Pravda, May 05, 1939, page 15

I

ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ По смпти очево] малолетно дете узима на старање иајка, без обзира што ]е брак између његових родитеља био разведен

Тужнл>«, у тужбн н на расправи, нзлаже стан>е стваои овако: у боаку са својим . доцније рааведеннм. а сада умрлим мужсм Мнодрагом нма малолетоог снна Ј. *ојн је по разводу са мужем М. остао на н»држааан>у код оца. Пошто је умро н>ен разведени муж, М. Г. од надлежног старате-тлког суднје малолетном Ј. постављзд је за стараоиа н>егова матер Л. После поставл>ен>а за стараоиа од своје саекрве тужеие А. ватражила је малолетног Ј. на чуван>е н нздржавале, јер се код н>е по смртн свога оџа налазно, алн тужеиа није гтела да јој га да, чак и онда када је преио полнунјске н старател>оке власти, то захтевала. По §§ 115, 118 н 119 граН***ског коиа по смрти оца дужност је н право мајке да се стара о нздржаван>у и васпитан>у. Није »сттптт навод тужене стране да ј« она тужиља — сме»ена са дужности старатељске, нитн је следствено изјавЂен рокурс на закт>учак о њеном смењивању. Тужена А. у одгоаору на тужбу и на раслрави наводи: Пре свега, прнговара ненадлежностн овога суда »стнчуКи надленгност старате-Ђског суда у смнслу § 264 ванп. пост. Што се тнче главне ствари нзлаже, да је тужбсно тражен>е неумесно и недокавано, а прописн §§ 115, 118 н 119 гр. зак. говоре само о дужности лниа тамо означеннх на нздржавање деие, алн да тн пропнси нитн дају право, нитн наре^ују да деца баш морају остати код ових лнца по реду означеном. А мати не заслужује да добије снна. јер га је напустила кад му је била једна година дана. док сад има 12 г. Док је он био од непуннх годнну дана старости тужила је пренебрегла мајчнну помоћ н л>убав, па му нн сису иије давала, него га је однеговала његова тетка Л>. Кад је тужил>а оставила малога Ј. однела је све ствари и постелне, те ни> пгга ннје оставнла овоме. Сада сзакако и не познаје Ј. јер се за њега није ннкако интереоовала за дугн ннз годнна одвојеностн од к>ега. Осим тога, тужиља је сиромашног стан>а, док је тужена доброг имовног стаља. Успешно је однеговала своје сннове и ккери. па ће н Јован код н>е бити добро васгпгган те је у ннтересу детета да остане код н>е. На основу изведеннх доказа Окружни суд у Нишу је нашао да тужбеном тражелу вал>а удовол>нти са следелнх разлога: „По § 119 гз. дугнност нздржаван>а н васпитаља деце после оца \ежи на матери. Па када тужн .1 >а Л. захтева свога снна Ј. радн издржавала и друге неге, потребне малолетнику. она ово чнни, јер је у економској могућности да се стара о своме снну. Нзено је право у смислу поменутог зак. пропнса да дете сама негује н о његовој исхр&нн, одевању, васпнтан>у нтд. да сс стара. Следствено овакву дужност наређује и § 115 гз. Када законска норма нмперативно одређује дужност алиментације. тим самим нма право. да од сваког треКег лица захтева своје дете да дужност законом наређену нзврши. Осим тога, по чл. 31 зак. о стар. матер је овлашћена, да н>ено дете на издржавање н васлитање код ње буде н ако ннје старалац детету. Међутнм, тужиља Л. је од надлежног старатељсхог суднје постављена за стараоца своме сину Ј. у смислу чл. 1 зак. о стар. што се види из приложеног старатељског писмена Обр. 101-37 од 26 јуна 1937 н пгго тужена не пориче. Старателлка дужиост н права су замена роднтел>ске дужности н права — чл. 46 закона о старателству. Да бн ове обавл>ао уредно и правнлно старалац мора имати непосредан утицај на стараннка, а то Је атрнбут родител>ске властн којн прелази на старател>* у см. § 46 зак. о старател>ству. А старалац своје дужности мора обављати самостално, као што и за радње своје сам одговара — ЧА - 35 Зак. о старате.т>ству. Тужена А. није доказала нехе ј особате околностн које би среће | ради дечнје другу наредбу нзискивале — § 118 нн фине грађ. зак јер еу њени наводн, које јо суд 1 ценио неумесни." По прнзнву тужене стране. Апелацнонн суд у Београду пресудом од 6 октобра 1938 годкне. Пл1176 потврдио је пресуду Окружног суда са разлога: „Прнзивнн навод да је првостепени суд погрешно. што је донео пресуду на основу §§ 119 и 188 ин фине грађ. зак. неуместан је, н неоснован. јер по смрти оца дужност је и право мајке да се стара о нздржавању деце и када је мати жива дет« у смислу § 115 грађ. зак. њој и припада а не бабн. Баба по ацу долази на ред тек када дете остане без роднтел>а и без двце по оцу — § 119 граћ- зак. Прнзнвни навод да тужилачка страна у смислу § 118 нн фнне граћанског закона ннје доказала, да постоје околностн, које бн среће ради детета изнскивале другу наредбу тј. потробе, да се мал. Ј.

