Pravda, Apr 08, 1935, page 3

8- 1У-35 П Р А В Д А

Страна 5

Са освећења Новинарског дома. — С лева на десно: нзасланнк Министра војске и морнарице генерал г. Ђ. Рааисављевић, гувернер, Њ. В. Краља г. Јеремија Жнвановић, изасланик Њ. В. Краља потпуковник г. Бранко Наумовић, поетседник владе г. Богол>уб Јевтић, министар шума и рудника г. Светислав Поповић, из*- лник Сената г. др. Крул>.

лан говор, а затим је претседнкк цен тралнетра.тне управе Београдске секције Новинароког удружења г. Д. Кузмић поздравио госте једним гочо ром, у коме је укратко изложио исто ријат подизања овога дома. чиме је иајзад остварена тежња то.токих новинарских генерација. Оеај дом служиће између осталога и за подизање културног нивоа нови нара, за заштиту њиховог рада и обезбеђења будућносто. Образоваће се један нов фонд из којега ће се сва ке године награђивати три најбоља новинарска рада. Настојаће се да се нооинари шаљу у иностранстео радн усавршавања. Укратко, дом је наме-

њен искључиво културном циљу. На крају свога говора г. Кузмић о даје захвалност свима који су дсгпринели подизању овога дома, на првом месту блаженопочившем Краљу Александру, Београдској општини кзја је дала земљиште за дом, као « иногобројним добротворима и приложницима. Присутни су узвиком: „Слава му!" одали пошту блаженопочившем Краљу Александру, а затом и помрлим новинарима и добротворима. Гостима је на крају приређена мала закуска. Тиме је ова свечаност завршена.

Војн

ке о заседању Вншег воЈног савета у коме се вели да ће одлуке које ]е савет донео бити објављене када их Њ. В. Краљ буде санкцнонп сао. У коминикеу с е демантују гла сови да се савет бавио и политичким питањима.

