Pravda, Jun 13, 1934, page 10

Страна

П Р А В Д А

13-VI 34

ФИНАНСИ|Е И ПРИВРЕДА

ж криза кемачке марке ДА ЛИ ЈЕ ПАД МАРКЕ ОБИЧАН МАНЕВАР ?

Пад марке, коме )е изгледа претходила монетарна еволуција Ра'ха, предвиђен је на свима велимим европским тржиштима. У исткии, оеа „катастрофа" почела је ода®на, чак још пре пада фунте и долара. Догађај датира од јула 1931. Од тада немачка деаиза је само сенка саме себе. ■У случају марке треба дакле »^тазликовати право и ст-варност. По праву, немачка девиза још увек је еквивачс.чтна 0.3534 грј финог злата, што з>начи 6.08 франака. Иако је метално ггокриће Рајхсба-нке било пало до смешс:ог процента (3.7%), водећи кру гови Рзјха још увек сматрају марку премз њеном теоријскам царитету. „Нова Немачка и њен финасијоки ин ститут, говорио је и писао др. Шахт, одбијају са последњом еиергијом сва ки покушај монетарне пертурбације... Монетарна стабилност је неопходна база једне здраве и чаоне .економије". Али, у ствари, постоји добрих пола туцета разних марака, више и.ти мање блокираних (Алттутхабенмаркефектеншпер.мар-нотеншпермарк - регистермарк-кредититермарк.- комверзионшпермарк....) и које губе 30 до 65% од зеанмчног паритета немачке монете. Под окрил>ем овога вештог умножавања марака Немачка може постићи велике зараде путем бврзанског прима, а истовремено остаје лажно верна злагном важењу.

Овога ттута, ипак, то је слободна марка, „златна" марка која пада. Од 6.03 франака, она је 5 ов. мес. пала на 5.92,затим 6 јуна на 5.76, а 7 Јуна на 5.68. Шта значи ово нагло слабл>ење марке? Могућне су три претиоставке, између ко«јих је тешко изабрагги праву: 1.— Или је то слабл>ење марке.природна појава, независна од вол>е Бер лина. У том случају, значило би да су понуде на тржишту проузроковале пад: исцртгљење металних резерви Рајхсбанке и сталан дефицит немачке трговине могли су узнемирити међунартоднр јазно мнење. Пад слоботне марке претстављао би реванш ^:ономских закона на политику монетарне изеешгачености кају спроводн Рајх. 2. — Или је пад марке воља Берлива, V циљу да се оживи извоз који је био застао. Пре месец дана, г. Кросиг, министар финансија, изјавио је: „Ми би могли пристати на девалвацију марке само кад би смо били убеђони да би то могло појачати извоз". Није ли ово убеђење сада дошло? 3. — Или је, најзад, пад марке један хотимичан маневар са циљем да се оправда проглашење морато-

[фЈГЈума? Трансферна конференција | дооела је до споразума, али Немачка још увек има за»циљ да обустави ' сервис свога дуга. Једна смишљенг

Г. Др. Шахт монетарна депресија дала би сасвим опортун аргуменат новом банкротству Немачке. Било овако или онако, кр^иза марке догсринела је повећању међународног хаооа. Тржишта у Цириху у Амстерда.му су то непосредно доказала; несигурност фунте је због тога повећана; понуде швајцароо»х франака постале су обилније. Још једном, Неи-ичка игра своју уобиЧајену улогу рушиоца. Иако немачки листови не пишу о томе ни једне речи,. интернационално слабљење марке већ неколико дана је предмет свих разговора у берлинским финансијским и берзанским круговима и са узнемирењем се очекује обја<вљивање идућег недељног биланса Рајхсбанке. У службеним круговил1а тврди се да кр^за марке може бити само пролазна. Очекује се, заиста, побољшање немачке цонетарне. ситуације и прбглашење мораторијума за ополуне дугове, почев од 1 јула ове године. Али у финансијским крусовима, пде се зна да тај мораторијум неће бати довољан за васпостављање. равнотеже у немачком билан <^г плађања, не ае.ти се тај оптиЈгизаа!. У п$блиш» која је о кризи марке обавеџр:ена преко некоЛико реткИх 'Иностраних листова који још нису забрањени у Немачкој, осећа се извесна нервоза. Многи сада купују све што се може купити само. да се ослободе новца. Не треба заборавити да гје у послед њем недељном стању Рајхобанке објављено да је легално покриће пало на 3,7%, док је у мају 1933 било 7,5%, у мају 1932 10,2%, а у мају 1931 год. 59.9. .