одузие из руку бабе и очеве оородице н преда својој матери на чување, негу и старање веуместан је. јер се род*т«л>ска власт у оаслу последње алинеје § 118 грађанског закона одузима од оца, евентуалио мајке само онда ако је отац сишао сума, ако је у тамници због злочннства, ако се некуд смете н за годнну дана нн гласа ни трага не би иу бнло или ако је раатикућа. скнтница и пропалица нли ако би отац децу злостаал>ао, на зао пут упућивао њвх сасвнм пренобрегао — §§154 н 155 грађ. зак. н онда се децн старалац поставл>а. МеЈ)утим, овде ннје тај случај. А тужена А није доказала наведене особнте околности које би среће радн детиње другу наредбу изискнвалн." По ревизнјн тужене стране. Касационн суд у Београду пресудом од 24 фебруара 1939 године Реа. 28 потврдно је пресуду Апелавноног еуда са раалога: „Да је неоснован ревизнјскн разлог из т. 4 § 597 грпп. о погрешној преаној оиеки спорне стаарн, јер и а*о се прнзивнн суд погрешно позвао на пропнс § 118 гз. чнјој прнменн у овом случају нема места, јер не постоја распра супружника, па да бн суд могао о праву једног или другог ро^итела решавати по оаом законсхом пропису ипак је правнлно нашао, када је потврдио пресуду првога суда, којом је малолетно дете досуђоно тужнл»н Л., «ао илјпн на негу, васлитање и издржавање. Ово право тужнле Л. засиива се на §§ 115 н 116 гв. по којима су првенствено роднтељн, тј. отац, а кад оаога нема, онда мајка дужнн, па према томе, имају н право да се старају о васпитању, нези н нздржавању својег детета." Ј. С

