Pravda, Apr 29, 1934, page 12

Страна12

П Р А В Д А

29-1У-34

Вађење настрааалих из руДарског окиа

Сипоћ ]> у великоЈ дворани Радннчке коморс одржана свечана комембрација изгннулнм рударнма у руднику каменог угља у Какњу. На комеморацији је учествовало некилнко стотина радника и намештсника. Тачно у седам часова комеморација је почела песмом „Мирно спава ј" од Јенка, коју је отпевао мешовити хор „Абрашевић". Г. Драгол>уб Гошнћ, члан Народног позоришта, рецитова је „Здрзво јунаци" од Аде Негрн. Секретар Савеза рударских радника нз Зеиице г. Ма1е Ма рић говорио је о животу рудара, а нарочито се задржао на руднику Какаљ, у коме се десила ова наЈвећа нс срећа од како се зна за рударство код нас. Г. Марић је живо описао стање после трагеднје у рудннку про шле суботе у 1 и 30 поподне. Том нрнликом је нашло смрт, н то језивл' смрт од упаљаног гаса мегада, 136 рудара. Рудник Какањ ради од 1901 године. Запослено Је у њему 1350 рудара*." Дневни капацитет износи 100 вагина угља. Ово није прва несрећа у овом рудннку. Године 1917 запалио се гас у једном окну и том приликом је погинуло 17, а тешко рањено 50 рудара. Од запаљеног метана било је 10 жртава и 1921 године у рудннку Зенииа. После говора г. Марића мала Олга ПеЈић рециговала је „У руднику" од К. Абрашевића. Говорно је и г. Богдан Крекић, секретар Уједињеног радничког синдикалног савеза Југослазије. Овим је свечаиа комеморациЈа изгинулнм рударима завршена. ЗА ЗБРИЊАВАЊЕ СИРОЧАДИ ПОГИИУЛИХ РУДАРА У дому Народне одбране одржана је заједничка седница претставника Народне одбране и осталнх Ј националних, културних и хуманих органи зација са дневним редом: заједничка акција свих ових организација на прнкупљању помоћи за породице по страдалих рудара у Какњу. Поред тога што су све те организације дале прилоге као прву помоћ одлучено је да све организације које располажу својим домовима и сместнштнма. збрнну што већи број сирочади изгинулих рудара. Све ове органнзације упућују заједннчки апел граћанству да се одазове прилозима за поролице изгинулих рудара које ће по утврћеном пла ну сакупљати заједнички све ове органнзације. Учињен је апел на Југословенски ногометни савез да у исту сврху при реди у целој земљн ногометне утакмице. Унркос привредном поремећају, ко јн притискује све лруштвене слојеве. моменат је такав да се мора смањитн своје парче хлеба да бн се помогло унесрећеним. те се од ове акције организоване приватне инициЈативе очекују не само материјалне не го јпш више моралне користи. Поред тога, Средншнн Одбор Народне одбране умолио је Њ. Св. Па тријарха и преузвишеног Надбискупа г. др. Бзуера да се у манастирима и самостанима смести што већи број сирочади изгинулнх рудара. АКЦИЈА ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ПОМО ЋИ У ЋУПРИЈИ Тежак удес рудара у Какњу изазвао је у Ћулрнји и околини велику жалост. Да би се показало своје искрено учествовање у болу несрећних породица прикупљању прилога. У свнмз, државним и приватним рудницима у околини Ћуприје н Деспотовца чим се чуло о несрећи у Какњу, почело је скупљање прилога мећу радннцима рударима и чиновнииима У понелељник је до подне поикупљено 7000 динара и одмах је цела ова сума послзта у Какак. Чиновннци Фабрнке шећера у Ћулри : и такоће воде акцију у истом смсру. V Сењском Руднику рудари су у уторак' по^подне одали пошту-својим