КРИЗА У БЕЛГИЈИ

Тешко економско и финанснјско стање Белгије ИЗВОЗ ЈЕ ОД 32 МИЛИЈАРДЕ ФРАНАКА У 1929 ПАО НА 13 МИЛИЈАРДИ У 1933

У Белгији је избила криза владе. Због распада већине у парламенту, претседник г. Броквил поднео је оставку кабинета, који је био на власти већ пуне две и по године. Овај распад парламентарне већине последнца је тешког екОномског и финансијског стања Белгије. ТЕШКОЋЕ СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ Живећи великим делом од свога извоза, Белгија је била тешко погођена општим ограничењем трансакција. Продаје иностранству су пале од 32 милијарде белгијских франака у 1929, на 26 милијарди франака у 1930, затим на 23 милијарде у 1931, на 15 милијарди у 1932 и на 13 милијарди у 1933. Лишена извора које јој доноси њена спољна трговина, Белгија је била осуђена на строга ограничавања и упоредо на смањивање увоза. Али Белгија је везана за традиције слободне трговине, које она чува колико може, са опортунитетом и опрезношћу. Она је хтела да остане либерална у својој царинској политици. Границе других земаља су затворене и требало је да, милом или оилом, Белгија следује, бар делимично, протекционистичком приме ру иностранства. Затварајући тржишта за белгијске производе, криза је тако пресушила најплодније изворе њеног богаства. БУЏЕТСКЕ ТЕШКОЋЕ Да би прилагодила своје цене међународним условима, а исто тако да би асанирала своје јавне финансије, Белгија је морала прибећи једној ригурознај политици дефлације. Од 1931, буцетски приходи били су стално испод процене. Белгијска вла да је храбро смањила чиновничке плате и пенсије. Колико још јуче, у нади да ће се смањити трошкови

коштања, она се упустила у један широк експерименат фискалне дефлације, упоредо са фискалном реформом по примеру Француске. Али белгијски напор у томе домену је мучнији, незахвалнији него француски, јер Белгија је теже погођена. Она је упознала ужас социјалног дефетизма, беду уопштене незапослености, коју повлачи депресија индустријске активности. Жртве су биле у толико теже што је унутарња ситуација била веома деликатна. Исто тако требало је обилно прибећи кредиту. МОНЕТАРНЕ ТЕШКОЋЕ Осим тога, неки банкарски, индустријски и политички кругови тежили су за што лакшим опорављењем путем монетарних манипулација. Само се по себи разуме да су службени кругови, непопустљиво ортодоксни, одбили те сугестије. У двадесет махова, у разним облицима, г. Жаспар, министар финансија, потврдио је своју верност златном важењу: — „Белгија је, изјавио је он ту скоро, већ једанпут и против своје воље морала извршити редукцију свога франка. Никада она неће при стати на то и по други пут". Али г. Жаспар је пао са г. Броквилом и Белгија сада чека „нове људе".

ПРИХОДИ ФАБРИКЕ ШКОДА У прошлоЈ години ова чехословачка г; абрика постигла је зараду у изпосу од 31,049.000 круна. Највећи део зараде употребљен Је за амортизације. РАЗНЕ ВЕСТИ

НЕДЕЉНО СТАЊЕ ФРАНЦУСКЕ БАНКЕ Недељно стање Француске банке на дан 1 Јуна показуЈе прилив злата у износу од 811 милиона франака. Гако Је укупна метална резерва порасла на 78.277,000.000 франака. Трговачки портфељ је нормално опао за 914 милиоиа. Оптицај новчаница повећан Је за 1.574 милиона, док су текући рачуни приватних лица смањенн за 1.131 милион. Текући рачуни Трезора ослабили су за 209 милиона, због рока на крају месеца, али вероватно Је да ће се та цифра поправити у току овога месеца, када су јавни трошкови мањи. Текућн рачун аутономне благајне повећан Је за 213 милиона. Прилив злата имао је за последицу да проценат покрића подигне за 0.74%, тако да сада износи 78,98%, и поред повећања обавеза по виђењу у износу од 447 милиона.