У ЗЕТСКОЈ БАНОВИНИ ПРИСТУПИЛО СЕ УНИШТАВАЊУ СКАКАВАЦА ПоДгорица, 4 мај Рад на сузбнјању мароканскнх скакаваца у Срезу подгоричком већ је организован. Пре четири годинеуЦрној Горн није би.\о схакаваиа. Међутим, сада прети озбнљна апасност целокупној летини. Комиснја је констатовала да ће се кроа нехолнхо дана појавнтн скахавци у многнм општннама Среза подгорнчког. Нарочито ће се то осетнтн у ошптннама Подгорнчкој. Тушкој, Зетској и Љешанској. А шгго ј« најопасннје. појава скакаваца данас се осетила у великој равннци — Ће-човсхом По .1 >у. где се скакавци у огромним масама излежу из јаја. Становнипттво н срескн пољопривреднн референт г. Пегтар Драгићевић. мнслили су да су мароканскн скакавци, који су последњих година бн.\н нанели осетну пггету усевнма н летиии у Црној Гори, потпуно угннули н да се више неће појављивати. Ранијих годнна онн су се појазљивалн из јаја. најкасннје до 13 апрнла. МеЈ>утим. овогодишње њихово излегање из јаја знатно је закаснн.\о због хладноће. Да би се скакавци одмах уништили, потребно је одмах приступити њнховом тамањењу. дох се )от легу из јаја. Банска управа на Цетињу, сваке године у своме буџету одобрава нзвесну суму за сузбнјање ове најоласннје штеточине, скакаваца. Већ је почео рад на сузбијању схакаваца у Ћемовском Пол>у (Ошшина подгоричка) и Доњој Горицн, у непосредној близинн Подгорице (Општина љешкопол>ска). Око пвдесет радника помоћу нафте почело је, под р)"ховодством г. Драгнћгвића, да сузбнја скакавуе и тиме осигурава овогодишњу летнну. Ј. В. гтттттттттттттттттттттттт ттт т тттт ПРОПАГАНДА ЗА ВЕЛИКУ НАРОДНУ ИЗЛОЖБУ У ЦИРИХУ Швајцарски авион стиже у петак у Бвоград У циљу разношења вести о отварању Швајцарске земаљске изложбе, ове велике народне приредбе у Цириху, органнзује др>тптво Свисер у заједници са другим швзјцарским установама кружни лет по свим европским центрима. Том приликом разносиће се и авнонска пошта. Авион, који на свом првом путовању преко Рима, Атине, Канра, Софије, Букурешта треба да стигне у Цирих на отварање изложбе 6 маја, стићн ће у Београд 5 маја у 12,30 часова како 6и у 15.30 наставио пут ка Пешти. Велики авион „Дуглас" друштва Свисер носи собом четири лица посаде и дванаест делегата швајцарских власти, привредних и саобраћајннх организација.

МОДЕРНО ДЕТЕ КУПУЈЕ ИГРАЧКЕ

— А где је оделење за отровва гасове?

— Заборавила сам да дам овај пакет моие иужу. Убацн га у вскн трамвај. — А ако господнн ннје у том трамвају? — Не марн. Он познаје пакет, а радв у бнроу за нзгубљене отварн.

И Бобн је мишл>ен>а да добре књнге много корнсте...

— Овако су кзгледалн мојн стварн... Ко би рскао да потнчсш од Црнаца!

