и писаља, завршио Је своју изјаву, док је воз у том тренутку веК био кренуо. Љ. ОДЛАЗАК Г. МУШАНОВА ИЗ ПЕШТЕ Будимл^шта, 23 апрнл Бутарски министар претседник ?. Никола Мушанов присуствовао је јуче гала-претстави у опери, а после претставе вечери коју је приредио претсед,ннк владе г. Гембеш. Око поноКи, г. Мушаиоз отпутовао )е из Неште. На железничкоЈ ста ници поздравилн су га мннистар прет седник г. Гембеш, министар спољинх послова г. Кања, министар трговине . Фаби4-и .< други. ПШ1111111Ш1111111Ш1111111111111111111!1111111111Ш1111Ш111111111!Ш!Ш11ШШШ111Ш1 Криза у Мадрнду Распуштање шпанског парламента неминовно

МадрнД, 28 алрил Досадашњн министар трговине у влади г. Леруа, раДикални послантс г. Рикардо СГнтар, којн Је Јуче пр»мио манДат за овразовање нобе в .таДе, преговарао Је до касно у ноћ, а.ж није постигао ннкакав резултат. Ситуација Је потп>но нејасна и у политичким круговнма се све више долазн до увереп>а да Је распуштање кортежа немнновно. ПРЕГОВОРИ ЗА САСТАВ ВЛАДЕ У ШПАНИЈИ Парнз. 28 април Јављају из .Мадрида да Је мандатор претседннка Републике г. Рикар до Сантер провео цео Јучерашњи дан и велики део ноКи у разговорнма са воКима појединих политичких стра■нака. Г. Мајра, вођ републнканске странке, пристао је да са својом странком учествује у евентуалној вла ди г. Сантера. Сем тога г. Сантера је разговарао са бившим министром претседником г. Леруом и г. Азањом. Г. Азања Је одбио да сарађује са г. Сантером. НоКас у два часа г. Сантер Је нзЈавио новннарима да се нада да Ке саставитн владу до данас, у 11 часо ва пре подне, и да Ке нм моКи да« тп дефиннтивну лнсту своЈе владе. |||1111Ш11111111111111111111111111111111Ш111Ш!11111111!!!Ш1111Ш11111111ШШ1ШШ1ШВ Раслуштено Удружење попицнсних чнновннка за Сарсну Обпаст Берлнн, 28 апрнл Јављају нз Сарбрнкена да је управна комнснја ва Сарску ОбласТ распустнла Удружеше полнцнјскнх чиновннка, вбог тога пгго је то Улружеље недавно нздало протестнн проглас против тога пгго је управна комнсија ва ту област прнмнла у полнцнјску службу неке полнцнјске чнновннке нз Рајха. кој'н су се нз полнтнчкпх разлога бнлн склоннлн у Сарску Област.