ПОБОЉШАЊЕ ПЕТРОЛЕЈСКЕ ИНДУСТРИЈЕ У СЈЕДИЊЕ-

ЊИМ ДРЖАВАМА

Сгетско тржиште жита СУША ЈЕ УПРОПАСТИЛА ЖЕТВУ И ИЗАЗВАЛА ПОСКУПЉЕЊЕ ЖИТА У ЦЕЛ ОМ СВЕТУ

У току првог тромесечЈа 1934, америчка тражња петролеЈских производа — подразумевајући ту и извоз — достигла Је 244,945.000 барила, а то Је наЈвећа цифра после 1930 године. Амерички стокови петролеЈских производа смањени су за време овога периода за 11,399.000 барила, док су за време првог тромесечја 1933 би ли порасли за 4,987.000 барила. Исто тако, финансијски резултати америчких петролејских друштава знатно су бољи него 1930. Укутша зарада шеснаест америчких компанија достиже 10,397.718 долара, према губитку од 24,598.830 долара у току првог тромесечЈа 1933 године. Треба додати да Је прво тромесечЈе за америчке комланиЈе обично најслабиЈе тромесечје, Јер пословне цифре расту тек у току другог и тре ћег тромесечЈа, када настаЈе велика потрошња бензина.

НОВО ПОВЕЋАЊЕ ЗЛАТНЕ РЕЗЕРВЕ ЕНГЛЕСКЕ БАНКЕ Од 30 маја до 6 Јуиа у стању Енглеске банхе десиле су се ове промене: Метална резерва (злато и сребро) пОвећана је за 14,759.000 и сада износи укупно 769,168.000 фунти стерлинга,, Државни папири повећани су за 885,511.000; есконти и заЈмови за 479,748.000; гарантнје су повећане за 166,504.000 на 10.921,238.000 фунти стерлинга. Новчанице су смањене за 775,129.000 на 72.446.994 фунти стерлинга. У пасиви оставе су повећане на 3,283.109 фунти. Јавни дуг повећан Је за 2,238.452 на 16,253.428. Банкарски дуг. У Емисионом отсеку показуЈе се да Је метална резерва без промене (191,333.148). Новчаннце у окт »' ј ^'( износе 378,886.154 (пасмовећања за 775.129).

Курсеви жита забележ1или су осеган скок на свима великим извозним тржиштима. У Чикагу, од краја априла до почетка јуна цена житу је скочила за 75 до 100 цента. У Вишпегу, за исто време, цене су скочиле за 65 до 80 цента, што значн 25,.до 30%. Важно је у овоме маменту, гератити из близа флуктуације на тржишту жита, јер скок цереалија је. такзе природе да може дубоко измеИчти СЕолуцију светске кр«зе. Не треба гу бити из вида да су већнна земаља заинтересрване у производњи жита, које је за велики број њих главна база њихове економије. Пад цена, који је настао у току последњих година, имао је за последицу да знатно смањи куковну моћ пољопривредне класе. Из тога је резултирало смањење потрошње индустријских производа и успоравање послова. Скок жита, васпостављајући куповну моћ пољопривредника, омогућно би индустрији да повећа продају својих производа и самим тим да поново оживи. Али да би то могло битн, потребно је да скок жита буде трајан. Очевидно је да пролазан скок цена не би довео ии до каквог побољшања. Важно је дакле испитати узроке данашњег скакања цене житу.

прошлогодишње. Али колико ће износити смањење? Хоће ли овеТска праизводња пасти испод износа потрошње, то.јест да ли ће се ради задовољења потреба морати апеловати на резерве? У осом погледу било би несмотрено изјашњавати се још сада. Међутим, не треба губитн из вида да до жетве ^ма још времена н да је извесно побоЗДање још могућиб. У већини земаља падзње кише можда ће омогућити да се у избрише известан део пустоши проузроЈ<ован сушом. Падање кише у Канади и могућност кише у Оједињеним Државама, уосталом, показали су се доволјИи да оборе курсеве за неколико поена. Све што се може тардити за сада, то је да је веома вероватно ' да ће светска производња жита ове године бити осетно слабија, али нико не може рећи да ли ће ово оправдати • скорашњу реавалоризацију цена.

РАДНИЧКИ НЕРЕДИ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА

Занимљиво је констатовати да је ово оживљење на житном тржишту настЈто^ло сутрадан после неуопеха једне конференције, кајој је било стављено у задатак да нађе средства за ревалоризацију цереалиуа. Претставници појединих влада нису успели да се опоразумеју у питању редукције производње на ниво који боље одговара потребаМа. Учвршћивање курсева жита је последица с>-ше каја сада пустоши у мкагим земљама и која је у многим земљама озбиљно угрозила принос од идуће жетве. На северо-западу Сједињених Држава киша није падала већ неколико месеца. Иако је ту скоро пала, од тога неће бити кориспи, јер усези више нису у стању да се поврате, нарочито пролегњи усеви ј°1И н СуЈјач.г.°тооиа,, "Ш