БЕОГРАДСКИ НОВИНАРИ ДОБИЛИ СУ СВОЈ ДОМ Свечано освећење Новинарског дама НА СВЕЧАНОСТИ ЈЕ Њ. В. КРАЉА ЗАСТУПАО ПОТПУКОВНИК Г. НЛУГТТОВИЋ. ПРИСУСТВОВАО ЈЕ И ПРЕТСЕДНИК ВЛАДЕ Г. ЈЕВТИЋ На свечан начин извршено је ланас освећење Новинарског дома у Београду. Освећењу је присуствовао изасланнк Њ. В. Краља Петра Другог ваздухопловни потпуковник г. Бранко Наумовић, ађутант Њ. В. Краља, претседник Министарског савета г. Богољуб Јевтић, министар шума и рудника г. др. Светислав Поповић, гувернер Њ. В. Краља г. Јеремија Жнвановнћ, нзасланик Њ. Св. ПаТЈХ -јарха прот г. Миливој Петровић, изасланик Мннистра војске и морнарице генерал г. Раднсављевић, у име Београдске општине инжењер г. Милић Сокић, шеф Пресбироа г. Тсофило Ђуровић. Од страних посланика у Београду присуствовали су француски посланнк г. Нажјар, турски г. Али Хајдар, пољски г. Гинтер, бугарски г. Казасов, белгиски гроф де Вишне, грчки г. др. Мелас, арбански г. Рауф Фицо, отправник послова аустрнског послан ства г. фон Трол, саветник чехословачког пбсланства г. др. Фиша, саветник француског посланства г. Кно бел, отправник послова чилеанског посланства г. Гарциас де Силва. Од стране Сената био је потпретседник г. др. Урош Круљ; у име претседника Народне скупштине г. др. К. Куманудиа г. Милоје Сокић. подбан Дунавске бановине г. Секулић. аташеи за штампу при страним посланствима. Била су заступљена и многоброЈна беотрадска друштва, корпорације н установе. Од стране Академије наука био Је професор Универзитета г. др. Станоје Станојевић, у име Савеза добровољаца г. Лујо Ловрић, претстав нице Кола српских сестара, Кнегињс Љубице, Кнегиње Зорке, Јадранске страже, Народне одбране, наши књи жевници и стари новинари, култур-, ни и јавни радници и други. Биле су заступљене и све секције Југословен ског џовинарског удружења: ЗагреО, Љубљана, Нови Сад, н Сарајево. При освећењу дома чинодејствова ли су протојереји г. г. Велимир Мар ковић и Брана Цветковић и ђакон г. Ђ. Веселиновић, а на јектенија Је одговарао хор Академског певачког друштва „Обилић" под вођством г. Бранка Драгутиновића. После освећења дома извршен Је помен свима умрлим и у рату пчлим новинарима. Свештеник је прочитао ова имена: ПОМРЛИ НОВИНАРИ: Авдо Карабеговић, Александар До кић, Адам Здравковић, Божа, Мика и Пера М. Савићи, Богдан Раденко» вић, Бора Николић, Бора Јовановић, < Борислав Сл. Минић, Бора Пајевић, Бранко Божовић, Вељко Милићевић Данило Милосављевић, Драги Јанко в"ић, Драги Ннколић, Душан Поповић, Ђока Милосављевић-Паштрмац, Жарко Ружић, Јова Адамовић, др. Јован Б. Јовановић, Јова Стојановић, др. Јован Скерлић, др. Каменко Суботић, др. Коста А. Јовановић, Лазар Б. Богићевић, Љуба Вуловић, Љуба Јездић, Манојло Мрвић, Милан Првуловић, Милан Савчић, Милан Новаковић, Милан и Јеврем Ст. Ћурчићи, Милорад Јовановић, Милорад Н. Стефановић-Поп, Никола Б. Јовановић, Никола Николић, Радован Драговић, Раша Г. Здравковић, др. Радивоје Вукадиновић, Сава Музикравић, Сава М. Шибалић, др. Слободан Рибникар, Стеван и Ра да Луковићи, Вера Станковић, Светозар Ристић и Иван Иванић. Као јунаци пали су у рату и.ти су1 помрли у рату и заточеништву: I Авдо Сумбул, др. Бошко Петровић, Бранко Николић МитровчанинИ Данило Илић, др. Јован Рздивоје-! вић-Вачић, др. Ђорђе Лазаревић, др. Миливоје Бачић, Пера Петковић-Ћела, Риста Тохољ-Дуждевић, Риста Милићевић, Петар М. Лубурић, Ристо-Риндо Радуловић, др. Франо Кулишић, Чеда Павић, др. Аксентије Обрадовић Бора А. Пеливановић, др. Бошко Љубишић, Бошко В. Филиповић, Валеријан монах (Воја Бошњакозић), Веља Рајић, Владислав Р. Петковић-Дис, Влааислав и Дарко Рибникари, др. Витор Павловић, Вељ ко М. Мушицки. Властимир Јсвановић-Банкеровић, Војислгв Росић, Во ји:лав Ст. Станишић, Гргур Маџаревић, Димитрије Ј. Туцовић. Драгољуб Ср. Гогић, Драги Најдановић, Душан Павловић. Ђорђе Венчанац, др. Ђорђе Миловановић, Ђока Добривојевић, Ђока Протић, Јанићије Денић, др. Јефто Дедијер, др. Јован Крикнер, Јован Б. Мандил, Јован Пескаревић, Леон Лебл, Лица Ивановић. Љуба Јовановић, Чупз. Милан Бојовић (у Русиди), Ми лан Влзд. Ђорђевић Милан Дрндаре вић, Мнлан Луковић. Милан Ј. Ми. ћић, Милан Поробић. Милоје Радичевић, Милквоје Л. Комарчић, Милутин Бојић. Ми.тутин М. Ускоровић ЛАилутин и Боривоје Јов. Бошковић, Милорзд Илић Јејо, Милорад Мићић, Милија Цветковић. Миодраг Миле Витковић. Мирко Мићић, Ничо ла Антула, Пера Муњић. Прока Јовкетћ — Нестор Жучни, Радован Ст. Поповић, Риста Т. Николић, Сава М. Радовановић, Светислав С. Илић, Свет. Ж. Микзиловмћ, Синишз Св. Буђевац, Слзвко Крчевинац, Стеван В. Стојковић и Страхиња — Бан Бр. Ну шић. По завршеном црквенсгм обреду прота г. Марковић је одржао приго-