Неостварен ндеап

ОН ЈЕ ПЕСНИЧКА ПРИРОДА

Данас је врло тешко наћидобру же!ну, а још теже добар мираз. Наша паланка располагала је једнкм младожењом којим се поносила. Он је био такозвана добра партија. То зиачи да Је Анђелко Маснић био идеал многих удавача, које су га кришом посматрале кроз прозоре, иза аавеса. Кадгод би се поменуло његово име, девојке би тешко уздисале. Јер наћн доброт мужа није лако, а још мање је лако наћи мужа материјално добро осигуранот. Тако се у нашој паланци била двострука битка: с једне стране читаза авангарда провадација састављена од тетака, ташта, стрина и професионалки борила се да улови Мастића и употреби га у своје женидбен« циљеве, а с друге наступале су искусне проводацике самога Мастнђа које су виле врло енер гичне н активне. Анђелко МаснтЛ имао је тридесет годнна, четири куће, десетак њива, неколико дивада, једну веЂу шуму, бакалницу у којој се продавао „Првокласан бибер", „Шлиритус 90 в /в", „У Европи најчузенкји кехс за чај а ухусан је и без чаја", и тако даље. Био Је сем тога акционар месне бзнхе, претседник и члан многих удружења и угледна на личност у чаршнји. Он није седео скрштеннх руку. Направио је списак свих удавача у нашој паланци, од 16 до 35 године. Свако име било је забележено на васебној страни бележнице: Цана 23 година, црнка, има незгодан нос који често брише, мираз 45 хиљада, а може да се истера још нека хиљада плус. — Милица, танка, кестењаста, мало погурена, танак плас, мираз 72 хиљаде и спрема (намештај врло прост), нншта више не може да се нстера, чак и ово није сигурно. — Полекса, стара 33 годнне, жућкаста, често се мршти и најчешће говори о ћувтама, о кујни и својој мачки, мираз 180 хи љада, минималан. — Роса, не долази у обзир, мираз осам хнљада и то с муком. — Биса, лепа девојка, али невла ништа, драж лоз и очекује премију. Мара, кма 35 година, мираз 60 хиљада, јако дебела, око 115 килограма, «ије ни мало привлачна, према личном сазнању има добру спрему, око 40 везених јастучића и преко 100 шустикли. Тако је ту било забележено око педесет девојака-удавача. На последњем месту је било име девојке чије је срце желео Анћелко да освоји. Анђелко је био ово написао: „Аница, имг 29 година, и лепа је и није лепа, бнла би лепа да није разрока, мираз 250 хиљада, може ако се вешто ради да се нстера још стотину хиљада, а можда и више, покварени ауби јој се не виде јер се ретко смеје, одлична домаћица (у своје време јео сам сарму коју је она лнчно спремила). Напомена: употребити сва средства да се освоји њено срце и цеп њеног оца. Ангажовати најмање десет провоџика. Да би освојио Анииу Анђелко је основао нарочиту канцеларију у којој је проводацикама давао >*п>тства и примао обавештења. Прва гтроводацика му је саопштила како га је хвалила: — Рекла сам: не пнје, само чашицу — две на дан, пуши ретко, нежан је и стидљив. Воли појезију « радо слуша славујеву песму. Друта проводачика: — Красан младић. У друштву не зева. Отмено се понаша. Од љубави према Аници не може да спава него се као брав пре* тура по кревету. Трећа проводаџика: — Има толико пара да не зна шта ће с њима. Јако је хуман. За хумане циљеве приложио ономад сто динара. Има добру душу и хоће човека да саслуша. Благо оној која га узме, неговаће је као голубицу. Четврта проводацика: — Воли песме севдалинке. Цр ко је за добру песму и добар гулаш. Али, и подварак воли. Најчешће прича о сарми. Каже: „Анчина сарма још ми је У памегги!" Петв лроводацика: — Носи се кицошки и каже да ће своју жену тако удесити да изгледа као принцеза. Нос брише само марамицом. Без чач калице не може да живи. Ретка персона!

Врли једномишљеници

Шеф послужнтељу! — Зовнн овог... како се зваше... Петровнћа. Траже га на теле«1>он. — Ал-ло! Ја сам... Петровнв. — Овде Мнђнка. Здраво! Слноћ сам те чек&ла код Пелнвана. Запгго ннсн дошао? — Имао сам хнтан посао да сврпгим... службено. — Чисто сумњам. Познајем твога шефа — каже да није вндео већег »абушанта од тобе. — Онда нисам ггео да дођем. Не волим те внше, ето! Твоја ме »убомора живчано упропашћује. Љубоморне су жене одвратне. — Зар немаш нкшта друго да ми кажеш> — Данас не. Можда сутра... Молнм?... Ах! Ова твоја л>убав већ- мн се попела на врх главе... Збогом! — Подлац! Петровић равнодушно оставл>а слушалиду. -ОКроз пола сата. Шеф послужнтел>у: — Кажн Петровићу да га опет >ову на телефон. Мало касније. — Ал-ло! Тн сн, Каћо? Ја сам... Здраво! Зар се не љутнш внше? — Што да се љутпи »бог једног украденог по.Ђупца. Нимало ннси пснхолог. — Мнслнш? — Нема ту пгга да се мисли. Зашто ме нисн пол>убио два пута, сто пута? Ја сам очекивала... Алн