у-сгвиг У Канади ситуација је мање трагична, али дуга суша Такђђе је проузроковала велике штете. У Русији, совјетска влада је службено саопштила да је на југу жетва потпуно упропашћена сушом. Како је суша опусто шила најплодније крајеве, из тога резултира осетно смањење производње. Сједињене Државе, Канада и Русија су главни произвођачи жита у свету и перстективе њихове жетве су од велике важности. У неколико других земаља ситуација је такође узнемирујућа. У Француској, жито је исто тако лретрпело штету од суше. То исто је у Румунији, Ј>тославији и Маџарскај. Кише није било чак ни у Аустралији, где је сезона сетве. б*'Ша је дакле општа карактеристика ж/итне ситуације у свету.

НЕМАЧКА КУП?Е ВЕЛИКЕ КОЛИЧИНЕ ГВ01ЕНОГ МАТЕРИЈЛА Шведски извоз гвсденог минерала у Немачку достигаоЈе у мају око 600.000 тона, што з>чи 110.000 тона више него у априлЈове године. То Је наЈвећа цифра угоку последњих година.

Код таквог стања ствари нзгледа да треба очекивати осетно смањење производње. У Сједињеним Државама, пре неколико недеља, укупна жетва жита била је процењена на 725 милиона бушела. Сада се не очекује више од 520 до 540 милиона бушела. Поводом тога треба нагласити, да ће Сједињене Државе и у том случају произвести колико « прошле године. У 1933 америчка жетва је, иако су услови били веома неповољни, донела 531 милион бушела. Што се тиче друпих земаља, треба рачунати «а смањење производње у односу лрема 1933. Тако дакле постоје сви изгледи да ће светока жетва ове године дати мањи принос од

Радкички иемири у америчкоЈ металургиЈи Јот увек траЈу и индустриЈа-ши убрзаваЈу производњу због страха да 16 Јуна не избиЈе штраЈк, који у принципу не би захватио само 100.000 радника, већ би се могао проширити на целокупну америчку . метадургиЈу. Један послодавачки коминике потврђуЈе да је главни предмет овога сукоба питање синдиката и колективне репрезентације. Радници не пристају на постојање синдиката под контролом послодаваца, а ови опет неће да се одрекну тога свога права. Претседник Рузвелт мораће лично интервенисати у овом сукобу. У току су и други сукоби у коЈима учествуЈе око 50.000 радника. У Тоизбио цгтрајк, који Је довео

Једне и полиције и војске с друге стране. ■■■■■ ЖЕТВА КАФЕ У БРАЗИЛИЈИ Годишња жетва кафе у дрј -кави Сан Паоло процењена Је на 9,656.000 џакова. Осим тога, унутарњи стокови процењени су на 2,000.000 џакова. Укупан вишак кафе за извоз процењен Је за кампању 1934-35 на 20.223.000 врећа. ■■■■■ ПРОИЗВОДЊА ВЕШТАЧКЕ СВИЛЕ У СВЕТУ

Производња вештачке свиле у првом тромесечЈу 1934 процењена Је на 85.780.000 кг. према 82,073.000 кг. У » претходном тромесечју и 63,059.000 у одР^-овараЈућем периоду. 1933.

ПОВЕЋАЊЕ

"ТОКОВА ШЕ-

ЋЕРА НА ЈАВИ

Према вестима из БатавнЈе, стокови шећера износили су на ДоН I. априла ове годкне 2,619.619 тона. То показује да Је потрошња шећера у току прошле године просечно 6.000 тона месечно.

ПОСКУПЉЕЊЕ БЕНЗИНА Шел Је подигао цену бензину у области Чикага за 2 и по цента по галону. Стандард Оил оф Индиана, као и друга велика друштва одмах ће сле довати примеру Шела.

КОНКУРЕНТСКА БОРБА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА Аутомобилска компанија „Крајслер", желећи да туче конкуренциЈу Форда, спустила Је цену своЈ^им аутомобилима. ■■■■■ ПРИХОД ЖЕЛЕЗНИЦА ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Нови Оугзрскн сребрн но вац од 50 и од 100 лева.

Према статистичким подацима коЈи су обЈављени 7 ов. мес. приходи енглеских железничких компанија по казуЈу смањење за 179.000 фунти стер линга у поређењу са одговараЈућом недељом из прошле године. Међутим, прнходи се сматраЈу ипак задовољаваЈућт!, јер за први месец 1934 године, приходи су били за 2,771.000 фунти већи од прнхоДа у одговараЈућем месецу прошле године.