Г. Зпатев о завршетку рада ног савета Софија, 7 април Бугарска Телеграфска Агенција јавља: Вишн војни савет, сазван да се по забави разним питањнма која се од носе на командантска места у воЈсцн као и осталим питањима војне службе, закључио је рад. Претседник мннистарског савета генерал г. Златев, који Је у своЈству министра војске исто тако и претседннх врховног војног савета нзјавно Је да ће одлуке, Једнодушно донете у врховном војном савету, битн обЈављене чим буду санк. ционисаце од стране Њ. В. Краља. Виши воЈни савет коЈи се сазива сва ке године на редовно заседање у пролеће и у Јесени, никада се не ба вн политичким питањима. Ова питана су изван оквира н ван његове компетенциЈе, коЈа Је Јасно дефинисана у уредби коЈа се односн на врховни воЈни савет. Према томе гласови коЈи се шире у нностран. ству у вези са радом вишег воЈног савета као и гласови о тобожњој не миновној реконструкциЈи владе, ни у колико не одговараЈу истинн и лишенн су сваког основа. РАЗГОВОР У ОФИЦИРСКОМ КОРУ СофиЈа, 7 април Виши воЈни савет коЈи се у пуном своме саставу састао у заседање 1. овог месеца, закључио Је своЈе заседање Јуче после подне после пуних 6 дана днскутовања. У вези са заседањем Вишег воЈног савета, ко Је Је продужено преко уобиЈаченог времена, у СофиЈи су кружипи раз. ни гласови. Тврдило се да Је међу члановима Вишег војног савета дошло до размимоилажења у извесним питањима коЈа се односе на по следње догађаЈе у БугарскоЈ. Зна с се да у бугарском офипирском ко. ру постоЈи подвоЈеност коЈа Је прво изазвана променом од 19. маЈа прошле године, а затим Још више променом од 22. Јануара ове године када су са владе били уклоњени пријатељи и интимни сарадници пуковника г. Дамњана Велчева, коЈи Је организовао воЈнички преврат од 19. маЈа прошле године. Влада гене рала г. Петка Златева коЈа Је дошла на место владе г. Кимона ГеоргиЈева наишла Је неодобравање код доста великог броЈа чланова воЈне ли. ге, коЈи С У остали верни вођи маЈског Преврата г. ДамЈану Велчеву. Генерал г. Петко Златев покушао Је да ублажн и незадовољство код ове групе официра уклањањем нз воЈске неколико генерала. коЈи су се показали као одлучни противни ци г. Дамњана Велчева и његових приЈатеља звенара. Као што Је поз. нато та пензионисања извршена су прошлог месеца иа основу одлуке ужег Вишег воЈног савета. Још тада Је решено у принципу да се изврши пензионисање и извесног броЈа офи цира из другога табора то Јест при сталица г. Дамњана Велчева и то у | ииљу уклањања раздора међу офифирским кором. Остављено Је да од луку о ковим пензионисањима донесе Вишн војни савет коЈи се заиста и састао 1. овог месеца. I Одлуке коЈе Је виши воЈни савет I донео у току свога шестодневног заседања Још се држе у таЈности. I Вечерас Је ввздан званични коминп

КОЛАРЧЕВ НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ

Предавање др. Ксеније АтанасиЈевкА о Имануелу Канту

Инжењри и архиткти из Савске бановине одржапи су скупштину Загреб, 7 април Јутрос је одржана главна годишња скупштина Удружења инжењера и архитекта за Савску бановину. Скупштини је претседавао инжењер г. Шај. По отварању је секретар Удруже ња г. Иво Ргсхтман прочитао извет тај о раду друштва у току прошле године. Пошто је прочитан извеш. тај, прешло се на дискуснју по појединим питањима, па је скј-пштина закључена. Н. Ш.

50-годишњица Занатпископомоћничког друштва Загреб, 7. април Занатлиско-помоћничко друштво у Загребу одржало је данас своју глзв ну скупштину. На овој скупштани прослављела је и 50ггодишњица овога друштва. Н. Ш.

Крваво обрачунавање између синовца и стрица због подепе имања Крушевац, 7 април Јуче по подне одиграло се једно крваво породично разрзчунзвзње у кући Миленка Јовановићз, која се налззи у селу Шзвране, недалеко од Крушевца. Том приликом тешко је повређен Ђорђе Јовановић, коме је његов синовац Милен^о задао неколико тешких удараца по глави. Миленко Јовановић још као дете остао је без родитеља и отадз је живео у кући свогз стрица Ђорђа ко ји га је и оженио. После женидбе у њиховој кући нзстале су честе свађе, тако да су се поделили н Милен ко је отишао из куће свога стрица. Међутим, ни тада нису престале њихове свађе. Миленко и Ђорђе свађали су се око неке њиве, коју Ђор ђе није хтео да подели са својим си новием, говорећи да је он потрошио за Миленкову женидбу онолико колико вреди половина те њиве. Јуче је Миленко отишзо сз својом женом нз спорну њиву и сам извршио поделу. Ону страну њиве коју је за себе узео одмах је почео да оре. Пред вече Миленко је са својом женом отишао кући. Мало касније дошао је у њихову кућу Стари Ђорђе, који је одмах заподену свађу. Ђорђе је одмах почео да удара свога синовца и његову жену, на шта је Миланко извадио један кухињски нож и њиме неколико пута ударио свога стрица, који се срушио на земљу. После тогз Миленко је истрчао из куће и упутио се у Крушевзц, где је случај пријавио властимз. Стари Ђорђе Јовановић пренет је у болницу, где му је указана лекарска помоћ. Лекари сумњају да ће ос тати у животу. Његов синовац Милеко Јовановић лншен Је слободе.