изгинулим друговима ћ\тањем од јед В ног мннута. За то време у иелом руд нику,. чак и сваки промет био је обустављен. У недељу пре подне одржаће се у Сењском Руднику комеморативна седница свих рударских намештеника под претседништвом г. Гребеншека, днректора рудннка. У »Старој јамк« у Канњу редознн рад ошочеће тек за пвадесет дана Какањ, 28 април Прошле и претпрошле ноћн радило се непрестанц на откопавању још два заостала леша, алн насипи V близини самог исходног места несреће толнко су велики да људи из чета за спасаеање нису у стању да пронаћу и ова два леша. Ови људи који раде на откопавању лешева сада раде на копању стена које су тешке по 2.000 килограма, да би се пронашла и заостала два леша. Синоћ су наишли на задах лешева, по коме се надају да ће пронаћи и те лешеве. Иначе, рад у „Старој јами", где се десила катастрофа, неће почети за још можда дзадесет дана. Прилози стижу са свнх страна. * Н. Ј. ЗА ПОРОДИЦЕ ПОСТРАДАЛИХ РУДАРА За породице пострадалих рудара у Какњу г1риложили су Главном одбору Друштва Црвеног крста: длнара Влада Теокаревкћ н Комп., Бео град 3.000 Давид Јеушуа, дир. Джконтне Трг. Бзнхе, Београд 500 Сретвн Гајић, трговачки помоћ> ник, Београд 50 Извршни одбор Јадраноке страже, Сплит 5.000 Димитрије Савић, инж., Београд 100 Општинока штед. и Заложни завод Оп. гр. Београда 2.000 Фнлнлс Југословеноко Трг. А. Д. Београд 7.000 Југословенско друштво Жижица А. Д. Београд 5.000 Фабрнка шећера, А. Д. Велики Бечкерек 8.000 Фабрлка шећера^А. Д. „Бачка" Нови Врбас 5.000 Еуген Шварц, Ген. директор Фабрнке шећера А. Д. „Бачка" Нови Врбас 2.000 Виктор Елек, дир. фабрике А. Д. Вел. Бечкерек 2.000 Аврам Коен, дир. продај. и обрачунског Биро-а фабр. шећера 1.000 Пав.те Ручински, Београд 500 Браћа Васић. колек. Држ. Класне Л>-трије. Београд „Реле" Електротехиичка фабр. Породица Петра М Илића, проф. у пенз. Колегиум судија Среског суда за град Београд Радио А. Д., Београд Тасим Сулејмановнћ, чистач обуће Помоћна жекска секција „Флдак" Београд Марко Максимовић, чин. Мин. унутраш. послова Београд Петар С. Петковић, ннд. млинар чз Ваљева Марнја и Петар Д. Јовановић, пензионери Александар Ј. Јовановић-Росавац, Београд Љ\'бица Рајковић, Београд (од разних лица) Лепосава Димитријевић, Београд Занатлијско удружење за град Београд и Срез врачарски, Секција часовничарских, златарских. оптичарских и граверско - печаторезачких мајстора, Београд Гоопоћз Ми.таша н г. Божидар Крстић, пуковниж у пензнји, прилажу за покој душе своје сестре н свастике Кр>ие Ј. Мншковић Свега динара:

рена кухиња за пострадале сељаке. У кухињи се храни 600 људи који су услед пожара остали без игде ичега. Акција за прикупљање прилога за пострадале сељаке настављена је. Нарочито се заузело за што бржу помоћ друштво Црвени крст. Приступило се такоће прикупљању граће и потребног материјала за подизање нових домова. При градњи нових кућа биће обраћена нарочита пажња да куће буду саграђене од цигле и камена. Л. П1Ш111111П11и11111и111|]|1!Ш1111[|||||тШШ11ШЛ111111111111111ШШ1111Ш111111111' МУЗИКА Концерт г. Мпгувлп Флето Имати добар гласовни материал и певачку техшнку — то је само услов да Један певач може бнти и уметник. Али се ни у ком случају не мо-

Бледско Језеро

Наша земља забележила је у прошлој години још један велики успех на пољу туризма. Наша турисгичка места, и поред велике кризе и других препрека ко)'е се чине тзризму, забележнла су рекордан број посетилаца. Према подацима које је сакутгио отсек за туризам Министарства трговине и индустрије, кретање посетнлаца у нашој земљи последњих година изгледало је овако: 1924 годнне број посетилаца и^носно је 189.830 (35.729 страних и 154.101 домаћих) са укупно 1,570.122 пробављенкх дана а 1931 тај се број попео на 549.033 посетнлаца (200.797 страних н 339.236 домаћих) са 2,993.263 дана боравка; 1932 годнне број посетилаца је опао и износио 512.355 (147.356 страних 364.999 домаћих) са же сваки певач третирати као умет-ј 2,831.115 дана боравка; у 1933 годиник. | ни број посетилзца досгкгсо је реТенорист г. Магуел Флета, саста- кордну цкфру, 884.446 (216.654 стравом и интерпретацијом програма на инх и 667.792 домаћих) са укупно синоћњем концерту, доказао је да, 4,398.169 дана боравка. нема никакве везе са уметношћ\ Ј Прошле годнне бнло је страннх поЈедино што се код г. Флете може Ј сетилаца и то: Аустријанаца 59.594, истаћи, то је соноран глас и солндна Ј Немаца 21.134, Чехословака 63.974, певачка техника, коју он искорлш- ј Мауара 16.117, Италијана 9.980, из ћује у сврху бравурног извоћења ба.тканских земаља 12.101, Пољака евтиних, кафешантанских ефекзта. 4.026, Енглеза 6.899, Америкаиаца 2.993, Француза 5.602, из балтичких земаља 1.301, Швапцараца 5.475, Бел-