тн сн побегао. После је дошао Раца. И нисам крнва што је он нмао внше среће и храбростн. Петровић нервозно спушта слушалицу н ћути. Глава му постаје тешка. а душа празиа. —-ООпет кроз пола сата. Шеф послужнтел>у: — Зовн оног Петровнћа, нека се јавн на телефон. Кроз један мннут. — Ал-ло! — Овде Нада. Мој муж је на путу. Данас сам слободна. Доћите! — Хвала. Али... Дужнна вашег загрл>а}а увек јеу строгој »ависности од џепног оптерећен>а вашег партнера. — Па пгга ја могу? Мушкарци нам одузимају младост, а мн н>ича одузимамо нозац. Такав је живог. Но треба због тогв губити душевну равнотежу... — Петровнћу! — Ивволте, гослодине шефе! — Могу ли рачунатн на дискре цију? — Потттуно.. — Ова дама с којом сте мало пр« разговаралн... да лн је лепа? Знате, хоћу да са одморнм од брака.. Хоћу да упозиам другу жену. И да незнам унапред шта друга жена мнсли. какве су н>ене жел>е, наде... можда н »ена разочарен>а... Разговор иамеђу два врла једно мишл>еника наставл>а се у пуној тајанствености. Мнх 3.

Шеста проводаџика: — Мното филозофира. Мисли, мисли, па тек узвикне: „Шта радите ви тамо? Зар гулашјош није готов?" И то тако фино каже, да га је ми.тнна чути. Седма проводаџика: — Позива врачаре и пита их: да лн га Аница воли? Скоро је луд. Погреши у дућану па место да на кантару измери јексик, да више... А за јексик што је вепгг, нема га... Способан трговац... Осма проводаџика: — Нема данас таквнх момака... Питом, можеш да га месиш и уздуж и попреко... Проводаџике су тако створиле одличну атмосферу и припремиле терен. Најзад је Аница попустила и дала свој пристанак. Још само да се утврди мкраз, па је ствар готова. Пошто се обукао у свечано одело и просуо на себе један децилитар миркса „Јоргован", Анђелко је посетио свога будућег таста. — Ја дајем своме детету, рекао је будући таст, двеста хнљада мираза. Је л' доста. — Двеста хиљада? — запрепашћено је узвикнуо Анђелко. Т није могуће! — Како? Како? — рекао је таст. — Ја са том сумом не могу да проширим радњу. Рачунао сам да ћете ми дати пола милиона као један и један два! Таст је одмахнуо руком: — Огкуд су ми то.тике паре! Него, ево, двеста двадесет хиљада! — Не могу да пристанем! Нека буде чеггирн стотине педесет хиљада! Преговори су прекинути и сутрадан настављени. Таст је пружио Анђелку руку и они су се пљеснули. — Нека буде 250 хиљада! Да се не цењкамо више! — Не! Нека буде четири стотине хиљада! Преговори су опет прекинути. — Знаш лн шта Анђелко, да не одуговлачимо више, — рекао је таст кад су се поново састали, нето ево теби 295.500 динара. — Заокрутли, тасте, заокругли! — Не ваља, зете, округла сума боље овако! Најзад се погодише: таст је решио да своме зету да 299.000 динара. Уговорен је дан свадбе. Анђелко је увелико вршио припре ме. Међутим, на неколико дана пред свадбу Анђе.тко доби од свог будућег таста ово писмо: „Драги несуђени зете, не могу да ти дам ћерку из чисто трговачких разлога. Моја ћерка се верила за једног имућног младића који је пристао да му дам пет хнљада мање мираза него теби. Ти сн ме уцењивао и нетрговачки поступно и, прематоме, отпадаш". Анђелко се разболе и паде у кревет. Д-

—- Какав је ово начин? Зар се нвсмо договорнлв да ме не држиш овако дуже од десет секундл? — Је ли, драгн, зар нма на свету још нешто осим .вубавн? —- Нсма, злато моје... Уоеталом, шта нма данас за ручаи?

— Тато, како л>удн ово зоау? — Шумска афера, пннн мн се.