У петак, 5 ов. мес., одржала је врло добро посећено предавање о Кан ту др. Ксенија Атанасијевић, доцент Универзите1-а. Међу мислиоцима новије филозофије најутицајнији и у садашњици најактуелнији јесте Имануел Кант (1724—1804 г.), који је својим необичним аналнтичкнм обдареностима многоструко рашчланио човекову свест, и непобитно одредио, докле досеже моћ човековога апстрзктнога сазнања. Епохално знаменит као филозоф — реформатор, кенигсбершки мислилац још је већи као учитељ ду жности. Оштроумно гносеолошке и неотступно етичке истине што силно зраче из његових дела, имају обележје такве доказаности и истинитости, да уверзвзју и воде и данас, усред свих неохуманистичких и ирационзлистичких струјања. Кантов живот протицао је уједначено, посвећен сав раду. Петнаест го дина био је мислнлац приватни доцент у своме родноме месту, Генигсбергу; потом је постао, 1770 г., редов ни професор за логику и метафизику. За то време написао је многа де ла, такозвана прекритичка, у којима се постепено удаљзвз од Лзјбниц Волфзвогз рзционалистичкога догматизма. Та дела, стилски пречишће нија од доцнијих, дају већ обилнога доказа о изванредној мислилачко) снази и научноме смнслу њиховога творца. Практични списи расправљзју о разним предметима: о земљотресима, о теорији ветрова, о кретању и миру, о оптимизму, силогистичким фигурама, доказима за егзистенцију Бога, лепом и узвишеном, о визионеру Сведенборгу. Највзжнија дела нз тога доба јесу: Општа историја природе и теорија неба, где је козмологија ослобођена последњих митских остатака, и О форми н прнн ципкма чулнога н ннтелигибилнога света, на латинском. После дванаестогодишњега разми шљања, стар 57 година, кенигсбершки мислилац објављује 1781 г. своје главно дело, Критику чистогаума, и тако отвара критичку периоду сво га филозофирањз. 1788 г. објзвљуЈе Критику практичнога ума, дело наЈкогтије конструктивним идејамз. Сле дују: Критика моћи суђења, Пролегомена сваке буд>ће метафизнке. ко Ја ће моћи да се појави као наука, Религија у граннцама чистога ума, Метафизика морала. _ Уопште, А Кантаза способност стварања бнла је огромна. Написао је преко 80 дела. обнмних и краћих, из подручЈа скоро Свих филозофских дисциплина и наука. Иако телесно јако кржљав, захваљујући своме уредноме начину живота, филозоф је живео 80 година. Нажалост, пред смрт је, због претераних интелектуалних напора, изгубио способност мишљења и памће ња. Личност Кантова је најдубље етична. Потпомагао је сиромахе, пот стицао је талентиране ученике. Пошто је добро познавао људску завист, пријатеље је тражио у другим професијама, али никад у својој. У своме раду, који је захтевао наЈвећу концентрисаност, није дао да га ништа споља узнемирава. — Ведрину и мир његове душе нису реметили ни непријатне критике, ни слава, доцније. Контроверзу између рационзлизма и емпиризма Кант решава разликом између априорних и апостериорннх елемената, свести, — први су оно што нам је својствено, независно од сва кога искуства; до других долазимо искуством. Форму сам дух доприноси сазнању; материју пасивно споља г.римз. Форме сазнања су опажаЈне или појамне. Форме опажаја јесу простор и време; оне су субјективне, идеалне и априорне. Простор и време су, управо, чисте форме чулности; при томе, време је форма опажајз свих, а простор само спољних појава. Само за нас, налазе се ствари у времену и простору; кад би не стало субјекта, ишчезли бн простор и време. — Способности апстрактних претстава или појмова јесу разум и ум. Дванаест операција при суђењу, оснивају се на дванаест функција ло гичкога мишљења или категориЈа. Ми стварзмо наше искуство помоћу свих априорних елемената, простора, времена и категорија. Помоћу овнх последњих, прописујемо природи законе. Значи: разум је законодавац ирироде, јер из чулнога света ствара уређену целину. У вези с 1кме, Коперниковој хелиоцентричној концепцији одговара Кантовз нооцентричнз. Сннтетички судови зпрнорн посто је у мзтематици и у теорискоме делу физике, али њих нема у метафизиии. зато што разум може бити за. конодавац само за појаве, а не за ствари по себи. Идеје ума, исто тако, не допуштају прекорачење иску ства, јер оне нису конститутнвни, не го су регулативни принципи. Ако ум, својим идејама душе, васељене и Бо га, заборави на своју регулативну улогу, уплиће се у рацноналној пснхологиЈи у четири парзлогизма. у рационалној козмологији у четири антиномије, а у рационалној теологији у три привидна закључка за по стојање Бога. Крајњи резултат Кантове крнтнчке или трансценденталне теориске филозофије, која испитује превазнлажење, транспендирање искуства умом, јесте негативан: и спољнн и унутрашњи свет пружају нам једино појаве или феномене; основ појаве,