Интерпретација целог прогрзма јасно доказује апсолутно отсуство му зкка.тностн извођача. Фразирање и диналтичка Обрада апсолутно су произ вољни, тек зато да би г. Флета показ^о да уме да пева и пиано и фор те и крешчендо и декрешчендо. Немузикалност г. Флете мзнифестовала се и у бескрајно дугим коронама. У првом делу програма г. Флета> је отпевао велики број ефектних оперских арија, а у други део, да би сасвим осигурао уопех концерта узрстио је читав низ јевтиних пиеса. Као последња, разуме се, била је позната

гијанаца 1.175, Холанђана 1.075. из осталих есроткких земаља 7.585, других земаља 955. Број домаћих посегклаца последњих година овако се кретао: 1924 посетилаца 154Л 01, 1925 година 161.192, 1926 године 169.705, 1927 године 202.486, 1928 године 167,627, 1929 године 210.502, 1930 године 295.512, 1931 године 339.236, 1932 године 364.999 а 1933 годттне унутрашњи промет дости гао је рекордну цифру од 667.792 посетиоца По местима промет се последње трн године овако кретао: Приморје, 1931 домаћих 72.308, страннх 72.293 посетилацз, — 1932 домаћих 92.387, страних 88.871 посетилаца; Алпинска и субалпинска места, 1931 домаћнх 33.920, страних 15.407, 1932 домаћих 47.318, страннх 10.735, 1933 домаћих 70.747 стрзннх 19.764; Бан>ска местз: 1931 домаЈтих 82.495, страшсх 3,361, 1Г32 домаћих 63.503, страних 2.086, 1933 домаћих 91.073, страшгх 4.749; туристичка места: 1931 домаћих 150.513, страних 118.736, 1932 домаћих 175.256, страних 80.476, 1933 домаћих 413.585, страних 103.267. Тако је наш т.чризам и поред сзих препрека које му се чкне успео да забележи резултате који нам могу служити на част.

Можг лн се спречнти ^спраин рад? ПОЛЕМИКА ИЗМЕЂУ „ЗАНАТЛИЈЕ* 4 И Г. ДР. В. БАЈКИЋА ОДГОВОР Г. В. БАЈКИЋУ, П РЕТСЕДНИКУ А. Д. „БАТА"

„Занатлија", службеии оргап занатског Савеза занатских удружења, доноси у данаш1вем броју на уводном месту чланак ове садржине: „Г. др. Бајкић сматра, да се данас не молсе донети један.посебан закон , о гоњењу бесправнога рада. По ње| говом мишљењу „ни једна власт не ' може поднети законодавном телу ! предлог, по. коме би се имале поош|травати мере протнву бесправиога ра да када се не може да прнмењује I много блажији закон". ј Морамо господина бившег професо | ра упозорити да није тежнште про: блема у томе, да се донесе један стрб жији закон, већ један закон који ће ј се применити. I Не би се могло рећи да закон о радњама није довољно строг. Када би се сае његове одредбе примењивале, бесправан рад не би претстав-

1.920

је -г. Бајкић у опште позван да говори о социјалном моменту и кзкво место заузима у његовом лриватном и јавном жнвоту тај моменат. Мора мо међутим нагласитн. да ниуколико ннје социјално да један читсв ред људи има сва права без икзквих обавеза, док на другој страни људи у сличном положзју грцају под тежином све већих фискалних и соиијалних обавеза. Када већ говори о социјалном моменту, г. Бајкић бн морао знатн, да је тај моменат најбоље оличен у социјалном законодавству, које свзком послодавцу намеће извесне обзвезе у корист помоћног особља. Бесправал мајстор не одговара тим о5авезама као што не одговара ни другима. Отуда помоћно особље упОслено код бесправних мајстора живи под очај но тешким условима. Према томе је г. др. Бајккћ у заблуди, ако верује да толерарање бесправнога рада знаљ зо оно зло које данас претставља. чн социјалност. Ако не би било бес ; у 1 --ј Непримењнвање ззконскнх одреда гтравннх мајстора, онда би особл>е, I ° а у погле Д>' гоњења бесправнога ра ко је ови запослују, било упослено у да има Т Р Н узрока: 1) Закон о рад- , легалним радионицзма и користнло | њама је гломазан те све власти и зз- ј џ И се свима тековкнама социјалнога кафешантанска песма „Ај, ај, ај". натске организације не могу увек ла ' законодгзства. Али г. Флета се преварио. Наша кон-, ко да ућу у суштину његових одре | г . Т(ПН . л и г Б чјки Н г као цертна гтублика не може се одуше- | даба; 2) извесни стилистички недо- I . Р ' , внти кафешантанском музнком и за- статци дају повода различишм тума | бившем помоћнику мннистра финанто је г. Флета претрпео потпу« неу- чењем и 3) што се често смагра да ! сија морало битн познато једно од спех. Д. Чолић ће енергично гоњење бесправнога ра најосновннјих појмова науке о фида допринети ширењу тежих престу па закона него што је гажење прописа закона о радњама. Посебан закон противу бесправног ним обавезама. Г. бившем помоћни. , рада имао бн ту добру страну, што 1 ку иинистра финанснја је то добро вног певача. Г. Флета Је био извиж би био кратак и јасан. те његова _ л _ ЛМ1 _. л „ п -.. дан од млаћих у публнци, и то у не-1 примена са те стране не би наишла , ' ■ на тешкоће. као ззштитник бесправнога рада коШто се тиче соцнјалног момента, Ј и претставља негацију тих о5авеза. по среди је једно скроз погрешно Тиме г. Бајкнћ у ствари шири дефе-

На крају концерта догодило се лсшто, неочекивано нначе за онс коги оу мислили да ће слушати Једног слз

колнко махова. Публнка је, вкдело се, била разоча

нанси1ама: да свако ко приврећује мора да одговара извесним лфискал-

рача, пошто није чула оно што ј0) ( схвзтање приниипа соиијалностн. Нс п13ам у рсдовима пореских обвезии-

је обећано.

желимо да улазимо у питање да ли

Ако желите видети скоро исту КАТАСТРОФУ У РУЈШНКУ КАКЊУ онда треба да видите ПРЕМИЈЕРУ гранд«озног тонфилма славног режисера ПАБСТА: РУДНИКуПЈШЕНУ

тонфилм са француским и немачким говором. Псчетак: 3; 5; 7; 9.30

Прелажење у табор бесправннх је данас у највише случајева резултат ј жеље да се избегну фнскалне обаве | зе. А разумљнво је да ће те обавезе ј бити у толнко теже, у колико је већи број бесправних нли у колјжо је 1 мањн број оних који сносе' укупан , терет тих обавеза. Закон о гоњсњу бесправног рада бн морао омогућнтн равномерну по делу фискалних и социјалних тере■ та што не би била никаква немогућ' ност. , I Ваља нагласнти да данас број бес правних мајстора претставља 50°/» правннх. Ако бн сви бесправнн мзјстори одговара.тн свима фискалннм н другим обавезама, створила би св ; н могућност за смањење тих обзвеза. Самнм тим не би био тако вели* ки број људн који бн подлегли ис* км-ц' -иу да пређу у табор 6есарав»1 нлх".

Комеморација изгинулим рударима у Какњу Неколнко стотнна радлнка и намеш теника својим учешћем на свечаноЈ комеморацнји одалн су почаст поп&улим друговнма приликом рударске несреће у Какњу

Сар Њ. В. Крања погорелцима изазвао је велнно одушевљгње у Доњем Нраљезцу Вараждин, 23 апрнл Велику радост у Вараждину и околини изазвала је вест о дару Њ. В Краља за пострадале сељаке у Доњем Краљевцу, којима је пожар уништио домове. Њ. В. Краљ је даровао сељацима чији су домови изгорели суму од 50.000 динара. Такоће су за пострадале сељаке у Доњем Краљевцу одрсдили помоћ Краљевска влада и Банска управа по 50.000 дкнара. Већ леколико дана купе се прилози у новцу и намирницама по селима у околннн Доњег Краљевца и Вараждина. До сада је сакупљена већа количина жита и намирница, а такоће и носца. Прилог у новцу који су до сада дали сељаци износи 25.300 дннара. Укупно је до данас сакупљено за пострадале сељаке у Доњем Краљевцу 184.300 динара. Данас је у Доњем Краљевцу отво-

НАШЕ ТУРИСТИЧКЕ МОГУЋНОСТИ За годику дана — 216.654 страннх и Ш.Ш домаћих туриста ПРИМОРЈЕ ЈЕ ПОСЕТИЛО 92.387 ДОМАЋИХ И 88 871 СТРАНИХ, АЛПИСКА И СУБАЛПИСКА Л \ЕСТА 7 0.747 ДОМАЋИХ И 19.707 СТРАНИХ, БАЊСКА МЕСТА 91.073 ДОМАЋИХ И 4.749 СТРАНИХ И ТУРИСТИЧКА МЕСТА 413585 ДОМАЋИХ И 103.267 СТРАНИХ ПОСЕТИЛАЦА