нумен, ствар по себи, остаје непозна та и недокучљивз. Док је трансцендентна филозофија (метафизика пре Ка»дта) покушавзлз, без успехз, да продре у битност ствари, — транс-

Г-ђица др. КсениЈа Атаиасијевић цендентална филозофија кенигсбершкога мислиоца тврди да је неизвод љиво продрети у област натчулног, и да је, према томе, немогућа метафизика натчулног. У етичкоме делу Кантовога систе Ј ма, ствар по себи, ипак, добија позитиван садржај. — Док се у области спекулативнога сазнзња увек за једно преплићу априорни и апостериорни фактори, у области морзла они се искључују. Радњз, одређена апостериорним разлогом, јесте егоистична; само поступак, створен апри орним мотивом чистога ума, носи ка рактер моралности. Пошто су садржаји етичких принципа варијабилни,. према разним временима и местима, Кант закључује да априорност етичкога закона може лежати само у Једној формалној одредби. Или: највн ши морални закон може бити само чиста формз, што остаје, и кад се сав материјзл апстрахује. Филозоф, сходно овоме, постављз, као морал I ни закон, свој строги категоричкн императив, који је факт чистога, априорнога ума. „Ради тако, као да максима твога рада треба да постане, твојом вољом, општим природним законом". Док хипотетични императиви воде хетерономији воље, категорички води правој слободи. Човек, као разумзн створ, као стваралац етике, јесте апсолутни самоциљ. Све ствари смеју да се употребе као сретство, али се у човеку јјо. ј .а поштовзти циљ. — У (Критици. практичнога ума доказана је сло5о> да воље, бесмртност душе и егзистенција Бога. Теориска филозофија Кантова ни Је могла изаћи из света феномена, његова практична филозофија дола зи у додир са подручјем ствари по себи; отудз примзт Кзнтовогз пргк тичнога ума над теориским. Вечно је веровање филозофово дз етика мора имати императивну форму, дг се не сме повијати према слабостима људским. У читавој историји филозофије можда ниједан систем није деловао тако потстрекачки као Кзнтов. (_Ш имз мзсу следбеникз. Нзјвише је Шопенхауер унапредио оСнове овога филозофа. Данашњи. краЈње рационалистички оријентисани, неживотворни неокантовски правци, развијају се не само у Немачкој, него и у Француској, Енглеској и Италији. У својој теориској филбзофиЈи, где продире анализом до последњих ду бина свести, Кант занемзрује интуитивни извор сззнзња, који је код њега био пригушен огромном способношћу апстрзктногз мишљења. Својом морзлном доктрином, посеб но својим категоричким императи. вом, Имануел Кант остаће, за увек, један од најплеменитијих учитеља човечанствз. Многобројнз публика топло је по здравилз предавање г-це Атанасијевић. „Големанов" на Бањапучкој позорници Бања Лука, 7 април После успелог приказивзња на београдској позорннци .Холеманова" комедије бугарског комедиогра фа г. Стевана Костовз, овз комедија је са успехом одиграна на позорницн Бањалучког народног по. зоришта. Главну улогу носио је г. Александар Рашковић, који је Големановз приказао у прзвом смислу онзко, како га је и сам писац замислио и од почетка па све до краја своју ролу са разумевањем у дубоким познавањем водио. Остали глумци г. г.: Драган Јоза« новић (Горилков), Љубицз Ш. Јова новић (Големановз), Љубица Ј. Јо. вановнћ (Бабз Гицка) и Љубица Красић (Вена) билн су нз своме месту. — Режија г. Взсе Костића је потпуно успела.

Покрет феминисткиња у Бањој Луци Бања Лука, 7 април Феминисткиње у Бањој Луци покренуле су акцију за оснивање жен ског покрета. која је наишла иа до бар пријем и зато ће се ускоро одржати једна шира конференција а затим конституирајућа скупштина на којој би се примила правила и изабрала управа. Овај покрет Јв поникао код овдашњих жена интелектуалака .